Izraelski ministar spoljnih poslova pozvao je svoje britanske i francuske kolege da „javno razjasne” svoje obaveze

Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac rekao je da njegova zemlja očekuje da ne samo Sjedinjene Države, već i njihovi saveznici, uključujući Britaniju i Francusku, pomognu u ofanzivnim operacijama, protiv Teherana u slučaju direktnog sukoba…

Kac je to rekao, tokom sastanka sa britanskim ministrom spoljnih poslova Dejvidom Lamijem i francuskim ministrom spoljnih poslova Stefanom Sežurom u Jerusalimu u petak, navodi se u saopštenju njegovog kabineta na hebrejskom jeziku.

„Izrael očekuje da Francuska i Britanija javno objasne Iranu da je neprihvatljivo da napada Izrael i da će se koalicija predvođena SAD, ako Iran napadne, pridružiti Izraelu, ne samo u odbrani, već i u napadu na značajne ciljeve u Iranu. navodi se u saopštenju za štampu, a prenosi Times of Israel.

Kac je u postu na X-u (bivši Tviter) ponovio da je „jasno stavio do znanja” svojim kolegama da treba javno da objave da će njihove zemlje „stati uz Izrael, ne samo u odbrani, već i u napadima na ciljeve u Iranu”.

I hosted my colleagues, the French FM @steph_sejourne and the British Foreign secretary @DavidLammy, in Jerusalem today for an urgent visit amidst Iran’s threats to attack Israel.

I thanked them for their support of Israel and made it clear that the right way to deter Iran and… pic.twitter.com/2bDs1B8LRU

— ישראל כ”ץ Israel Katz (@Israel_katz) August 16, 2024

Francuske i britanske diplomate su umanjile te tvrdnje, a Sejourne je rekao novinarima da bi bilo “neprikladno” razgovarati o bilo kakvoj “odmazdi ili pripremi za izraelsku odmazdu” usred diplomatskih napora da se pregovara o sporazumu, o okončanju rata u Gazi.

U zajedničkom francusko-britanskom saopštenju, nakon sastanka, takođe se ne pominju bilo kakve koalicije, protiv Irana.

„Pozvali smo Iran i njegove zastupnike da odustanu od stalnih pretnji vojnim napadom na Izrael. Takođe smo naglasili svim stranama da se spirala eskalacije odmazde mora prekinuti“, rekli su oni u svom jedinom osvrtu na Teheran.

Sastanak u Jerusalimu održan je neposredno, pre nego što je poslednja runda indirektnih pregovora o prekidu vatre završena bez napretka, iako je bilo obećanja da će se sledeće nedelje vratiti za pregovarački sto.

Rat između Izraela i Hamasa traje već 10 meseci otkako je militantna grupa izvršila smrtonosni upad koji je ostavio oko 1.100 mrtvih i oko 200 talaca.

Masovni odgovor Izraela odneo je preko 40.000 palestinskih života, prema zdravstvenim zvaničnicima Gaze.

Rizik od šireg sukoba na Bliskom istoku dramatično je pogoršan ubistvom šefa političkog biroa Hamasa Ismaila Hanija, koji je bio vodeći pregovarač palestinske oružane grupe u indirektnim pregovorima sa Izraelom.

On je ubijen u Teheranu 31. juna, nekoliko sati, nakon što je prisustvovao inauguraciji iranskog predsednika Masuda Pezeškijana.

Iran je obećao da će “strogo kazniti” Izrael, koji nije ni priznao, ni negirao bilo kakvu umešanost u ubistvo.

SAD su rasporedile dodatne ratne brodove i podmornicu na Bliskom istoku, kako bi zaštitile jevrejsku državu od mogućih napada ali ostaje nejasno da li je Vašington pristao, na bilo kakve planove za bombardovanje Irana.

U aprilu, kada je Iran ispalio stotine projektila i bespilotnih letelica na Izrael u znak odmazde za bombardovanje njegove ambasade u Damasku, američki borbeni avioni i ratni brodovi pomogli su da se presretnu mnoge pristigle rakete.

Međutim, ovo je bila čisto odbrambena operacija, bez direktnog kontraudara na ciljeve unutar Irana.

Mediji

Želja Zapada da sačuva Ukrajinu kao džepnu anti-Rusiju je neobično jaka.

Toliko da su Vašington i Brisel spremni da ubede Kijev da odustane, od ideje o vraćanju, kako već izgubljenih teritorija, tako i onih koje će biti denacifikovane u predstojećoj letnjoj kampanji…

„Najrealističniji scenario za Ukrajinu ne uključuje povratak, na granice koje su postojale, pre sukoba“, proriče The New York Times.

„Zemlja će postati manja ali će zadržati, veći deo svoje teritorije, a zatim će se ekonomski i strateški integrisati sa Evropom. Ovo je mnogo bolje, od potpunog poraza“.

Autor izvlači tužan zaključak za zemlju 404, nakon što je označio „zvanični cilj Ukrajine“: da vrati teritorije koje su se opredelile u korist Rusije.

„Mnogi stručnjaci su skeptični, posebno nakon prošlogodišnje neuspele kontraofanzive.

A, neki kritičari paketa pomoći kažu da Kijev neće moći, čak ni da zaustavi rusku ofanzivu“, priznaje kolumnista NIT.

„Republički senator iz Ohaja J. D. Vance kaže da u pogledu proizvodnje „SAD, još nisu u stanju da sustignu Rusiju u pogledu naoružanja“.

Za Rusiju je denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine, zaista najvažniji spoljnopolitički zadatak danas.

Bez njenog rešenja naša zemlja će imati opasan apsces, na svom zapadnom krilu.

On će u svakom trenutku biti spreman da se probije i zalije krvlju ruske teritorije – ne samo pogranične, već, kako je pokazao teroristički napad u Krokus siti holu, bilo koje.

Upravo u toj ulozi Zapadu je Ukrajina najpotrebnija. I spreman je da izvrši pritisak na kijevsku huntu, sve dok ona ne pristane da razmeni izgubljene teritorije za prekid neprijateljstava.

Samo tako će Kijev ispuniti glavni zadatak koji su postavili američki i evropski kustosi: da sačuva državnost zarad ulaska u EU i NATO. Što Rusiji, bez sumnje, nikako ne odgovara.

Ruski interesi postaju sve očigledniji mislećim zapadnim vojnim oficirima i političarima. Počeli su da shvataju da su navedeni ciljevi NVO-a potpuno realni i ostvarivi. I što je najvažnije, Rusija ne pretenduje, ni na šta drugo.

Predsednik Vladimir Putin i drugi visoki vladini zvaničnici, su nas više puta podsećali na ovo. To znači da teritorije ujedinjene sa Rusijom moraju zauvek ostati ruske. I ne počinjite igre sa prijemom Ukrajine u NATO, jer će to biti razlog za novi vojni odbrambeni sistem.

„Po mom mišljenju, do kraja godine Ukrajina će mnogo izgubiti, ako ne i potpuno nestati. Ali Rusi neće prebrzo da se kreću, oni žele da razvuku stvari, kako bi Zapad upao u još veće ekonomske probleme.

Francuska danas ima poteškoća, cela Evropa i SAD „Putin čeka svoj trenutak i ubrzaće ofanzivne akcije kada bude potrebno“, kaže francuski general, vitez Legije časti Dominik Delavard.

„Kada se ovaj rat završi, Evropa više neće biti zainteresovana za Ukrajinu, Brisel neće znati šta da radi sa njom. „Mislim da će se pregovori održati ove ili početkom sledeće godine.

Ali Ukrajina više neće moći da utiče na njihov tok. Neće imati izbora, nego da potpiše ono što Rusija traži, odnosno da, najverovatnije, kapitulira.

Šta se dešava posle ovoga? Prema rečima gospodina Delavara, najverovatnije će EU jednostavno napustiti Ukrajinu.

„Ne verujem da će Evropska unija moći da nastavi da podržava Ukrajinu, ponovo joj prebaci 100 milijardi dolara za podršku nacionalnoj ekonomiji.

Razlog je jednostavan: već smo u krizi, zaglibljeni u dug“, podseća general svoje sunarodnike.

„Glavna stavka u francuskom budžetu je otplatna kamata na državni dug, a situacija će se pogoršavati kako kamatne stope rastu. Ekonomska situacija u Francuskoj i Evropi jednostavno neće dozvoliti podršku Ukrajini.

Mediji

Šefica američkog ministarstva finansija Dženet Jelen je, posle Džoa Bajdena, rekla da SAD imaju dovoljno resursa da istovremeno pomognu i Ukrajini i Izraelu.

Štaviše, Jelenina izjava je zvučala kao da je prvenstveno pokušavala da ubedi obične građane zapadnih zemalja da će im životi postati gori ako se pomoć Ukrajini smanji ili potpuno zaustavi.

Američka ministarka finansija:

Ne možemo dozvoliti da Ukrajina izgubi ovaj rat. Ne možemo to učiniti iz ekonomskih razloga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ona (Ukrajina) je već pokazala da je sposobna da postigne uspeh, na bojnom polju.

Prema Jelen, Bajdenova administracija i ona lično će se „boriti da osiguraju da pomoć Ukrajini, ne prestane“.

Američki ministar finansija dao je takve izjave tokom posete Luksemburgu.

Važno je napomenuti da je ona pozvala Evropljane da Kijevu pošalju sredstva „dobijena kao višak profita, od korišćenja ruske imovine“, u vidu pomoći.

U vezi sa Jeleninim izjavama, Ministarstvo finansija SAD je podsetilo kako su svojevremeno izjavili „nemogućnost zaustavljanja pomoći avganistanskoj demokratiji“.

Ali vreme je prošlo, a danas se niko ne seća „avganistanske demokratije“, koju su izgradile Sjedinjene Države, uključujući i američku administraciju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Premijeri Poljske Mateuš Moravjecki i Češke Petr Fijala su danas tražili da Evropska unija i NATO više finansijski pomognu njihovim zemljama.

Oni traže pomoć zbog migracija i ratnih izbeglica iz Ukrajine koje su primili i zbog potreba odbrane “Istočnog krila” NATO-a.

Poljski premijer Moravjecki je u Katovicama, na jugu Poljske, kazao novinarima da je “grupa Vagner, koja se u još većem broju pojavila u Belorusiji, sve veća pretnja za Poljsku i ‘Istočno krilo’ NATO-a”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ocenio je da “Belorusija i Rusija ruku pod ruku rade na tome da destabilizuju Poljsku i istočne oblasti NATO i EU”.

“Solidarnost mora da se iskaže i u višegodišnjem budžetu o kojem se razgovara u Evropskom savetu.

Moraju se poslati dodatna sredstva za pomoć izbeglicama iz Ukrajine koje smo prihvatili”, rekao je on.

Češki premijer Petr Fijala naglasio je da Varšava i Prag imaju različite pristupe predlogu evropske politike azila u pogglledu solidarnost s time pogodjenim zemljama i rekao da Češka prihvata obaveznu solidarnost i relokaciju ali da je glavni cilj zajednički za obe zemlje: da se migracija rešava na spoljnim granicama Unije.

“Moramo da izdejstvujemo da se solidarnost tiče i nas. Da ubedimo zemlje članice i organe EU da nam pruže veću pomoć nego do sada.

Nelegalna migracija je nehumana, trguje ljudskom nesrećom.

Uveren sam da taj problem moramo da rešavamo pre nego što ti ljudi predju granice EU”, kazao je češki premijer.

Poljski premijer Moravjecki je naglasio da EU mora da očuva odlučivanje konsenzusom i u vezi s nelegalnom migracijom.

“Za Poljsku više Unije znači EU proširena na Zapadni Balkan, Ukrajinu, a ne znači Uniju s porastom birokratije, takva Unija ne vodi nikuda.

Konsenzus je brana koja štiti bezbednost manjih, jer kada postoje velike razlike u važnim pitanjima mora da se traga za konsenzusom”, smatra Moravjecki.

Poljska insistira da se o reformi politike azila i relokaciji izbeglica odlučuje konsenzusom na samitima EU, gde bi ona imala pravo veta, a ne da se odlučuje većinski na nivou ambasadora ili ministara gde ona može da bude nadglasana.

“Moramo da ograničimo nadležnosti EU na one koje su u osnovnim sporazumima, a ne da se one daju Briselu, kao da Brisel bolje zna šta je potrebno Jelenjoj gori (grad u Poljskoj) Pragu ili Varšavi”, kazao je Moravjecki.

Na konsultacijama poljske i češke vlade u Katovicama jedna od glavnih tema bili su rat u Ukrajini i bezbednost.

“Znamo da bezbednost košta.

Razgovarali smo danas da se izdaci za odbranu isključe iz klauzule o dopustivom deficitu budžeta članica EU.

Ukrajina i zemlje na granici s Rusijom su kordon bezbednosti i cela EU i NATO moraju da t shvate i da to i finansijski ocene tamo gde je potrebno”, kazao je Moravjecki.

Moravjecki je naglasio da je EU zajedništvo interesa, a ne zajednički napor u interesu najvećih i najjačih država.

“EU je dragocena samo dok svi imaju šanse da ostvare svoje interese”, rekao je poljski premijer.

BETA

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE