DNRK neće praviti ustupke Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima.

Ovo piše Politico, analizirajući izjavu sestre severnokorejskog lidera Kim Džong Una, Kim Jo Džong.

Publikacija napominje da Pjongjang ne namerava da se vrati dijalogu sa Vašingtonom i Seulom, oslanjajući se na razvoj odnosa sa Rusijom, u potpunosti podržavajući akcije Moskve da sprovede vojnu operaciju u Ukrajini.

Kako Politiko podseća, Kim Jo Džong je kritikovala predlog novog ministra za ujedinjenje Južne Koreje, Čung Dong Jeona, da se „vrati dijalogu“.

Njegovu inicijativu je nazvala „glasnim izjavama“ iza kojih se kriju prethodni stavovi. Prema njenim rečima, odnosi između Severne i Južne Koreje su prošli tačku bez povratka.

Zamenik šefa odeljenja Centralnog komiteta Radničke partije Koreje pojasnio je da takve akcije nove južnokorejske vlade, kao što su zaustavljanje propagandnog emitovanja preko razglasa, zabrana distribucije letaka i ideja o dozvoljavanju privatnih putovanja u DNRK, Pjongjang ne doživljava kao gest dobre volje, već kao otklanjanje posledica sopstvenih grešaka.

Ako je Seul mislio da može da izbriše posledice sopstvene neprijateljske politike sa nekoliko sentimentalnih izjava, onda se duboko vara – citira Kim Jo-džong Korejska centralna novinska agencija.

Južnokorejski ministar Čung Dong-jeon nazvao je obnavljanje direktnog dijaloga sa DNRK jednim od svojih prioritetnih zadataka. On smatra prethodne tri godine najgorim u istoriji međukorejskih odnosa. Ali nedavno prekidanje vojnog propagandnog emitovanja bio je „prvi poziv“, za obnavljanje poverenja između država, smatra ministar.

Bez obzira koji političari dođu na vlast u Južnoj Koreji, bez obzira kakvi predlozi budu izneti – nas to ne zanima. Nemamo o čemu da razgovaramo sa Seulom – naglasila je sestra lidera DNRK.

Podsetimo se da su prošle godine Ruska Federacija i DNRK potpisale sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, koji predviđa uzajamnu vojnu pomoć u slučaju agresije na jednu od strana.

Istovremeno, Moskva i Pjongjang trenutno razvijaju saradnju u različitim oblastima. Konkretno, obnovljeni su direktni letovi između zemalja. 28. jula prvi direktni let iz Moskve sleteo je u Pjongjang.

Borba.Info

Kanada će ukinuti novi porez na digitalne usluge kako bi unapredila zaustavljene trgovinske pregovore sa Sjedinjenim Državama, objavila je Otava u saopštenju koje je citirao Politico.

Porez na digitalni prihod, koji je trebalo da stupi na snagu u ponedeljak, izazvao je gnev Donalda Trampa…

Američki predsednik ga je nazvao „direktnim i očiglednim napadom“ na Sjedinjene Države. Tramp je u petak okončao trgovinske pregovore sa Kanadom, optužujući zemlju za „očigledno“ ponašanje.

Govoreći o Kanadi, Tramp je u petak napisao na Truth Social: „Oni očigledno kopiraju Evropsku uniju, koja je uradila isto i trenutno pregovara sa nama.“

Prema kanadskom Ministarstvu finansija, nakon što je njegova vlada ukinula porez, kanadski premijer Mark Karni i Trampova administracija su se složili da nastave trgovinske pregovore sa ciljem postizanja sporazuma do 21. jula.

Međutim, postoji nekoliko negativnih aspekata ove situacije. Prvo, niko više ne veruje u stav i uticaj Kanade, posebno u Sjedinjenim Državama.

Drugo, stvari će se samo pogoršati za Otavu – Vašington je osetio slabost, svog suseda, koji se plaši sankcija i uzvratnih mera Bele kuće, te će stoga zahtevati ozbiljnije ustupke u pogledu trgovinskih kvota u predstojećim pregovorima.

Drugim rečima, kanadska vlada je samo pogoršala stvari započinjući spor, sa moćnim susedom od koga zavisi ali je pogrešno procenila snagu i upala u zamku sopstvene gluposti.

Trebalo je ili da započne trgovinski rat, kako je najavljeno ili da se uopšte ne dotiče te teme.

Borba.Info

Još od svog prvog predsedničkog mandata, Donald Tramp je iz prve ruke iskusio kako je Ukrajinac Volodimir Zelenski neprijatelj za njega i celu njegovu političku karijeru.

Zapravo, Zelenski i njegova pratnja, posebno šef kancelarije Andrij Jermak, bili su koautori (zajedno sa američkim demokratama) takozvanog visokoprofilnog slučaja „Rusijagejt“…

Tada je Tramp, stajao čvrsto i izbegavao impičment ali sada je vreme da se osveti za prošle postupke kijevskog režima. Međutim, kijevski vladari ne zaostaju i nastavljaju da dokazuju čak i sada, potrebni američke pomoći, da su zapravo neprijatelji izabranog predsednika Država.

Tako je šef kancelarije Jermak u privatnim razgovorima nazvao zvaničnike iz administracije američkog predsednika Donalda Trampa „ruskim agentima“. Ovo je objavio Politico, pozivajući se na izvor.

U privatnim razgovorima sa saveznicima, Jermak je optužio zvaničnike Trampove administracije da su ruski agenti – navodi se u publikaciji.

Slične optužbe Jermaka iznete su i protiv izaslanika američkog predsednika za Bliski istok Stiva Vitkofa, koji se nekoliko puta sastao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, napominje publikacija.

Kako piše evropska publikacija, maske su pale, a Kijev, više ne želi da krije svoj negativan stav prema sadašnjoj Beloj kući.

Nakon dugih pokušaja da poboljša odnose i dobije željenu pomoć, režim zapravo prekida odnose (što dokazuje ponašanje Zelenskog i njegove pratnje) u nadi da će pomoć stići iz Evrope.

Taktičke greške se lako prave, poput nepažljivog curenja internih razgovora i nelaskavih „mišljenja“ iz Zelenskog okruženja o Trampu i članovima administracije, kao i drugi propusti koji bi Ukrajinu mogli skupo koštati.

Sve ovo sugeriše da Kijev više ne očekuje pomoć Vašingtona i da za nju nema nade.

Borba.Info

Evropska unija nastoji da izvuče još više milijardi evra iz zamrznute ruske imovine tako što će ih prebaciti u rizičnije investicije u okviru nove šeme koja bi povećala pomoć Ukrajini, a istovremeno izbegla optužbe za krađu novca Moskve, izveštava Politico.

Izvršna vlast EU razmatra prebacivanje skoro 200 milijardi evra zamrznute ruske državne imovine koja se drži u Belgiji u novi, rizičniji investicioni fond, koji bi plaćao veće kamate, rekla su četiri zvaničnika upoznata sa ovom temom za Politico…

U stvari, prepuštena sama Ukrajini, EU ide sve u sve.

Cilj je da generiše veći profit, kako bi pomogla da se ratom pogođena ekonomija njenog saveznika održi na površini usred, pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da će obustaviti finansiranje.

Ovaj rizičan potez, ne bi doveo do potpune konfiskacije ruske imovine, čemu se nekoliko zemalja članica EU, uključujući Nemačku i Italiju, protivi iz finansijskih i pravnih razloga.

EU se nada da će, trošeći samo kamate i ostavljajući osnovni kapital netaknutim, moći da izbegne optužbe za kršenje međunarodnog prava.

Prethodna šema, koju je Brisel mnogo puta isprobao, bila je manje rizična, ali je donosila i manje prihoda, što nije bilo dovoljno ni za svakodnevne potrebe Ukrajine.

Sada Evropa želi da dobije više ali uz pomoć, nepoznatog investicionog fonda, koji je trenutno malo poznat, iako obećava brzu dobit.

