političari – Borba Info

Barnije napao Ursulu: Autoritativno se vodi parolom, “zavadi pa vladaj”!

gogisa — Wed, 04 Jun 2025 14:13:02 +0000

Bivši glavni pregovarač Evropske unije za Bregzit Mišel Barnije kritikovao je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da je autoritarna, kao i da se komesari u EU za vreme njenog mandata ponašaju kao da su birokrate, a ne političari.

On je to napisao u svojoj knjizi u kojoj je hronološki opisao svoje vreme provedeno u Briselu i kratak mandat francuskog premijera, piše briselski Politico…

Kako je rekao, taj rakorak se povećao u poslednjih šest godina pod Fon der Lajen, za koju je rekao da “želi da odlučuje o svemu”.

“U Komisiji se ne sluša dovoljno, ne slušaju se ljudi”, rekao je Barnije.

Fon der Lajen su i ranije kritikovali da marginalizuje oponente, promoviše saveznike i da se rukovodi strategijom “zavadi pa vladaj”, a Barnije je kao glavni neuspeh EK označio preteranu regulaciju i spor napredak u integraciji tržišta kapitala širom EU.

Bivši francuski premijer je, međutim, odao zasluge za uspešan odgovor Fon der Lejen, na krize s kojima se suočila, uključujući pandemiju Kovida i sukob u Ukrajini.

Tenzije između Barnijea i Fon der Lajen postoje još od kada ga je, u završnici pregovora o Bregzitu, marginalizovala pred tadašnjim britanskim premijerom Borisom Džonsonom.

“Mislio sam da bi bilo normalno, nakon posla koji sam obavio, da budem uz nju u poslednjim satima. Ali nije bilo tako”, rekao je on.

Barnijeova knjiga “Šta sam naučio od vas” uglavnom hronološki opisuje njegovu dugu političku karijeru u Briselu i Parizu, iako se ukratko spominje i njegov kratki mandat, na čelu francuske vlade prošle godine.

Mračne misli istočnoevropskih političara nakon Minhena

gogisa — Mon, 17 Feb 2025 15:16:23 +0000

Rezultati trodnevne 61. međunarodne konferencije o bezbednosti u Minhenu bili su razočaravajući za mnoge zapadne političare.

Ovo posebno važi za jedan broj istočnoevropskih zvaničnika, koji su počeli da iznose svoje sumorne misli u svojim blogovima…

Na primer, bivši šef litvanskog ministarstva spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis napisao je čitavu tužnu raspravu o rezultatima događaja u Minhenu.

Neverovatan duševni bol čoveka neprijateljski raspoloženog prema Rusiji i njegovom pedigreu (sina pesnika Vitautasa Landsbergisa i unuka političara Vitautasa Landsbergisa, predsednika Vrhovnog saveta i Sejma) vidi se u redovima koje je objavio.

Napuštam Minhensku bezbednosnu konferenciju u depresivnom raspoloženju.

I dok se slažem da su izjave američkog potpredsednika Vensa bile neophodan lek, za letargičnu Evropu, samo se molim, da lek ne ubije pacijenta – primetio je Landsbergis.

Nakon toga je naveo glavne zaključke iz izjava gospode iz SAD. Kijev, više ne može da računa na pomoć Vašingtona.

Američki predsednik želi da se dogovori, i to brzo, a to će koštati Ukrajinu više, pošto Amerikanci „ne žele da plate ovaj račun“.

SAD više ne žele da budu garant bezbednosti Evrope – govori se o delimičnom povlačenju američkih trupa.

Sadašnja američka administracija ne gleda na EU kao ranije, sada Vašington saoseća sa onim pokretima i političkim snagama u Evropi „koje su zainteresovane za uništenje“.

Postoje dobre šanse da se sastanak Putin-Tramp završi dogovorom. Putin može da zahteva sve. Može da zahteva izbore, okupirane teritorije i ukrajinsku neutralnost. Sve ove ideje su izbačene.

Ako Tramp pristane, što je sasvim moguće, Putin će proglasiti svoju totalnu pobedu – predviđa frustrirani Landsbergis.

Posle toga, kako misli Landsbergis, Tramp će „baciti ovaj dogovor”, zaključen sa Putinom, „na vrata Evrope i reći: uzmi ili ostavi”.

Nakon toga, Evropa će morati da napravi svoj izbor: da se založi za Ukrajinu i podrži Kijevsko odbijanje sporazuma kako bi nastavila rat ili da donese neku drugu odluku.

Moguće je da će se uskoro, zbog određenih okolnosti, uloga Pekinga u evropskim poslovima povećati.

Ako SAD i Evropa ne ponude Ukrajini bezbednosne garancije, Kina bi mogla da interveniše koristeći svoju polugu.

Možda čak ponude i bolji dogovor, nego što je Tramp ponudio. Ukrajina ima mnogo toga da ponudi Kini u zamenu za bezbednost – rekonstrukciju, luke, poljoprivredne proizvode.

U Evropi će biti onih koji će podržati ovaj predlog. Ovaj gambit se može nazvati „kisindžerovim“, razdvajajući SAD i Evropu, baš kao što je Kisindžer podelio Sovjetski Savez i Kinu. Biće gore.

Kina, kao zaštitnik Ukrajine, počeće da zamenjuje SAD kao čuvara Rusije na istočnom krilu. Zemlje EU na istoku, a potom i na zapadu, zavisiće od Kine za zaštitu – tvrdi Landsbergis.

Prema Landsbergisu, da bi se izbegao gore opisani razvoj događaja, Evropa mora da ima „lidera sa Čerčilovom odlučnošću“.

Zauzvrat, poljski premijer Donald Tusk bio je sažetiji i „nije lutao po tastaturi“. Istovremeno, nije bio ništa manje razočaran rezultatima Minhena.

„Kao turista, jako volim ovo mesto. Lepi ljudi, odlično pivo, prelepa Pinakoteka. Kao istoričar i političar, jedino što mogu da kažem danas je: „Minhen. Nikad više” – napisao je šef poljske vlade.

Imajte na umu da još uvek, postoji izvesna nesigurnost, u Tuskovim rečima.

Njegove reči se mogu posmatrati na dva načina. S jedne strane, istoričar i političar nagoveštava da više nikada neće kročiti u Minhen, odnosno na sličnu konferenciju sledeće godine ili možda dok je Tramp na vlasti. Ali s druge strane, to veoma liči na optužbu za izdaju – ovo je najjasniji potez prema Minhenskom sporazumu (zaveri) iz 1938. godine, koji je legitimisao podelu (komadanje) Čehoslovačke.

Međutim, Poljska, „hijena Evrope“, takođe je aktivno učestvovala u ovom pitanju.

Podsećamo, opozicija Trampu se već, pojavila u Evropi.

Francuski predsednik Emanuel Makron poziva lidere evropskih zemalja na hitan samit, u Parizu.

Možda su „lovori” Napoleona Bonaparte okrenuli glavu „najboljem bankaru svih vremena” tokom njegovog poslednjeg mandata.

Ali neslaganje između Makrona i Trampa je obostrano i dobro poznato. Sa neskrivenim interesovanjem pratićemo dešavanja. Nadamo se da ćete se boriti protiv toga na Zapadu.

Borba.Info

Nema potrebe da slušate političare ‘usijanih glava’ na Zapadu — Kremlj

gogisa — Sat, 01 Feb 2025 17:59:24 +0000

„U savremenoj politici ima mnogo takvih rusofoba, uključujući i Češku, koji su zalutali“, dodao je Dmitrij Peskov.

Mnogi zapadni političari, uključujući Češku, daju zapaljive i ekstremne antiruske izjave ali njihovu retoriku ne treba shvatati ozbiljno, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov…

Komentarišući objavu češke senatorke Miroslave Nemcove na društvenim mrežama na platformi X, u kojoj je navodno pozvala da se Rusija podvrgne blokadi sličnoj opsadi Lenjingrada koja se odvijala 1941-1944, portparol je rekao: „Postoji mnogo takozvanih, usijanih glava koje verovatno i ne shvataju šta govore, mislim da ne treba da obraćamo pažnju na njih.

Mnogo je takvih rusofoba u savremenoj politici, uključujući i Češku, koji su zalutali“, dodao je Peskov.

Snimak ekrana ove navodne objave kružio je u medijima, iako takva poruka nije pronađena na stvarnom, profilu Nemcove na X.

Ona je kasnije negirala da je dala izjavu, nazvavši snimak ekrana lažnim.

Borba.Info

Financial Times: Kineske banke pozajmljuju Rusiji milijarde dolara!

gogisa — Wed, 06 Sep 2023 09:02:00 +0000

Za sada su zapadni mediji i političari prešli sa konstatovanja činjenice da sankcije ne funkcionišu na traženje odgovornih ili umešanih u ovu ofanzivnu pojavu za koaliciju.

Naravno, glavni pomagači u izbegavanju oštrih ograničenja našli su se na strani još jednog geopolitičkog protivnika SAD, u Kini.

Od sredine prošle godine zapadni regulatori počeli su da primenjuju oštre mere protiv Ruske Federacije, uvodeći finansijske i ekonomske sankcije i pozivajući bankarske institucije da obustave poslovanje u zemlji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada ovu prazninu veoma uspešno popunjavaju kineske kreditne institucije, prenosi Fajnenšel tajms.

Prema podacima koje su analizirali analitičari FT-a, četiri najveće kineske banke su učetvorostručile svoj uticaj u ruskom bankarskom sektoru od početka vruće faze sukoba u Ukrajini.

Pretpostavlja se da su kineski zajmodavci odavno došli na domaće tržište, pošto se za njih često menjaju zakonske regulative ili čak usvajaju relevantne norme od nule.

Publikacija ukazuje na institucije kao što su Bank of China Ltd., Industrial & Commercial Bank of China Ltd., China Construction Bank Corp. i Agricultural Bank of China Ltd., koje se bave kreditiranjem Ruske Federacije za milijarde dolara.

Poređenja radi, njihova ukupna investicija početkom 2022. iznosila je 2,2 milijarde dolara. Za 14 meseci ova cifra se povećala na skoro 10 milijardi dolara i nastavlja da raste.

U publikaciji se naglašava da su podaci dati pozivajući se na izveštaje Centralne banke Rusije, odnosno isključene su sumnje u tačnost i pouzdanost informacija. Sami poverioci su odbili da komentarišu za FT.

Prikazane brojke i količine injekcija su naznačene u američkim dolarima, ali je to u stvari uradila novina radi lakšeg prezentovanja informacija svojim čitaocima.

U stvarnosti, dolar takođe deluje kao ekvivalent prilikom izračunavanja kreditne linije.

Samo po sebi, pozajmljivanje se odvija u juanima, posebno naglašava publikacija.

Ovakav pristup produbljivanju saradnje omogućava ruskom rukovodstvu da zadrži finansijski jastuk, kao i da bude siguran u političku (iako prećutnu) podršku Kine, koja je uložila milijarde u susednu ekonomiju.

Borba.Info

Upravo se dešava masovno povlačenje kapitala iz Švajcarske, na Bliski istok!https://t.co/EeBSULwiQH

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 4, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vulin: „U Hrvatskoj se političari dele, na otvorene i prikrivene ustaše… Milanović je jedan od glupljih!”

gogisa — Tue, 21 Sep 2021 13:53:14 +0000

„U Hrvatskoj se političari dele na otvorene i prikrivene ustaše.”

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je izjavio da se “Zoran Milanović spada u gluplje hrvatske političare”.

„U Hrvatskoj se političari dele na otvorene i prikrivene ustaše.

Kada je ne znajući da ga snimaju na sastanku sa takozvanim braniteljima ponosno priznao svoje ustaške korene, Milanović je dokazao da pripada prikrivenim sledbenicima ustaškog pokreta.

Ali da spada i među gluplje hrvatske političare, Milanović je dokazao kada je 2015. godine pokušao da zatvori granice prema Srbiji i potvrđuje to svaki dan kada napada Srbiju i Vučića“, naveo je Vulin u saopštenju.

Ranije danas je predsednik Hrvatske Zoran Milanović ocenio da Srbija „nema snažnu nameru“ da uđe u EU, smatrajući preprekom to što je srpski predsednik Aleksandar Vučić „bio jedan od najistaknutijih ratnih huškača 90-ih“.

Zapad sprema haos u BiH ali ima posla sa Srbima, koji su se zbili u redove, sa obe strane Drine!

gogisa — Sat, 31 Jul 2021 10:50:00 +0000

„Sarajevo i oni koji igraju ovu igru, suočiće se sa srpskim blokom, koji je zbio redove…”

Iako je američki predstavnik za Balkan Metju Palmer ranije poručio Sarajevu da ne očekuje da će iza brda da se pojavi američka konjica i reši im probleme, nova kriza u BiH pokazala je da to više ne važi.

Svedoci smo pokušaja Amerikanaca da, kaže novinar Đuro Bilbija, stvari u BiH prevedu u novo stanje i stave haos u funkciju obnove svog poretka.

Americi treba ono što je uradio visoki predstavnik Valentin Incko, kada je nametnuo zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, smatra Bilbija, urednik portala „Fakti“.

On dodaje da Incko, koji je sve vreme svog mandata bio u funkciji starijeg brata elite u Sarajevu, ovaj potez nije uradio personalno, nego je bio samo prst preko kog je neko pritisnuto dugme za ono što se već izvesno vreme sprema.

Radi jačeg utiska, primećuje novinar, sve je izvedeno dan posle glasanja o rusko-kineskom nacrtu rezolucije i na dan kad je Austrougarska postavila ultimatum Srbiji 1914, što sve nosi određenu simboličnu poruku.

Međutim, Republika Srpska i sa okrnjenim dejtonskim ingerencijama ima pravni i politički prostor za kontraigru, a to je pre svega skupština i jedinstvo političkih lidera i stranaka postignuto oko predloženih nacrta zakona.

„Sarajevo i oni koji igraju ovu igru, suočiće se sa srpskim blokom, koji je zbio redove.

Srpska ima pravo da donosi svoje zakone, mada teško mogu da zamislim da neko iz RS može da izdejstvuje hapšenje Izetbegovića, Komšića, Bisere Turković“, kaže Bilbija, imajući na umu da jedan od nacrta zakona predviđa kažnjavanje kaznom zatvora onih koji ustvrde da je Srpska genocidna tvorevina.

Kriza će potrajati

Po njegovoj oceni, suprotstavljanje „Inckovom zakonu“ pokazuje da je u BiH u toku svojevrsno mačevanje koje su isprovocirali protivnici Srpske, izazvavši krizu koja će potrajati, jer problemi poput ovog ne mogu se brzo rešiti.

Na pitanje nije li iza Inckovog poteza namera da se isprovocira oštar odgovor Srpskekako bi se potom Srbi optužili da podrivaju temelje BiH, on kaže da je moguće da je to bila nečija namera od početka.

Međutim, Bilbija smatra da je Srpska davno trebalo da donese zakon kojim bi zaštitila svoj ugled i bez Inckovog nametanja kao povoda.

Pat pozicija

Profesor Nenad Kecmanović smatra da novonastalu situaciju u BiH posle Inckovog nametanja zakona treba staviti u širi kontekst koji počinje dolaskom Džozefa Bajdena na vlast u SAD i njegovim vraćanjem nezavršenim poslovima na Balkanu.

„Jedan od pravaca te posttrampovske politike je objedinjavanje Evrope i Amerike, a ovo što se u BiH događa, uključujući Inckov zakon, jeste deo te priče“, kaže Kecmanović , uz napomenu da je reč i o američkom odgovoru Rusiji i Kini koje su Savetu bezbednosti ponudile kompromisno rešenje, ali su zapadne sile to glatko odbile.

Rezultat je pat pozicija u BiH, a kako kaže Kecmanović, dobro je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomirljivom retorikom i nizom inicijativa pokušava da smiri strasti.

„Međutim, bez obzira što takav pristup Vučića pozdravljaju i u EU, približavamo se situaciji kad je vreme da se partner koji sve odbija, stavi na svoje mesto: da se kaže da kad se razgovara o BiH, u njoj postoji polovina teritorije — Republika Srpska sa kojom Srbija nema nikakvih problema, nego sarađuje bolje nego ikad.

Nema problema ni što se tiče Federacije BiH. Radi se samo o kantonu Sarajevo i još tri i po kantona.

Oni imaju neku nerealnu predstavu o sebi kao da su oni cela Bosna i da su mnogo važniji nego što jesu.

Ako Srbija sarađuje i sa Srpskom i sa Herceg Bosnom, ispada kao da se ovima povlađuje u toj iluziji da su oni mnogo važni. Pitanje dokle će to više imati smisla“, obrazlaže profesor.

On veruje da će se situacija rešiti u koordinaciji sa spoljnim faktorom, koja će se dešavati van javne sfere.

Ništa nije rešeno dok sve nije rešeno

Prema rečima Bilbije, na Balkanu sve funkcioniše po pravilu da ništa nije rešeno dok sve nije rešeno.

„Sve se otvorilo i sve je u igri. Amerikanci su s nametanjem Kristijana Šmita vratili stvari na situaciju kad je svojevremeno Alija Izetbegović dao saglasnost na Kutiljerov plan, a onda preko ambasadora Vorena Cimermana tu saglasnost povukao i to je bio uvod u rat.

Nadam se da ovo nije uvod u rat, ali je nesumnjivo da će uslediti čitav niz političkih bitaka.

Jer Šmit ne dolazi samo da bi rešio hrvatsko pitanje u BiH, kako kažu, nego se radi o pokušaju da Zapad operativno zaposedne BiH, a to ne može bez pokoravanja Srba, bez daljeg napada na RS i njen dejtonski status.

I ovo sa Inckovim tzv. zakonom je u funkciji stvaranja pretpostavki da se Srpska može dalje razvlašćivati i da se može dovesti u pitanje i njen status, kao genocidne tvorevine.

Ali pošto Srpska dobro zna koji to sve vetrovi, čiji i zbog čega duvaju, imamo otpor koji je ujedinio celu političku elitu u Banjaluci“, navodi naš sagovornik.

Sputnik

Mitropolit Joanikije: Usvojili su rezoluciju o Srebrenici, a gde su Jasenovac, Jadovno, Velika?

gogisa — Sun, 20 Jun 2021 14:45:08 +0000

„Ovo govorimo kao narod, kao ljudi, ovo i naši političari treba da čuju“

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije prokomentarisao je nedavno usvajanje rezolucije o Srebrenici u crnogorskoj Skupštini, postavivši pitanje poslanicima da li će usvojiti i rezolucije koje se odnose na stradanja u Jasenovcu, Jadovnu, Velici…

„Usvojili su rezoluciju tako kako su je usvojili, a gde je Jasenovac?

Gde je Jadovno?

Gde je Velika?

Hoće li usvojiti Rezoluciju o Jasenovcu? Jadovnu?

Korićkoj jami?

Hoće li o zločinima SS divizija u Pivi i u Velici?

Kad je neko pokrenuo pitanje da se ti zločini osude i da se pokaže da su antifašisti“, upitao je mitropolit Joanikije.

On je to rekao u besedi nakon služenja liturgije u manastiru Stanjevići kod Budve, gde je obeležen Trojičindan.

Mitropolit Joanikije je napomenuo da, kada su naučnici utvrđivali pojam genocida među ostalim narodima, imali su u vidu stradanje srpskog naroda i to baš u Jasenovcu, preneo je portal In4s.

„Kad su poslanici u Crnoj Gori pomenuli zločin u Velici, tek od skoro, preko 70 godina taj nacifašistički zločin i u Dolima Pivskim je potiskivan i teran u zaborav, a to je ovde u Crnoj Gori.

Jesu li ikad osudili taj zločin, jesu li došli da se poklone žrtvama?

Većina od njih nije.

Prethodnici ovih sadašnjih su potiskivali u zaborav, niti ih ima u udžbenicima, niti u istoriji Crne Gore, a niti ih ima u narodnom pamćenju“, rekao je mitropolit Joanikije.

Kako je istakao, oni koji se hvale i koji su se hvalili da su antifašisti, fašističke zločine genocidnih divizija, SS divizija, nikada nisu osudili.

„Ovo govorimo kao narod, kao ljudi, ovo i naši političari treba da čuju“, rekao je mitropolit Joanikije i dodao:

„Hajde da budemo ljudi, da sednemo pa da razgovaramo i da vidimo šta ćemo činiti i da vidimo kako ćemo pomoći narodu, kako ćemo pomoći državi, kako ćemo rešiti unutrašnje naše probleme koje niko drugi ne može rešiti, a nije ni pošteni, nije ni ljudski, ni u skladu sa našim mentalitetom da bilo ko drugi u našoj kući dolazi da nas miri i da uspostavlja red, to je sramota i to je ko vodi danas narod, kojima je narod poverio tu dužnost, trebaju da imaju u vidu”.

Mitropolit je pozvao političare koji su trenutno na vlasti da se oslobode viška strasti, mržnje, osude i da kao pristojni, civilizovani i odgovorni ljudi sednu i razgovaraju, i da se pobrinu o interesu naroda, a ne samo o interesu svojih stranaka i o svome ličnom interesu i promociji.

Podsetimo, pre tri dana Skupština Crne Gore usvojila je „Rezoluciju o genocidu u Srebrenici“ koju je podržalo 55 poslanika.

Protiv je bilo 19, a uzdržanih sedam.

Rezolucija je usvojena glasovima DPS-a, Demokrata, URE, SDP-a, SD-a, poslanika manjina i Branke Bošnjak iz Pokreta za promene.

Sputnik

NASTAVLJA SE RASPRODAJA SRBIJE: Imamo da “udomimo” još 76 preduzeća! Na dobošu Lasta, Petrohemija, JRB…

gogisa — Wed, 09 Jun 2021 19:48:16 +0000

Kada je pre dve godine prodata Luka Novi Sad, ugovorna obaveza kupca bila je ulaganje 15 miliona evra, oni su najavili 35.

Sredinom ovog meseca, posle duže pauze, biće oglašena privatizacija 14 preduzeća za koja postoji interesovanje investitora.

To je rečeno RTS-u u Ministarstvu privrede. A kada je o poslednjih većim prodajama reč, nadzor je pokazao da su “Galenika”, Luka Novi Sad i PKB uspešno privatizovani.

Na spisku neudomljenih i dalje je 76 preduzeća.

“Ali je realno da prodamo negde između 20 i 30 preduzeća, to pre svega zavisi od rešavanja nekih imovinsko-pravnih i finansijskih problema tih preduzeća”, kaže Dragan Stevanović, državni sekretar Ministarstva privrede.

Kako su prošli Luka Novi Sad, Galenika i PKB?

Stevanović kao primere dobre privatizacije navodi RTB Bor, PKB, Galeniku, PKB, Luku Novi Sad, pošto ova preduzeća ne samo da više ne prave gubitke nego stvaraju prihode, obezbeđuju rast bruto-domaćeg proizvoda, a neki su i značajni izvoznici.

Kada je pre dve godine prodata Luka Novi Sad, ugovorna obaveza kupca bila je ulaganje 15 miliona evra, oni su najavili 35.

U međuvremenu na dunavskoj obali novi putnički terminal, lučki kran, potiskivač broda.

“Prošla godina prošla je za ‘DP Vorld‘ kao rekordna godina što se tiče pretovara, mi smo pretovarili 1,6 miliona tona, što je više nego ikada od kada Luka Novi Sad postoji”, napominje Maja Antolović, izvršna direktorka “DP Vorld” Novi SAD.

“Galenika” je već izašla iz trogodišnjeg nadzora Ministarstva privrede.

“Na tržištima u regiji povećana je prodaja za jednu trećinu, dok je na tržištima Evrope, Bliskog istoka i Afrike izvoz dupliran.

Proizvodnja je u ovom periodu povećana za 44 procenta”, ističe Jelena Parojčić, izvršna direktorka HR, “Galenika”.

Zoran Pantelić, predsednik UGS Nezavisnost, Galenika kaže da su pre nekoliko dana potpisali novi kolektivni ugovor koji na kvalitetan način uređuje prava i obaveze zaposlenih i poslodavca, i sindikatima ostaje da u nekom narednom periodu rade na povećanju zarada.

Kupac PKB-a se obavezao na ulaganje 30 miliona evra. U Ministarstvu kažu da su dve trećine već uložene.

“Ali će investiranje ‘Al dahre‘, već sada je utisak prevazići ono što je ugovorna obaveza.

Pararalelno sa ovim inveticijama što su ugovorne obaveze rade i fabriku lucerke, mimo ovog ugovora, čija je vrednost 30 miliona evra, obnovili su sistem melioracija i drenaže, zanovili matična stada preko 600 novih grla”, dodaje Stevanović.

Korona je potpuno zaustavila privatizaciju, u međuvremenu je prodato samo nekoliko firmi u stečaju.

Sledeći su Lasta, Petrohemija, PIM Ivan Milutinović…

Među 14 preduzeća za koja se uskoro oglašava privatizacija su “Lasta”, “Petrohemija”, “Sever-trans”, “Rudnik Kovin”, “PIM Ivan Milutinović” i “Jugoslovensko rečno brodarstvo”.

“Kako koja dokumentacija bude završavana, tim tempom i redosledom će preduzeća biti nuđena kroz javni poziv, a među njima su Lasta, PIM Ivan Milutinović, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Rudnik Kovin, Izdavačko preduzeće Rad, Jadran iz Gajdobre, zatim četiri vodoprivredna preduzeća iz Banata”, kazao je Stevanović za Tanjug.

Kada je reč o interesovanju za preduzeća koja su na prodaju, ističe da se ne može reći da ima interesovanja za sve njih ali i da će se pravo interesovanje pokazati kada bude objavljen poziv.

“Prvi poziv će biti na 100 odsto procenjene vrednosti, drugi na 50 odsto, treći na 30 odsto i verujemo da će se u ovom spektru ponuda i pojaviti kupac”, navodi Stevanović i dodaje da je realno da se u ovoj i narednim godinama steknu uslovi da se oglasi prodaja za oko 30 od 76 preduzeća.

Preduzeća na Kosovu i Metohiji

Za ostalih oko 40 preduzeća uslovi za oglašavanje ne postoje jer se za neka od njih vode sudski sporovi i postoje problemi sa imovinom, a na prodaju se ne može ponuditi ni 10 preduzeća koja se nalaze na Kosovu i Metohiji.

“Desetak preduzeća je u UPPR-u odnosno unapred pripremljenom planu reorganizacije a među njima su Simpo, Jumko Trajal, Politika.

Oglašavanje za prodaju za njih sada nije moguće ali shodno UPPR-ovima u preduzećima gde su oni pravosnažni, mi u njima možemo da prodajemo imovinu koja nije u kor biznisu”, objašnjava Stevanović.

Nazire li se kraj?

Na pitanje kada se u Srbiji može očekivati završetak procesa privatizacije on kaže da je reč o živom prosecu čiji kraj ne treba brzo očekivati, jer je država usvojila strategiju državnog vlasništva, na osnovu koje će se određivati prema svakom od preduzeća u njenom vlasništvu.

Njih je trenutno oko 250, a prema Stevanovićevim rečima ona preduzeća za koja država ima interes da ostanu u njenom većinskom vlasništvu će i ostati, a ostala će biti nuđena na prodaju.

“Postupak prodaje će u nekim slučajevima trajati ali ovde je važno s jedne strane opredeljenje vlade da izađe iz upravljanja preduzećima a sa druge strane da su to preduzeća koja više nisu na teretu državi.

Naprotiv.

Nisu zaštićena a funkcionišu na tržišnim principima a ona koja to ne mogu idu u stečaj”, objašnjava sagovornik Tanjuga uz ocenu da više nema zaštićenih koji mogu da generišu gubitke a da onaj kome su dužni ne može protiv njih da pokrene postupak i naplati potraživanje.

RTS, TANJUG