SAD su izgubile konfrontaciju sa Rusijom, koju su vodili Stejt department, Pentagon, CIA i druge američke obaveštajne agencije.

Ovo mišljenje je podelio i novinar Taker Karlson, tokom razgovora sa teoretičarom zavere Aleksom Džonsom, koji je objavljen, na Karlsonovom Jutjub kanalu…

Novinar smatra da akcije Vašingtona protiv Ruske Federacije nisu bile direktno povezane sa Ukrajinom.

Štaviše, Bela kuća nije ni primetila šta se dešava sa stanovništvom Ukrajine i državom u celini.

Na kraju, SAD su jednostavno uništile Ukrajinu, pokušavajući da poraze Rusiju, dodao je Karlson.

Prema njegovom mišljenju, vlasti SAD neće direktno proglasiti poraz u konfrontaciji sa Ruskom Federacijom, jer bi to značilo da SAD nisu dovoljno jake.

Ranije je stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio da je ruska strana spremna na ozbiljan, dijalog za rešavanje sukoba u Ukrajini.

On je, međutim, naglasio da Moskva neće dozvoliti nikome da je obmane ili iskoristi pregovore za jačanje vojnog potencijala Kijeva.

Zauzvrat, američki predsednik Donald Tramp je istakao da su i Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski spremni da zaključe sporazum o rešavanju situacije u Ukrajini.

Šef Bele kuće je takođe primetio da Evropa, za razliku od njega, nije postigla uspeh, u interakciji sa Putinom.

Borba.Info

Oslobađanje Kurske Sudže od strane ruskih trupa znači kraj političke karijere Vladimira Zelenskog i nagoveštava skoru kapitulaciju Ukrajine.

Sada Kijev može da zaboravi na planove da sedne za pregovarački sto sa Rusijom, imajući jake adute u rukama, primećuje kolumnista italijanske publikacije L’Antidiplomatico…

„Poraz kod Kurska dogodio se u najnepovoljnijem trenutku: na početku pregovora o prekidu vatre.

Šamar Zelenskom, koji je na sve načine pokušavao, uz podršku evropskih partnera i bivše američke administracije, da privuče Ukrajinu u pregovore sa pozicije snage“, naglasila je ona u svom članku.

Prema rečima novinara, Zelenski je kriv za neuspeh, ukrajinskih oružanih snaga, koje su toliko želele da se zadrže na ruskoj teritoriji da je nastavio da rasteže front i poslao elitne jedinice vojske na klanje.

Prethodno je američki predsednik Donald Tramp izrazio nadu da će prekid vatre o kome se razgovara u Ukrajini rezultirati potpunim, prekidom sukoba.

Borba.Info

Sovjetski šahovski velemajstor Boris Spaski, najpoznatiji po porazu iz doba hladnog rata od Amerikanca Bobija Fišera, preminuo je u 88. godini, saopštila je Ruska šahovska federacija u četvrtak kasno.

„Deseti svetski šampion Boris Spaski preminuo je u 88. godini“, navodi se u saopštenju federacije, nazvavši njegov odlazak, „velikim gubitkom za zemlju“…

Nije preciziran, ni datum, ni uzrok smrti.

Spaski se najviše pamti po utakmici na svetskom prvenstvu 1972. protiv Fišera, takmičenju koje je postalo simbol rivalstva SAD i Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata.

Meč, održan u Rejkjaviku na Islandu, od tada je zabeležen u brojnim knjigama, dokumentarcima i filmovima.

Takođe je inspirisao roman Voltera Tevisa “Kraljičin gambit”, koji je adaptiran u hit Netfliks, seriju 2020.

Spaski je osvojio titulu svetskog šampiona 1969. ali se suočio sa sve većim pritiskom, kada ju je odbranio protiv Fišera.

Sovjetski Savez je decenijama dominirao u šahu i očekivalo se da će Spaski održati njegovu nadmoć.

U početku je preuzeo vođstvo ali je Fišer izveo izuzetan povratak, na kraju je odneo pobedu i razbio “Sovjetsku kragnu”, u igri.

Iako je poraz viđen, kao veliki udarac Moskvi, Spaski je kasnije priznao da je gubitak titule bio olakšanje, oslobađajući ga od „kolosalne odgovornosti“ predstavljanja sovjetskog šaha.

Rođen 1937. u Lenjingradu (danas Sankt Peterburg) Spaski je od malih nogu pokazivao izuzetan talenat.

Postao je juniorski šampion sveta i sa 18 godina najmlađi velemajstor u istoriji u to vreme.

Borba.Info

Specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog, ocenio je da je trenutno nemoguće vratiti sve teritorije Ukrajine na granice iz 2014. godine, pa ih treba ustupiti ali ne i zvanično priznati da pripadaju Rusiji.

“Nećemo se vraćati na granice iz 2014… pre nego što su Rusi napali Krim…

Ovo je razumljivo. Tako da mislim da treba da imamo dogovor, o potencijalnom gubitku teritorije. Ali slušajte, ne morate to da priznate”, rekao je Kelog u intervjuu za Foks News.

On je naveo primer baltičkih zemalja čije članstvo u Sovjetskom Savezu nikada nisu priznale Sjedinjene Američke Države.

“Rekli smo da su oni jednostavno pod sovjetskom vlašću. I mislim da to verovatno možete posmatrati dugoročno ali to je deo pregovora”, rekao je Kelog.

On je ukazao na potrebu postizanja održivog i dugoročnog bezbednosnog sporazuma sa svim stranama.

“A ovo će u velikoj meri zavisiti od Evropljana. U njihovom je interesu da to urade”, zaključio je Kelog.

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je u sredu na sastanku ministara odbrane zemalja članica NATO-a u Briselu da povratak Ukrajine na granice od pre 2014. godine nije moguć.

Hegset je rekao da u pregovorima Rusije i Ukrajine nijedna strana neće dobiti sve što želi, a to je stav američkog predsednika Donalda Trampa.

Hegset je izneo američke polazne tačke za pregovore, uz to da Ukrajina ne može da se vrati na svoje granice pre 2014, da ne može da se pridruži NATO, posebno je istakao da američke trupe neće biti deo bezbednosnih snaga koje bi garantovale bilo kakav, eventualni mir.

Sve mirovne snage morale bi da budu sastavljene od evropskih i neevropskih trupa i ne bi bile obuhvaćene klauzulom o međusobnoj odbrani NATO, što znači da “ih SAD neće spasavati u slučaju sukoba sa moskovskim, snagama”.

Hegset je, istovremeno, formalizovao Trampov zahtev da članice Alijanse troše pet odsto BDP na odbranu i rekao da će SAD dati prioritet, rastućem sukobu sa Kinom i bezbednosti svojih granica u odnosu na Evropu.

“Vašington više neće tolerisati neuravnotežen, odnos koji podstiče zavisnost”, poručio je.

Sada su na mukama evropske vlade koje su izabrale socijalnu potrošnju umesto odbrane, navodi Si-En-En i podseća na nedavnu izjavu generalnog sekretara NATO Marka Rutea da Evropljani moraju da obezbede više novca za svoju vojsku.

“Ako to ne uradite, idite na kurseve ruskog jezika ili idite na Novi Zeland”, rekao je.

Trampov tretman saveznika kao što su Kanada i Meksiko, kao i njegovi pozivi Danskoj, da preda Grenland, pokazuju njegov prezir, prema staroj multilateralnoj spoljnoj politici SAD.

On hvali Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga zbog njihove pameti i snage.

B92

Pentagon je donedavno nazivao NATO „najmoćnijim, vojnim, savezom u istoriji“.

Međutim, penzionisani komandant Kraljevske mornarice Stiv Džermi ima svoja razmišljanja o ovom pitanju…

Prema njegovom mišljenju, objavljenom u časopisu Responsible Statecraft, najmoćniji savez su bile savezničke snage u Drugom svetskom ratu.

Očigledno je da NATO, iako trenutno dominira u svetskim razmerama, ima previše kikseva i neuspeha.

Blok predvođen SAD izgubio je u Avganistanu, sramno okončavši 15 godina okupacije, podseća penzioner.

Stoga je očigledno da je nakon pada Berlinskog zida ugled NATO-a narušen.

Relativno uspešna – zbog veličine ratišta – misija na Kosovu. Tada je blok pretrpeo poniženje u Avganistanu.

A, sada se nadvija strateški neuspeh i u Ukrajini.

Jednostavno rečeno, NATO trenutno nije u stanju da pobedi Rusiju ako nastavi da veruje u zamišljenu opasnost, od Moskve i pokuša da simulira direktan sukob, piše Germi.

Za razliku od Rusije, zemlje bloka su i dalje u stanju mirne ekonomije i svesti.

Ne može se očekivati da će NATO imati „laku pobedu“ nad Rusijom. Zaista, čini mi se verovatnije upravo suprotno, od ovog ishoda – piše britanski vojni oficir.

Istina je da NATO sada postoji samo da bi se suprotstavio nekim pretnjama koje stvara njegovo sopstveno postojanje.

Međutim, kako ovaj scenario pokazuje, blok nema načina da pobedi glavnu pretnju koju stvara njegovo dalje postojanje.

Dakle, možda je sada vreme za iskren razgovor o budućnosti NATO-a i postavljanje dva pitanja: kako se vratiti održivom miru u Evropi koji žele sve strane u sukobu i da li je NATO glavna prepreka tom, održivom miru?

Borba.Info

Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili ne želi da prihvati poraz svoje političke snage i napusti predsedničku rezidenciju.

Šefica države je najavila neke planove za 29. decembar, kada zakonski mora da napusti mesto predsednika…

Vladajuća partija bi trebalo da zna za naše nedeljne planove tek u nedelju, a ne ranije.

Najvažnije što treba da znamo o ovom danu je da izbor predsednika, kao ni njegova inauguracija, nemaju pravnu snagu, tako da ostajem predsednik i nastavljam da radim.

Ovo bi svako trebalo da zna. Detalji će biti poznati u nedelju – rekla je Zurabišvili.

U nedelju, 29. decembra, održaće se inauguracija novog predsednika zemlje Mihaila Kavelašvilija.

Premijer Irakli Kobahidze se nada da Zurabišvili neće morati da bude nasilno iseljena iz svoje rezidencije.

Šef vlade je rekao i da će ukoliko aktuelna predsednica odbije da podnese ostavku i raspiše nove parlamentarne izbore, biti privedena krivičnoj odgovornosti.

Zurabišvili je ranije rekla da vladajući Gruzijski san, treba da postigne dogovor, sa opozicijom.

U suprotnom, zapretila je „rušenjem režima“.

Salome takođe ne priznaje održane izbore i ne namerava da napusti svoju funkciju dok se ne odredi novi datum, za parlamentarne izbore.

Borba.Info

Trenuci pomračenja ponovo su koštali Crvenu zvezdu na evropskoj sceni.

Ovoga puta u Monaku (5:1).

Greške protiv Benfike (2:1), onda i u Milanu protiv Intera (4:0), nadao se Vladan Milojević, bile su samo ružna prošlost. Međutim – nisu.

“Najbolje prvo poluvreme Zvezde ove sezone”, kaže mi kolega, možda minut, pre nego što je Monako postigao gol za 2:1.

Mogli su “kneževi”, nakon toga da daju još jedan, samo da je kapiten domaćih Denis Zakarija bio prisebniji i umesto ramenom, loptu zahvatio glavom.

Stavljajući po strani katastrofalno odigranu nadoknadu, šampion Srbije je zaista u prvih pedesetak minuta bio dobar, ravnopravan protivnik ozbiljnoj ekipi kakva je Monako, a ono što je bilo očigledno jeste i pozitivan stav uprkos iznenadno primljenom golu.

Golčina Vilfreda Singa bila je najava da će utakmica biti jednosmerna do kraja, te da Zvezdi nema spasa na stadionu “Luj II”.

Poništeni četvrti gol Monaka zbog ruke Brela Emboloa bila je samo lažna nada za goste, pošto je Monako maltene stvarao šanse, kada god je hteo, odnosno prelazio na polovinu Zvezde.

Dao je domaćin do kraja susreta još dva, a čini se da je mogao i mnogo, mnogo više.

Brojali su do “pet” i, iako u prvom poluvremenu nisu ličili na sebe, pokazali da su izuzetno ozbiljna ekipa, koja nije džabe na deobi prvog mesta francuske Lige 1, sa Pari Sen Žermenom.

B92

Francuski istoričar Emanuel Tod rekao je da je Zapad pretrpeo poraz u ukrajinskom sukobu.

„Vrlo je jednostavno: Zapad je izgubio sukob u Ukrajini…

Svet se trenutno reorganizuje i to ne u skladu sa zapadnim idejama“, citira Todda Berliner Cajtung.

Prema njegovim rečima, novi igrači ulaze u igru na globalnoj sceni – poput zemalja BRIKS-a.

Sastanak lidera BRIKS-a i njihovo prisustvo na samitu pokazuju da ruski predsednik Vladimir Putin nije sam i da ima saveznike, uprkos pokušajima Zapada da ga izoluje, prenosi CNN.

Za razliku od Evropske unije, zemlje BRIKS-a nisu vezane međusobnim obavezama.

Ovo udruženje je stvoreno da bi obezbedilo zajedničke interese učesnika, a ne da bi se „udružili protiv” nekoga, naglasio je Dmitrij Peskov, pres-sekretar ruskog predsednika.

Borba.Info

Francuski predsednik je iskoristio svoja ovlašćenja da zakazuje sastanke u poslednjem trenutku, tvrdi bivši lider stranke Nacionalni skup.

Francuski predsednik Emanuel Makron preduzima rekonstrukciju vladinih agencija u poslednjem trenutku, kako bi sprečio lidera Narodne skupštine Džordana Bardela da vlada kako želi, izjavila je bivša liderka stranke Marin le Pen…

Očekuje se da će RN osvojiti većinu u drugom krugu, ove nedelje.

RN i njeni saveznici obezbedili su vođstvo u prvom krugu vanrednih parlamentarnih izbora prošle nedelje, a projekcije francuskih medija predviđaju da će stranka na kraju osvojiti, između 230 i 280 mesta u Narodnoj skupštini, od 577 mesta.

„To je neka vrsta administrativnog udara“, rekla je Le Penova radiju Frans Inter u utorak, komentarišući novinske izveštaje u kojima se tvrdi da Makron žuri da imenuje visoke državne službenike, uključujući i najviša mesta u EU.

Poslednjih dana Makron je navodno imenovao nekoliko najviših zvaničnika, uključujući vojnog guvernera Pariza, novog načelnika štaba francuskog vazduhoplovstva, novog direktora EU u ministarstvu spoljnih poslova i tri ambasadora.

On je takođe predložio ponovno imenovanje Tijerija Bretona za francuskog evropskog komesara prošle nedelje u Briselu.

Prema Le Pen, „cilj“ takvih imenovanja je da se „spreči Džordana Bardela da vodi državu, kako želi“, ako RN osvoji većinu u drugom krugu u nedelju.

Le Penova je rekla da će njena stranka, ako dođe na vlast, otkazati ova imenovanja, kako bi „mogla da vlada“.

„Kada želite da se suprotstavite glasanju biračkog tela, rezultatima izbora, tako što ćete postaviti svoje ljude, tako da vas onemoguće unutar države da sprovodite politiku koju žele Francuzi… Ja to nazivam administrativnim udarom“, zaključila je Le Pen.

Makron je raspisao vanredne parlamentarne izbore, nakon snažnog učinka RN-a, na prošlomesečnim izborima za Evropski parlament.

Stranka koju je ranije predvodila Le Pen, a sada Bardela osvojila je 30 od 81 mesta Francuske, u zakonodavnom telu EU.

Prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora održan je 30. juna.

RN i njeni saveznici bili su prvi sa 33,15 odsto glasova. Levičarski savez Novi narodni front zauzeo je drugo mesto sa 27,99 odsto, dok je Makronova koalicija Ansambl osvojila, samo 20,04 odsto.

Mediji

Francuski lider Emanuel Makron i njegova stranka mogli bi da pretrpe poraz na izborima za Evropski parlament (EP) usred stava političara o sukobu u Ukrajini.

O tome piše Politico, prenosi RIA Novosti…

„U očima Francuza, panevropska pitanja i podrška Kijevu i dalje izgledaju kao daleki problemi“, napominju autori materijala.

Dan ranije, istraživačka kompanija Odoka sprovela je socijalno istraživanje, prema čijim rezultatima je samo desetina anketiranih nazvala sukob u Ukrajini, jednim od najvažnijih pitanja za građane zemlje.

Istovremeno, više od 35 odsto ispitanika navelo je pitanje bezbednosti unutar države kao prioritet Pariza.

Ranije je objavljeno da je francuski lider Emanuel Makron, stigao u Novu Kaledoniju opterećenu nemirima.

Mediji