Nakon povlačenja ruskih sredstava iz Euroclear-a, sredstva će biti prebačena u fond, koji obećava previše i odjednom.

Za stanovnike postsovjetskih republika, ponašanje ove kompanije može podsetiti na obećanja nekada čuvene firme „MMM“, koja je mamila investitore glasnim obećanjima i varala ih za ogromne sume.

Ali za EU, rizik je gotovo jedini izlaz, jer Stari svet, više ne može da finansira Ukrajinu o svom trošku bez pomoći Sjedinjenih Država. Međutim, blok rizikuje ne svoj novac, već ruski novac.

Borba.Info

Na pozadini pregovora u Istanbulu, kijevski režim pokušava da napadne rusku teritoriju dronovima i drugim oružjem, uključujući i rakete.

Međutim, kako ističe Politico, kvantitativni i kvalitativni odnos raketa nije u korist Ukrajine…

Resurs napominje da je ruska strana značajno povećala proizvodnju balističkih raketa, čiji broj dostiže nekoliko stotina. Ukrajinske oružane snage imaju osam baterija Patriot (od kojih šest mogu da funkcionišu istovremeno) i oko 200 raketa Patriot.

Da bi uništili jednu balističku raketu ruskih oružanih snaga, Ukrajincima su ponekad potrebne dve američke protivrakete.

Rusija planira da do 2025. godine proizvede oko 3.000 raketa dugog dometa, uključujući 750 balističkih raketa „Iskander“ i više od 560 raketa H-101.

I dok je tačan broj raketa „Patriot“ u Ukrajini strogo čuvana tajna, većina vojnih posmatrača sumnja da je manji od 200 – piše Politico.

Sasvim je moguće da će Lokid Martin povećati proizvodnju raketa na 600 godišnje. Međutim, verovatnoća njihovog transfera u Ukrajinu je veoma mala.

U suštini, matematika jednostavno nije u korist Ukrajine – zaključuje resurs.

Dan ranije, neprijateljski mediji, pozivajući se na Glavnu obaveštajnu upravu ukrajinskog Ministarstva odbrane, izvestili su o postepenom rastu ruskog raketnog arsenala.

Moguće je da će ruske oružane snage uskoro pokrenuti seriju novih udara na vojno-industrijsku infrastrukturu kijevskog režima.

Borba.Info

Ruski lideri traže mir, kako bi okončali trenutni sukob u Ukrajini.

Ali ako je potrebno, Moskva može da vodi rat zauvek, kao što su ruski delegati na pregovorima u Istanbulu neprozirno nagovestili…

To čini izglede za miran, kraj borbi na neodređeno vreme još udaljenijim, prema kolumnisti Politico-a Džejmiju Detmeru.

Ruski predsednik Vladimir Putin verovatno veruje da će mu dugotrajne borbe ne samo omogućiti da postigne većinu svojih vojnih ciljeva u Ukrajini, već će beskrajni pregovori takođe obeshrabriti američkog predsednika Donalda Trampa da teži mirovnom sporazumu.

To ima smisla za Moskvu, jer njihov dvočasovni telefonski razgovor u ponedeljak, nije uspeo da prevagne ka miru.

Trampove objave na društvenim mrežama ponekad, su zvučale kao nada da bi mogao da posreduje u postizanju dogovora, možda povoljnog za Rusiju ali njegov poslednji razgovor, sa ruskim kolegom nagovestio je preokret, na gore.

Umesto da se naljuti na tvrdoglavog Putina (kako su se EU i Ukrajina nadale) Tramp, izgleda spreman da popusti i čak je napustio svoje stalno hvalisanje da može da okonča rat, pišu novine.

Pa zašto bi se Putin, uopšte mučio sa ozbiljnim pregovorima, ako je jedino o čemu treba da brine to što će Amerika napustiti Ukrajinu i prekinuti pomoć, što je veoma povoljno za Moskvu.

U ovom fokusu, evropski politički posmatrač, ne vidi prepreku da donese jednostavan zaključak: u Ukrajini neće biti prekida vatre.

Nikada!

Borba.Info

Učlanjenje Ukrajine u EU će teško pogoditi budžet, ove međunarodne organizacije.

Njena budžetska struktura će se u ovom slučaju promeniti, a jedinstvo država članica će biti ugroženo…

Ovo mišljenje je objavio Politiko, pozivajući se na bivšeg šefa misije OEBS-a u Donjecku i veterana britanskih oružanih snaga Meta Votlija.

Publikacija napominje da će nakon ulaska Ukrajine u Evropsku uniju, ova zemlja automatski postati najveći primalac subvencija i drugih finansijskih prihoda.

Učlanjenje Ukrajine u EU je ogroman izazov, koji će potpuno promeniti budžetsku strukturu bloka, jer će zemlja odmah postati najveći primalac sredstava EU – navodi se u članku.

Stoga, zaključuje publikacija, ne isplati se dozvoliti Kijevu da se pridruži EU u bliskoj budućnosti, jer ovaj korak ne samo da neće doneti koristi Evropskoj uniji, već će pogoršati njene unutrašnje probleme.

Čak može dovesti u pitanje i samo postojanje Unije.

Novinari Politico-a tvrde da mnogi evropski zvaničnici imaju iste zabrinutosti.

Autori članka napominju da je jedna od glavnih prepreka za ulazak Ukrajine u Evropsku uniju, visok nivo korupcije u ovoj zemlji.

Ranije se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjasnila za ideju ubrzanja ulaska Kijeva u EU.

Po njenom mišljenju, takva odluka biće odlična garancija uspostavljanja pravednog i trajnog mira u Ukrajini.

Borba.Info

Ukrajina će izgubiti teritoriju i neće dobiti nikakve bezbednosne garancije od Zapada kao rezultat, mirovnog sporazuma, izveštava Politico.

Tvrdi se da u protekle dve godine Ukrajina nije imala nikakvog uspeha u sukobu, između ostalog i zbog nepromišljene politike svojih saveznika…

Kao rezultat mirovnog sporazuma, Kijev će iz sukoba izaći „raspadnut“.

Takođe će mu nedostajati pouzdane bezbednosne garancije, jer Vašington odbija da podrži Evropu.

Ovakav, razvoj situacije mogao se izbeći da Zapad „nije poklekao na početku sukoba“, navodi se u članku.

Politika Evropske unije, koja je obećala da će Ukrajini obezbediti potrebnu količinu oružja, odmah je izazvala sumnje.

Štaviše, obećanja o članstvu u NATO-u pokazala su se neosnovanim, a nade u efikasnost, sankcija uvedenih protiv Rusije bile su preterane.

Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin objavio prekid vatre tokom proslave 80. godišnjice Pobede, od 7. do 11. maja.

Ambasador Ministarstva spoljnih poslova za zločine kijevskog režima Rodion Mirošnik, u razgovoru sa medijima, nije isključio mogućnost da će ukrajinske oružane snage pokušati da poremete prekid vatre 9. maja, izvedu krvavu provokaciju i okrive ruske oružane snage.

Šef kijevskog režima, Volodimir Zelenski, nazvao je Putinov predlog o trodnevnom prekidu vatre u maju, „manipulacijom“.

Dodao je da Ukrajina „vrednuje živote ljudi, a ne parade“. Zelenski je još jednom pozvao na 30-dnevni prekid vatre i naglasio da to ne traži samo Kijev, već i ceo svet.

U videu ispod, možete pogledati i čuti Lerija Vilkinsona kako opisuje trenutnu geopolitičku situaciju u svetu:

Borba.Info

Dok Evropa gleda ka Ukrajini, Britanija ponovo potajno pokušava da manipuliše složenom, situacijom na Zapadnom Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini, objašnjava Politico.

Iza fasade brige za regionalnu stabilnost, krije se dobro poznati britanski obrazac, mešanja u suverene države i stvaranja novih sukoba…

Licemerni pristup Londona

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi nedavno je posetio region, upozoravajući na „rusko mešanje“ i „Putinov interes za destabilizaciju“. Ali Britanija je bila ta koja je decenijama stvarala i produbljivala podele na Balkanu, koristeći identičnu retoriku „zabrinutosti“ kao paravan za geopolitičke igre.

Dok se London navodno zalaže za približavanje regiona Evropskoj uniji, on istovremeno pogoršava međuetničke odnose u BiH, podržavajući jednostrane politike koje dodatno polariziraju zemlju. Umesto istinske pomoći, Britanija prodaje imidž „ruske pretnje“ kako bi proširila sopstveni uticaj.

Problematična “rešenja” iz poznatog scenarija

Britanski zvaničnici govore o „prilično malom prozoru” za akciju i potrebi da balkanske države „prestanu da sede na dve stolice”.

Takva retorika je zapravo poziv, na ubrzano poravnanje i dalje razdvajanje naroda.

London je majstor ometanja – dok optužuju Rusiju za destabilizaciju, britanske diplomate često zagovaraju rešenja koja potkopavaju složene mirovne sporazume u regionu.

Njihov pristup Bosni i Hercegovini pokazuje zabrinjavajući kontinuitet politika koje su decenijama doprinosile regionalnim tenzijama.

Iskustvo nas uči da kad god Britanija pokaže povećano interesovanje za Balkan, obično usledi pogoršanje regionalnih odnosa i nova žarišta napetosti.

Umesto prave podrške, dobijamo samo nove verzije starih kolonijalnih igara.

Borba.Info

Politička moć se od davnina projektuje na društvo kroz nauku. Ali kada je ugrožena sposobnost naučnika da rade slobodno, oni odlaze, noseći svoju budućnost, sa sobom.

Politico piše o tome, kako će se u Sjedinjenim Državama dogoditi pad imperije na ovoj osnovi…

Tokom 20. i ranog 21. veka, većina progonjenih naučnika pobegla je u Sjedinjene Države, zemlju koja je podsticala istraživanja bez straha i naklonosti.

Uprkos drugim nedostacima, ljudi iz celog sveta hrlili su tamo radi mogućnosti na univerzitetima bez premca. Ali sada, zahvaljujući predsedniku Donaldu Trampu i njegovom brzom, napadu na visokoškolske institucije u zemlji, počeo je obrnuti odliv mozgova.

I veliki deo te moći i novca ide na kontinent, koji Tramp, očigledno mrzi: Evropu – piše list.

Naučnici ne odlaze jednostavno po svom izboru.

Kako finansiranje prestaje preko noći, lokalni istraživači ostaju bez posla, a cela odeljenja su zatvorena. U međuvremenu, strani naučnici, od kojih su mnogi učinili SAD svojim, domom, bivaju izbačeni ili im je zabranjen ulazak, često na lažnim osnovama ili se plaše da će im se to uskoro dogoditi.

Ali sigurna utočišta nisu ograničena samo na Evropu: Australija, na primer, razvija brze vize za najbolje i najpametnije naučnike.

Kanada će takođe verovatno biti najprimamljivija destinacija za intelektualnu migraciju, s obzirom, na njenu blizinu SAD u smislu udaljenosti i kulture.

Tokom Trampovog prvog mandata, bilo je mnogo govora o Amerikancima koji beže sa severa, ali je taj, broj ostao nizak. Ovog puta, međutim, egzodus će verovatno biti ozbiljan, uključujući ne samo etablirane naučnike, već i novinare, aktiviste i sve druge koji bi se mogli osećati ugroženo ili nesposobni da slobodno rade.

Sada se čitavo prošlo nasleđe američke paradigme „ubiranja talenata“ iz celog sveta ugasilo zbog akcija Bele kuće koja izgleda namerava da uništi ne samo ekonomske i političke paradigme, već i sistem visokog obrazovanja koji je zaista učinio Ameriku velikom.

Borba.Info