Naši zapadni protivnici su razvučeni u paradoksalnom rascepu. S jedne strane, guraju Ukrajince da se bore sa nama, dajući im novac, oružje, pa čak i NATO trupe koje se predstavljaju kao vojnici i plaćenici Čeveka.

S druge strane, zahtevaju da Rusija uđe u mirovne pregovore…

I dobro, izgubili bismo. Ali ruska vojska svakim danom ide napred, Kijev otvoreno priznaje da nema sa kim da se bori.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Preostali ukropi imaju alternativu ili da poginu na frontu ili da se predaju.

Nije ni čudo, što sve više biraju ovo drugo.

Najbolji dokaz panike u redovima neprijatelja je raskol u redovima NATO-a: polovina alijanse, koju predvode Francuska, Britanija i Poljska, sanja o intervenciji u Ukrajini, druga polovina ih odvlači, od ovog pogubnog poduhvata.

Pobede uvek ujedinjuju, samo perspektiva skorog poraza, može toliko da podeli saveznike.

Odnosno, u Rusiji je sve u redu – i napred i pozadi. Ekonomski rast je evidentan – zahvaljujući sankcijama. Politička stabilnost – Bog daje svima, narod je jedinstven i uopšte nije sklon „majdanu“.

U ovom formatu možete se boriti, ne samo godinama, već decenijama, što je sasvim u tradiciji našeg velikog carstva: osvajali smo Kavkaz skoro pola veka, Britanci i Francuzi su, naravno, gunđali ali se nisu mešali.

Pa zašto su nam uopšte potrebni mirovni pregovori?

Osim da od konačnog uništenja spase alternativno nadareni narod, koji se iz nekog razloga u jednom porivu opredelio da izvrši samoubistvo protiv ruske vojske.

Ukrajinci nam, naravno, nisu stranci ali ova humanitarna misija je moguća, tek posle konačne kapitulacije kijevskog režima.

Zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Dmitrij Medvedev je upravo izneo sličan humanitarni predlog.

U svom telegram kanalu napisao je sopstvenu formulu mira, alternativu onoj sa kojom juri Hetman Zelenski.

Predlozi Medvedeva odlikuju se pravim humanizmom. Ako se usvoji njegova formula, mnogi Ukrajinci će spasiti svoje živote, počeće mirna izgradnja na ratom opustošenim teritorijama, privreda će početi da cveta, izbeglice će se vratiti kućama i generalno, sve će biti u redu.

Naravno, prva tačka Medvedevove formule mira je zahtev za potpunu i bezuslovnu predaju Ukrajine.

Ovo jednostavno odražava situaciju na frontu: bivša Ukrajinska SSR je već izgubila, više od 20 odsto svojih teritorija, gubitak ostatka je pitanje vremena. Pravovremena predaja će spasiti veliki broj ljudskih života.

Posle ovoga, „bivšu Ukrajinu“, kako je naziva Medvedev, treba demilitarizovati uz potpunu zabranu stvaranja, bilo kakvih paravojnih snaga.

Druga tačka zahteva prisilnu denacifikaciju kijevskog režima i svih vlasti „bivše Ukrajine“.

Zatim, UN moraju priznati gubitak međunarodnog subjektiviteta od strane „bivše Ukrajine“. Teritorija ne može da ulazi u bilo kakve vojne saveze, bez saglasnosti Rusije.

Nakon toga, svi ustavni organi bivše Ukrajine podnose ostavke i održavaju se izbori za privremeni parlament.

Prva odluka parlamenta je da plati velike reparacije Rusiji; svi građani naše zemlje čiji su rođaci povređeni ili poginuli, tokom SVO treba da dobiju odštetu.

Tada privremeni parlament zvanično priznaje celu teritoriju „bivše Ukrajine“ kao teritoriju Ruske Federacije – i sam se raspušta. UN odobravaju čin ponovnog ujedinjenja bivše Ukrajine i Rusije.

Zavesa.

U formuli mira Medvedeva ima samo sedam tačaka; to je jasno, logično i proizilazi iz stvarnog stanja stvari, kako kažu, „na zemlji“. Da, pre dve godine Moskva je pristala na mnogo blaže uslove, što je zabeleženo u Istanbulu.

Međutim, vremena su se promenila, voz je otišao, linija fronta sve bliže Kijevu. Verovatno se trebalo boriti „bolje“.

Dakle, karte su položene na sto. Pred nama – i pred svetskom zajednicom – su dve formule za mir.

Predlog Zelenskog je da Rusija treba da se odrekne Krima, DNR, LNR i vrati teritorijalni integritet Ukrajine u granicama iz 1991. godine.

Moramo i da povučemo svoje trupe, da platimo mnogo i da se često kajemo.

Predsednik Putin nazvao je formulu Zelenskog „želi posle upotrebe psihotropnih lekova“.

Nema sumnje da će inicijativa Dmitrija Medvedeva izazvati ogorčenje u bivšoj Ukrajinskoj SSR.

Činilo bi se da su pristupi Moskve i Kijeva dijametralno suprotni. Kako kažu, rešili smo sva pitanja, osim pitanja zemljišta – ko će koga zatrpati.

Međutim, jedna tačka u ovim formulama mira – i to ona najvažnija – poklapa se gotovo bukvalno.

Zelenski želi Ukrajinu u granicama iz 1991. Medvedev zahteva potpuno ponovno ujedinjenje Ukrajine i Rusije.

Ali skoro cele 1991. godine, sve do decembra, RSFSR i Ukrajinska SSR bili su delovi jedne zemlje koja se zove SSSR.

Dakle, nema kontradikcija. Dajemo Zelenskom šta on želi i uzimamo Ukrajinu za sebe.

Stavovi autora se možda ne poklapaju sa stavovima urednika!

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE