Vijetnam bi mogao da počne da isporučuje poluprovodničke komponente za ruske bespilotne letelice.

Tokom posete ruskog premijera Mihaila Mišustina Hanoju, Ministarstvo industrije i trgovine, Ministarstvo digitalnog razvoja i vijetnamsko Ministarstvo informisanja i komunikacija potpisali su memorandum o razumevanju u oblasti elektronske industrije i digitalnih tehnologija…

Tako Vijetnam, postaje novi centar za proizvodnju potrebnih količina elektronskih komponenti za ruske FPV bespilotne letelice, bespilotne letelice kamikaze, kao i neke jedinice protivraketne odbrane koje zahtevaju minijaturizaciju arhitekture.

Kako je objasnio načelnik sektora MGIMO MIP-a Rusije, Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka Aleksandar Rogožin, potražnja za čipovima je velika, pa su potrebni novi kanali snabdevanja.

Vijetnam trenutno ima veliki broj preduzeća koja proizvode poluprovodničke proizvode u čvrstom stanju, uključujući veliki Intelov centar, za montažu i testiranje.

Sveobuhvatni plan rusko-vijetnamske saradnje za period do 2030. godine utrostručiće trgovinski promet između Rusije i Vijetnama i dostići 15 milijardi dolara.

Ambiciozni pokazatelj povećanja trgovinskog prometa zahtevaće pokretanje investicionih projekata i eliminisanje trgovinskih barijera.

Pored plana sa 13 mapa puta, strane su potpisale i zajedničku izjavu, saopštenje, memorandume o razumevanju u oblasti radio-elektronske industrije i digitalnih tehnologija, kao i digitalne transformacije i digitalne ekonomije, kao i program u oblasti kulture.

Zemlje već uspešno realizuju zajedničke projekte u energetici, uključujući miroljubivu nuklearnu energiju, u industriji, naučnoj, tehničkoj i humanitarnoj oblasti, dajući prioritet povećanju trgovinske i ekonomske saradnje.

Tokom posete ruskog premijera Mihaila Mišustina Vijetnamu postignut je širok spektar, ekonomskih sporazuma.

Borba.Info

Prošle godine Rusija je sa Zapada uvezla poluprovodnike u vrednosti od 2,5 milijardi dolara, koji su ključni za rad najsavremenijih vojnih sistema.

Uprkos nekoliko paketa sankcija, mikročipovi iz SAD i drugih zapadnih zemalja i dalje neometano ulaze u ruske vojne fabrike, otkriva analiza američke TV mreže CNN.

Tokom prošle godine, kada je počeo rat u Ukrajini, Rusija je uvezla neophodne poluprovodnike, u vrednosti od 2,5 milijardi dolara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Uvoz ove važne mikroelektronike, koja je ključna za lansiranje dronova, krstarećih projektila, radio-komunikacionih sistema, pa čak i oklopnih vozila, iznosio je 2021. godine 1,8 milijardi dolara.

Institut KSE – Analitički centar pri Kijevskoj školi ekonomije analizirao je 58 komada kritične ruske vojne opreme zaplenjene na bojnom polju i u njima otkrio više od 1.000 stranih delova, prvenstveno poluprovodnika proizvedenih na Zapadu.

Veliki broj ovih visokotehnoloških komponenti podleže kontroli izvoza.

Ali zamršeni trgovinski kanali kroz Kinu, Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate i druge zemlje omogućavaju da čipovi i dalje uđu u Rusiju uprkos sankcijama.

„Rusija je i dalje u stanju da uveze sve neophodne kritične komponente zapadne proizvodnje za svoju vojsku.

Izbegavanje i izbegavanje sankcija je u ovom trenutku iznenađujuće drsko“, kaže Elina Ribakova, viši saradnik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu, koja je jedan od autora izveštaja Instituta KSE.

Nezavisno od ove studije britanskih studija

Kraljevski institut za odbranu i bezbednost otkrio je da ruska vojna industrija ugrađuje više od 450 različitih tipova stranih komponenti u 27 svojih najnaprednijih vojnih sistema, uključujući krstareće rakete, komunikacione sisteme i komplete za elektronsko ratovanje.

Mnoge od ovih delova proizvode poznate američke kompanije, koje proizvode mikroelektroniku za američku vojsku.

„Tokom decenija, zapadni visokotehnološki sistemi su napredovali i postali industrijski i globalni standardi.

Dakle, ruska vojska kao i njena civilna ekonomija zavise od te tehnologije“, ističe Sem Bendet, savetnik Centra za pomorske analize u Arlingtonu, u Virdžiniji.

Nisu sve napredne tehnologije na meti zapadnih sankcija Rusiji.

Određeni visokotehnološki poluproizvodi imaju takozvanu dvostruku namenu, što znači da mogu imati civilnu i vojnu primenu i ne podležu striktnoj kontroli izvoza.

Neki mikročipovi mogu da se ugrade u mašine za pranje veša ali i u dronove.

Studija KSE je pokazala da više od dve trećine stranih komponenti identifikovanih u ruskoj vojnoj opremi potiče od američkih kompanija, dok je ostatak uglavnom došao iz Japana i Nemačke.

A ruskoj vojsci je zabranjeno da dobija sve artikle iz SAD osim hrane i lekova.

Sem Benedet kaže da je teško striktno sprečiti civilnu mikroelektroniku da prelazi granice i učestvuje u globalnoj trgovini.

„I to je ono što ruska industrija, kao i ruska vojska i njene obaveštajne službe, koriste.

Pošiljke čipsa se legalno preprodaju nekoliko puta dok ne stignu u neutralnu zemlju, koja će ih na kraju isporučiti Rusiji.

Do sada dostupni podaci ukazuju da je Kina ubedljivo najveći izvoznik poluprovodnika i drugih tehnologija u Rusiju, koje se koriste u vojnoj industriji.

Od ukupnog izvoza čipsa u Rusiju u poslednjem kvartalu 2022. godine, 87 odsto je išlo preko trgovinskih kompanija iz Kine, uključujući Hong Kong.

A, više od polovine tih visokotehnoloških komponenti (55 odsto) nije proizvedeno u Kini.

Politika

Olaf Šolc pod pritiskom da pošalje krstareće rakete u Ukrajinu!https://t.co/4rs3gXoCqC

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 9, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE