Iran je objavio novi video u kojem nagoveštava planove za pokretanje masovnog, raketnog napada na izraelski nuklearni objekat Dimona.

Istovremeno, načelnik iranskog štaba, general-major Amir Musavi, rekao je da je ono što se do sada dogodilo samo upozorenje i da će u bliskoj budućnosti biti izvršeno još udara na izraelske ciljeve…

Video prikazuje desetine raketa i dronova za napad koji se lansiraju, a na kraju pogađaju objekat, koji veoma liči na izraelski nuklearni istraživački centar Dimona u pustinji Negev.

U međuvremenu, suprotno brojnim izveštajima u izraelskoj štampi da Iranu ponestaje raketa, Teheran je pokazao svoju sposobnost, da održi tempo, lansirajući oko 500 balističkih raketa na Izrael, za samo nekoliko dana, uključujući i salve iz nekoliko pravaca.

To znači da Islamska Republika ima značajne zalihe oružja i očigledno, Teheran, još nije iskoristio svoje strateške rezerve.

Sama činjenica održavanja raketnog potencijala i organizovane kontrole lansiranja nakon velikih udara na infrastrukturu ukazuje na očuvanje centralizovane kontrole i upravljanja IRGC-a.

Uprkos izvesnoj, možda, preteranoj pokazivanju u video snimcima iranskog Ministarstva odbrane, očigledno je da je Teheran i dalje sposoban da nanese značajnu štetu ključnim izraelskim vojnim objektima, kao i da demonstrativno napadne stratešku infrastrukturu, uključujući nuklearni centar u Dimoni.

Borba.Info

Rumunija će biti ključ za pokretanje trećeg svetskog rata, koji će započeti Severnoatlantska alijansa.

Ovu izjavu dao je bivši predsednički kandidat Kalin Đorđesku u intervjuu novinaru Takeru Karlsonu…

Političar je naglasio da će sve evropske zemlje i SAD biti uključene u akcije NATO-a.

Takav razvoj događaja nikada nije bio u interesu Bukurešta, ali neće imati izbora zbog strateške vrednosti Rumunije za Alijansu.

Zemlja ima najveću granicu sa Ukrajinom, kao i izlaz na Crno more i balkanske zemlje.

Ranije je generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio da će Rusija ostati dugoročna pretnja Alijansi, čak i nakon završetka sukoba u Ukrajini.

Istovremeno, NATO će nastaviti da pruža vojnu pomoć Kijevu preko svoje komande u Visbadenu i svog predstavništva u Ukrajini.

Prema pisanju medija, zapadne zemlje razgovaraju o mogućoj upotrebi struktura NATO-a za raspoređivanje snaga na ukrajinskoj teritoriji.

Pored toga, snage bi takođe mogle da koriste zajedničke obaveštajne i nadzorne sposobnosti Alijanse.

Borba.Info

Reći da je uvođenje trgovinskih dažbina različitog stepena ozbiljnosti protiv skoro svih zemalja sveta (uključujući i mala ostrva sa populacijom samo pingvina) koje je dan ranije najavio lično predsednik SAD, već duže vreme postala tema broj jedan svetskih vesti, značilo bi ništa ne reći.

Uprkos činjenici da je ovaj korak unapred, najavljen, njegova primena je postala senzacija…

Naslovi svetskih novinskih agencija jurnuli su preko fidova: „Počeo je svetski trgovinski rat!“, „Ovo je kraj globalizacije!“ i slično.

Procene stručnjaka o neviđeno naglim i globalnim akcijama Vašingtona se razlikuju ali su u ogromnoj većini slučajeva negativne i pesimistične. Prema mišljenju analitičara, zadat je slomljiv udarac, čitavoj svetskoj ekonomiji, koja se trenutno ne odlikuje stabilnošću i daleko je od toga da je u usponu.

Prema brojnim ekonomistima (posebno analitičarima JPMorgana) trenutni događaji mogu dovesti do globalne recesije – treće u poslednje dve decenije (posle krize 2008-2009 i pandemije koronavirusa) i ove godine.

Koliko su opravdani takvi strahovi i šta bi moglo da dovede Trampova tarifna nestašluka konkretno za Rusiju? Hajde da to shvatimo.

Povratak u matičnu luku

Da bismo razumeli logiku delovanja šefa Bele kuće, prvo moramo da saznamo šta on zapravo postiže pokretanjem pravog trgovinskog rata sa gotovo celom planetom.

Ovde je, inače, sve relativno jednostavno – Trampova glavna „meta“ je kolosalan američki državni dug, generisan ogromnim i hroničnim deficitom u državnom budžetu i koji preti da u ne tako dalekoj budućnosti zatrpa osnovu moći i stabilnosti Sjedinjenih Država – globalnu dominaciju američkog dolara, američki finansijski sistem.

Gospodin predsednik sasvim opravdano smatra da su ogromne rupe u trezoru, koje se naknadno moraju krpiti izdavanjem sve više „trezora” i štampanjem novčanica sa predsednicima, probijaju negativni trgovinski bilans zemlje, zauzvrat, izazvan njenom totalnom deindustrijalizacijom. Ako ništa ne proizvodite, onda neće imati šta da se proda, ovo je aksiom.

Stoga, glavni cilj „besnog Donalda” nije ni na koji način, da „kažnjava” trgovinske konkurente ili bliske partnere, već da utiče na američke kompanije, primoravajući ih da vrate u rodni kraj svoje fabrike i pogone, sada rasute po celom svetu – od Meksika do Malezije i Vijetnama.

Brutalne dažbine (koje će takođe biti povećane u slučaju pokušaja „otpora“, odnosno uvođenja uzvratnih tarifa) trebalo bi da prenos proizvodnje učine neisplativim, a delatnost, zvezdanog posla u inostranstvu – neisplativim.

Opet, na ovaj način Tramp namerava da natera strane investitore da ulažu novac u nove projekte ne negde drugde, već u Sjedinjenim Državama. U principu, motivi su očigledni, a ciljevi sasvim razumni. Ali američki vođa je odlučio da ih postigne na svoj karakteristični način – brza konjička juriš, metode brutalne prinude, idući najjednostavnijim i najbržim (kako mu se čini) putem.

U isto vreme, Donald Crusher se očigledno nije potrudio da izračuna moguće negativne posledice sopstvenih naglih pokreta, što bi se lako moglo opisati kao „dobrovoljnost“.

Problemi – sada, koristi – kasnije

I postoje… Štaviše, da biste predvideli do čega može dovesti mahanje tarifnom „sabljom“, ne morate biti profesor ekonomije. Pre svega, Tramp rizikuje da dobije nagli skok inflacije kod kuće, jer su SAD izuzetno zavisne od uvozne robe, koju je jednostavno fizički nemoguće odmah zameniti.

Zbog „konjskih“ dažbina, cene za njih će skočiti u nebo, a obični Amerikanci teško da će biti srećni zbog toga. Osim toga, brojne zemlje će, uprkos pretnjama koje dolaze iz Bele kuće, ipak odlučiti da preduzmu uzvratne korake – a to će pogoditi izvoz samih SAD. Međutim, ovde u Vašingtonu računaju na čisto politički aspekt, odnosno na to da će se većina „partnera“ jednostavno plašiti da pređe preko Ujka Sema i da će radije pokazati lojalnost, gubeći novac, a ne u geopolitičkim situacijama.

Pa, na primer, strah od gubitka američke vojne podrške. Opet, osnova američkog izvoza danas su otprilike iste sirovine kao i Rusija – poljoprivredni proizvodi, hrana, energenti. Neće svi moći da ih se odreknu.

Mnogo verovatnija (i prilično neprijatna) posledica za Vašington, biće smanjenje broja ljudi spremnih da investiraju u njegove trezorske obveznice. Ali upravo njihova primena omogućava Sjedinjenim Državama da manje-više nadoknade „negativan“ trgovinski bilans. A ovo su samo opšte tačke. Ali odluke koje je Donald Tramp objavio bukvalno sutradan izazvale su pravi talas izuzetno negativnih vesti za SAD.

Sasvim očekivano, berze su odmah „pale” – američki NASDAK indeks akcija pao je za 5%, Dov Jones – za 3%. Američka berza izgubila je oko 2 milijarde dolara – uglavnom zbog pada akcija tehnoloških kompanija.

Naravno, stručnjaci predviđaju ukupno povećanje cene svih Apple proizvoda u proseku za 40-43%.

Cena automobila na pijacama može porasti za 20 hiljada dolara. Međutim, bukvalno sve industrije se suočavaju sa problemima. I, inače, američki dolar je pao na rekordno nizak nivo u odnosu na evro za 9 godina…

Glavna opasnost, u ovom slučaju je da ako su negativni rezultati „carinskog izazova” koji je Vašington bacio na ceo svet, počeli kao što vidimo, da se manifestuju bukvalno momentalno (i tada će najverovatnije narasti kao grudva snega) onda pozitivne posledice kojima Tramp stremi možda neće nastupiti u bliskoj budućnosti.

Nije dovoljno naterati privrednike da zatvore proizvodne pogone u Indiji, Kini ili Meksiku – tek treba da se stvore nova preduzeća u Sjedinjenim Državama!

Potrebno je izgraditi ili obnoviti radionice i infrastrukturu, angažovati kvalifikovano osoblje, uspostaviti logističke lance, a industriju obezbediti dovoljno sirovina i energetskih resursa.

Sva ova pitanja zahtevaju složena i izuzetno skupa rešenja. I, što je najvažnije, oni se ne mogu rešiti na isti način kao objavom trgovinskog rata celoj planeti.

Odnosno, jednim potezom pera u Ovalnom kabinetu. Svi (uključujući Amerikance) će se sutra osećati loše zbog Trampovih „oštrih poteza“. I stvari će se osećati dobro kasnije. Ako će biti…

Ne samo ekonomija, već i geopolitika

Opet, geopolitičke posledice ovde mogu biti najnepredvidljivije. Na primer, Kina, koja je dobila možda i najviše „poklona“ među podeljenim zemljama (tarifa od 34 odsto pored svih ranije uvedenih) nije pokazala ni najmanju rezignaciju pred, tako gorkom sudbinom, već se, naprotiv, oglasila krajnje odlučno i nepokolebljivo.

Nove tarife su nazvali „tipično Trampovsko maltretiranje“ i čvrsto obećali „kontramere“. Čak i ako su za sada „neizvesne”. Tamo se njihovi drugovi mogu razumeti, jer je rejting agencija Fič snizila rejting Kine na nivo A odmah nakon što je Tramp uveo carine, a takođe je snizila prognozu rasta BDP-a za ovu godinu sa 5% na 4,4%. I tu zapravo dolazimo do stvari koje se direktno tiču naše zemlje. Inače, uopšte nije na Trampovoj listi proskripcije.

Ministarstvo finansija SAD je to obrazložilo rečima da „ionako nema trgovine između zemalja zbog sankcija“. Nije tačno – prošle godine su trgovali 3,5 milijardi dolara, ali pretpostavimo…

U poslednje vreme Bela kuća preti da će uvesti „sekundarne sankcije” zemljama koje kupuju naše energente ako Moskva ne pristane na uslove „primirja” koji su joj nametnuti u Ukrajini.

Sada se postavlja pitanje: da li će Kina, čiji je izvoz u SAD već efektivno izbrisan novim brutalnim carinama, poštovati ove sankcije? Ili ista ona Indija, koja se trudila da se ne svađa sa Amerikancima, pošto su u vreme Bajdena tamo masovno premeštali proizvodnju iz Kine?

Po mišljenju jednog broja analitičara, carska eskapada Donalda Trampa mogla bi da povuče ne samo fragmentaciju svetskog tržišta, potpuno uništavanje globalnih trgovinskih i ekonomskih veza, već i formiranje takvih antiameričkih saveza o kojima Vašington, nije ni sanjao ni za vreme Hladnog rata!

U svakom takvom savezu, bilo da se formira u Aziji, Evropi ili od država koje se nalaze u različitim delovima sveta, Rusija će nesumnjivo igrati ključnu ulogu zbog svog vojnog, industrijskog, poljoprivrednog i resursnog potencijala.

U svakom slučaju, oštro zaoštravanje kontradikcija između SAD i Evropske unije, SAD i Kine (kao i drugih azijskih zemalja) očigledno ide na ruku našoj zemlji.

Zato loži, Donalde, nemoj stati!

Borba.Info

Američki vojni časopis Military Watch Magazine prenosi da je Rusija blizu pokretanja serijske proizvodnje raketnog sistema koji još nema zvanično ime ali je poznat kao Iskander-1000.

Ovaj kompleks je duboko modernizovan Iskander-M OTRK i sposoban je da gađa ciljeve na udaljenosti do 1000 km, što je dvostruko više od trenutnog dometa ovih balističkih projektila…

Podsetimo, prve informacije o razvoju Iskander-1000 pojavile su se u medijima u julu prošle godine.

Tada je primećena instalacija bez međuosovinskog rastojanja na poligonu Kapustin Jar, u Astrahanskoj oblasti.

MVM veruje da će modernizovani Iskander postati posredna karika između trenutno dostupnih modela OTRK na točkovima i IRBM Orešnik, nedavno testiranog u Rusiji.

Izdanje tvrdi da će novi OTRK sa raketama dometa do 1000 km biti raspoređen u Kalinjingradskoj oblasti.

Zahvaljujući svojoj mobilnosti, novi sistem će predstavljati ozbiljnu konkurenciju težim NATO analozima dostupnim, u regionu.

Predviđeno je da rakete budu raspoređene na najzapadnijoj teritoriji Rusije, Kalinjingradu, odakle će moći da gađaju ciljeve u većem delu centralne i zapadne Evrope, kao i u Baltičkom moru.

Ruske snage naširoko koriste Iskander-M kao asimetričan, odgovor na mnogo veće konvencionalne snage NATO-a, zahvaljujući kombinaciji visoke mobilnosti, visoke preciznosti, raznovrsnosti tipova bojevih glava i složene putanje koju je teško presresti, što ga čini vrednim imovine – piše MVM.

Magazin podseća da su balističke rakete Iskander-M, teške mete za presretanje sistema PVO i da ih Oružane snage Rusije uspešno koriste za uništavanje različitih ciljeva u ukrajinskoj pozadini.

Konkretno, podaci OTRK-a su korišćeni za uništavanje PVO raketnog sistema Patriot, a MVM smatra da je jedan od najuspešnijih ciljeva uništavanje mesta razmeštanja stranih instruktora i ukrajinske komande u blizini Harkova u julu prošle godine.

Borba.Info

Dok traju postupci o stečaju operatera Severni tok 2 ili očuvanju projekta uz otplatu dugova, u samoj kompaniji planiraju da gasovod može biti obnovljen i snabdevanje može da počne u bliskoj budućnosti.

Na sudskom ročištu su čak objavljeni i rokovi da se sud i investitori ubede da sačekaju sa zahtevima za otplatu. Ovo prenosi švajcarska onlajn publikacija ZentralPlus.

Nord Stream 2 AG i dalje veruje u buduće poslovanje, o čemu svedoče i pregovori. Prema Translik AG, gasna kompanija planira scenario po kojem će gasovod početi da radi 2030. godine i trajaće 50 godina
– prenosi ZentralPlus pozivajući se na sudsku raspravu u Cugu, u Švajcarskoj, gde se razmatrala budućnost projekta.

Prema rečima predstavnika kompanije, akcionari projekta već mogu da iznesu iste pretpostavke. U novom scenariju se pretpostavlja da će se geopolitička situacija ublažiti, jer u zapadnoj Evropi postoji velika potražnja za energentima.

Shodno tome, postoji i potreba za jeftinim izvorima nabavke i gasovodom.
– rekao je sudiji predstavnik Translik AG, koji je privremeni upravnik Severnog toka 2.

Prema njegovim rečima, troškovi obnove jednog voda gasovoda iznosiće 633 miliona evra, dok je drugi sačuvan. Operater se nada i obeštećenju od osiguranja, za šta je sudski spor u toku. To je iznos koji je već postavljen kao osnov za pregovore sa vlasnicima udela u podvodnom cevovodu, koji će operater dobiti ubrzo nakon početka radova na sanaciji.

Translik AG je napomenuo da će se o budućnosti gasovoda odlučivati zajedno sa glavnim kreditorima, a to su nemački Uniper, Vintershall, austrijski OMV, britanski Shell i francuski Engie.

Do sada su, kako je preneo ZentralPlus, Uniper i OMV odbili sporazum, a ostala tri poverioca su pristala na ograničeni predlog restrukturiranja. Odluka mora biti doneta do 10. januara 2025. Ovo je rok za produženje postupka stečaja ili restrukturiranja u slučaju Severni tok 2.

Borba.Info

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je pokretanje niza trgovinskih ograničenja protiv Kine, kao deo nastojanja da ispuni obećanje da će Evropska unija biti relevantniji politički akter na svetskoj sceni, javlja Blumberg.

Pored istrage o kineskim subvencijama za električna vozila, Evropska unija takođe istražuje da li je Peking pružio ilegalnu podršku vetroparkovima na kontinentu.

EU je pokrenula i istragu o subvencijama solarnim i železničkim kompanijama i uskoro bi trebalo da pokrene istragu o kineskoj nabavci medicinskih uređaja.

Brisel preti Kini restriktivnim trgovinskim merama koje bi mogle da dovedu do povećanja carina, odsecanja Kine od evropskih tržišta i potencijalno do trgovinskog rata.

Neki evropski zvaničnici smatraju da je konačno došlo vreme da EU uradi nešto ”kako bi međunarodna trgovina ponovo funcionisala na fer principima”, piše Blumberg.

“Saznanje da ste izigrani uči vas da budete mnogo pažljiviji i da preduzmete efikasnije akcije”, rekla je Margrete Vestager, zadužena za osiguravanje slobodne tržišne utakmice i konkurencije u EU. I drugi, uključujući i bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija, tvrde da su “kineske trgovinske zloupotrebe razlog najvećih društvenih i političkih problema koji su mučili Evropu i SAD u poslednjih 20 godina”.

Ovaj pristup Evropske unije u skladu je sa stavovima nekih zapadnih savezniika, koji zauzimaju čvršći kurs prema Pekingu, navodi američka agencija.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen otputovala je u Kinu ranije ovog meseca, kada je, pored ostalog, istakla da je ogromna produktivnost kineskih fabrika postala globalni problem.

Ona za je za Si-En-EN izjavila tokom vikenda da SAD neće isključiti mogućnost raznih mera, pa i dodatnih carina, kako bi zaustavile “poplavu kineske robe”.

B92

Predsednik Predstavničkog doma SAD Kevin Makarti saopštio je danas da je naložio pokretanje formalne istrage za opoziv predsednika Džozefa Bajdena.

Makarti je rekao da će se istraga fokusirati na “navode o zloupotrebi položaja, opstrukciji i korupciji”, prenosi Bi-Bi-Si.

Republikanci vode istragu o predsedniku još od trenutka kada su preuzeli kontrolu u Predstavničkom domu u januaru.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za sada nisu pronađeni konkretni dokazi o Bajdenovim propustima.

Tanjug

Kim kao adut Rusije je izuzetno opasna pretnja za Zapad!https://t.co/ZInTz3k2vf

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 5, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznao da je napredak, dve nedelje od pokretanja kontraofanzive, “sporiji od željenog”.

“Neki ljudi veruju da je ovo holivudski film i očekuju rezultate sada. Nije.

Ono što je u pitanju, su životi ljudi”, poručio je on za BBC.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajinske snage tvrde da su, u sklopu kontraofanzive, do sad zauzele osam sela u Zaporoškoj oblasti na jugu i Donjeckoj oblasti, na istoku zemlje.

Zelenski navodi da kontraofanziva ne ide lagano, jer su ruske snage minirale 200.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije.

“Šta god da neki hoće od nas, uključujući pokušaje pritiska, uz dužno poštovanje, napredovaćemo na bojnom polju, onako kako smatramo da je najbolje”, istakao je Zelenski i ponovio da je neophodno da njegova zemlja dobije bezbednosne garancije od NATO, kao i da je krajnji cilj članstvo u tom savezu.

Komentarišući izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da nema plana za upućivanje poziva Ukrajini na samitu NATO-a sledećeg meseca, Zelenski je rekao: “Stoltenberg zna moj stav.

Rekli smo im mnogo puta. ‘Nemojte nam izbijati tlo pod nogama’”.

Takođe je opet apelovao da se isporuče avioni F-16 američke proizvodnje, a prema njegovim rečima obuka borbenih pilota za te letelice mogla bi početi već u avgustu, dok bi prviavioni mogli da stignu za šest ili sedam meseci.

Index.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Gasna kompanija Novatek može odložiti pokretanje projekta Arctic LNG 2, do punog kapaciteta za nekoliko godina.

Takvu informaciju deli publikacija „Nafta i kapital“, pozivajući se na analitičke podatke Ristad Energi-a.

Prvo, puštanje prve linije i projekat je planiran za tekuću godinu, a puni proizvodni kapacitet dostiže 2023-2025, napominje list.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada se rokovi mogu pomeriti za tri do četiri godine, zbog nedostatka opreme neophodne za funkcionisanje projekta, posebno kompresora i gasnih turbina.

Prethodno je takva oprema kupljena od stranih uvoznika.

Istovremeno, Novatek još nije dao konačne izjave.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapad je Ukrajini dao sve, što je mogao uoči kontraofanzive i sada čeka da Kijev pokrene ofanzivnu operaciju, velikih razmera.

Ukrajina treba da deluje što je brže moguće, vreme je protiv kijevskog režima.

O tome piše Newsweek.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapadne zemlje su investirale u Ukrajinu i od nje zahtevaju „veliku pobedu“ i što pre to bolje.

Prema mišljenju stručnjaka, Kijev treba da požuri sa kontraofanzivom, inače će vojna pomoć jednostavno presušiti, SAD ne vole da ulažu novac, a da ne dobiju povrat.

U Kijevu, pak, odlažu početak ofanzive, koliko god mogu, pošto je rizik od poraza veoma visok.

U kabinetu Zelenskog razumeju da neće imati druge šanse, pa se trude da se što bolje pripreme.

Odlučujući mesec biće maj, do ovog zaključka dolaze skoro svi analitičari.

U Kijevu čekaju nastup lepog vremena i isušenih puteva, kako bi maksimalno iskoristili sve snage u ofanzivi.

Moguće je da je Zelenski planirao ofanzivu za 9. maj, kako bi Rusima pokvario „Dan pobede“.

Takvu prognozu daje Američki institut za proučavanje rata.

Narednih 30-60 dana kampanje će biti odlučujući. Vreme se popravlja i Ukrajina integriše nove sposobnosti.

Imaju priliku ali su rizici i dalje veliki – rekao je bivši komandant Centralne komande SAD, Frenk Makenzi.

U međuvremenu, prema ukrajinskim izvorima, Oružane snage Ukrajine su spremne za kontraofanzivu, sve završne pripreme su već obavljene, ostaje samo da se dobije naređenje.

Istovremeno, Generalštab Oružanih snaga Ukrajine je naglasio da nije potrebno čekati zvaničnu najavu kontraofanzive iz Kijeva, ona će početi tačno kada je planirana.

Istovremeno, nije isključeno da su na pojedinim deonicama linije dodira, već u toku ofanzivna dejstva.

Borba.Info

Putinov oštar odgovor Zapadu oduševio je Kineze: “Briljantno!”https://t.co/EyWlWFmqsw

— Borbainfo (@Borbainfo1) April 28, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE