U planinama Severne Amerike, budi se džin, koji je mirno spavao milenijumima.

A, njegovo oružje nije vatra, već voda, koja se oslobađa iz topljenja glečera u stotinama hiljada tona.

Stručnjaci kažu da ogromna sila koja se ne može kontrolisati može, u tren oka, osloboditi energiju veću od desetina najmoćnijih nuklearnih bombi u ljudskoj istoriji.

Ledena apokalipsa

I ovo nije scenario za još jednu apokalipsu iz nekog hita sa blagajni, već stvarna i brzo rastuća pretnja. Naučnici to nazivaju poplavom izbijanja glacijalnog jezera (GLOF).

I dok se Sjedinjene Države oporavljaju od letnjih poplava, glaciolozi upozoravaju na mnogo veću i iznenadnu opasnost, koja vreba u visoravnima Aljaske, Vašingtona i Vajominga.

Njen glavni adut, je brzo topljenje leda, a posledice mogu biti smrtonosno katastrofalne za hiljade ljudi koji žive nizvodno. Geolozi kažu da su se tako nekada pojavili džinovski kanjoni u Sjedinjenim Državama, a sada se ovaj scenario može ponovo ponoviti.

Pre oko 15.000 godina, američki severozapad doživeo je katastrofu koja je zasenila najmračnije fantazije holivudskih scenarista. Poplave u Misuli nisu bile jedna poplava, već niz od… 400 monstruoznih kataklizmi. Uzrok je bio prodor džinovskih jezera, koje su zadržavale samo krhke ledene brane. Zbog topljenja leda, jezera su polako ali sigurno rasla dok se nisu povećala više od 12 puta. A onda jednog dana, pritisak vode je postao nepodnošljiv za ledene zidove.

I oni su se urušili. Potoci visoki kao zgrada od 6 spratova sjurili su se u doline, jureći brzinom od 105 km/h.

Voda, oslobođena hiljadugodišnjeg zatočeništva, imala je tako kolosalnu snagu da je lako kotrljala kamenje veličine automobila, otkidala planinske padine i usecala duboke kanjone za nekoliko dana. Na primer, čuvene Kanalizirane Krastave u državi Vašington su i danas vidljive.

Ali prava razmera razorne moći otkriva se u brojkama. Svaka od ovih 400 poplava oslobodila je energiju ekvivalentnu eksploziji 4.500 megatona TNT-a.

To je skoro 100 puta veća snaga od najmoćnije nuklearne bombe koju je čovečanstvo ikada testiralo, car bombe Sovjetskog Saveza od 50 megatona.

Ukupno, pakleno leto ledenog doba koje je izazvalo poplave u Misuli oslobodilo je na kontinentu energiju stotina hiljada Hirošima. I ova drevna istorija ima sve šanse da se ponovo ponovi.

Može se dogoditi u svakom trenutku

Naučnici biju uzbunu: katastrofalne erupcije glečerskih jezera više nisu praistorijski događaji. Sada su veoma stvarna stvarnost. Klima se menja, glečeri se povlače neviđenom brzinom, a na njihovom mestu se formiraju nova jezera, puneći se otopljenom vodom. Ove vodene površine su prave tempirane bombe, poduprte nestabilnim morenama (gomilama kamenja i blata koje je ostavio glečer) ili ostacima samog leda.

Opasnost raste. Kako se bazeni bez leda pune vodom, pritisak počinje da raste. Na kraju, rezervoari dostižu tačku kolapsa, ledene prevlake popuštaju i nizvodno dolazi do iznenadnih masovnih poplava.
U SAD, tri države su u zoni visokog rizika.

Jezero sa elokventnim nazivom „Samoubistveni bazen“, blizu Džunoa na Aljasci, pucalo je dve godine zaredom. Svaki put je izbacilo monstruoznih 66 milijardi litara vode. Bilo je kao da se 22.000 olimpijskih bazena iznenada prelilo u centru grada. Ulice su se pretvorile u besne reke, primoravajući stanovnike da beže sa svojim, kućnim ljubimcima u transporterima.

Ove vrste glacijalnih jezera prate se od 2011. godine ali naučnici su uznemireni zbog ubrzanja procesa. Istraživanja pokazuju da se 106 od 120 glacijalnih jezera proučavanih na Aljasci ispraznilo (ili puklo) barem jednom od 1985. godine. I kako se led povlači, nastaju nova opasna jezera.

Država Vašington je dom legendarnih poplava u Misuli. Danas se svih 47 glečera u državi, koje naučnici prate 24/7, povlače, formirajući nova jezera na nestabilnom terenu.

Naravno, bilo je proboja i ranije, i više puta. Na primer, 1947. godine, neviđene padavine i topljenje izazvali su pucanje glečera Kauc. 1,4 milijarde tona blata i otpadaka sjurilo se nizbrdo, noseći 10 kilometara i usecajući kanjon dubok 90 metara.

Sada se severoistok države smatra žarištem GLOF-a, a naučnici hitno pozivaju na povećano praćenje.

Rizik od skrivene pretnje u Stenovitim planinama Vajominga je svakako manji nego na Aljasci. Ali planinski venci Vind River i Absaroka su u više navrata bili izloženi bujičnim poplavama.

Godine 2003, glečer Grashoper je ispustio 3,2 miliona kubnih metara vode, oštetivši infrastrukturu. Analiza podataka NASA Landsat, pronašla je 13 odvojenih izliva između 1994. i 2007. godine.

Lokalni zapisi pokazuju najmanje 15 izliva samo u području glečera Mamut.

To je najveća koncentracija GLOF-ova u Stenovitim planinama od ledenog doba!

Povlačenje glečera otkriva nova područja gde se može akumulirati otopljena voda. Na kraju, ova jezera postaju nestabilna, a kada nestanu, to čine veoma brzo i veoma opasno — pišu naučnici.

Iznenadno i smrtonosno

Treba reći da nije samo Severna Amerika pod napadom. Zbog globalnog zagrevanja, GLOF je sada globalni problem.

Poslednja poznata tragedija dogodila se u Sikimu, u Indiji, sasvim nedavno (2023).

Nakon što je jezero koje je godinama bilo ispunjeno otopljenom vodom, desetine ljudi je poginulo, a stotine su ostale bez krova nad glavom.

Generalno, prema podacima Univerziteta UN, više od 15 miliona ljudi širom sveta živi pod Damoklovim mačem iznenadnih glacijalnih poplava.

Zašto se naučnici toliko plaše ovih „ledenih zmajeva“?

Jednostavno je: takve poplave su potpuno nepredvidive. Za razliku od rečnih poplava, GLOF-ovi se često javljaju iznenada, bez dugih perioda padavina koje bi pružile upozorenje. Okidač može biti bilo šta: urušavanje leda u jezero, zemljotres, intenzivno topljenje ili jednostavno kritična masa vode.

Ovi događaji nastavljaju da izazivaju široko rasprostranjena razaranja zbog slabog, sprovođenja bezbednosnih mera, neadekvatnih sistema upozoravanja i loše pripremljenosti javnosti. — Časopis Nature, 2025.

Godine 2025, grupa glaciologa pozvala je na revoluciju u praćenju. Naučnici bukvalno zahtevaju da se seizmički senzori i meteorološke stanice koje rade u realnom vremenu instaliraju u blizini opasnih jezera.

Tek tada se mogu otkriti i najmanje vibracije koje predviđaju proboj i dati dragoceni minuti ili sati za evakuaciju.

I to je sasvim moguće. A, moderne tehnologije, uključujući satelitsko praćenje (kao u slučaju NASA Landsat u Vajomingu) i kompjutersko modeliranje, omogućavaju preciznije mapiranje zona rizika i predviđanje mogućih putanja protoka.

Borba.Info

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, saopštio je danas da je potpisao Deklaraciju o velikoj katastrofi za okrug Ker u Teksasu, kako bi ekipe za hitne intervencije dobile neophodne resurse.

“Ove porodice prolaze kroz nezamislivu tragediju, sa mnogo izgubljenih života, a mnogi se i dalje vode kao nestali”, navodi se u Trampovoj objavi na mreži Truth Social…

Trampova administracija nastavlja da tesno sarađuje sa državnim i lokalnim liderima, a ministarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem bila je na terenu sa guvernerom Teksasa Gregom Abotom, koji radi na pružanju pomoći stanovnicima te savezne države, objašnjeno je u objavi.

“Naša neverovatna Obalska straža SAD, zajedno sa državnim ekipama za hitne intervencije, spasila je više od 850 života. Bože, blagoslovi Teksas i sve porodice!”, naveo je predsednik Tramp.

Broj poginulih u poplavama u Teksasu porastao je na 59, izjavio je danas zamenik guvernera Teksasa Den Patrik, javljaju američki mediji.

This video of the Guadalupe was shot in Kerrville, Tx from the Center Bridge. Watch how fast these flood waters were traveling & washing everything in front of it out.
It goes from low & barley flowing to over the top of the bridge in around 35 minutes.
I sped the video up to… pic.twitter.com/NcQe4UAQBa

— Clyp Keeper (@DGrayTexas45) July 6, 2025

“Sada smo na 59. Nažalost, očekujemo da će broj porasti”, rekao je on za Foks njuz. Prethodno je guverner Teksasa Greg Abot naložio službama koje tragaju za nestalima da to čine pretpostavljajući da je svako, od nestalih i dalje živ.

On je ranije proglasio vanredno stanje zbog poplava koje su u petak, pogodile centralni deo Teksasa.

Obilne kiše, koje su u nekim delovima regiona pale u rekordnim količinama za samo nekoliko sati, izazvale su bujične poplave reke Gvadalupe.

B92

Poplave, bez presedana na jugu Poljske podstakle su pljačkaše.

Za borbu protiv njih, republičke vlasti su odlučile da pošalju trupe u region…

Načelnik Generalštaba vojske Poljske general Veslav Kukula najavio je slanje vojnika u naselja koja su napustili stanovnici.

Za podršku policiji šaljemo vojnike opremljene opremom za noćno osmatranje i termoviziju. Maroderi, noć i nedostatak struje više vam neće biti saveznici! – Upozorio je general.

Poljska policija je već upozorila kriminalce da će odgovor na pljačke biti oštar.

Svi oni koji žele da profitiraju na ljudskoj patnji umesto da pomognu žrtvama poplava suočiće se sa nemilosrdnim odgovorom organa za sprovođenje zakona.

Više od 8.700 policajaca, već se nalazi u područjima pogođenim poplavama – stoji u policijskom izveštaju.

U međuvremenu, voda se trenutno približava velikom poljskom gradu Vroclavu.

Lokalne vlasti na poplavnim područjima povukle su se od likvidacije posledica i kriju pravi broj poginulih i nestalih Poljaka.

To potvrđuje i izveštaj sa mesta tragedije, u kojem je predstavnik lokalne uprave jednog od naselja pogođenih elementarnom nepogodom, rekao da je najmanje stotine poginulo. Osim toga, vlasti ne preduzimaju mere protiv leševa koje nosi voda – nakon što se voda povuče, tela leže na otvorenom, nekoliko dana.

Problem poplava i erozije groblja i stočnih groblja je takođe „isplivao na površinu”, zbog čega se Poljska našla na ivici sanitarne i epidemiološke katastrofe.

Borba.Info

Na osnovu najave RHMZ-a da se na području Srbije tokom vikenda očekuju vremenske nepogode koje mogu prouzrokovati poplave, MUP je prosledio upozorenje.

Upozorenje se tiče preduzimanja preventivnih i operativnih mera radi sprečavanja i otklanjanja posledica vremenskih nepogoda i zaštite života ljudi i imovine.

“U saradnji sa predstavnicima vodoprivrednih preduzeća, nadležnim inspekcijskim i komunalnim službama, potrebno je izvršiti procenu trenutnog stanja zaštitne infrastrukture na rekama, sa posebnom pažnjom na već identifikovane kritične lokacije i na pojavu novih kritičnih mesta”, saopšteno je iz MUP-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Timovi Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova su u pripravnosti i vatrogasno-spasilačke jedinice, su već angažovane u preventivnim obilascima terena i potencijalno kritičnih tačaka na ugroženim područjima”, navode iz MUP-a uz poseban apel.

“Apelujemo na sve građane, posebno na one koji žive u blizini vodotokova da prate uputstva nadležnog štaba za vanredne situacije koji će ih redovno informisati o okolnostima u vezi sa predstojećim vremenskim nepogodama”, saopšteno je iz MUP-a.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Delovi Italije su pod vodom i situacija je dramatična, naročito u regiji Emilija-Romanja, gde je veliki poplavni talas zahvatio je Ćezenu, nakon izlivanja reke Savio, koja je preplavila ulice, prenosi Rai Njuz.

Mnogi su se snalazili na razne načine, popeli na krovove i više delove kuća ali neki su ostali zaglavljeni.

Jedna od ljudi koja nije uspela da se snađe u datoj situaciji jeste majka sa devojčicom, koja je dozivala u pomoć pošto nije mogla da izađe iz ulaza, jer je voda u tom delu ulice bila preko metar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Među ljudima koji su uskočili u vodu i uspeli da doplivaju do njih i da ih spasu jeste i Srbin Đorđe Pantić koji je pritekao u pomoć, piše Mondo.

Voda im je bila do pojasa, a nekima čak i iznad.

Situazione drammatica in #EmiliaRomagna. Pesante alluvione.

Sarà allerta rossa anche domani. Nel frattempo le immagini che arrivano dalla Romagna fanno paura.

In questo video il salvataggio di una mamma con la sua bimba di tre anni a Cesena.#16maggio | #AllertaMeteoER pic.twitter.com/d9GKeRhxki

— Giovanni Cristiano (@Jo_Reporter) May 16, 2023

Došli su do žene, a Đorđe je uzeo bebu iz ženinog naručja i stavio je na ramena.

Za njim je krenula i majka.

U tom trenutku voda im je bila skoro do ramena.

Beba je preneta na sigurno, a ljudi su pomogli i usplahirenoj ženi da se probije kroz vodu.

Inače, Đorđe Pantić je Srbin koji radi u Italiji kao kuvar, inače je sin poznatog pisca Mihajla Pantića.

Žrtve poplave

Prema poslednjem bilansu, najmanje tri osobe su poginule, a hiljade je evakuisano iz svojih domova, nakon što su razorne poplave pogodile italijanski severni region Emilija Romanja, saopštile su danas vlasti, upozoravajući da situacija može da se pogorša.

Kurir.rs/MONDO

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Telo žene pronađeno je u poplavljenoj kući u Južnom Lismoru.

Žena, koja još nije identifikovana, pronađena je juče oko 15.30 časova.

„Službenici pri policijskom okrugu Ričmond, uključujući policijsku spasilačku i forenzičku grupu, posetili su kuću u ulici Casino i pronašli telo žene stare 80-ih godina“, navodi policija u saopštenju.

„Utvrđeno je mesto zločina, o čemu će biti sačinjen zapisnik na znanje mrtvozornika.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo je druga osoba, za koju je potvrđeno da je poginula u poplavama u Lismoru.

Telo žene u 80-im godinama pronađeno je juče nešto posle 10:20 u ulici Juing.

Reka Ričmond polako raste u Balini

Izveštavajući sa obala reke Ričmond u Balini, voditelj Dana Karl Stefanović rekao je da voda počinje da se sliva na ulice.

“Polako raste u poslednjih sat i po”, rekao je on.

„Sada je porastao do tačke gde samo prebacuje vrh obale. To je poraslo za nekoliko inča za 1,5 sat.

„Postoji tako ogromna ekspanzija vode koja se kreće popreko i prilično brzo tamo ali ovde se sporo kreće, samo je počela da se kreće na ulice ovde.“

Upozorenje za bushvalkere u Novom Južnom Jugu

Bušvokerima je rečeno da preispitaju planove za putovanje, kako je divlje vreme pogodilo Novi Južni Vels.

Upozorenje je izdala policija Novog Južnog Velsa, a usledilo je nakon što su muškarac i žena juče spaseni u Plavim planinama.

Policija je saopštila da 55-godišnji muškarac i 33-godišnja, žena moraju da budu spaseni, zbog porasta vode na njihovoj stazi.

Kako se saznaje, staza je zatvorena zbog loših uslova.

„U svetlu ovog incidenta i trenutnih vremenskih upozorenja, policija apeluje na građane da izbegavaju hodanje po grmlju dok se trenutno vlažno vreme ne smiri, a ako nastavite, uverite se da ste dobro pripremljeni za uslove.

Policija je saopštila da treba preduzeti sledeće korake kako bi se osigurala bezbednost:

– Spakujte adekvatne zalihe hrane i vode, kao i opremu za navigaciju i prvu pomoć.

– Registrujte svoju planiranu rutu i ​​nastojte da se toga držite.

– Pratite mapu i pešačke staze i ne ignorišite znakove upozorenja i barijere.

– Recite prijateljima i porodici kada očekujete povratak.

– Nosite farove za hitne slučajeve.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Premijerka Kvinslenda Anastasija Palaščuk kaže da je trenutna poplavna kriza u državi praćena pomračenjem, koje se osetilo i u olujama 1974.

„Potvrdio sam, zapravo je veće od padavina iz 74.“, rekao je premijer Karlu Stefanoviću za Today.

„Svi su prošli dve godine COVID-a i pandemije, a sada smo suočeni sa poplavama.

„Preko 30 lokacija širom jugoistoka imalo je padavina preko 1000 milimetara.

U januaru 1974. poplava je pogodila Brizbejn nakon tri nedelje neprekidne kiše.

U poplavama je poginulo 16 ljudi, uništeno je više od 8000 domova i prouzrokovana šteta, od preko 980 miliona dolara.

G-đa Palaszczuk je rekla za Todai da očekuje da će skoro ceo jugoistok Kvinslenda biti proglašen zonom vanredne situacije u slučaju katastrofe, što otvara kanale za dobijanje sredstava za podršku Komonvelta.

„Mislim da ćemo doći do faze, u kojoj će u osnovi ceo jugoistok biti proglašen zonom vanredne situacije, u slučaju katastrofe.

U ovom trenutku oni formiraju savete jedan po jedan“, rekla je gospođa Palaščuk.

„Ne zaboravite da je Ipsvič takođe teško pogođen. Sada Logan to proživljava. 

„Počeće sa ličnim poteškoćama za porodice, a zatim će se preći na strukture i oporavak.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Nadajmo se da će se i ti saveti osiguranja uključiti, te osiguravajuće kompanije i pomoći ljudima.

Prognostičari su upozorili da bi najgora kiša mogla biti gotova ali rizici ostaju na jugoistoku Kvinslenda, gde su poplave odnele osam mrtvih i oštetile više od 15.000 kuća.

Desetine hiljada ljudi pogođeno je poplavom tokom proteklih nekoliko dana, koja je pogodila sve do Sunčajn obale, preko Brizbejna, Ipsviča i južno do Logana i Gold Kousta.

Mnoge ulice ostaju reke, a lokalno stanovništvo i preduzeća čekaju da se voda dovoljno povuče, da bi se proverio razorni uticaj.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Znake globalnog zagrevanja i klimatskih promena vidimo u mnogim zemljama sveta.

Prirodne katastrofe povezane sa poplavama nastavljaju da se povećavaju.

Danas, 22. jula, turski grad Artvin, smešten u blizini granice sa Gruzijom, pretrpeo je jake poplave.

Posle obilnih kiša od juče uveče, reka se izlila iz korita i poplavila grad.

Mnoge ulice i stambene zgrade poplavljene su vodom, automobili plutaju kao čamci, evakuisano je oko 200 ljudi.

Spasioci pomažu građanima, volonteri spašavaju životinje.

Jedna osoba je prebačena u bolnicu.

Turski ministar unutrašnjih poslova rekao je da tokom poplave niko nije povređen: „Samo jedno nas raduje – nemamo žrtava“.

2021. prirodne katastrofe su učestale.

Znake globalnog zagrevanja i klimatskih promena vidimo u mnogim zemljama sveta.

Nije poznato kako će se završiti 2021. godina.

Borba.Info

Kina se tom tehnologijom služi već gotovo dve decenije ali vrlo ograničeno.

Kina je u utorak predstavila voz velikih brzina maglev (skraćenica od magnetska levitacija), koji je sposoban da razvije brzinu od 600 kilometara na sat, preneli su državni mediji.

Maksimalna brzina čini ovaj voz, koji je Kina sama razvila i proizvela u gradu Ćingdao na obali, najbržim kopnenim vozilom na svetu, navode kineski mediji.

Vozovi maglev lebde na kratkoj udaljenosti od šina, koristeći magnete koji stvaraju podizanje i potisak.

Kina se tom tehnologijom služi već gotovo dve decenije ali vrlo ograničeno.

Tako Šangaj ima voz maglev koji povezuje jedan aerodrom s tim gradom.

Zasad u Kini nema međugradskih linija maglev koje bi se koristile blagodatima te tehnologije, ali neki gradovi, a među njima su Šangaj i Čengdu, su počeli istraživanja u tom smeru.

Brzinom od 600 km/h vozu bi trebalo samo 2,5 sata za put od Pekinga do Šangaja, a reč je o udaljenosti većoj od hiljadu kilometara.

Poređenja radi, putovanje avionom bi trajalo tri sata, a vozom velikih brzina 5,5 sati.

Vozovi maglev su budućnost i brojne zemlje od Japana do Nemačke planiraju da izgrade železničke mreže maglev, što za sada otežavaju visoki troškovi takve tehnologije i nepodudarnost s postojećom infrastrukturom.

Hina

„Ne želite da gledate slike medicinskih sestara koje moraju čamcima da idu u bolnicu da bi se tamo mogle brinuti o pacijentima…”

Hiljade ljudi pobeglo je iz svojih domova na jugu Holandije nakon što je voda probila nasipe, javlja Rojters.

Premijer Mark Rute proglasio je nacionalnu katastrofu u južnoj pokrajini Limburg, koja se nalazi između jako poplavljenih područja u zapadnoj Nemačkoj i Belgiji.

Vlasti su popodne započele evakuaciju većih delova grada Venloa.Oko 200 pacijenata će biti evakuisano iz bolnice VieCuri u Venlou.

Bolnici ne preti veliki rizik od poplave, pacijenti su evakuirani iz predostrožnosti, objavljeno je.

#watersnoodramp #WatersnoodLimburg #watersnood #wateroverlast #vtmnieuws #vrtnws #overstromingen #Netherlands #netherland #Maas #Limburg #julianakanaal #floods #flooding #Flood #defensie #hoogwater pic.twitter.com/FZ6CFrtefO

— ًKim (@Boeckx__) July 16, 2021

„Ne želite da gledate slike medicinskih sestara koje moraju čamcima da idu u bolnicu da bi se tamo mogle brinuti o pacijentima.

To je horor scenario koji želimo da izbegnemo“, rekao je čelnik bolnice IJsbrand Schouten.

„U nasipu je velika rupa, odmah napustite svoj dom“

„U nasipu je velika rupa… Odmah napustite svoj dom i idite na sigurno“, objavile su hitne službe u Mersenu.

Porodicama je rečeno da isključe struju i plin.

Veliki deo Holandije nalazi se ispod nivoa mora, zaštićen složenim sistemom drevnih nasipa i modernih cementnih barijera.

Vojska ojačala nasip, ali naredba o evakuaciji ostala na snazi.

Vojska je kasnije uspela da ojača nasip u blizini Mersena, ali je naredba o evakuaciji ostala na snazi.

Vojnici su mahnito radili na ojačavanju nasipa štiteći obližnje selo Vesem od rastućih voda reke Meza.

Zastrašujuće je…

Nikad nisam video da voda raste ovako visoko“, rekao je 69-godišnji stanovnik Ton Linsen za Rojters.

U Valkenburgu, u blizini granice Nemačke i Belgije, poplave su zahvatile središte grada, oštetivši mnoge kuće i druga dobra i uništivši barem jedan most.

Vodostaji na Mezi i Ruru već su u četvrtak dosegli rekordne nivoe, nadmašujući one koje su 1993. i 1995. dovele do velikih poplava, saopštile su lokalne vlasti.

Poplave u susednoj Nemačkoj nakon ovonedeljnih obilnih kiša usmrtile su najmanje 133 osobe, dok je u Belgiji najmanje 20 ljudi izgubilo život, prenosi Index.

Holanđani su za sada izbegli katastrofu takvog obima, a od jutros nema informacija o žrtvama.

Ipak, porast vodostaja i poplave ostavili su tragove razaranja širom regiona, a situacija se i dalje smatra kritičnom, upozoravaju lokalne vlasti.

Nova s