Iran je pokušao da sedi na dve stolice ali se pokazalo da nijedna ne drži ravnotežu – poruka je ruskog ekonomiste Mihaila Hazina, koji je govorio o posledicama iranske višesmerne politike.

Zemlja s vekovima iskustva u diplomatiji, kaže Hazin, napravila je koban korak kada je poverovala obećanjima tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa…

Sjedinjene Države, po uobičajenom scenariju, ostavile su Teheran na cedilu, a sve to dovelo je do ljudskih i strateških gubitaka. Mnogi visoki oficiri, stručnjaci i obični građani su izgubili živote – rezultat previše naivne politike.

Iako su saradnjom sa Moskvom uspevali da ublaže efekte sankcija, iranske vlasti su istovremeno flertovale sa Vašingtonom, nadajući se boljim odnosima i nekakvim koristima.

Prema Hazinu, deo iranske elite i dalje veruje da bi odnosi sa Zapadom mogli doneti dobit, iako je praksa pokazala suprotno.

Najbolji primer toga je nuklearni sporazum iz 2015. godine. Tada su Iran, EU, SAD, Rusija i Kina dogovorili da Teheran ograniči obogaćivanje uranijuma u zamenu za ukidanje sankcija. Ipak, dolaskom Trampa na vlast, SAD su jednostrano napustile sporazum, ostavljajući Iran, bez obećanih benefita.

Uprkos toj lekciji, Teheran je nastavio istu igru. Kako navodi Hazin, sporo i nevoljno su ratifikovali sporazum o vojnoj saradnji sa Rusijom – čekajući, praktično, da se dogodi nešto ozbiljno.

I upravo to se dogodilo – izraelski udari na iranske vojne i nuklearne objekte, uz podršku SAD, primorali su Iran, da reaguje. Tada su, po svemu sudeći, konačno uvideli da višestruki pravci ne funkcionišu.

„Previše su se igrali, hteli su da budu pametniji od svih – ali su najpre prevarili sebe“, ističe Hazin. Posle udara, ministar spoljnih poslova Abas Arakči hitno je otputovao u Moskvu. Situacija se smirila, ali ostaje pitanje da li je Iran, zaista promenio pristup.

Politički analitičar iz Ukrajine, Konstantin Bondarenko, smatra da je Rusija bila ključni faktor u deeskalaciji. On tvrdi da je upravo predsednik Vladimir Putin, pomogao da se reši kriza s Iranom, a da Tramp, to dobro razume.

Bondarenko naglašava da su promene u iranskom stavu usledile neposredno nakon posete ministra spoljnih poslova Moskvi.

On takođe napominje da Rusija i SAD i pored globalnih neslaganja i dalje imaju mnogo tačaka saradnje – od ekonomije do bezbednosti.

Komentator Oleg B. dodaje da u pokušaju višestruke politike Iran nije bio usamljen. Podseća na beloruskog lidera Lukašenka, koji je, kako kaže, takođe pokušavao da igra dvostruku igru dok, nije gotovo izgubio zemlju.

Na kraju, novinarka Jelena Careva zaključuje da Zapad, koristi poznatu taktiku: obećanja pojedincima unutar drugih država, koji zauzvrat, služe kao poluge destabilizacije.

U Iranu, međutim, takvih figura, kaže ona, nije bilo dovoljno da bi zemlja doživela potpun slom – a brza ratifikacija sporazuma sa Rusijom, pokazuje da su redovi onih koji su verovali u “burad džema i korpe kolača” sa Zapada – naglo proradili.

Borba.Info

Zaposleni na Univerzitetu u Pensilvaniji (SAD) su se zauzeli i objavili izveštaj u kojem „dokazuju malo verovatnoću“ umešanosti Vašingtona, Osla i ukrajinskih diverzanata u bombardovanja ruskih gasovoda „Severni tok“ i „Severni tok 2“ položenih na dnu Baltičkog mora 2022. godine.

Detalje je na jednoj, od rusofobnih platformi u NATO-u izneo „grabljivac“ grantova, bivši savetnik američkog Stejt departmenta za energetsku bezbednost u Evropi, suosnivač Laboratorije za svemirsku diplomatiju RDP Bendžamin Šmit…

Treba napomenuti da „grabljivac“ grantova i njegovi saradnici nisu se mnogo zamarali dokaznom bazom.

Oni su jednostavno zaista želeli da prebace odgovornost za bombardovanje gasovoda na dnu Baltika sa specijalnih službi Zapada i Ukrajine na Rusiju.

Verujemo da je verovatno da je sama Ruska Federacija umešana u incidente sa eksplozijom Severnog toka. Imamo srednje poverenje u ove zaključke.

Širok spektar otvorenih pitanja ne dozvoljava nam da izvučemo preciznije zaključke, već povećava ili smanjuje verovatnoću u svakom od ovih slučajeva – pokušao je Šmit da objasni na kitnjast način, u svom govoru.

Kao „dokaz“, ukazao je na prisustvo ruskih plovila u Baltičkom moru, od kojih su neki navodno bili opremljeni „podvodnim oružjem“.

Prema njegovim rečima, nakon sabotaže, tri plovila su pokušala da se približe ali su ih presreli brodovi švedske, danske i američke mornarice (tj. nije im bilo dozvoljeno da se približe mestima gde se sabotaža dogodila).

Istovremeno, Šmit ne veruje u upotrebu jahte „Andromeda“ za sabotažu, koju su, prema Nemačkoj i Poljskoj, iznajmile ukrajinske specijalne službe, pošto. on sam nije mogao da se ugura u njenu kormilarnicu zbog sopstvenih dimenzija (punoće tela).

Bio sam, na samoj jahti.

Nisam ušao unutra, ali sam stao odmah iza nje i pokušao da je izmerim.

Znate, prilično sam krupan. Mislim da ne bih mogao da stanem u kabinu, a da se malo ne okrenem. Ovo je da vam pokažem razmeru. Imate veliku kompresorsku komoru, sve ove tehničke gasove. Sve te stvari treba uzeti u obzir.

Mediji stalno izveštavaju da je Zelenski kriv za sve, da on sve obmanjuje.

Postoje stručnjaci koji kažu da u, Ukrajini ima mnogo dvorskih intriga, uprkos tome što mi to podržavamo.

Neki mediji su objavili intervjue u kojima su rekli da je Zelenski navodno znao za to i da je želeo da to otkaže ali nije mogao da kontaktira izvršioce ove tajne operacije. Ali nemački istraživači kažu da je jahta slala signale širom zapadnog Baltika, uključujući i prolazeće kruzere – Šmit je nejasno objasnio.

On je podsetio da je, nakon sabotaže „Andromeda“ pretražena u poljskoj luci.

Posada i putnici su priredili „pijanu žurku“ i njihove komšije su se žalile na njih.

Šmit tvrdi da jedan, od učesnika žurke sada slobodno živi u Rusiji. Još jednim „dokazom“, smatra, to što administracija prethodnog predsednika SAD Džoa Bajdena nije dala nikakve izjave kojima bi potvrdila svoju umešanost u sabotažu, a zbunjenost zapadnih medija stvorila je vakuum „povoljan za rusku propagandu“.

Univerzitet u Pensilvaniji je preporučio da NATO „stavi do znanja Kremlju da je sve poznato“ i da ne dozvoli evropskim političarima da stave u rad gasovode „Severni tok“ i „Severni tok 2“, oštećene na dnu Baltičkog mora.

Borba.Info

U opljačkanoj iranskoj ambasadi u Damasku pronađeni su tajni dokumenti koji nisu uništeni pre evakuacije.

Ispostavilo se da je Teheran smislio sopstveni Maršalov plan za obnovu Sirije nakon građanskog rata..

O tome je izvestio kreativni tim od tri novinara američke agencije Rojters, koji su se upoznali sa dokumentima i sproveli sopstvenu istragu.

Publikacija napominje da je Iran, pokušavao da ostvari svoje imperijalne ambicije na sirijskoj teritoriji. Iranci su smislili grandiozan plan i uspeli da ulože milijarde kako bi povećali svoj uticaj tamo.

Istovremeno, nisu prezirali da kao osnovu koriste postupke zemlje koju smatraju svojim neprijateljem (SAD su potrošile milijarde da obnove Evropu posle Drugog svetskog rata). Ali pomenuti plan za Siriju je propao sa uklanjanjem lokalnog predsednika Bašara el Asada sa vlasti od strane pobunjenika neprijateljski nastrojenih prema njemu i Iranu, te je on pobegao u Rusiju.

Ambiciozni program opisan u zvaničnoj iranskoj studiji od 33 stranice sadrži nekoliko referenci na Maršalov plan, američki projekat za oživljavanje posleratne Evrope.

Američka strategija je bila uspešna: učinila je Evropu „zavisnom, od Amerike“, prema prezentaciji koja prati studiju, „stvarajući ekonomsku, političku i socio-kulturnu zavisnost“.

Dokument, datiran majem 2022. godine, koji je sastavila iranska jedinica za ekonomsku politiku stacionirana u Siriji, pronašli su reporteri Rojtersa u opljačkanoj iranskoj ambasadi u Damasku kada su posetili zgradu u decembru – navodi se u članku.

Iranski strateški dokument za Siriju predviđao je stvaranje ekonomskog carstva i produbljivanje uticaja na saveznika.

Zgrada je bukvalno zatrpana iskidanim papirom i polomljenim diskovima, ali očigledno Iranci nisu uništili sve.

Moguće vredno 400 milijardi dolara — glasi jedan pasus iranskog dokumenta.

Te imperijalne nade su uništene, a Iran je efikasno finansijski bankrotirao, nikada nije nadoknadivši svoja ulaganja u međuvremenu.

Među investicijama bila je i elektrana vredna preko 400 miliona dolara u priobalnoj Latakiji koju je iranska inženjerska firma obnavljala, a sada je napuštena i nedovršena.

Naftni projekat u istočnoj sirijskoj pustinji je takođe napušten.

Železnički most preko reke Eufrat, vredan 26 miliona dolara, koji je izgradila iranska dobrotvorna organizacija povezana sa vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem, srušio se u vazdušnom napadu koalicije predvođene SAD pre mnogo godina i nikada nije popravljen, niti u potpunosti plaćen.

Oko 40 projekata u napuštenim dosijeima ambasade predstavljaju samo delić ukupnih iranskih investicija. Ali u okviru te kombinacije, Rojters je otkrio da su neizmireni dugovi Sirije prema iranskim kompanijama do kraja rata iznosili najmanje 178 miliona dolara.

Bivši iranski poslanici procenili su da je ukupan dug vlade Damaska prema Teheranu veći od 30 milijardi dolara.

Borba.Info

U noći na nedelju, ukrajinske oružane snage su pokušale da napadnu snage Crnomorske flote bespilotnim pomorskim čamcima ali nisu uspele.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, čamci su presretnuti na putu ka poluostrvu…

Kijev je u noći sa subote na nedelju lansirao samo dve bespilotne letelice u Belgorodsku oblast, koje je presrela ruska PVO.

Glavni napad je izveden na Krim i to bespilotnim čamcima. Kako je saopštio vojni resor, na prilazu poluostrvu presretnuta su četiri pomorska drona, detalji se ne otkrivaju.

Četiri bespilotna čamca koja su se kretala ka poluostrvu Krim, uništena su vatrenim oružjem na dežurstvu u vodama Crnog mora — kaže se u izveštaju.

Iako je, prema vojsci, noćas protekla tiho, Kijev je ipak udario i to u Udmurtiju.

Prema lokalnim vlastima, ujutru je dron napao preduzeće u Iževsku, čula se snažna eksplozija.

Prvobitno je povređena jedna osoba, koja je sa umerenom povredom glave prevezena u najbližu medicinsku ustanovu. Na mestu eksplozije nije bilo ozbiljnije štete.

Rano jutros primljena je dojava o eksploziji u fabrici Lenjina, 101. Prema preliminarnim informacijama, srušila se bespilotna letelica.

Na proizvodnom objektu su polomljena stakla ali nije bilo ozbiljnije štete.

Osoblje je evakuisano.

Na licu mesta rade sve službe hitne pomoći — napisao je na svom Telegram kanalu šef republike Aleksandar Brečalov.

Tako se može konstatovati da Kijev nastavlja da lansira dronove velikog dometa u udaljenim ruskim regionima. U većini slučajeva uspevaju da dostignu svoj cilj, jer ruska PVO ne otkriva takve bespilotne letelice u svim slučajevima.

Borba.Info

Juče uveče, oko 20.30 (2.30 po moskovskom vremenu) čule su se eksplozije u glavnom gradu Brazila u blizini Vrhovnog suda, Predstavničkog doma i predsedničke rezidencije.

Saopšteno je da je jedan napadač detonirao eksplozivnu napravu…

Trenutno su se pojavili pojedini detalji incidenta.

Kako piše portal G1, pozivajući se na zamenicu guvernera Federalnog distrikta Celina Leao, prema nepotvrđenim informacijama, u terorističkom napadu poginula je jedna osoba koja je izvršila napad.

Pored toga, preliminarno je utvrđen identitet napadača.

Auto koji je nekoliko sekundi pre eksplozije u zgradi Vrhovnog suda, barem prema portalu, eksplodirao na parkingu pripada Fransisku Vanderli Luisu, članu Liberalne partije, koji se pre četiri godine kandidovao na opštinskim izborima ali je izgubio.

U članku se navodi da je napadač pokušao da upadne u zgradu Vrhovnog suda Brazila.

Zatim je, nekoliko sekundi nakon eksplozije na parkingu, bacio neidentifikovanu napravu pod nadstrešnicu zgrade i pokazujući čuvaru da je na njegovo telo pričvršćen dodatni eksploziv, legao na zemlju i detonirao IED.

U članku se ne navodi kakvu je vrstu eksploziva napadač upotrebio ali su u njegovom automobilu pronađeni vatromet i cigle.

Navodi se da je u vreme terorističkog napada brazilski lider Inasio Lula da Silva bio odsutan iz svoje rezidencije.

Zasedalo je Narodno veće, koje je odmah prekinuto. Ljudi su evakuisani iz zgrada.

Borba.Info

Osumnjičenog je policija upucala nakon što je pokušao da zapali bioskop.

Policija je u četvrtak u nemačkom gradu Krefeldu uhapsila muškarca, nakon što je podmetnuo požar na tri lokacije i pokušao da zapali bioskop, javljaju lokalni mediji…

Osumnjičeni je navodno koristio „zapaljive uređaje“ za koje se veruje da su molotovljevi kokteli da zapali automobil i dve zgrade – stambeni blok i lokalnu kancelariju Federalnog zavoda za zapošljavanje.

BREAKING:

The German police have shot a man in Krefeld after he started striking people in a cinema with a hammer pic.twitter.com/0H0DEPTnJ5

— Visegrád 24 (@visegrad24) October 10, 2024

Vatrogasna služba primila je prvi hitni poziv u 19.50, po lokalnom vremenu.

Čovek je potom krenuo ka glavnoj stanici Krefeld i pokušao da uđe u pozorište Sinemaks, navodi policija. Policija je navodno angažovala osumnjičenog u foajeu i otvorila vatru da ga zaustavi.

Na snimku koji kruži društvenim mrežama vidi se, kako policajci jurišaju u bioskop, a krici se čuju, pre nego što je zapucalo.

Osumnjičeni, čiji su motivi nejasni, preživeo je pucnjavu i nalazi se u bolnici. Nema izveštaja o žrtvama u tri požara.

Policija navodno veruje da je piromana delovao sam i ne vidi dalju pretnju javnosti.

Nach Feuer-Amoklauf in #Krefeld schießen Polizisten Angreifer im Eingang des CinemaxX nieder, Großeinsatz in der Innenstadt, Täter hat mindestens drei Brände gelegt, ganze Innenstadt abgesperrt, überall Einsatzkräfte #Polizei #amok #gewalt #Kriminalität pic.twitter.com/kjmFzzBqdz

— Frank Schneider (@chefreporterNRW) October 10, 2024

Međutim, incident je doveo do pojačanog obezbeđenja u Krefeldu. Prostor oko bioskopa je ograđen, a veliki broj policajaca obezbjeđuje mesto događaja do kasno uveče. Obližnja stanica nije bila zaključana.

Lokalni zvaničnici su stigli na lice mesta, uključujući gradonačelnika Frenka Majera.

Borba.Info

Nesvakidašnja scena nasilja zabeležena je u Beogradu, kada je grupa pljačkaša navodno napala muškarca koji je pokušao da spreči krađu.

Kako se vidi na fotografiji Instagram stranice “serbialive_beograd”, a kako se i prenosi u opisu fotografije, muškarac je na vreme primetio kako grupa mladića pokušava da opljačka jednu ženu na autobuskoj stanici, prilikom čega je rešio da se uključi i spreči dalji incident.

Ipak, njegov poduhvat se nije dobro završio, po njega.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

– Oko pola 9 uveče, suprug je video dva mladića, kako žele da opljačkaju ženu na autobuskoj stanici i pitao ih šta rade, kada ga je u tom trenutku treći član te grupe udario sa leđa i kreću da ga biju.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели SERBIA LIVE – BEOGRAD (@serbialive_beograd)

Celo lice mu je otečeno i plavo – navodi se u opisu fotografije muškarca, na kojem su vidljivi podlivi.

“Stajali su i gledali”

Kako se dalje navodi, povređenom nije nije uskočio da pomogne prilikom napada.

– Niko od ljudi na stanici nije prišao da mu pomogne. Stajali su i gledali. Niko nije ni nakon toga prišao da pita da li je dobro. 

Sramotno je šta se dešava i kakav smo narod postali.

Sram bilo svakog čoveka koji je stajao pored i nije pomogao – završava supruga povređenog.

Komentari ispod podeljene fotografije su se složili da je ovo nažalost postao sve učestaliji incident.

“Brz oporavak mu želim, a ostalima – neka se zapitaju kakvi su ljudi”;

“Ne mogu da verujem da se ovo dešava”;

“I onda se pitaju što niko nije intervenisao, a isti ti okreću glavu na ulici”;

“Šta je potrebno još da se desi?!”;

“Jadan momak, hteo je da pomogne, a ovako da završi”, samo su neki od komentara.

“Mislite da mi je neko pomogao?!”

Ipak, jedan komentar se izdvojio, u kom je devojka podelila da je zamalo prošla kroz istu torturu ali zbog sasvim drugog razloga.

– Mene su izvređali i zamalo pretukli pred gomilom ljudi, jer sam pomerila svoju torbu ispred sebe, pa ih je uvredilo što “mislim da će da me pokradu”… Mislite da je neko prišao da pomogne?! – navela je devojka.

Kurir/Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dana 10. juna, britanski ratni avion Eurofighter Tiphoon pokušao je da presretne par ruskih supersoničnih raketnih bombardera dugog dometa Tu-22M3, u neutralnom vazdušnom prostoru iznad Baltičkog mora.

Verovatno je ovaj lovac privremeno (na rotacionoj osnovi) baziran u Estoniji, u vazduhoplovnoj bazi Emari.

Britanci su čak objavili i video snimak, koji je uzet sa daske njihove borbene letelice.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na snimku se jasno vidi da je pokušaj presretanja, kako bi trebalo da se uradi u mirnodopskim uslovima, propao.

Bombaše je čuvao naoružani ruski borbeni avion.

Pored toga, sami su Tu-22M3 nosili krstareće rakete vazduh-zemlja dometa do 1000 km i brzine 4000-5400 km/h (u okviru 3,5-4,6 M) koje je razvio Konstruktorski biro Raduga i postavio u službu 2016.

U slučaju opasnog približavanja, ruski lovac bi jednostavno upotrebio svoje oružje.

Stoga je britanski odbor oprezno leteo u blizini, prateći grupu na paralelnom kursu.

Podsećamo da je krajem maja komandant operativnog raspoređivanja britanskih trupa u Estoniji, kodnog naziva „Operacija Kabrit“, rekao dopisniku Bi-Bi-Sija:

Misija NATO-a na Baltiku je da obuzda Rusiju i spreči eskalaciju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Više medija prenelo je vest da je otac dečaka, koji je počinio masakr u školi na Vračaru, pokušao samoubistvo u zatvoru.

Kako su naveli, V. K. je lupao glavom o zid u ćeliji i tako sebi naneo teške telesne povrede.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija oglasila se saopštenjem, u kom demantuje navode medija da je V. K., koji je u pritvoru, pokušao juče suicid u Okružnom zatvoru u Beogradu, gde se od 5. maja 2023. godine nalazi u pritvoru, zbog krivičnog dela – teško delo protiv opšte sigurnosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Pritvorenik nijednim svojim postupkom nije prekršio pravila kućnog reda, koja se odnose na sva lica u pritvoru, niti je na bilo koji način ugrozio svoj ili život nekog drugog lica.

S obzirom da je reč o licu, koje se nalazi u pritvoru, iznošenje bilo koje druge informacije, osim gore navedenih, značilo bi kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti”, naveli su iz Uprave, dodajući da se izmišljanjem događaja, koji se nije desio dodatno uznemirava i obmanjuje javnost, koja je već potresena mnogim dezinformacijama, koje su nažalost, našle svoje mesto u medijskom prostoru posle tragičnog događaja, koji se desio 3. maja u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar“, u Beogradu.

“Autor vesti o izmišljenom pokušaju suicida, kao i mediji, koji su je preneli, bez prethodne provere istinitosti iznetih navoda, prekršio je etičke principe profesije, jer je odstupio od osnovnog novinarskog pravila da istinito izveštava”, rekli su iz Uprave.

“Pozivamo sredstva javnog informisanja da se uzdrže od objavljivanja neistinitih i neproverenih informacija i da umesto senzacionalizma na prvo mesto stave dužnu novinarsku pažnju, na šta ih obavezuju Kodeks novinara i Zakon o javnom informisanju i medijima”, navedeno je u saopštenju.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kijevski režim je večeras pokušao atentat na ruskog lidera Vladimira Putina, javlja pres-služba Kremlja.

Šta se zna, o incidentu?

U noći 3. maja pokušan je udar na rezidenciju predsednika Rusije u Kremlju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Napad je izveden uz pomoć bespilotnih letelica. Snage PVO RF osujetile su napad, tako što su eliminisale dve bespilotne letelice.

Moskva je zadržala pravo da odgovori „kada joj odgovara“.

Ono što se dogodilo u Kremlju ocenjeno je kao pokušaj atentata na Vladimira Putina i teroristički akt uoči Dana pobede i parade povodom njega.

U posledicama destruktivnih dejstava na strani Ukrajine niko nije povređen, nije zabeležena materijalna šteta.

Predsednikov raspored se nije promenio od incidenta.

Putin nije bio u Kremlju u vreme atentata, rekao je portparol Dmitrij Peskov.

Danas ruski lider radi u svojoj rezidenciji u Novo-Ogarjevu.

Takođe se navodi da će se parada 9. maja održati na Crvenom trgu, uprkos incidentu sa neprijateljskim bespilotnim letelicama.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin zabranio je lansiranje bespilotnih letelica iznad prestonice, uz obrazloženje da bi neovlašćeno korišćenje bespilotnih letelica, moglo da zakomplikuje rad snaga bezbednosti.

Mišljenja

Ruski stručnjaci reagovali na teroristički akt kijevskog režima.

Vojni posmatrač, publicista Aleksej Sukonkin postavio je retoričko pitanje na svom Telegram kanalu:

“Jesu li to, već crvene linije?”

Glavna urednica RT-a Margarita Simonjan nagovestila je da će, nakon onoga što se dogodilo „početi stvarno“.

Deputat Državne dume Aleksandar Khinštejn siguran je da pokušaj atentata zahteva hitno usvajanje ne samo političkih, već i zakonodavnih odluka.

„Očigledno je da je potrebno hitno izraditi i usvojiti set zakona, koji će striktno regulisati sve oblasti ovog najvažnijeg pitanja, koje se direktno odnosi na pitanja bezbednosti“, napisao je poslanik.

Kanal Militarist Telegram je primetio da su zapadni vojni eksperti akcije Ukrajine ocenili kao pokušaj „pojačanja nervoze vojno-političkog rukovodstva Rusije uoči kontraofanzive“.

TV voditeljka Nadana Fridrihson sigurna je da se „džentlmenski stav završava“:

„[Predsednik Ukrajine Volodimir] Zelenski neće hodati po frontu, bez šlema. I nije činjenica da će uopšte prošetati. ”

Podsetimo, ranije je na skladištu nafte u Tamanu došlo do požara usled pada drona.

Početkom nedelje ruska protivvazdušna odbrana odbila je napad ukrajinskih bespilotnih letelica na Sevastopolj.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE