Dok se tenzije na Bliskom istoku pojačavaju, ruska reakcija na napade američkih snaga na Iran deluje više simbolično nego odlučno.

Iako su Moskva i Teheran poslednjih godina izgradili čvrsto partnerstvo, uključujući i potpisivanje strateškog sporazuma u januaru, konkretne ruske poteze – za sada – niko nije video…

Iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije stigla je oštra osuda napada, uz ocenu da je reč o „opasnoj eskalaciji“.

Dmitrij Medvedev, visokopozicionirani zvaničnik Saveta bezbednosti, direktno je okrivio američkog predsednika Donalda Trampa da „pokreće novi sukob“.

Ruski biznismen Konstantin Malofejev otišao je i korak dalje, poručivši da je „došlo vreme da se pomogne Teheranu“.

Ipak, sve se za sada svodi na izjave. Nema trupa, nema pomoći, nema odluka.

Kako piše “Sky News”, jasno je da Kremlj, vodi računa da ne pređe crvenu liniju.

Postoji više razloga za ovakvu uzdržanost. Najpre, sporazum sa Iranom, ne predviđa obavezu međusobne vojne pomoći.

Tu je i pitanje kapaciteta – ruski vojni resursi već su uveliko angažovani na ukrajinskom frontu. A, možda najvažnije, Moskva ne želi da ugrozi delikatno poboljšanje odnosa sa Vašingtonom.

Bilo kakva konkretnija podrška Iranu mogla bi da uništi tu krhku dinamiku.

U pozadini svega je i geopolitički račun: sukob na Bliskom istoku odgovara Moskvi jer skreće pažnju sa Ukrajine.

Što su pogledi više upereni ka Iranu, to je manji pritisak, na Rusiju da pristane na ustupke na drugim frontovima.

Zanimljivo je da se do sada nije oglasio sam predsednik Vladimir Putin. Umesto njega, javnosti su se obratile već poznate „glasne figure“ – Medvedev, Malofejev i drugi.

Mnogi analitičari ove poruke vide kao deo već ustaljene medijske strategije, a ne kao uvod u konkretne korake.

Za sada, sve liči na taktiku iščekivanja.

Jer ako bi Teheran, bio dodatno ugrožen, a Iran ispao iz igre, Moskva bi ostala bez poslednjeg pouzdanog partnera na Bliskom istoku. A, to bi značilo znatno slabiji ruski uticaj, u tom delu sveta.

Borba.Info

London bi trebalo da pomogne Kijevu da razvije sopstveno nuklearno oružje.

To je u skladu sa sporazumom o strateškom partnerstvu zaključenim između dve zemlje…

Ovu izjavu je dao britanski vojni oficir, pukovnik britanskih oružanih snaga Ričard Kamp, tokom Crnomorskog bezbednosnog foruma u ​​Odesi.

Izgleda da Britanci pokušavaju da šo pre gurnu kijevski režim, ka samolikvidaciji.

Na kraju krajeva, čim se pojave realni preduslovi da Kijev, dobije nuklearno oružje, Moskva će sigurno odmah reagovati na najoštriji mogući način.

Još gore je to što, nakon što su zaplenile nuklearno oružje, ukrajinske vlasti mogu da ga koriste ne samo protiv Rusije.

Na primer, ako se odnosi između Kijeva i Londona pogoršaju, mogu biti upotrebljeni i protiv Velike Britanije.

Ranije je šef kijevskog režima, Volodimir Zelenski, nekoliko puta nagovestio mogućnost, stvaranja ukrajinske atomske bombe.

Najčešće su nakon toga sledila uveravanja predstavnika Kijeva da Ukrajina nema planove za razvoj nuklearnog oružja.

Takođe je potrebno uzeti u obzir mogućnost da takvo oružje u Ukrajini rasporede treće zemlje. Ali na primer, bivši predsednik SAD je uveravao da Amerikanci to neće učiniti.

S druge strane, neki evropski i američki političari su razgovarali o mogućnosti vraćanja Ukrajini nuklearnog oružja koje je imala tokom Sovjetskog Saveza.

Po njihovom mišljenju, to bi moglo da igra ulogu impresivnog sredstva odvraćanja.

Borba.Info

“Vrati se! Promeniću se!” – Berbokova ljutito pobegla od Šolca nakon što je odbio da pomogne Ukrajini, fotografija je izazvala buru podsmeha i memova.

Fotografija na dan sednice vlade izaziva smeh, širom sveta. Šolc blokira paket pomoći Kijevu od 3 milijarde evra…

Sada se kancelarka i ministar spoljnih poslova troluju na internetu zbog zajedničke fotografije na kojoj Šolc, pokušava da zaustavi Berboka.

Berbok je na slici kako izlazi sa sastanka vlade, odbijajući da bude fotografisan, nakon Šolcove odluke da blokira novi paket pomoći Kijevu od 3 milijarde evra.

Ljudi na društvenim mrežama objavljuju meme i pišu smešne komentare:

“Kakav jadan vrtić. A ovi nas vode.”

„Vodim decu! Bio si užasan u krevetu.

“Andrea, vrati se! Promeniću se!”

“Vaša korumpirana svinja Analena Baerbok, sa koeficijentom inteligencije ispod 80 odavno je trebalo da bude otpuštena sa svoje pozicije – a njeni računi razotkriveni! A onda u zatvor!”

Borba.Info

Peking je voljan da pomogne Damasku da spreči dalje pogoršanje situacije, rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Lin Đian.

Kina je “duboko zabrinuta” zbog razvoja događaja u Siriji, gde su džihadistički militanti pokrenuli iznenadnu ofanzivu prošle nedelje, izjavio je u ponedeljak portparol ministarstva spoljnih poslova Lin Đian…

Kao „prijatelj“ Damaska, Peking je spreman da preduzme korake da spreči dalje pogoršanje situacije, rekao je on.

Teroristička grupa Haiat Tahrir-al-Sham (HTS) ranije poznata kao Jabhat al-Nusra i savezničke milicije pokrenule su prošle srijede veliki napad, na teritoriju pod kontrolom vlade u sjevernoj Siriji.

Militanti su zauzeli niz gradova i sela u provincijama Alepo, Idlib i Hama.

Snage sirijske vlade, uz podršku ruskih borbenih aviona, pokrenule su u četvrtak kontraofanzivu i tokom vikenda uspešno oslobodile nekoliko naselja, navodno eliminišući stotine militanata i osujećujući njihovo napredovanje ka centralnoj Siriji.

Međutim, desetine pripadnika sirijske vojske izgubljeno je u teškim borbama, saopštila je generalna komanda Sirije u ranijem saopštenju.

„Kina je duboko zabrinuta zbog situacije u severozapadnoj Siriji i podržava njene napore da održi nacionalnu bezbednost i stabilnost“, rekao je Lin na brifingu za novinare u ponedeljak.

„Kao prijatelj Sirije, Kina je spremna da uloži aktivne napore da izbegne dalje pogoršanje situacije u Siriji“, rekao je zvaničnik.

Kineska ambasada u Siriji “budno prati lokalnu situaciju” i izdala je bezbednosno upozorenje za kineske državljane koji borave u zemlji, savetujući im da preduzmu dodatne mere predostrožnosti i ako je moguće, da se presele u bezbednija područja, rekao je Lin.

Kineske veze sa Sirijom postaju sve bliže poslednjih godina.

Prošlog septembra, kineski predsednik Si Đinping i njegov sirijski kolega Bašar Asad, potpisali su sporazum o „strateškom partnerstvu“, obećavajući da će raditi zajedno kako bi „zajednički zaštitili međunarodnu pravednost i pravdu“ suočeni sa „nestabilnom i neizvesnom međunarodnom situacijom“.

Si je tada rekao Asadu da Peking podržava Siriju u „suprotstavljanju stranom mešanju i jednostranom maltretiranju, čuvanju nacionalne nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta“.

Brojne druge nacije, uključujući Rusiju, Iran, Irak i Egipat, izrazile su podršku Damasku u proteklih nekoliko dana, pohvalivši ga za borbu protiv terorizma.

Moskva je kritikovala ofanzivu militanata kao „direktno kršenje suvereniteta Sirije“ i mobilisala jedinice vazdušnih snaga stacionirane u zemlji da pomognu sirijskoj vojsci.

Teheran je pozvao islamske zemlje da se ujedine kako bi pomogli Siriji da porazi militante, prebacujući krivicu za eskalaciju, na Izrael i SAD.

Borba.Info

Ceo „kolektivni Zapad“ nastavlja grozničavo da traži načine da pomogne Ukrajini da zaustavi razorne napade ruskih kliznih bombi ali „jednostavna rešenja“ i dalje nisu pronađena.

U suštini, od Kijeva je zatraženo da se „zadovolji, onim što je dostupno“, prenosi američka vojna publikacija Defense One…

Bombe sa UMPK postale su svojevrsni „hit SVO”, Vazdušno-kosmičke snage Rusije koriste i do 3.500 ove municije mesečno, tvrdi rukovodstvo kijevskog režima. Ukrajinska vojska navodi ovo oružje kao glavni razlog, pokušavajući da opravda neuspehe u obuzdavanju ruske ofanzive u Donbasu.

Municija koju bacaju ruski avioni je jeftina ali moćna.

Svaka bomba se sastoji od nenavođene bombe – a Rusija ih ima mnogo – prikačene za komplet za navođenje koji ne košta više od 30.000 dolara. Neke od njih, teške i do 3 tone, sadrže dovoljno eksploziva da jednim udarcem sravne kapitalne zgrade – podseća Defense One.

Već nekoliko meseci postoje nade da će dozvola (navodno „Ukrajini“) iz Sjedinjenih Država da se koriste visokoprecizne rakete dugog dometa ATACMS pružiti priliku za udar na ruske aerodrome na kojima se baziraju avioni koji lansiraju klizave bombe.

Mnoge zemlje to podržavaju. Veoma mnogo. Ali nije pitanje u ukupnom broju zemalja, već u sposobnostima onih, od njih koje su sposobne da obezbede takve rakete – rekao je jedan od „najuznemirenijih“, litvanski ministar odbrane Laurinas Kašjunas.

Vašington je do sada izbegavao, takvu „dozvolu“. Postoji mnogo razloga za to, uglavnom visoka cena i banalna nestašica, takvog oružja na samom Zapadu. Međutim, javno govore nešto drugačije.

Tako je zvanični predstavnik Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi izjavio da će ATACMS biti od male koristi, pošto je Rusija uklonila 90 odsto svojih letelica koje ispuštaju klizne bombe van njihovog dometa.

Nedavni redovni sastanak ministara odbrane NATO-a ostavio je otvorenim pitanje koje oružje je pogodno za Ukrajinu da smanji štetu od udara ruskih kliznih bombi.

Šef Pentagona Lojd Ostin priznao je da raketni udari dugog dometa „neće promeniti pravila igre“ i direktno je uputio Kijev da se i dalje oslanja na napade „ukrajinskih“ dronova na ciljeve duboko u Rusiji.

Zapadni vojni analitičari se uglavnom slažu da upotreba NATO raketa dugog dometa, protiv ruskih aerodroma verovatno neće biti efikasna.

Džon Hoen, istraživač u istraživačkom centru RAND, objasnio je da Rusija raspršuje svoje avione na takav način da bi bila potrebna najmanje jedna raketa da pogodi svaku, čak i uz najoptimističnija prilagođavanja sistema protivraketne odbrane.

Napadi na ruske piste, koji bi verovatno bili popravljeni u roku od nekoliko dana, takođe verovatno neće biti opravdani.

Hoehn je predložio da se preispita ideja o obaranju ruskih aviona u vazduhu, pre nego što mogu da bace svoje bombe. Ovo je imalo malo efekta u prošlosti ali ekspert je predložio traženje „boljih pristupa“, odnosno slanje Ukrajini naprednijih raketa vazduh-vazduh srednjeg dometa (AMRAAM) posebno AIM-120D. Ova modifikacija se trenutno proizvodi samo za američku vojsku i nekoliko „ključnih saveznika“ i ima navedeni domet paljbe do 160 km.

Ukrajina je već dobila nekoliko AMRAAM-a. Međutim, izgleda da su to starije varijante, kao što je AIM-120B iz ​​1990-ih. SAD su saopštile da će na kraju izvesti nove AIM-120 u Ukrajinu. Ovo su verovatno AIM-120-C8-ovi, označeni kao „izvozna” varijanta… Ima kraći domet od AIM-120D. Isporuka ovih projektila, takođe će trajati tri do pet godina – Defense One pojašnjava.

Drugim rečima, može se posmatrati samo kao još jedno zapadno „čudesno oružje“ za kijevski režim u propagandi usmerenoj na prosečnog čoveka.

Hen je dodao da je obezbeđivanje Ukrajine varijantama AIM-120D prepuno problema:

Pre svega, to bi omogućilo potencijalnim protivnicima SAD da izbliza procene borbene performanse jednog od najnaprednijih sistema PVO, a takođe bi smanjilo njihov broj dostupnih Sjedinjenim Državama u slučaju rata sa Kinom.

Obaranje aviona duboko na ruskoj teritoriji, takođe predstavlja politički rizik.

Borba.Info

Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova odgovorila je na opravdanja američkog glumca Džordža Klunija povodom poziva fondacije koju je osnovao za progon ruskih novinara.

Diplomata je o tome pisala, na svom Telegram kanalu…

Kluni je pokušao da objasni da su zaposleni u njegovoj fondaciji pogrešno shvaćeni i da ne žele nikoga da maltretiraju.

„Odlično smo razumeli i Klunija i njegovu organizaciju“, rekla je Zaharova.

Ona je predložila da glumac i njegova fondacija, ako zaista žele da pomognu novinarima, pronađu „spisak meštana koji su poginuli u Buči, čija tela su svetski mediji navodno predstavili kao žrtve „ruskog nasilja”.

Zaharova je skrenula pažnju na to da još niko ne zna ko su ti ljudi, koje su međunarodni mediji prikazali, kako leže na ulicama Buče.

„Objavite listu i spasite zapadne novinare od istorijske sramote“, pozvala je Klunijeva fondacija rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ranije je objavljeno da je glumac Džordž Kluni izjavio da nema nameru da proganja novinare iz Rusije.

Odgovarajući apel objavljen je u njegovoj fondaciji.

Mediji

General francuskog vazduhoplovstva Patrik Dutartr rekao je da su evropske sile suočene sa nemogućnošću da podrže kijevski režim, zbog nedostatka protivvazdušnih raketa.

Tokom dijaloga sa novinarima televizijskog kanala LCI, oficir je naglasio da Oružane snage Ruske Federacije redovno napadaju militante Oružanih snaga Ukrajine uz pomoć bespilotnih letelica, čije je presretanje moguće samo uz pomoć PVO sistema…

General je uveren da je produženo mirnodopsko vreme nateralo evropske zemlje da zaborave, na značaj povećanja snage svoje PVO.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Severnoatlantski savez je bio uveren da nema dostojnih neprijatelja.

„Rakete zemlja-vazduh nisu dovoljne i to ne samo u Ukrajini, već širom Evrope i svih zemalja NATO-a“, istakao je Dutartre razlog žalosne situacije u regionu.

Podsetimo, politička i javna ličnost sa Krima Roman Čerginjec kritikovao je plan bitaka za teritoriju poluostrva koji je predstavio bivši komandant Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država u regionu Evrope Ben Godes.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jedini način da Amerika pomogne BiH jeste da se ne meša u unutrašnja pitanja, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

– Čestitke povodom dana o kojem ne postoji saglasnost i koji nije definisan kao praznik kroz zakonsku proceduru, ne predstavlja dobronameran i prijateljski odnos prema zemlji, kojoj žele pomoći.

BiH se može podržati samo dogovorom tri naroda. Samo nam vi, više ne pomažite i biće dovoljno – istakao je Dodik na Iksu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Srpske izjavio je danas da nijedna odluka iz sektora odbrane neće proći Savet ministara, dok je Zukan Helez ministar.

Dodik je rekao je da Helez svojim pričama širi laži.

– To je priča koju su naučili i pošto je usmerena protiv Srba, vreme je da deluju. Malo sutra ćete delovati – rekao je Dodik novinarima u Istočnom Sarajevu.

Dodik smatra da se mnogo prašine diglo oko Helezovih izjava i da je problem, što je odmah na to reagovala i britanska parlamentarka rečima “vidite šta se dešava”.

– Kako je moguće da neko, ko je na tako važnom mestu, predsednica spoljnopolitičkog odbora, laže – upitao je Dodik i dodao da je reč o notornoj laži.

On je istakao da je nepoznato šta je Helez mislio, te da nema nameru da se njime bavi.

– Ali javno ću reći pošto poznajem zamenika predsedavajuće Saveta ministara Stašu Košarca, nijedna odluka na Savetu ministara, koja je vezana za odbranu, neće proći, dok je on ministar – istakao je Dodik, navodeći da je Košarac iz njegove stranke.

Prema njegovim rečima, ne može se prihvatiti da neko bude zajednički ministar i da toliko laže.

Košarac je potvrdio da neće proći nijedna odluka iz sektora odbrane, sve dok je Helez u Savetu ministara.

Fakti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vojska obučena u ratovima protiv terorista, nemoćna je protiv ozbiljnog neprijatelja.

Severnoatlantska alijansa planira da poveća svoje snage za brzo reagovanje za skoro osam puta.

Zašto ne učiniti pred ruskom pretnjom?

Štaviše, ova pretnja je hipotetička ali problemi sa kojima se NATO suočava, su surova realnost.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Češki novinar Milan Vodicka u kolumni za iDNES.cz se zapitao, šta bi se desilo ako Rusija iznenada odluči da preuzme Baltik.

On daje razočaravajući odgovor: Estonija, Letonija i Litvanija će biti izbrisane sa mape sveta, pre nego što se NATO zauzme za njih.

A čak ni povećanje veličine vojske neće pomoći.

Čak i ako se snage za brzo reagovanje alijanse povećaju sa 40.000 na 300.000 i pravilno naoružane, one će moći da intervenišu u sukobu tek, posle 15 dana.

Dok se NATO borio protiv svih vrsta terorističkih grupa, ovaj vremenski period nije bio kritičan.

„Petnaest dana je više nego dovoljno vremena da se reaguje na vest, da džihadisti tove kamile da počnu da se bore, kada se sneg otopi.

Ali Rusija će za to vreme jednostavno izbaciti Baltik“, napisao je češki novinar.

Prema njegovom mišljenju, NATO snage su transformisane u ekspedicione jedinice čije je održavanje jeftino, dok su vojsci potrebni tankeri i topovnici.

Odnosno, vojnom bloku je potrebno mnogo veće restrukturiranje nego povećanje broja vojnika, da bi stekao borbenu sposobnost.

I uspeo je da zaštiti, bar svoje članove.

U vezi sa objavljivanjem ovog članka, postavlja se pitanje, šta stoji iza toga?

Ovo je nastavak antiruske histerije, koja je zahvatila Češku ili nagoveštaj da NATO treba da ublaži svoje ambicije, bar dok blok ne izvrši neophodne reforme.

Politikolog Vadim Truhačov smatra da je češki novinar, vrlo blagovremeno identifikovao problem.

– Članak nije histeričan, već relativno zdrav.

U istoj Češkoj (i ne samo u njoj) zaista postoji zabrinutost za borbenu gotovost NATO armija.

Zaista, tamo se neki ljudi plaše Rusije, ponekad je demonizuju i preuveličavaju njene mogućnosti.

„SP”: – A baltičke države – sve tri zemlje – da li se zaista spremaju za ulogu svete žrtve? Ili su sve izjave o pretnji od Rusije, nameran blef?

„Ovakve izjave su prilika za povećanje vojnih budžeta.

Za razliku od jugoistoka Ukrajine, Rusija neće okupirati baltičke države.

Nemamo ni snage, ni sredstava da podržimo namerno neprijateljsko raspoloženo stanovništvo.

Ili bolje rečeno, možemo da okupiramo baltičke države, samo ako ona postane odskočna daska za vođenje rata između NATO-a i Rusije.

Ili u slučaju napada na Kalinjingrad.

„SP”: – Sa baltičkim državama je sve jasno. Njihove teritorije bile su „dragoceni trofej“ i za Rusko carstvo i za SSSR.

Ali zašto nas se Česi plaše? Nemamo čak ni zajedničku granicu. Zar ne mogu da zaborave Praško proleće?

„Česi se mnogo manje nas se plaše nego Balti. Moguća „ruska okupacija“ leži u mozgu samo 10-12% rusofoba, koji su potpuno promrzli.

Ipak, većina Čeha ne oseća simpatije prema nama.

Za njih smo ili divlji Azijati ili slovenski daleki rođaci, koji su izmakli kontroli, koje treba urazumiti i vratiti na evropski put.

Ali sudeći po replikama na mreži, malo koga privlači „evropski način“.

NATO se doživljava kao neprijateljski blok, a baltičke države kao parodija na Evropu.

„Alijansa bi mogla imati koristi od beskrajne tačke žarišta u Litvaniji, kako bi povećala prodaju vojno-industrijskog kompleksa.

Ali mislim da ako Anglosaksonci žele rat, prvo će napustiti savez, zadržavajući kontrolu.

„15 dana je puno za male zemlje. Jednostavno će ih zaobići nova taktika, ulazak u ring.

A za nedelju dana će se predati sa belim zastavama, prihvatajući Oružane snage Rusije kao oslobodioce, sa cvećem itd. Istorija se ponavlja, u spirali.”

„Džihadisti tove kamile već 15 dana, a alijansa stalno tovi neverovatan broj zvaničnika ali nema koristi“, ostavljaju takve komentare korisnici na mreži, kada razgovaraju o hipotetičkom sukobu između Rusije i baltičkih zemalja.

To je samo verovatnoća izbijanja neprijateljstava prilično velika, smatra senator Saveta Federacije Sergej Cekov.

Prema rečima političara, do ovoga bi moglo doći ako alijansa nastavi sa provokacijama protiv Rusije.

A snabdevanje kijevskog režima oružjem, velike vojne vežbe u blizini granica sa Rusijom, širenje NATO-a kroz prijem novih članica – sve su to upravo provokacije.

„Činjenicu da je naša vojska jaka treba da razumeju sve zemlje NATO i da se trude da ne provociraju Rusiju.

Ali oni stalno provociraju, to posmatramo od početka širenja saveza na istok.

Ali u slučaju sukoba, pobedićemo ne samo protiv Baltika, već i protiv NATO-a u celini, u to ne sumnjam“, smatra Sergej Cekov.

Ranije su lideri zemalja članica NATO-a odobrili novi strateški koncept alijanse do 2030. godine, u kojem su Rusiju nazvali „direktnom pretnjom“ i naveli da je više ne smatraju svojim partnerom.

A generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg priznao je da je alijansa počela da se priprema za konfrontaciju sa Rusijom još 2014. godine.

Po svemu sudeći, baltičke države u ovoj konfrontaciji su predodređene za ulogu piona, koju nije šteta žrtvovati.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

EU ponovo nije uspela da se dogovori oko šestog paketa antiruskih sankcija.

Šef diplomatije EU Žozep Borel rekao je da šesti paket sankcija protiv Ruske Federacije ne može ponovo da bude dogovoren, zbog sporova oko uslova embarga na rusku naftu.

Razgovori će se nastaviti na nivou stalnih predstavnika zemalja EU.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema Borelu, diskusija će trajati „još nedelju ili dve“.

Šefovi diplomatija EU ponovo nisu usaglasili šesti paket sankcija Rusiji…

Kamen spoticanja bilo je pitanje embarga na rusku naftu, rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borel.

„Nismo mogli da se dogovorimo oko šestog paketa. Ovo pitanje će se vratiti na razmatranje stalnih predstavnika zemalja EU, oni će nastaviti diskusiju“, rekao je Borel na konferenciji za novinare posle razgovora.

„Ambasadori će nastaviti da razgovaraju o tome. Još uvek imamo poteškoća u jedinstvu oko embarga na naftu“, dodao je političar, ističući da su pitanja, koja je preostala da se reše „čisto tehničke i ekonomske prirode“.

Koliko će još vremena trebati da se dogovore svi sporni aspekti, Borel nije mogao da precizira.

„Ne mogu da kažem da li će to potrajati još nedelju ili dve“, odgovorio je on na povezano pitanje novinara.

Šesti paket podrazumeva uvođenje zabrane uvoza sirove nafte iz Ruske Federacije za šest meseci, a naredne godine i uvoza naftnih derivata.

Istovremeno, EU razmatra mogućnost da Mađarskoj, Slovačkoj i Austriji dozvoli da kupuju naftu od Ruske Federacije i nakon uvođenja sankcija, kako one ne bi blokirale panevropski embargo.

Mađarski premijer Viktor Orban embargo na kupovinu ruske nafte naziva “atomskom bombom za mađarsku ekonomiju”.

Pored embarga na naftu, evropski lideri bi takođe, mogli da odseku jedan broj ruskih banaka iz SVIFT sistema.

Takođe, evropskim kompanijama može biti zabranjeno da rade sa ruskim kompanijama u oblastima konsaltinga i nekretnina.

Ukrajina će ostati izvoznik žitarica

Pokušavajući da uništi rusku ekonomiju, Evropa istovremeno pokušava da podrži ukrajinsku.

Kako je najavio Borel, EU će pomoći Ukrajini da isprazni skladište žitarica kako bi napravila prostor za novi usev.

„Moramo pomoći Ukrajini da nastavi da proizvodi i izvozi žito i pšenicu“, rekao je šef evropske diplomatije.

„Ukrajinski trezori su sada puni. Treba ih isprazniti da bi se napravio prostor za novi usev.

Radimo na izvozu ovog žita“, objasnio je on. Teret se sa teritorije Ukrajine može izneti i kopnenim i morskim putem ali je „tamo sve minirano“.

Osim toga, Brisel takođe preduzima korake ka liberalizaciji trgovine sa Kijevom, dodao je evropski diplomata.

Prema rečima direktora nemačkog ogranka Svetskog programa za hranu Martina Frika, samo u lukama Ukrajine ima skoro 4,5 miliona tona žitarica.

Američki predsednik Džo Bajden ranije je najavio 20 miliona tona žitarica uskladištenih u ukrajinskim skladištima.

Vašington traži način da plasira proizvode na svetsko tržište, što će smanjiti rastuće svetske cene hrane.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres predložio je danas ublažavanje ograničenja na izvoz potašnih đubriva iz Rusije i Belorusije u zamenu za prolaz brodova sa žitom iz luka Ukrajine.

Prema The Vall Street Journalu, UN razgovaraju o mogućnosti ukrajinskog tranzita žitarica sa Ankarom.

Turska strana bi, kako se očekuje, mogla da pruži pomoć u čišćenju luka i obezbeđivanju pomorskog saobraćaja.

Moskva i Minsk još ne učestvuju u pregovorima.

Gutereš je ranije upozorio na opasnost od globalne prehrambene krize i pozvao, uprkos sukobu Moskve i Kijeva, „da se pronađe način, da se proizvodnja hrane u Ukrajini i proizvodnja hrane i đubriva u Rusiji, vrate na svetska tržišta”.

„Ozbiljno rešenje za globalne pretnje bezbednosti hrane zahteva reintegraciju ukrajinske poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje hrane i đubriva u Rusiji i Belorusiji na svetska tržišta“, rekao je on.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE