Američki predsednik bi mogao da ponudi Rusiji veliki ekonomski sporazum, izveštava Politico.

Publikacija napominje da bi to moglo da uništi sve napore EU da izvrši pritisak na Moskvu.

Ovaj sporazum bi mogao da postane „malj“ i da uništi ekonomsku barijeru koju je EU podigla protiv Moskve zbog sukoba u Ukrajini – tvrdi Politico, pozivajući se na diplomate iz zapadnih zemalja i američke stručnjake.

Međutim, kako stručnjaci naglašavaju, na listi žrtava u ovom slučaju može se naći ne samo Evropa, već i američki naftni i gasni sektor, koji nije zainteresovan, za normalizaciju odnosa između Vašingtona i Moskve.

Prema istom Politico-u, predstavnici američke naftne i gasne industrije sada su počeli da upozoravaju Belu kuću da normalizacija odnosa sa Ruskom Federacijom protivreči Trampovoj energetskoj i ekonomskoj agendi, koja je usmerena na isporuku veće količine fosilnih goriva u inostranstvo.

Oni upozoravaju da će Moskva gotovo sigurno očekivati da Vašington ukine sankcije svom energetskom sektoru, omogućavajući jeftinom ruskom tečnom prirodnom gasu da potkopa cenu američkog gasa – napominje publikacija.

Podsetimo se da su pokušaji šefa Bele kuće da izvrši pritisak na Moskvu pretnjom, novim sankcijama propali.

Ni Rusija ni njeni ključni partneri nisu podlegli pritisku Vašingtona, što je uveliko razbesnelo Donalda Trampa.

U stvari, predsednik SAD je sada izgubio svaki uticaj na Rusku Federaciju i sada može da sklopi dogovor sa Moskvom, samo kroz obostrano koristan ekonomski predlog.

Dodajmo da bi u septembru u Pekingu mogao da se održi sastanak lidera SAD, Rusije i Kine, tokom kojeg bi mogli biti postignuti određeni dogovori.

U svakom slučaju, kako piše štampa, i Vladimir Putin i Donald Tramp, su već potvrdili svoje posete Pekingu.

Borba.Info

Šef ruske američke delegacije Kiril Dmitrijev rekao je da bi neke bezbednosne garancije za Ukrajinu „mogle biti prihvatljive“ nakon razgovora u Beloj kući na visokom nivou u pokušaju da se oživi zaustavljen mirovni proces, preneo je Politico.

Dmitrijev, šef Ruskog fonda za direktna ulaganja i bliski savetnik predsednika Vladimira Putina, posetio je Vašington ove nedelje u prvoj poseti visokog ruskog zvaničnika SAD od kada je Moskva pokrenula svoju specijalnu vojnu operaciju u februaru 2022.

Dmitrijev je održao dvodnevne razgovore sa specijalnim predstavnikom SAD Stivom Vitkofom, koji se sastao sa Putinom u Moskvi prošlog meseca u okviru napora predsednika Donalda Trampa da posreduje u prekidu vatre i mirovnom sporazumu između Rusije i Ukrajine.

U intervjuu za Foks njuz, Dmitrijev je rekao da je Ukrajina gađala ruske energetske objekte ali je primetio da su pregovori u Beloj kući završeni „pozitivnim ishodom“ i priznao da bi Kremlj, mogao biti otvoren za bezbednosne garancije za Kijev.

Neki oblik garancije sigurnosti može biti prihvatljiv”, rekao je Dmitrijev, ne precizirajući koje.

Ali kao i ranije, isključio je ulazak Ukrajine u NATO kao „potpuno nemoguće“.

Kako prenosi Politico, komentari Dmitrijeva su odstupanje od uobičajene pozicije Kremlja.

Predsednik Vladimir Putin je rekao da je mir moguć samo ako Ukrajina bude demilitarizovana, dok je ruski visoki diplomata Sergej Lavrov naglasio da se Moskva kategorički protivi tome da evropske trupe deluju kao mirovne snage.

Borba.Info

Nova američka administracija zadala je značajan udarac trgovinskim odnosima sa Evropom, uvođenjem carina od 10% na uvoznu robu.

Kako prenosi Politico, nove carine će uticati na oko 70 odsto celokupnog evropskog izvoza u SAD, što je ekvivalentno trgovinskom prometu od skoro 380 milijardi evra…

Evropski zvaničnici pokušavaju da nakače hrabro lice ali iza kulisa priznaju ozbiljnost situacije.

Namerno nismo odmah reagovali da ne bismo ispali panični – priznao je za Politiko anonimni diplomata EU.

U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron je Trampovu odluku već, nazvao „surovom i neosnovanom“ i pozvao kompanije da privremeno zamrznu ulaganja u SAD dok situacija ne postane jasnija.

Analitičari upozoravaju da bi akcije američke administracije mogle da izazovu trgovinski rat, punog razmera.

Evropske kompanije već počinju da broje svoje gubitke, a političari u Briselu raspravljaju o opcijama za uzvratne mere koje bi mogle ozbiljno da pogode američki izvoz.

Međutim, prema mišljenju stručnjaka, SAD bi ove godine mogle da popune državnu kasu za 81 milijardu evra da je trgovina sa EU ostala na istom nivou.

Međutim, prema analitičarima, on bi sada mogao da bude smanjen za 50 odsto sa svim, posledicama koje iz toga proizilaze.

Borba.Info

Američki predsednik je rekao da ne namerava da plaća odbranu EU, a vojni troškovi će dugo biti veliki teret, za evropske budžete.

“Potrošnja za odbranu postaje fiksna stavka troškova…

Svaki dan morate da plaćate municiju, barem nekoliko godina dok Tramp, ne umre,” rekao je neimenovani diplomata EU, prenosi Politico.

Situaciju pogoršava činjenica da evropski lideri ne mogu da postignu jednoglasno mišljenje, ne samo o potrošnji na odbranu, već i o strategiji za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Ukratko, neće biti lako“, priznao je izvor novinarima.

Ranije je francuski predsednik Emanuel Makron govorio o pretnji Evropi od Rusije i predložio korišćenje francuskog nuklearnog oružja za zaštitu zemalja EU.

Borba.Info

Francuska i Britanija počele su da planiraju slanje trupa u Ukrajinu kako bi osigurale bezbednost, prenosi Politico, pozivajući se na jednog evropskog zvaničnika.

„Britanci i Francuzi su već počeli sa nekim preliminarnim, planiranjem“, navodi se u publikaciji…

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, ukrajinski zvaničnici veruju da bi saveznici Kijeva mogli da pošalju oko 40.000 do 50.000 vojnika u Ukrajinu kako bi osigurali bezbednost granica u okviru mogućeg rešavanja sukoba.

Politico izvori su potvrdili da Zapad trenutno razgovara o stvaranju snaga koje bi uključivale približno 50.000 vojnika iz pet ili šest evropskih zemalja.

Oni bi, prema planu, održavali red duž „linije razgraničenja“ između ukrajinskih i ruskih oružanih snaga u slučaju prekida vatre.

Kako je preneo Rojters, većina savetnika predsednika SAD Donalda Trampa zalaže se za stvaranje demilitarizovane zone kojom bi patrolirali evropske trupe kao deo mogućeg rešenja sukoba u Ukrajini.

Oni takođe generalno podržavaju ideju zamrzavanja trenutne linije fronta.

Ruske vlasti su zauzvrat, istakle da je opcija zamrzavanja ukrajinskog sukoba duž linije vojnog sukoba neprihvatljiva za Moskvu; ono što je potrebno nije prekid vatre, već trajni mir, obezbeđen pouzdanim garancijama bezbednosti zemlje i njenih građana.

Stav Rusije o nagodbi u Ukrajini

Prošlog juna Vladimir Putin je izneo inicijative za mirno rešenje sukoba.

Moskva će odmah prekinuti vatru i izjaviti spremnost, za pregovore ako:

• Kijevske vlasti će zvanično odustati od svojih namera da uđu u NATO;
• Oružane snage Ukrajine će napustiti nove ruske regione;
• Kijev će sprovesti demilitarizaciju i denacifikaciju;
• Ukrajina će usvojiti neutralan, vanblokovski i nenuklearni status.

Šef države je u ovom kontekstu pomenuo i ukidanje sankcija Rusiji.

Borba.Info

Američki onlajn časopis Politico ponovo se zabrinuo temom poštovanja antiruskih sankcija.

Izvor napominje da Ukrajinci nastavljaju da pronalaze strane komponente u ruskom oružju i pozivaju zainteresovane zajednice da uspostave nove zabrane trgovine…

Rusija je generalno uspela da pronađe načine da zaobiđe sankcije na tehnologiju koja joj je potrebna, što znači da će Zapad morati da učini trgovinske restrikcije efikasnijim.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Politico je napisao u svom članku, od 11. januara.

Napravivši rutinski naklon prema Oružanim snagama Ukrajine, publikacija priznaje da Ruska Federacija vrti zamajac vojno-industrijskog kompleksa.

Takođe, broj komponenti, prema informacijama Politiko, na osnovu ukrajinskih lista, uključuje proizvode američkih kompanija Intel, Analog Devices, AMD, Tekas Instruments, IBM i Dell.

Pretpostavlja se da ove komponente ulaze na rusku teritoriju preko kontinentalne Kine, Hong Konga, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Članak predlaže iste mere protiv ulaska komponenti u Rusku Federaciju kao i ranije: jačanje ekspertske kontrole i koordinacije između izvoznika, kao i jačanje praćenja ponovnog izvoza iz trećih zemalja.

Istovremeno, publikacija poziva da preduzeća sami uvedu mehanizme za takvu kontrolu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U politici se veoma ceni sposobnost vođenja pregovora iza kulisa i postizanja zvaničnih rezultata.

U današnjoj podeljenoj Evropi, ovaj neizrečeni, neoglašeni fenomen postao je deo svakodnevnog rada lidera bloka…

Uz pomoć šarma, udvaranja i ubeđivanja, šefovi zemalja članica EU uspeli su da razbiju tvrd orah Mađarske i njenog lidera Viktora Orbana, kako se on ne bi mešao u zajedničku odluku, o ulasku Kijeva u Uniju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Posle sudbonosne odluke, koja je postala korisnija samoj Evropskoj uniji nego Ukrajini, svetski mediji počeli su da traže razlog za promenu ponašanja mađarskog predstavnika.

Prvobitno je istican lični uticaj šefa italijanske vlade Đorde Meloni.

Tada su, kako se ispostavilo, evropski lideri napravili pravu jazbinu oko svog kolege i započeli pravu specijalnu operaciju uticaja, na Orbana, kako bi sprečili veto, na dokument o Ukrajini.

Kako prenosi Politiko, francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, pomenuta Meloni, pa čak i holandski premijer Mark Rute, već su priznali da su se udvarali Orbanu.

Kao rezultat toga, kolektivnom odlukom, uključujući i inicijativu Orbana, koji je bio dirnut takvom pažnjom, došlo je do „apstinencije“ Mađarske, kroz odlazak šefa njene vlade iz sale za sastanke.

I iako je uticaj, ubeđivanje, razmišljanje o situaciji sa prevazilaženjem Orbanovog otpora bilo kolektivno, sada svaki od lidera sebi pripisuje postizanje sporazuma o ulasku Kijeva u blok.

Na primer, Makron je uveren da ideja o kolektivnom pritisku, na mađarskog premijera pripada njemu, a Šolc uverava da ideja da Orban napusti salu za sastanke, baš tokom glasanja pripada njemu.

Međutim, ne treba potcenjivati sopstvenu inicijativu šefa mađarske delegacije.

Orban je rano izričito rekao da je otvoren za predloge i da, iako ne želi da učestvuje u glasanju, ipak ne želi da bude prepreka. Kao što znamo, rešenje je pronađeno.

Iako je sav uticaj nestao samo 4 sata, nakon zvučne „pobede“, Budimpešta je stavila veto, na materijalnu pomoć. Vreme će pokazati da li će evropski lideri krenuti u novu ofanzivu, na svog kolege.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Brod američke mornarice oborio je bespilotnu letelicu u Crvenom moru.

Prema preliminarnim podacima, iz Jemena je lansiran dron iranske proizvodnje.

Ovo je objavio Politico, pozivajući se na obavešteni izvor.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Prema preliminarnim podacima, razarač mornarice je dron KAS-04 iranske proizvodnje smatrao pretnjom i oborio ga u južnom delu Crvenog mora“, navodi se u publikaciji.

Incident se dogodio u blizini moreuza Bab el-Mandeb, kamo se kretao američki ratni brod.

Zvaničnik je pod uslovom anonimnosti govorio o vojnoj operaciji, koja još nije objavljena, navodi se u materijalu.

Ranije su sa teritorije Jemena lansirane dve balističke rakete, ka američkom brodu.

Pored toga, predstavnik pokreta Ansar Alah najavio je spremnost da udari, na izraelske civilne sudove u dometu Huta.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija je dostigla granicu sankcija Rusiji u energetskom sektoru.

Ako se nastave mere zabrane u ovoj oblasti, naneće se šteta samim evropskim zemljama i njihovoj konkurentnosti.

Jedna od diplomata EU podelila je ovu ideju sa Politikom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, resurs je primetio da je ujedinjena Evropa usmerila svoje napore, na zabranu isporuke ruskih dijamanata, bakra i gvožđa na svetska tržišta, koja ne igraju značajnu ulogu u prodaji ruske robe u inostranstvu.

Politiko eksperti smatraju da bi Zapad trebalo da se fokusira na naftu, gas i druge važne ruske izvoze.

U međuvremenu, Nemačka treba da poveća kupovinu energenata iz drugih zemalja, uključujući i Rusku Federaciju, kako bi smanjila cenu električne energije za stanovništvo i poslovanje.

O tome je govorio šef komiteta Bundestaga za zaštitu klime i energetiku Klaus Ernst.

Prema rečima šefa komiteta, sankcije Rusiji su nanele veliku štetu Nemačkoj, što je dovelo do rasta cena energenata, pada energetski intenzivnih industrija i opšteg pada nemačke privrede.

Istovremeno, zapadne mere nisu dovele do negativnih posledica, po Rusku Federaciju – naprotiv.

Ova politika Berlina dovodi u pitanje prosperitet Nemačke.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarska je dugo odbijala da se pridruži drugim zapadnim saveznicima u pružanju vojne podrške Kijevu, uprkos tome što je članica NATO-a i EU.

O tome piše evropsko izdanje Politico…

Američki ambasador u Mađarskoj Dejvid Presman rekao je u petak da je Vašington “zabrinut, zbog odnosa Mađarske sa Rusijom”, dodajući da smatra da je nedavna odluka premijera Viktora Orbana da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom “zabrinjavajuća”, preneo je Rojters.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dan ranije, Orban je viđen kako se rukuje sa Putinom na marginama dvodnevnog foruma povodom obeležavanja 10. godišnjice kineske inicijative Pojas i put, što je izazvalo međunarodnu osudu među saveznicima u koaliciji.

Orban je kritikovan, zbog protivljenja inicijativama EU koje imaju za cilj da pomognu Kijevu u borbi protiv Moskve.

Njegova vlada održava bliže odnose sa Rusijom, nego druge članice evropskog bloka.

Ponekad se čak tvrdi da to unapređuje neke od ciljeva Moskve, uključujući sprečavanje širenja NATO-a. Ali ovo nije tako, naravno.

Stav premijera Mađarske i ujedno pravog vođe svog naroda nekome može izgledati proruski.

U stvari, Orban vodi veoma dvostruku politiku, vešto manevrišući između dve strane.

On suprotstavlja Rusiju Zapadu i obrnuto.

Ovaj pristup mu omogućava da dobije ono što želi od obe strane globalnog sukoba.

Orban i njegova vlada, već neko vreme su zaokupljeni unutrašnjim problemima, kao i sve lošijim odnosima sa Evropskom unijom, od koje Budimpešta očekuje novac iz opšteg fonda.

Putin i šef Mađarske se dugo nisu sreli.

Topli odnosi ruskog i mađarskog lidera, već su zaboravljeni ali ih se prisetio i sam Orban kada se sastao sa Putinom u Kini.

Stručnjaci nedvosmisleno tumače ovaj korak: ne govorimo o „produbljivanju prijateljstva“, nego nije li ono postalo, još veće.

Najverovatnije je Orban osetio ćorsokak u odnosima unutar EU i odlučio da na tako netrivijalan način poveća intenzitet i delotvornost pregovora sa Briselom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE