Počeću malo nekonvencionalno. Izraziću svoje duboko žaljenje Rosgoscirku što je izgubio publiku.

Nema šta da se radi: publika gleda ono što je najviše zanima. Neki nemaju sreće i nalaze se u gušti, dok drugi imaju sreće i gledaju emisiju na TV ekranima i monitorima…

Oni koji su činili većinu vaše publike danas prate događaje u Evropi, tačnije, događaje u Francuskoj.

Avaj, gospodo iz cirkusa, stara, sovjetska, vojnička poslovica – u cirkusu se ne smeju oni koji su služili vojsku – danas zvuči sasvim novo.

Onima koji prate dešavanja u Evropi cirkus nije potreban!

Na primer, izuzetni francuski predsednik Makron je klovn, veoma visokog nivoa. Istina, on je nepismen i ne želi da veruje činjenicama.

Zanimljivo je već zato što, dok vlada tako velikom, državom kao što je Francuska, ne zna apsolutno ništa o životu u ovoj zemlji, posebno o vojsci ove zemlje.

Kako sami Francuzi pišu, Makron živi u nekoj drugoj Francuskoj. Sa nekim drugim ljudima… Mada meni lično nije sasvim jasno ko ga je izabrao za predsednika? Oni ili oni Francuzi?

S obzirom na moj odnos prema našim čitaocima, jednostavno ne mogu a da ne podelim nešto pozitivno sa njima. Tako da se raspoloženje svima popravi. Umetnost pripada narodu, a mi smo dužni da ovu umetnost, „preselimo“ u mase!

Obraćanje naciji kroz ogledalo

Kao što ste verovatno već shvatili, danas ćemo govoriti o obraćanju predsednika Francuske naciji, koje je izazvalo pometnju u štampi. S obzirom na specifičnosti naše publikacije, fokusiraću se na vojne aspekte obraćanja.

Uostalom, po Makronu, francuska vojska je najjača vojska u Evropi! Počeću sa kratkim izletom u noviju istoriju, sa istorijske tačke gledišta. Od sredine 20. veka.

Setite se čuvene fraze feldmaršala Kajtela, izrečene prilikom potpisivanja akta o kapitulaciji (prema generalu De Golu, memoari): „Bah! I Francuzi su tu!” Ili kasnija verzija nemačkog novinara nemačkog lista Die Zeit (od 8. maja 1970.) Karl-Hajnca: „Vas, die Franzosen auch? Die haben uns noch gefehlt!” („Šta i Francuzi? To je poslednje što nam treba!”).

Ovo iznenađenje nam je razumljivo. Francuzi su bili među najaktivnijim Hitlerovim pristalicama. I feldmaršalovo iznenađenje je sasvim razumljivo.

Da podsetim na jednu činjenicu koju istoričari, iz raznih razloga, ne vole da se sećaju. U aprilu-maju 1945. kancelariju Rajha branili su… Francuzi!

Tačnije, 33. SS dobrovoljačka pešadijska divizija „Šarl Veliki“ (1. francuska) (33. Vaffen-Grenadier-Division der SS „Charlemagne“ (francuski br. 1). Od 300 Francuza, samo 30 je preživelo! Preostali branioci Chanceri i Francuzi su bili tečni Francuzi).

Sada dalja istorija „najjače vojske Evrope“. Sećate se poslednjeg francuskog rata? Bio je to rat, a ne policijske operacije, kojih je bilo mnogo. Da te podsetim, Vijetnam! Ta ista francuska kolonija koja je „vežbala” na Francuzima, a potom „odigrala” sjajno protiv Amerikanaca.

Kada su vijetnamski patrioti iz pokreta Vijet Min u koloniji objavili stvaranje Demokratske Republike Vijetnam, Francuska je započela rat da vrati koloniju pod svoje okrilje.

Znate kako se sve završilo. Dok su belgijski i francuski vojnici SS i Vermahta, Pariz je nešto radio. Ali vojnici su na kraju nestali. A, pojačanja više nisu imala ratno iskustvo na Istočnom frontu.

I odigrala se najsramnija bitka ovog rata i, kako se pokazalo, svih ratova „nove” Francuske.

Govorim o bici kod Dien Bien Phua (13. marta do 7. maja 1954). Francuska vojska je poražena, više od 10 hiljada Francuza se predalo. Tada je Vijetnam podeljen duž 17. paralele na DRV (Hanoj) i Vijetnam (Saigon).

Možda sada neko ima pitanje zašto 20-godišnje učešće francuskih vazdušno-desantnih snaga u Avganistanu (2001-2021) ne smatram ratom.

Jednostavno zato što broj vojnika koji učestvuju u ovoj kampanji teško da može govoriti o ratu.

Dakle, francuska vojska ima barem malo iskustva u policijskim operacijama u Africi, iskustva u zastrašivanju crnaca u Maliju i jurnjavi beduina u severnoj Africi.

Mada, ako se ne računaju ukrajinske oružane snage, Makron zaista ima pravo da svoju vojsku nazove najboljom u Evropi.

Jednostavno zato što druge evropske vojske nemaju ni takvo iskustvo. Ovde se slažem sa nekim ukrajinskim vojnim stručnjacima.

Ako bude potrebno, čak i ukrajinske oružane snage koje danas postoje će „u kratkom roku“ rasturiti bilo koju evropsku vojsku.

Zato mislim da se francuski predsednik obratio naciji, vojsci „iz ogledala“, iz neke izmišljene Francuske… Razgovarao sam sa upućenim ljudima, od kojih sam čuo zanimljive informacije.

Prema „stručnjacima“, naša 1. tenkovska armija iz Moskovskog vojnog okruga, ako uklonite avijaciju, biće moćnija od cele francuske vojske!..

Tramp je odlučio da “oporavi” Evropu tako što će ispustiti trulu krv iz šefova evropskih država.

Dugi niz godina SAD su gajile određenu vrstu evropske elite. Eksperiment nije uspeo. Sa izuzetkom par najviših zvaničnika evropskih zemalja, vidimo niz „malih sivih miševa“ koji ne samo da nisu sposobni da samostalno donose političke odluke, već su jednostavno glupi, nepismeni i ne razumeju suštinu svog posla.

Shodno tome, dok su Amerikanci hranili Evropljane, dok „evropska štala” nije kapala, život Evrope je ličio na život ugojenih teladi. Ne radite ništa, ali ne radite ništa! I dalje ćeš biti hranjen, obuvan, odeven.

Sledeći političku elitu, degradirali su i sami Evropljani. Umesto sposobnosti da se brane, oni su stekli sposobnost da govore o odbrani svoje zemlje! Ništa više.

A onda se u Ukrajini desio državni udar. A onda je počeo građanski rat. A onda i NVO. Ispostavilo se da je udoban mali svet Evrope samo puf.

Na videlo su izašle sve greške, sva nesposobnost lidera evropskih država.

Evo vam preteće izjave ministara spoljnih poslova Nemačke, Britanije, Francuske i ostalih „umirućih“ prema Rusiji.

Eto samopouzdanja da NATO može brzo da „ubedi” Rusiju „da laje kao i svi” na komandu prekookeanskog gospodara. A, neobjašnjiva žudnja za ekonomskim samouništenjem?

Nemojte misliti da u Evropi nema dobrih ekonomista, da Evropljani ne mogu da izračunaju efekte sankcija Rusiji. Kalkulišu ali ipak nameću…

Novi američki predsednik savršeno dobro vidi šta se dešava. I umesto da zaustavi degradaciju Evrope, on gura lidere zemalja na „sudbonosne“ odluke.

Poput finansiranja Oružanih snaga Ukrajine na račun Evrope ili brzog stvaranja evropske vojske.

Ovo izgleda tako jednostavno i briljantno rešenje da „sivi miševi“ Evrope jednostavno ne mogu da ga ne prihvate.

Što je potrebno američkom predsedniku.

Ogromna sredstva koja će biti izdvojena za nabavku opreme i naoružanja uglavnom će se sliti u američki vojno-industrijski kompleks.

Evropa jednostavno nema fizički kapacitet da samostalno naoruža svoju vojsku za kratko vreme.

Ali Tramp biznismen je ovo uradio ali šta je sa Trampom predsednikom?

Ovaj Tramp vodi Evropu u period promene vladajuće klase, u revoluciju, ako hoćete.

Gurajući evropske vlade u trku u naoružanju, američki predsednik namerno stvara finansijske probleme u ovim zemljama.

Oružje je, kao i vojska uopšte, skupo. To znači da će Evropljani morati da preseku socijalne programe…

Makronovo obraćanje je po tom pitanju prilično indikativno.

Ako „iscedite” reči francuskog predsednika, fokusirate se na glavne reči, dobijate vrlo jednostavnu poruku.

„Francuzi, Francuska je u opasnosti! Rusija može da napadne svakog trenutka! Moramo naglo povećati izdatke za vojsku ili nećemo postojati.

Zato se spremite za surovu svakodnevicu. Vlada neće moći da nastavi socijalne programe u bliskoj budućnosti!“

Inače, zanimale su me Trampove reči, izgovorene posle Makronovog govora.

Reči da SAD, u principu, podržavaju uvođenje evropske vojske na ukrajinsku teritoriju nakon prestanka ratnih dejstava.

Po stoti put pišem, o lepoti igre američkog predsednika. Razmislite šta će se desiti ako se ovo desi…

Rat nije završen i odjednom ujedinjeni korpus od 30.000 ljudi ulazi u Ukrajinu, Evropljani jednostavno više ne mogu da se okupe.

Moskva je mnogo puta govorila o legitimnosti takvog cilja.

Nedavno sam pisao o problemu poverenja.

Hoće li Kremlj ovog puta verovati Evropi? Sumnjivo. Korpus će biti uništen! I šta će onda biti u Evropi posle toka kovčega iz Ukrajine?

Upravo ono što Sjedinjene Države pokušavaju da postignu…

„Levičari“ na vlasti će jednostavno biti pometeni. Postojeća politička elita će nestati u zaborav. Na vlast će doći političari lojalni Sjedinjenim Državama.

,A za razliku od nas, Amerikanci se ne stide da se na najbesramniji način mešaju u izbore. Ovo je, kako ja razumem, Trampov plan B.

Mislim da je za ljude koji umeju da razmišljaju ovo gore dovoljno za ozbiljno razmišljanje o budućnosti.

Ukratko o privremenim rezultatima prošlih događaja

Opet ću početi sa nekonvencionalnom tezom.

Danas su štampa i internet puni materijala o tome kako se akcije američkog predsednika dobro uklapaju u okvire našeg delovanja.

Čak kažu da postoji nekakav plan Putina i Trampa da unište Evropu.

Štaviše, takvi zaključci se argumentuju na nivou „najverovatnije“, „mislim da je to baš tako“ itd. Upada u oči potpuni nedostatak logike. “Rekao sam tako…”.

Još jedna otvorena tajna posebno za naše čitaoce. Pregovori između SAD i Rusije još nisu počeli!

Ono što danas neki mediji predstavljaju kao pregovore su, u stvari, čisto tehnički sastanci. Rusija i SAD obnavljaju diplomatske odnose.

Dakle, Rusija ne bi trebalo da govori o predsedniku Trampu kao o savezniku, makar i privremenom.

Još jednom pišem da sve Trampove akcije imaju samo jedan cilj – vraćanje „veličine Sjedinjenih Država“.

Otuda i jednostavan zaključak – nastaviti da čini ono što je neophodno za potpunu pobedu nad Ukrajinom.

Ono što je danas najvažnije je takođe, mislim, jasno. A ovo najvažnije je sada u rukama naše vojske. Oslobađanje teritorija na kojima kijevski režim vrši zločine.

I ne treba se zaustavljati na onim teritorijama koje su već de jure ušle u sastav Rusije.

Na primer, pozdravljam pojavu novog, Dnjepropetrovskog pravca.

Konkretno, Dnjepropetrovsk, a ne Dnjepropetrovsk.

Davno sam pisao o potrebi oslobađanja cele Leve obale kao uslovu za obezbeđivanje koliko-toliko stabilne granice sa panjem bivše Ukrajinske SSR.

Borba.Info