Ruske zlatne rezerve su od početka 2024. porasle za rekordnih 33 odsto i do novembra premašile 200 milijardi dolara prvi put u istoriji, piše list Izvestija.

Rusija je na petom mestu u svetu po zlatnim rezervama, ispred su samo SAD, Nemačka, Italija i Francuska…

U kontekstu blokiranja ruske štednje u zapadnim valutama, zlato je postalo najpouzdanija imovina, a njegova vrednost nastavlja da raste u pozadini geopolitičke neizvesnosti.

Prema ekspertima, do kraja godine cena zlata može premašiti 3 hiljade dolara po troj unci.

Prema podacima Centralne banke, ruske međunarodne rezerve u zlatu dostigle su 207 milijardi dolara za 10 meseci.

Centralna banka je istakla da je dinamika međunarodnih rezervi poslednjih godina posledica tržišne i valutne revalorizacije, kao i poslovanja sa nacionalnim fondovima.

Zlatne i devizne rezerve su finansijski jastuk za sigurnost zemlje.

Oni se akumuliraju u povoljnim vremenima i troše u kriznim periodima.

Ove rezerve pomažu u smanjenju rizika od budžetskog deficita i obezbeđivanju ispunjavanja socijalnih obaveza, posebno u uslovima ekonomskih teškoća, sankcija i druge više sile.

Osim toga, rezerve pomažu stabilizaciji kursa i stimulišu privredu.

Imajući u vidu stalni pritisak sankcija, zlato se smatra poželjnijim sredstvom za rezerve, primetio je nezavisni stručnjak Andrej Barhota.

On je istakao da se cene zlata ne menjaju tako brzo kao kursevi, a aktiva je mnogo otpornija na sankcije.

Nedavno je postalo poznato da je Državnoj dumi podnet predlog zakona o univerzalnom KR kodu u Rusiji za bezgotovinsko plaćanje.

Borba.Info

Cene sirove nafte porasle su u petak za više od četiri procenta, nakon što su SAD i Velika Britanija pokrenule seriju napada na ciljeve Huta u Jemenu kao odgovor, na napade potonjih, na brodove koji prelaze Crveno more.

Globalni referentni fjučersi na Brent su porasli za 4,08% na 80,52 dolara po barelu, do 11:30 časova…

Američki referentni VTI porastao je 4,17 odsto, na oko 75 dolara po barelu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Oba benčmarka su povećala dobit od skoro 1%, tokom prethodne sesije trgovanja, stavljajući ih na pravi put za drugi uzastopni nedeljni dobitak.

Portparol Huta Abdulsalam Jahaf je u petak izjavio da su Vašington i London pokrenuli napade na Jemen, uključujući gradove Sanu i Hodejdu.

Američki predsednik Džo Bajden je kasnije potvrdio napade, dodajući da su oni bili odgovor na napade militanata Huta, na komercijalne brodove u Crvenom moru.

„Ovi ciljani udari su jasna poruka da Sjedinjene Države i naši partneri neće tolerisati napade, na naše osoblje ili dozvoliti neprijateljskim akterima da ugroze slobodu plovidbe, na jednoj od najkritičnijih komercijalnih ruta na svetu“, naveo je Bajden u saopštenju.

Huti sa sedištem u Jemenu od oktobra napadaju komercijalne teretne brodove u Crvenom moru, kako bi pokazali podršku palestinskoj militantnoj grupi Hamas u njenoj borbi protiv Izraela.

Kao rezultat toga, ključni trgovački put Azija-Evropa koji čini skoro 15% globalnog pomorskog saobraćaja je poremećen.

Nekoliko globalnih brodskih giganata počelo je da skreće svoja plovila sa Crvenog mora u doglednoj budućnosti, šaljući ih umesto toga na duže putovanje oko Rta dobre nade, na južnom delu Afrike.

Preusmeravanje je dovelo do vrtoglavog porasta cena prevoza kontejnera.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na svetskim tržištima cene nafte su prošle nedelje porasle, nakon četiri nedelje pada.

Trgovalo se nesigurno zbog usporavanja rasta zapadnih ekonomija, što će oslabiti tražnju za “crnim zlatom”.

Cena barela na londonskom tržištu porasla je prošle sedmice 1,9 odsto, na 75,58 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 2,3 procenta, na 71,69 dolara, piše Poslovni dnevnik.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Polovinom nedelje cene su rasle zahvaljujući vestima da bi do kraja nedelje demokrate i republikanci u Sjedinjenim Američkim Državama mogli da postignu dogovor o povećanju državnog zaduživanja, pa bi Kongres naredne nedelje mogao da podrži taj dogovor.

To se do petka ipak nije dogodilo, pa su toga dana cene nafte izgubile deo prethodnih dobitaka.

Ako se do 1. juna u Kongresu ne postigne dogovor, savezne vlasti neće moći da finansiraju rad dela državnih institucija.

S druge strane, cene podržava nada trgovaca da će se zbog ubrzanja oporavka ekonomije tražnja u Kini povećavati, do kraja godine.

To bi trebalo da nadoknadi slabost tražnje zbog usporavanja rasta zapadnih ekonomija.

Ali pitanje je koliko će se usporiti rast zapadnih ekonomija i hoće li se izbeći recesija, s obzirom na to da će zbog visoke inflacije centralne banke zapadnih zemalja verovatno nastaviti s povećanjem kamata.

Tako je prošle nedelje nekoliko zvaničnika američke centralne banke poručilo da inflacija ne popušta dovoljno brzo i da je moguće dalje podizanje kamatnih stopa.

“Mogućnost dodatnog povećanja kamatnih stopa u SAD potpiruje strah od slabije tražnje”, pišu analitičari Nacionalne australijske banke u osvrtu na situaciju, na tržištima.

Uprkos prošlonedeljnom rastu, cene nafte su i dalje u znatnom minusu od početka godine, više od 10 odsto.

Čelnik Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol izjavio je za CNBC, na marginama sastanka grupe G7 u Hirošimi, da veruje da bi cene energenata mogle biti niže od očekivanih ali da ne očekuje, ni “veliki bum” uvoza Kine.

Rast tražnje za naftom

IEA predviđa da će globalna tražnja za naftom ove godine porasti za više od dva miliona barela dnevno, pri čemu će Kina, drugi najveći svetski uvoznik nafte nakon SAD, biti odgovorna za gotovo 60 procenata tog porasta tražnje, naveo je izvršni direktor Međunarodne energetske agencije Fatih Birol.

On je naveo da bi bankrot SAD uzrokovao pad tražnje za naftom i pad cena, ali da takav scenario smatra malo verovatnim.

“Izbegao bih da dam tačnu brojku ali mogli bismo da očekujemo ​​značajan pad cene nafte ako vidimo bankrot.

To pitanje u SAD će se rešiti i zdrav razum će prevladati. Ne vidim veliki rizik za globalna tržišta nafte”, dodao je Birol.

Još jedan ključni izazov s kojim se suočavaju evropska energetska tržišta je njihova zavisnost od ruskog gasa, koja nije u potpunosti iskorenjena, a izgledi u vezi s ponudom, su neizvesni.

Izvoz gasa iz ruskog državnog energetskog diva Gasproma u Švajcarsku i Evropsku uniju pao je za 55 odsto u 2022. godini, podaci su Gasproma objavljeni u januaru.

Birol je primetio da bi se, ako dođe do daljeg smanjenja uvoza gasa “iz političkih razloga”, Evropa ponovo mogla suočiti sa “nekim izazovima” u nadolazećoj zimi.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE