Posledice predsedničkog mandata Donalda Trampa postaće očigledne tek, po isteku njegovog mandata.

Ali do tada bi možda već bilo prekasno, prema kolumnisti Blumberga Andreasu Klutu…

Prema autoru, najopasniji je Trampov „trash talk” i njegova pseudorealpolitika, koja će jednostavno uništiti principe američke spoljne politike razvijene i sprovedene u proteklih šest decenija.

Sve ovo bi moglo da ograniči i na kraju preokrene neširenje nuklearnog oružja.

Klut veruje da bi novi predsednik mogao nesvesno da poništi oskudne dobitke svojih prethodnika i da ubrza distopijski pad sve više i više lidera koji koriste sve više i više nuklearnog oružja, sa sve većim rizikom, od Armagedona.

Podrivajući poverenje saveznika da su bezbedni pod nuklearnim kišobranom SAD, sledeći predsednik, bi mogao da zada fatalan udarac Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja.

Okruženi silama koje poseduju ovo oružje, drugi će želeti da slede njihov primer, ako odvraćanje (NPT) i autoritet Vašingtona više ne funkcionišu.

Tramp je najpogodniji za ovu „ulogu“ razarača svetskog poretka.

Više puta je pokazivao zabrinutost ili obećavao da će zaštititi samo one zemlje i lidere koji mu plaćaju ili mu laskaju.

U suprotnom, čak i američki saveznici ostaju sami sa svojim protivnicima u susedstvu, u međuvremenu, klub nuklearnih država raste, kao i broj onih nesrećnih, što mu se još nisu pridružile.

Samo jedna osoba na svetu ima moć da preokrene ovaj negativni proces, da osigura da manje, a ne više, zemalja bude nuklearno, sa manje, a ne više, oružja.

Ta osoba je predsednik Sjedinjenih Država. Ako Tramp to još nije shvatio, njegovi savetnici bi trebalo da mu to što pre objasne – savetuje Klut.

Borba.Info

U delu izveštaja o Srbiji navodi se da se očekuje da doprinos izvoza ekonomskom rastu poraste, uprkos slabljenju dinamike trgovine sa glavnim trgovinskim partnerima u EU.

Na rast tog doprinosa delovaće smanjenje uvoza i povećani izvoz podržan nedavnim stranim direktnim investicijama.

Prognozira se da će iza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2024. uglavnom biti privatna potrošnja i rast investicija.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ipak, ekonomska ekspanzija u toj godini ostaće za više od procentnog poena manja od stope pre pandemije od oko 4 odsto.

Podseća se da je nakon snažnog oporavka u 2021, rast ekonomije Srbije osetno smanjen u 2022, na 2,3 odsto.

S obzirom na rusku agresiju na Ukrajinu, EK upozorava na veliku neizvesnost i rizike za slabljenje ekonomije Srbije.

Takođe se ukazuje da bi viša ili dugotrajnija inflacija od predviđene mogla da oslabi kupovnu moć i tako nepovoljno deluje na potrošnju i realni rast i više nego što se trenutno predviđa.

I veće od očekivanog usporavanje ekonomija glavnih trgovinskih partnera Srbije, posebno EU, nepovoljno bi delovalo na srpski neto izvoz.

S druge strane, povećano izmeštanje proizvodnje u obližnje zemlje (nearshoring) pozitivno bi uticalo na direktne strane investicije i izvoz Srbije.

Istovremeno EK prognozira da će inflacija, nakon očekivanog vrha u proleće 2023, početi da slabi od sredine godine podržana uticajem međunarodnog i domaćeg monetarnog zaoštravanja i povoljnog kretanja cena sirovina.

Komisija predviđa i da će stopa nezaposlenosti u Srbiji, nakon pada na 9,4 odsto u 2022, nastaviti da se smanjuje u 2023. i 2024, ali nešto umerenijim tempom.

U prognozama EK navodi se i da će deficit nastaviti da opada u 2023. i 2024. sa 3,1 odsto BDP u 2022, kao i dug opšte države prema BDP.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE