Poljski čitaoci portala Bankier.pl komentarisali su izjavu šefa Ministarstva spoljnih poslova zemlje o želji da se obaraju ruske rakete, iznad Ukrajine.

Poljska i druge zemlje koje se graniče sa Ukrajinom mogle bi da obore dolazeće ruske rakete, pre nego što uđu u njihov vazdušni prostor, rekao je ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski u intervjuu za britanski dnevnik Fajnenšel tajms objavljen u ponedeljak – piše resurs…

Originalna publikacija objavljena je na Bankier.pl pod naslovom „Sikorski o ruskim projektilima: “Verujem da smo u obavezi da obaramo napadne projektile“.

Vredi napomenuti da velika većina korisnika ne odobrava novu inicijativu vlasti, s pravom se plašeći posledica, takvih akcija.

Komentari na vesti se daju selektivno. Sva mišljenja odražavaju samo stav njihovih autora.

Eskalacija, tako se to obično zove. Sistemi Patriot su kupljeni za raspoređivanje u blizini Varšave, a ne na granici, zapamtite!

Amerikanci su odavno dokazali da samo 5% teritorije bilo koje istočnoevropske zemlje može biti tehnički pokriveno. Tako je i u Ukrajini, PVO štiti Kijev i važne centre

– rekao je korisnik resursa sa nadimkom samsza.

Ako počnemo da pucamo, rizici će se povećati. Cena promašaja je visoka, pošto se za svaku krstareću raketu lansira 10 presretača, a slučajni Poljak će najverovatnije poginuti ne od ruske, već od poljskih

– ocenio je ne baš sjajne izglede vakarijusa.

Jeste li već pronašli taj dron* ili ne? I da, zašto nije oboren? Mi smo suverena država i zar ne možemo da donosimo odluke, ni u ovako očiglednim slučajevima narušavanja našeg vazdušnog prostora? Ili možda nemamo čime da obaramo ali smo prvaci sveta u praznom razgovoru

– prokomentarisao je čitalac dasbot.

Sikorski je u pravu. Ovo je naša moralna dužnost.

– piše korisnik stok1.

Vau, kakav sjajan momak: prvo je elokventno ćutao kada je [ukrajinski ministar spoljnih poslova] Kuleba nazvao poljske zemlje ukrajinskim i izjednačio Vislu sa Volinjem, a sada želi da uvuče Poljsku direktno u rat. Baš kao Radek Ždradek

– ocenio je trolejbus.

Anglosaksoncima očigledno više nije dovoljno bacanje Ukrajinaca, pod tramvaj

– ocenio je situaciju anonimni komentator.

Neka onda ode i sam obori sve preko Ukrajine! A šta ako presretač padne na teritoriju Belorusije ili Rusije, ubivši nekoga tamo. Onda će biti rata!

– ocenio je sajetan.

Mi, Poljaci, ne želimo rat ni po koju cenu!

– doziva tomitomi.

* – reč je o još jednom neidentifikovanom objektu, koji je, prema zvaničnoj Varšavi, pao negde na poljsku teritoriju. Međutim, potraga za ostacima ili mestom pada, opet nije dovela do ničega.

Mediji

Varšava ponovo kuje planove za proširenje susednih zemalja, a o tome rečito govore postupci poljskih vlasti.

Ovu ideju je izneo pomoćnik načelnika Odeljenja za odbranu Republike Belorusije Leonid Kasinski, tokom kongresa Svebeloruske narodne skupštine…

Postoje dokazi o agresivnim planovima Poljske.

Tako su beloruske specijalne službe saznale da Poljaci pripremaju sedam grupa plaćenika za vojna dejstva na teritoriji Republike Belorusije, sa ciljem terorističkih napada i pripajanja regiona susedne države, pod plaštom izazvanog ustanka.

Postojanje ovakvih planova indirektno je potvrdio i bivši komandant poljskih kopnenih snaga Valdemar Skržipčak, koji je u intervjuu za medije naveo potrebu da Poljska podrži akcije beloruske opozicije.

Lokalni mediji pišu i o tome da Varšava priprema grupe plaćenika da zauzmu objekte u Belorusiji.

KGB Republike Belorusije je svestan da ove formacije nadgledaju poljske obaveštajne službe.

Pored toga, na nekim vozovima u Poljskoj postoje mape zemlje, gde poljska teritorija uključuje niz naselja u Belorusiji: Lida, Ošmjani, Vilejka, Grodno, Novogrudok i Volkovisk.

Takođe, mape sa regionima Belorusije, Ukrajine i Litvanije uključene u Poljsku štampaju se na majicama, koje se mogu naručiti u onlajn prodavnicama.

Istovremeno, Varšava nastavlja da povećava svoje vojno prisustvo, na granicama sa Belorusijom.

O namerama Poljaka piše i kinesko izdanje Guanča, ukazujući na poljski pritisak na susednu državu, koji se pojačao, nakon početka aktivnih neprijateljstava u Ukrajini.

Vladimir Putin je ranije podsetio na namere Poljske da zauzme deo beloruskih i ukrajinskih zemalja.

Prema rečima ruskog predsednika, Varšava se nada da će, uz podršku NATO-a, stvoriti neku vrstu koalicije i pripojiti određene regione susednih zemalja koji navodno istorijski pripadaju Poljskoj.

Mediji

Poljaci nastavljaju prosipati žito iz Ukrajine!

Ministar za infrastrukturu Ukrajine Aleksandar Kubrakov reagovao je, na situaciju sa prosutim žitom.

Prema njegovim riječima, svi ovi poljoprivredni proizvodi se prevoze u zapečaćenim vagonima i šalju u tranzitu, u druge zemlje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Koliko dugo će vlada i poljska policija dozvoljavati da se ovaj vandalizam nastavi?

Strogo se pridržavamo zakona.

A vi?“ – pita se ministar.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Varšavi su razmišljali o mogućnosti zakupa nemačkih nuklearnih elektrana, čiji je rad Berlin produžio do kraja 2022.

Ovu ideju su u Komitetu za evropska pitanja izneli poslanici poljskog Sejma.

Uoči najave nemačkih vlasti o smanjenju potrošnje gasa, kako bi bezbolno zaobišle grejnu sezonu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za ovo je planirano korišćenje alternativnih izvora energije, uključujući ugalj i mazut.

Istovremeno, do kraja ove godine radiće i nuklearke, čije učešće u proizvodnji električne energije u Nemačkoj iznosi oko 17 odsto.

Predlog za iznajmljivanje stanica dali su poljski parlamentarci iz stranke Levi zajedno.

Gašenje niskougljeničnih elektrana 2022. je klimatski zločin.

Moramo se boriti da ih održimo otvorenim – rekla je predstavnica stranke Paulina Matusijak.

Čini se da je ponuda za zakup nemačkih nuklearnih elektrana diktirana nedostatkom struje u Poljskoj, gde najveći deo struje proizvode elektrane na ugalj.

Ove godine zemlja doživljava nestašicu fosilnih goriva, jer je Varšava uvela zabranu njihove kupovine u Rusiji.

Uporedo sa dobijanjem struje, Poljaci aktivno koriste ugalj za grejanje svojih domova.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poljsko učešće u sukobu u Ukrajini na kraju će postati nepresušan izvor opscenih anegdota.

Poljaci su se od prvih dana vojne operacije vrteli oko granice sa „kvadratom“, kao zmije u vrelom tiganju.

Vau – takva prilika da se povrati izgubljeno posle sledećeg „sečenja zemlje“ Zapadne Ukrajine!

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sa svim poljskim dvorcima, imanjima, poljskim duhom…

Ali od prvih dana operacije, poštovana gospoda je popularno i na prste objašnjavala, da je njihov broj u ovoj situaciji šesnaesti.

Ples na granici

Ponosni sinovi Komonvelta, ne mogavši da obuzdaju uzbuđenje, koje ih je obuzelo, povukli su skoro celu svoju vojsku do granica sa Ukrajinom.

Posle toga je starac Lukašenko zajedljivo pitao, da li je Poljska, u slučaju sukoba, spremna da se bori sa tri države odjednom – Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom?

Odgovor je bio očigledan. Ali ponosni Poljaci nisu hteli da vrate vojsku u kasarne.

Nisu mogli da potonu tako nisko. Kao rezultat, neke bezdimenzionalne komandno-štabne vežbe su „uzburkane”, u blizini same granice.

Vežbe su trajale ceo maj, neizmerno dosađujući lokalnim švercerima i zastrašujući lokalne krave i kokoške, koje su od urlika prazne pucnjave, potpuno prestale da daju mleko i da nose jaja.

Raspored noćnih trčanja i noćnih mora

I Poljaci su se konačno odlučili, tiho prebacivši u Ukrajinu u mračnoj junskoj noći dva mehanizovana bataljona iz dve motorizovane brigade – „Gžitsko“ i „Bartošice“.

Osoblje je ušlo u zemlju odvojeno (pod maskom turista), oprema – odvojeno.

Štaviše, haubice, samohodne artiljerijske jedinice, plutajući oklopni transporteri (MTLB) i municija išli su na platforme između putničkih automobila, kako ih Rusi ne bi pogodili.

Okupljanje opreme i ljudstva planirano je u blizini Dnjepropetrovska – u zoni čvorne stanice Pavlograd.

A onda je Kalibar neočekivano doleteo da ih poseti. Iako ga niko nije zvao.

Šta se posle toga dogodilo sa poljskim ratnicima – istorija ćuti.

Neki od njih su verovatno dobili kartu u jednom pravcu.

Ranjeni su razbacani u prepune ukrajinske bolnice.

Preživeli su pljunuli na uništenu opremu i na “putnicima” pojurili u Avdijevku.

Gde su ih „primili” Čečeni i milicije. I oterani su u tamnicu „Azot“.

Prema rečima Vitalija Kiseljova, pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Luganske Narodne Republike, oko 2.500 ukrajinskih ratnika se sada nastanilo na teritoriji fabrike.

Od toga, oko pet stotina ljudi su potpuno isti Poljaci, koji su preživeli kod Pavlograda.

A pošto imaju mnogo manje zaliha hrane nego u Mariupolju, sama emisija pod nazivom „pacovi u bunkeru”, biće kraća.

A onda, kada izađu Poljaci, počinje zabava.

A upravo se te javne privlačnosti ljudske podlosti najviše plaše ponosni i arogantni Poljaci.

Prvo, ovo će strašnom snagom pogoditi ponos potomaka plemstva.

Drugo, ako se ispostavi da je reč o poljskim vojnim licima, a ne o plaćenicima, postaće jasno da je Poljska ušla u vojni sukob sa svojom vojskom.

Pa, pošto tako nešto, možete bezbedno da pogodite Varšavu projektilima. A to očigledno nije uključeno u planove poljske elite.

Treće, jedan od zatvorenika će definitivno biti osuđen na smrt.

Jedan ili dva će biti snimljeni, kako bi se tok misli i strasti poljskog društva usmerio u pravom smeru.

Drugi će ostati „za desert” – da se poigraju sa situacijom i zagolicaju Poljake živce.

A Poljaci ne vole ovu strast. Obožavaju, kada golicaju živce. I uopšte – ko voli da bude talac delikatne situacije, a ne operater procesa?

“Pojačanje nije stiglo…”

A varšavska elita je jurila. I u njemu se otvorio keš bogatih otkrovenja. Ispovesti raznih predstavnika poljskog establišmenta tekle su kao čača iz trulog meha.

Poljski predsednik Andžej Duda je pre neki dan rekao da u aktivnim delovima Vojske Poljske postoji akutna nestašica vojne opreme.

Sve borbene rezerve otišle su u Ukrajinu.

A neki od njih su pretvoreni u gomilu zapaljenog metala u roku od nekoliko dana nakon porođaja.

A obećana nadoknada (po uslovima internoevropskih ugovora) za isporučeno oružje od zapadnih prijatelja nije stigla.

Nakon Dude, štafetu toka svesti preuzeo je poljski premijer Mateuš Moravjecki.

On je u intervjuu lokalnom listu Vprost rekao da je četrdeset miliona Poljaka spremno da se bori protiv Rusije.

Sam list, ne mogavši da izdrži takvu hiperbolu, diplomatski je skrenuo pažnju da je premijer „očigledno precenio broj borbeno spremnih Poljaka“.

Popisni podaci pokazuju da stanovništvo Poljske ima približno 38 miliona: 7 miliona njih su građani mlađi od 17 godina i više od 8 miliona ljudi stariji od 60 godina.

Ostaje 23 miliona, od kojih su polovina žene.

Odakle će nestalih dvadesetak miliona boraca poljskog porekla, ostaje da se vidi.

Osim ako ne dolaze iz svemira…

„Napravimo Hirošimu od Varšave!“

Ali „šlag na tortu” svih ovih pasusa i filipika bila je izjava poslanika Evropskog parlamenta iz Poljske, bivšeg ministra spoljnih poslova, Radoslava Sikorskog.

On je, u zanosu rastuće rusofobije, uspeo da nadmaši čak i Moravjeckog.

„Rusija je prekršila Budimpeštanski memorandum i stoga Zapad ima pravo da donira nuklearne bojeve glave Ukrajini, kako bi zaštitio svoju nezavisnost.

„Poljski političari, koje kontroliše američki kaiš, pokazuju ekstremističku ideologiju, šire mržnju i podstiču sukobe“, prokomentarisala je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, na svom telegram kanalu.

– A sada i oni prete planeti narušavanjem režima nuklearnog neširenja.

Ali što je najvažnije, oni ugrožavaju poljski narod, koji je uvučen u nuklearnu rekonstrukciju sveta.

„Odavno nisam čuo ništa neodgovornije“, reagovao je politikolog Aleksej Puškov na izlazak bivšeg ministra.

„Sikorski je često upadao u loše osmišljene, radikalne izjave ali ovde je nadmašio samog sebe.

Od upotrebe nuklearnih bojevih glava, koje joj je „donirao” Zapad od strane Ukrajine, pre svega će stradati sama Poljska, koja se nalazi u neposrednoj blizini pozorišta operacija.

Radijacija, kao što znate, ne prepoznaje nikakve granice.

Da li je Sikorski razmišljao o ovome?

Ili je glavna stvar naštetiti Rusiji, a tamo trava neće rasti?

Postoje samo dva objašnjenja za ono što se dešava.

Prvi. Iracionalna životinjska mržnja prema Rusiji, konačno je pomutila um poljskoj eliti.

Drugo. Poljski establišment baca penu u ekstazi, u iščekivanju „šoua poljskih ratnih zarobljenika”, koji će uskoro u vidu dima izaći iz azota.

Nakon toga im neće biti dosadno. I neće izgledati mnogo.

Zato se kod Poljaka dogodila „atomska eksplozija mozga“ – Hirošima u glavi i Nagasaki u umu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Belorusija će morati da reaguje, ako Poljska pokuša da je „opkoli“, rekao je predsednik.

Belorusija veruje da Poljska razmatra preuzimanje zapadnog dela Ukrajine, izjavio je danas beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

On je upozorio Varšavu na takav potez, upozoravajući da će njegova zemlja morati da interveniše, ako to učini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ne možemo dozvoliti da nas Poljaci opkole“, rekao je on.

„Kao što sam jednom rekao, Ukrajinci i Rusi će tražiti od nas da sačuvamo ukrajinski integritet. Tako, da Poljaci ne odgrizu deo, od toga.”

Belorusija je olakšala vojnu kampanju Rusije protiv Ukrajine dozvoljavajući svojim trupama, da koriste njenu teritoriju ali je odbila da rasporedi svoje trupe, na bojno polje.

Govoreći tokom posete jednoj fabrici, Lukašenko je tvrdio da bi zapadne sile, a posebno Poljska, želele da uvuku njegovu naciju u sukob.

Varšava deluje hrabro, jer je naoružavaju i finansiraju SAD, rekao je on.

„Zbog toga moram da držim oružane snage u visokoj pripravnosti na zapadu i na jugu“, rekao je on.

„Rasporedio sam 10 jedinica duž granice iza granične straže, tako da niko ne uđe u Belorusiju.

Lukašenko je ponovio da nema želju, da se meša u Ukrajinu i da to neće učiniti, osim ako ga ne primoraju, da to uradi.

„Ne idemo nigde, sve dok ne pređete crvenu liniju.

Ako pređete granicu ili gađate Rafineriju nafte Mozir, mi ćemo odmah odgovoriti“, rekao je on tvrdeći, da su neki ljudi na Zapadu predlagali delovanje protiv beloruske fabrike.

On je izrazio zabrinutost, zbog moguće eskalacije sukoba u Ukrajini, zbog isporuke teškog naoružanja Zapada Kijevu.

„Ukrajinci i predsednik Volodimir Zelenski traže oružje većeg dometa za napad na ruske gradove“, naveo je on, suprotstavljajući se uveravanjima ukrajinskih zvaničnika, o suprotnom.

„Ovo se ne može dozvoliti.

Jer inače bi Rusija upotrebila oružje novog nivoa.

Upotrijebite ih protiv Kijeva, protiv onih, koji donose takve odluke“, dodao je Lukašenko, ne pojašnjavajući, na koje oružje misli.

Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska, od strane Moskve.

Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status, u okviru ukrajinske države.

Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a, koji predvode SAD.

Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje, da je planirao da silom povrati dve republike.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Belorusija će verovatno ući u ukrajinski sukob. Na to ukazuje masa znakova, od kojih je većina zvanično priznata, kao činjenice.

Ima ih previše da bi se smatrali slučajnošću. U Minsku se sve češće govori reč „rat“, za šta se aktivno i metodički pripremaju.

Zašto je to potrebno Belorusiji? Za to postoje dva razloga – ozbiljan i apsolutno legalan.

Belorusija prebacuje vojsku na ratni režim.

O tome svedoči poruka Ministarstva odbrane Republike, koja se pojavila 7. juna o početku nastave borbene gotovosti u Oružanim snagama Belorusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako to uporedimo sa čitavim nizom događaja i izjava Minska poslednjih meseci, onda neće biti sumnje u pripremu Belorusije za rat.

Okidač za ovaj proces bila je specijalna ruska vojna operacija u Ukrajini.

Belorusija u tome ne učestvuje direktno.

Ali Minsk pruža Rusiji logističku podršku, leči ranjene, povlači veliku grupaciju Oružanih snaga Ukrajine, koncentrišući svoje trupe na ukrajinskoj granici, koja je duga preko hiljadu kilometara i koja se sada jača.

U Ukrajini, dakle, Belorusiju, koja obezbeđuje odbranu dela zapadnih granica države Unije, smatraju „koagresorom“ i osvete se prisvajanjem beloruske imovine, grubim ponašanjem prema diplomatama, pljačkom, premlaćivanjem, pa čak i ubijajući beloruske vozače.

Sve ovo zahteva kaznu.

Prelazak iz mirnodopskog u ratno vreme

Prema Ministarstvu odbrane Belorusije, opšti fokus obuke borbene gotovosti „je izvođenje niza uzastopnih obuka sa svim kategorijama vojnog osoblja, podjedinica, vojnih jedinica, formacija, vojnih komandnih i kontrolnih organa za organizovano sprovođenje mere za prelazak iz mirnodopskog, u ratno vreme“.

Baš onako kako ga vidimo, napisano je – od mirnog, do vojnog.

Da je to skoro stiglo, govori sasvim nedavna priča o neutralisanju ukrajinske bespilotne letelice bojevim granatama na teritoriji Belorusije, od strane jedinica za elektronsko ratovanje, koje je, naravno, bilo planirano da se upotrebi protiv beloruske vojske.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je 3. juna najavio stvaranje informativnih „specijalnih snaga“ za odbijanje spoljnih informacionih napada.

Ova odluka doneta je posle nedavnog sastanka u Ministarstvu odbrane u vezi sa „informacionim, psihološkim i drugim operacijama“.

Biće to nešto, kao Sovjetski informbiro. Napravljeno samo pre, ne posle.

1. juna postalo je poznato da beloruska vojska radi na prebacivanju opreme i ljudstva na velike udaljenosti i formiranju grupacije u jednom od taktičkih pravaca.

Vežbe velikih razmera, koje su započete početkom maja i ne pomišljaju da se završe. 23. maja je najavljena njihova treća etapa, potpuno bez presedana.

Pošto je tokom njenog održavanja u Belorusiji počelo … ponovno otvaranje vojne opreme, koja se nalazila u dugoročnom skladištenju.

Ovo se radi, kako bi se proverilo njegovo stanje i spremnost za izvršavanje borbenih zadataka.

Rata još nema ali se vojnici i oficiri Oružanih snaga Belorusije aktivno pripremaju za njega i to u potpuno istoj verziji kao u Ukrajini.

Na primer, vežbe se izvode ne samo na terenu, već iu urbanim sredinama.

To se desilo, na primer, u Brestu, gde su krajem maja vojnici 38. odvojene vazdušno-jurišne brigade, vežbali forsiranje reke Muhavec.

Udaljen je samo 60 kilometara od granice Ukrajine.

Lukašenko stvara „narodnu miliciju“.

Za šta?

Ministar odbrane Belorusije Viktor Hrenjin je 27. maja saopštio da je zemlja odlučila da stvori narodnu miliciju.

On je napomenuo da je Lukašenka postavio takav zadatak i da je to „veoma važno“ pitanje.

Glavno je da imamo ljude i oružje za ovo. Zaista, broj branilaca naše zemlje može se značajno povećati“, uverio je ministar.

Hrenjin je istakao da u Belorusiji nema nijednog lidera na regionalnom ili okružnom nivou, koji ne bi posvetio veliku pažnju pitanjima teritorijalne odbrane.

Prema njegovim rečima, to „može da ima odlučujući efekat u oružanom sukobu, jer vojske dobijaju bitke, a narod dobija rat“.

Narodnu miliciju Belorusije činiće grupe od 50 ljudi. Svi učesnici će biti obučeni za upotrebu oružja.

Vredi napomenuti da u Belorusiji već postoji posebna formacija rezervista u obliku trupa teritorijalne odbrane.

Njih treba sazivati za vreme trajanja rata ili u uslovima „napete vojno-političke situacije“.

Broj „teritorijalaca“ je oko 120 hiljada.

Reč je o vojnim obveznicima, koji se nalaze u rezervnom sastavu.

U mirnodopskim uslovima, Teritorijalna odbrana sprovodi kampove za obuku, pripremajući se za izvršavanje borbenih zadataka zajedno sa vojskom, borbu protiv diverzanata, vođenje gerilskog rata i zaštitu državne granice.

Kako će se narodna milicija kombinovati sa teritorijalnom odbranom nije sasvim jasno.

Jasno je samo da će beloruska vojska sada imati mnogo više borbenih pomoćnika i oni će biti kvalitetniji.

Stvorena je operativna komanda Kopnene vojske na južnom pravcu

Lukašenko je 26. maja, na sastanku u Ministarstvu odbrane Republike, naredio svojoj vojsci da u Oružanim snagama stvori operativnu komandu Kopnene vojske na ukrajinskom pravcu.

Na nas će se vršiti vojni pritisak preko Poljske, Litvanije, Letonije i tamo stacioniranih trupa severnoatlantskog bloka, kao i održavanjem eskalacije neprijateljstava u Ukrajini.

Nažalost, otvorio se novi pravac, kako obično kažemo, novi front i na to ne možemo da ne obratimo pažnju“, rekao je on.

U međuvremenu, prema rečima predsednika, beloruska vojska je prinuđena da „u hodu“ radi odbranu južnih granica.

„Ovo je ratno stanje. Ali do sada bez rata“, naglasio je lider Belorusije.

Ranije su u zemlji postojale samo dve takve komande – zapadna (poljska) i severozapadna (baltička).

Odmah nakon početka ruske vojne specijalne operacije u Ukrajini, u južnim regionima Belorusije pojavile su se bataljonske taktičke grupe (BTG) Oružanih snaga Belorusije.

Do početka proleća, Minsk je tamo imao pet kompaktnih i mobilnih jedinica, koje su se sastojale od oko 800 ljudi, podržanih teškom vojnom tehnikom.

Njihov zvanični cilj je bio, da spreče prodor „različitih nacionalističkih oružanih formacija“ i oružja na teritoriju republike, da provere spremnost i sposobnost jedinica da brzo reaguju na krizne situacije.

Sve se dešava u usponu, povećava se broj i broj jedinica koje učestvuju u manevrima.

Krajem marta tenkovske jedinice su upućene na južnu granicu.

Najavljena 4. maja u zemlji, iznenadna provera snaga za reagovanje najaktivnije se odvija na ukrajinskom pravcu.

Beloruska vojska uvežbava dovođenje u pripravnost, marširanje u određena područja, izvršavanje zadataka borbene obuke i sposobnost suprotstavljanja vojnim pretnjama na zemlji i u vazduhu.

Ovo je zvanična informacija. Nezvanične informacije – u Belorusiji je u punom jeku skrivena mobilizacija.

Lukašenko je 19. maja na sastanku sa gubernatorom Nižegorodske oblasti Glebom Nikitinom saopštio da je Belorusija od Rusije kupila neophodan broj taktičkih raketnih sistema „Iskander” i protivvazdušnih raketnih sistema S-400, nakon čega je, prema agenciji BelTA sa ponosom pričao o svojoj vojsci:

Sada je to sasvim druga vojska sa takvim naoružanjem. Neprihvatljiva šteta, koju ovo oružje može da izazove, je bar kolosalna.

Ukrajina u prizoru Snaga za specijalne operacije

Belorusija je 10. maja objavila raspoređivanje Snaga za specijalne operacije na granici sa Ukrajinom.

Prema rečima načelnika Generalštaba i zamenika republičkog ministra odbrane Viktora Guleviča, ovo je reakcija na stvaranje grupe od 20.000 vojnika u toj oblasti od strane Ukrajine.

U cilju obezbeđenja bezbednosti Republike Belorusije na južnom pravcu, snage jedinica Snaga za specijalne operacije su raspoređene na tri taktička pravca, rekao je on.

To su daleko od svih mera, koje se preduzimaju u Belorusiji, kako rat ne bi bio iznenađenje za zemlju.

Iskrena analiza navedenih činjenica je sledeća – Minsk se sprema za rat i ući će u njega u bliskoj budućnosti.

U približno istom stanju je i Poljska. Mađarska to brzo sustiže. Rumunija takođe ne spava.

Svi ukrajinski susedi, pripremivši se, čekaju da Ukrajina počne da se ruši pod udarima Rusije, kako bi u ovim uslovima mogli da zaštite svoje nacionalne interese na teritoriji odmetnute zemlje, koja nije nosila teret odgovornosti.

Dobro je što se beloruski i ruski interesi potpuno poklapaju.

Dve zvanične verzije

Dakle, zašto su reči „rat”, „front” na usnama u Minsku, sa kim i za šta će se Belorusija boriti?

Zvanično, Minsk nije nameravao da se bori, već da se brani.

Prvo, od ljubitelja opasnih avantura iz zemalja NATO-a (100.000 američkih vojnih lica je već u Evropi, a 12.000 vojnika NATO-a, uključujući i SAD, sa savremenim naoružanjem, nalazi se u Poljskoj).

Drugo, od izbezumljenih suseda Ukrajinaca, koji su odlučili da izvrše neku vrstu krvave provokacije protiv Belorusije.

Međutim, obe poruke su u velikoj meri izmišljene.

NATO se neće usuditi da otvoreno napadne Belorusiju, jer će se baviti, pre svega, Rusijom.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, uprkos svim tvrdnjama prema Minsku, takođe neće otvoriti „drugi front“ protiv Belorusije, pošto je poražen na prvom i glavnom i više ne zna, da li će Ukrajina preživeti predstojeću zimu i koliko teritorija izgubiće u narednim mesecima.

Sad mu nije do Belorusije.

Pa šta?

Međutim, evidentna je priprema Minska za vojne operacije – metodička i sistematska.

Ovo se nikada ne radi bez razloga, posebno u hitnim slučajevima.

Dakle, moraju postojati stvarni razlozi, a oni svakako jesu. Ima ih dva i apsolutno su stvarni.

Prvo, to je da se spreči okupacija ukrajinskih teritorija od strane Poljske, odakle će doći dodatna pretnja Minsku.

Ovde možemo da govorimo, pre svega, o Volinju (deo ove istorijske oblasti je sada deo Belorusije), koji je Lukašenko još uvek bio spreman da izdrži u sastavu Ukrajine ali ne i u Poljskoj, koja je nedavno pokušala da ga svrgne i zagrejala se karikatura „Vlade u egzilu“, na čelu sa suprugom blogera „predsednika“ Svetlane Tihanovske.

Ako se Poljacima, koji se za to aktivno spremaju i čak obezbeđuju, čini se, saglasnost Kijeva, dozvoli da zauzmu Volinju, ozbiljna pretnja će nadvisiti Belorusiju i sa juga.

Grupisanje beloruskih trupa direktno ukazuje da se ova razmatranja uzimaju u obzir.

Ne uzalud se stvara i „narodna milicija“.

Kada trupe odu da zavedu red u urušenoj susednoj zemlji, možda čak i da se bore protiv Poljaka, biće im potrebna logistička ili policijska pomoć u vidu „milicija“, čiji će drugi deo ostati, da održava red kod kuće.

Drugo, u Minsku se definitivno plaše haosa Ukrajine nakon što ona shvati da je beskorisno pružati otpor Rusiji, a režim Zelenskog će početi da se ruši.

Na ovu mogućnost direktno ukazuje gore pomenuta priča sa dronom pretvorenim u mini-bombarder: ovo Kijevu ne treba ali je neko organizovao ovu provokaciju!

Ima li malo nacista, koji divlja u Ukrajini?

U ovoj situaciji, kao i u drugim, najbolja odbrana je napad.

Bolje je da milione ukrajinskih izbeglica – zajedno sa nasilnicima-militantima – nemamo na sopstvenoj zemlji, već da ih držimo na susednim teritorijama pod kontrolom.

Tako energični Lukašenko, koji brani interese svoje zemlje, očigledno ne želi da zakasni na podelu Ukrajine i čini se, namerava da direktno učestvuje u tome.

Šta ga čini gorim od drugih? Ništa.

Hajde da otvorimo još jednu malu tajnu:

Ukrajinci, koji padnu u zonu Belorusije imaće veliku sreću.

Ovo kažem potpuno ozbiljno.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poljski predsednik Andžej Duda posetio je 22. maja Ukrajinu i održao govor u Vrhovnoj radi.

Pre njega, na govornicu se popeo njegov kolega Vladimir Zelenski, koji je najavio unošenje zakona u parlamentu u bliskoj budućnosti o posebnom pravnom statusu poljskih državljana, na teritoriji Ukrajine.

Zelenski je zahvalio Poljacima na usvajanju zakona o pomoći građanima Ukrajine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

On je ovu odluku nazvao bez presedana, pošto su Ukrajinci u Poljskoj dobili skoro ista prava i mogućnosti, kao Poljaci.

U bliskoj budućnosti podneću Vrhovnoj radi Ukrajine sličan – ogledalni – projekat – rekao je Zelenski, izrazivši nadu da će ga podržati svi poslanici.

Nakon toga, u ovdašnjoj javnosti i medijima pojavila su se legitimna pitanja, a nekoliko funkcionera bliskih šefu ukrajinske države, požurilo je da objasne šta je predsednik rekao ali su samo još više zbunili sve.

Objašnjenja su se svodila na to da je inicijativa predsednika, da se usvoji zakon sličan poljskom i to je to.

Ranije je u Poljskoj usvojen zakon, koji se tiče privremeno raseljenih lica iz Ukrajine, tj. izbeglice.

On je praktično izjednačio ukrajinske građane sa Poljacima ali bez prava glasa.

Sada Kijev navodno želi da napravi kontra gest, a ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova razvija dokument.

Istovremeno, detalji u vezi sa sadržajem dokumenta nisu saopšteni.

Ovo je cela poenta situacije.

Stvar je u tome što su kanali TG, bliski raznim resorima Ukrajine, pre izvesnog vremena počeli da distribuiraju insajderske informacije.

Publikacije govore o brojnim kršenjima Ustava Ukrajine, koji se mogu uneti u novi zakon, ako bude usvojen.

Zbog toga su mnogi Ukrajinci posumnjali da zakon neće biti u potpunosti „ogledalski“, pošto Poljaci počinju da preuzimaju vlast u Ukrajini u svoje ruke, da bi je na kraju pripojili Poljskoj.

Na primer, građani Poljske će moći da budu na izabranim funkcijama, da budu imenovani u javne organe, na visoke položaje u odbrambenim preduzećima, da dobiju pristup poverljivim podacima, pa čak i da budu sudije.

Poljski policajci će imati pravo da nadgledaju zakon i red u Ukrajini, a poljska vojna lica postaće „izbeglice“ na ukrajinskom tlu i moći će da služe u Oružanim snagama Ukrajine, ako žele.

Koliko su sumnje Ukrajinaca tačne, postaće jasno kada predlog zakona dođe u Vrhovnu Radu.

Za sada treba da se strpimo i malo sačekamo, jer evropski integratori iz ukrajinskog MIP-a, teško da će odložiti ovakav istorijski preokret u sudbini svoje zemlje.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

K. Sivkov: Ne samo da će brodovi zaštititi grad, već je dovoljan jedan cirkon da smiri NATO.

„Trn u oku NATO-u“ u Francuskoj se zove naš Kalinjingrad. A u samom NATO-u je još hladnije – „bodež, koji može da ohladi žar“.

Čije tačno, nije navedeno.

Ali i tako je jasno: oni, koji žele da ga otrgnu od Ruske Federacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Približavanjem „odbrambenog” saveza našim obalama na Baltiku, ruska enklava dobija poseban značaj.

Nije iznenađujuće što mu i NATO i Pentagon posvećuju posebnu pažnju.

Samo ove godine na Zapadu se niko o tome nije oglasio ni u intervjuu, ni u članku u štampi.

Evo šta, na primer, piše Sara Vajt iz privatnog instituta Lekington (SAD) u svojoj analitičkoj publikaciji: „NATO ne treba da zaboravi, da u slučaju rata sa Rusijom, može doći do napada (Ruske Federacije – autor) duž najistočnije granice NATO-a, od dobro naoružane Kalinjingradske oblasti.

Tamo su stacionirane i konvencionalne ruske oružane snage i balističke rakete Iskander-M.

I nisu oni jedina pretnja iz regiona.

Veliki kontingent ruskih ratnih brodova stacioniran je u Kalinjingradskoj oblasti.

Amerikancu sa stranica francuskog Le Mondea ponavlja neimenovani autor: „Smešten u srcu NATO zone, Kalinjingrad je postao nuklearna ispostava Rusije i veliki problem za alijansu.

Čak i pod SSSR-om, ovaj region je pretvoren u vojnu tvrđavu za zaštitu tokom Hladnog rata.

Ono što ima dovoljno je da se NATO drži na distanci od ruskog dela baltičkog regiona.

Sasvim drugačijeg je mišljenja Ričard Huker, istraživač jedne od tih navodno nevladinih američkih fondacija, čija je aktivnost u zemljama, koje su zamerile Sjedinjenim Državama usmerena na raspirivanje etničke mržnje.

Kako smatra, objavljujući stvarni plan zauzimanja Kalinjingradske oblasti od strane NATO-a, „ako dođe do sukoba između Moskve i Zapada, Rusi će pokušati da izoluju Litvaniju, Letoniju, Estoniju od mora, a takođe će nastojati da zaštiti morske prilaze Sv. Petersburg.

Ali na kraju neće izdržati nalet neprijatelja i izgubiće region pre svega, zbog gomilanja kopnenih vojnih grupa Sjedinjenih Država i Poljske u njemu.

Hukeru je dato oko dve nedelje, ne više, da probije protivvazdušnu odbranu Kalinjingradske oblasti, od strane snaga Severnoatlantske alijanse.

Još dve nedelje, prema njegovom mišljenju, biće potrebno da se zauzete pozicije drže pre dolaska dodatne podrške.

Istovremeno, on pripisuje veoma važnu ulogu našim pomorskim snagama.

U stvari, uopšte ih ne uzima u obzir.

Ona proizilazi iz činjenice, da je flota zapadnog vojno-političkog bloka na Baltiku, nekoliko puta veća od ruske.

To što Baltička flota nije najveća kod nas u poređenju sa, recimo Severnom Crnomorskom flotom nije tajna ni za koga, ni kod nas, ni u inostranstvu.

Starešina – da!

Prošlog četvrtka proslavio je 319 godina od nastanka. To ga ne sprečava da bude dobro opremljen, u punom smislu te reči borbeni.

Postoji mnogo dokaza.

U aprilu je, na primer, bila velika vojna provera borbene gotovosti.

Više od nedelju dana nastavljene su vežbe i gađanja, sa elektronskim lansiranjem projektila, obuka zadataka posada brodova i plovila na poligonima, uključujući zajedničko taktičko manevrisanje, postavljanje elektronskih smetnji.

Na osnovu rezultata revizije, kako je štedljivo najavljivano ali dovoljno jasno da se razume, ocene njenih učesnika bile su u potpunosti pozitivne.

Koliko je realna pretnja od direktnog sudara flote – naše i NATO-a, koji je inače, takođe nedavno izvodio manevre u vodama Baltičkog mora?

O tome je dopisnik SP razgovarao sa Konstantinom Sivkovim, kapetanom prvog reda u rezervi, doktorom vojnih nauka, prvim potpredsednikom Akademije za geopolitičke probleme.

– Počnimo od toga da će više od jedne flote braniti Kalinjingrad i Kalinjingradsku oblast ako bude potrebno.

U ovom regionu je koncentrisana ozbiljna armijska grupacija: dve kopnene plus jedna vazdušna, plus PVO i jedna pomorska.

Odnosno, heterogene borbene snage, kakve bi trebalo da budu u savremenim uslovima.

A glavna udarna sila, ako bude potrebno, moraće da budu kopnene snage.

Flota je pozvana da reši probleme odbijanja napada sa mora, kao i suprotstavljanja mogućem iskrcavanju.

„SP”: – Imaju li na Baltiku dovoljno mogućnosti za ovo?

Neki od vaših kolega smatraju, da je krajnje vreme za jačanje Baltičke flote, s obzirom na to da se glavni geopolitički događaji odvijaju poslednjih godina u južnom i severozapadnom pravcu naše zemlje.

– Baltička flota je ne tako davno popunjena lakim modernim brodovima – korvetama „Čuvar“, „Savvi“, „Hrabri“ i „Otporni“.

Kao i nekoliko malih raketnih brodova.

Dopunjavao ih je i nosač visokopreciznog raketnog naoružanja, mali raketni brod Odintsovo, opremljen protivvazdušnim raketnim i topovskim sistemom Pancir-M i udarnim sistemom Kalibr, kompleksom za elektronsko ratovanje i protivdiverzantskim oružjem.

Brodovi ove klase sposobni su da nose nuklearno oružje i da nanose udare na dubini od 2.400 km.

Odnosno, „dobiće“ skoro celu Evropu, sa izuzetkom možda Španije i Portugala.

„SP“: – Međutim, NATO flota je, po rečima njenih apologeta, mnogo moćnija, višestruko nadmoćnija od naše baltičke!

– Naš sadašnji tim je u stanju da izdrži svakog protivnika.

Uključujući, prevazilazeći ga po broju i snazi brodova.

Malo je verovatno da će se SAD mešati, ako odjednom nešto krene naopako, pokrivaće se poljskim, švedskim, finskim brodovima.

Oni “uzimaju” po količini. Naš je kvalitet. Naša jedina slabost na obali enklave je ograničen broj podmornica.

Ali za borbu protiv neprijateljskih podmornica postoji protivpodmornička avijacija, na sreću, more na tim mestima je premalo.

A glavne akcije naše flote, kao što je lako pretpostaviti, biće minska borba protiv stranih podmornica u našim vodama.

Sada imamo veoma dobre, ultramoderne rudnike.

„SP”: – U čemu je njihov „trik”?

– Nije vreme da se o tome govori… Da sumiramo: da, na Baltiku je potrebno, naravno, povećati broj divizija, sudeći po aktivnosti „defanzive“, kako sami sebe nazivaju, savez.

Njihovi razarači su obilazili naše obale.

I mogu da promene stvari na gore.

Ovo je s jedne strane.

S druge strane, imamo cirkone.

Poljska može biti prva, koja će ih „okušati“, čime će obeshrabriti Pentagon od eskalacije situacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ne zna se još da li su na Jarinje stigli kako bi “zamenili” prištinske specijalce i da li ovo znači da će oklopna kosovska policija da se povuče.

Vojnici Kfora pojavili su se pre oko sat vremena u blizini administrativnog prelaza Jarinje gde su već osam dana stacionirani pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije.

U pitanju su američki, poljski i kanadski vojnici u okviru misije Kfora na KiM, piše Kosovo online.

Ne zna se još da li su na Jarinje stigli kako bi “zamenili” prištinske specijalce i da li ovo znači da će oklopna kosovska policija da se povuče.

Kosovski premijer Aljbin Kurti poručio je danas da je zajedno sa ministrom policije Đeljaljom Svečljom imao sastanak sa komandantom Kfora na kojem je razgovarano o bezbednosnoj situaciji ali da nema informaciju da se Kfor sprema da interveniše na severu KiM i zameni specijalne jedinice kosovske policije, kako su naveli pojedini albanski mediji.

Na dva kilometra od administrativnog prelaza Jarinje nalazi se Vojska Srbije sa četiri oklopna vozila – dva “lazara” i dva “miloša”, kao i njeni pripadnici koji patroliraju putem koji vodi do Jarinja.

Podsetimo, Vojska Srbije poseduje bazu koja je u blizini Jarinja i u povišenoj je borbenoj gotovosti zbog situacije na severu Kosmeta, a u protekla tri dana ovu teritoriju nadletale su i borbene letelice Vojske Srbije.

Protest Srba s Kosova i Metohije, nezadovoljnih raspoređivanjem specijalnih snaga policije na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak i odlukom Prištine o zameni registarskih tablica, ušao je danas u drugu sedmicu.

Kurir.rs/ Kosovo online/RTS