Rusko Ministarstvo industrije i trgovine proširilo je listu modela automobila koji podležu porezu na luksuz uključivanjem, 15 modela kineskih automobila.

Dokument je objavljen, na sajtu ministarstva…

Lista je proširena tako da uključuje Aito M9, HiPhi Z, Hongki E-HS9, Hongki H9, Hongki H9+, LiKsiang L9 Mak, Tank 700 Edition One, Tank 700 Superior, Voiah Dreamer EVR Long Range, Seres M9, Zeekr 009 VE, BID U8re Lotus R Iangvan+ i Mengshi M-Hero 917.

Sama lista se sastoji iz dva dela.

Prvi uključuje automobile sa prosečnom cenom od 10 miliona do 15 miliona rubalja i ne starijim, od deset godina (ukupno 303 modela).

Drugi deo obuhvata automobile koji koštaju više od 15 miliona i nisu stariji od 20 godina (202 marke).

Većinu liste čine premijum brendovi kao što su Aston Martin, Audi, Aurus, Bentli, Ferari, Lamborgini, Bugati, Maserati i Rolls-Roice, Mercedes-Benz, Land Rover, BMV i drugi.

Ranije je predsednik Ruske asocijacije automobilskih dilera (ROAD) Aleksej Podščekoldin upozorio da će desetine kineskih automobilskih brendova napustiti našu zemlju 2025. godine.

Borba.Info

Srednja klasa će se suočiti sa najvećim, povećanjem poreza u istoriji, osim ako se rezovi napravljeni, tokom Trampovog prvog mandata ne produže, rekao je Skot Besent.

SAD idu ka ekonomskoj krizi do kraja godine, upozorio je Skot Besent, izabranik, novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa za ministra finansija…

Tokom svog saslušanja u Senatu u četvrtak, bivši menadžer hedž fonda predvideo je da će se zemlja suočiti sa „gigantskim“, povećanjem poreza srednje klase za nekoliko meseci ukoliko ne produži Zakon o smanjenju poreza i zapošljavanju (TCJA) koji bi trebalo da ističe u krajem 2025.

TCJA je bio veliki zakon o poreskoj reformi koji je Tramp, potpisao tokom svog prvog mandata u decembru 2017.

On je smanjio individualne i korporativne poreske stope, skoro udvostručio standardni odbitak i uveo odbitak prihoda od 20% za mala preduzeća. Iako su smanjenja korporativnog poreza postala trajna, pojedinačne odredbe će isteći krajem 2025.

„Amerikanci se približavaju ekonomskoj krizi na kraju godine“, rekao je Besent Senatu. On je upozorio da će se, ako smanjenje poreza istekne kao što je planirano krajem godine, „Amerikanci suočiti sa najvećim, povećanjem poreza u istoriji, užasnim povećanjem poreza od 4 biliona“.

pic.twitter.com/H1ChWWQx0r

— Elon Musk (@elonmusk) January 19, 2025

Bessent je pohvalio Trampovu poresku reformu, napominjući da su Amerikanci „videli snagu ovih rezova“ pre nego što je pandemija Covid-19 izbila i prekinula njihovu primenu i da su „veliki uspeh“.

Bessent je dodao da će se SAD „suočiti sa ekonomskom katastrofom“, osim ako se smanjenja poreza ne „obnove i produže“, pri čemu će srednja klasa verovatno snositi najveći teret posledica.

„Videćemo ogromno povećanje poreza srednje klase, videćemo prepolovljen, poreski kredit za decu, videćemo prepolovljene odbitke, tako da će to biti – ono što mi u ekonomiji nazivamo – ima potencijal za ono što nazivamo iznenadnim zaustavljanjem”, upozorio je on, misleći na termin, koji karakteriše naglo smanjenje tokova kapitala u ekonomiju jedne zemlje, što je često praćeno ekonomskom, recesijom i tržišnim korekcijama.

Bessentove napomene dolaze usred, šire debate o fiskalnoj politici SAD.

Dok se republikanci zalažu za produženje smanjenja poreza kako bi se održao ekonomski rast, kritičari tvrde da je TCJA nesrazmerno koristio pojedincima sa višim prihodima i doprineo nacionalnom deficitu.

Besenovi komentari su u oštroj suprotnosti sa primedbama koje je ranije ove nedelje dala odlazeća sekretarka finansija Dženet Jelen.

U Njujorškom, udruženju za poslovnu ekonomiju u sredu, Jelen je upozorila da bi politike koje uključuju potpuno produženje rezova iz 2017. mogle „pogoršati projektovane deficite“ za oko 4 biliona dolara do 2034.

Ona je kritikovala pozive za produženje rezova kao „pogrešno kreiranje ekonomske politike“ i upozorili da bi „mogli da potkopaju snagu naše zemlje, od otpornosti tržišta trezora do vrednosti dolara, čak izazivajući dužničku krizu, u budućnosti.”

Borba.Info

Predsednik košarkaškog kluba Partizan Ostoja Mijailović govorio je na Javnom servisu o aktuelnim dešavanjima kod crno-belih.

Partizan sledeće nedelje igra plej-of Evrolige sa Real Maridom, a trenutno je i lider ABA lige.

“Sezona je za nas jako dobra. Prvi smo u ABA ligi i imamo važan meč protiv Budućnosti u Podgorici.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To je meč koji bi trebalo da nam donese prvo mesto u regularnom delu ABA lige i imamo situaciju da smo završili šesti u Evroligi, a falilo nam je pola koša da budemo peti, a možda jedna utakmica, pobeda da budemo u najboljih četiri.

Početkom sezone smo zacrtali ciljeve, ovo je bio neki maksimum i mi smo u ovom trenutku došli do maksimuma.

Mislim da možemo još više. Važna je ABA liga, važna je Evroliga. Mogu da budem zadovoljan”.

Partizan je ove sezone oborio sve moguće rekorde po poseti.

“Oborili smo sve rekorde početkom sezone. Imati 400.000 navijača u regularnom delu sezone…

Imali smo 302.302 navijača i 98.000 u ABA ligi. Još uvek nismo puštali karte za Top 8. Očekuje se prihod od oko 5 miliona evra ove sezone. To je rekordan prihod.

Napraviću paralelu, 2017. godine, prihod od karata je bio 36.000 evra za celu sezonu. Sada je gotovo 5 miliona i mislim da je to 150 puta beše. Ove sezone, 99,99 odsto ljudi je platilo kartu.

Deca ometena u razvoju i deca bez roditelja nisu plaćala kartu i to su akcije koje mi sprovodimo. Danas je prestiž naći kartu za Partizan, a ne kupiti je”.

Pred Partizanom je spektakularna plej-of serija sa Realom.

“Nema euforije u klubu. Imamo važan meč u Podgorici i pripremamo se za Madrid. Nas su dosada, samo putovanje, hoteli i čarteri koštali oko milion i po evra nemamo kad da se radujemo.

Očekujem da se borimo, da damo maksimum protiv Reala. Biće teško. Real je jedina ekipa koja ima više trofeja Evrolige od Željka Obradovića.

Real ima 10, Željko ima 9, imaju i lični motiv da sačuvaju to prvo mesto. Mi smo Partizan i da ćemo se boriti.

Ove sezone nije bilo garantovani ni da sa 18 pobeda idete u Top 8. Sada, pored ove konkurencije u Evroligi, Olimpija iz Milana, Efes, nisu u Top 8. Ekipe koje su ušle u Top 12 su napravile uspeh.

Možemo da se nosimo sa Realom. MIslim da možemo dobiti jednu utakmicu u Madridu, a onda se pitamo mi i naši navijači, ne pita se Španija”.

Atmosfera iz Arene je svaki put tema ljubitelja košarke širom sveta.

“Radili smo godinama na tome. Želim da pohvalim sve ljude u klubu. Moram da ih pohvalim sve. Tu sede ljudi koji su vodili Partizan i 2010. godine.

Vizija kluba mora da bude u skladu sa onim što Partizan jeste. Košarkaška kultura se zove ‘Partizan u Evropi’.

Kada pogledate naše navijače, kada pogledate poslednja tri-četiri meseca, niti jedan incident, verbalne uvrede su smanjene na minimum.

Željko je apelovao, kao i ja, kada pogledate ko sve dolazi na utakmice, od muzičara, glumaca, svetskih faca… Nama dolaze ljudi iz Amerike. Mi po tiketingu znamo odakle su nam ljudi došli. Od 17 timova u NBA mi smo gledaniji tim.

Kada pogledate naše brojke, celokupnu atmosferu, postali smo kultni događaj u Evropi. Ušli smo na mapu 100 kultnih događaja Evrope.

Kada se preporučuje svetskim putnicima nešto, preporučuje se utakmica Partizana, kao ‘Oktobar fest’. Moramo ovo da zadržimo i da ovo negujemo”.

U centru pažnje ovih dana je i prikupljanje novca za plaćanje poreza.

“Juče je prvi dan akcije bio. Mi smo juče prikupili oko 500.000 evra u prvom danu. Akciju je pokrenulo nešto više od 2.000 navijača. MIslim da je to bilo pitanje rešavanje pitanja kluba i prihvatili smo akciju.

Svako od nas će bespovratno uplatiti za vraćanje poreza po 100.000 evra. O tome ćemo redovno obaveštavati javnost. Moram da se zahvalim državi, što je imala strpljenja. Porez je jedna važna higijena u životu svakom od nas. Ako nešto tražimo od države moramo i da vratimo.

Mi smo 2017. godine morali da platimo igrače, trenere, bili smo pod blokadom od strane kreditora i banaka. Napravili smo reprogram koji ističe do maja. Cilj nam je da do početka sledeće sezone vratimo sve dugove i da budemo stabilan klub koji će moći da se osloni na svoj budžet.

Nas je poremetila godina korone. Ta godina nam je odnela 4, 5 miliona evra. Veliku smo sreću imali da nam se neko od igrača nije povredio u drugom delu sezone.

Kada smo reprezentaciji dali igrače, mi smo igrali sa sedam igrača. Sledeće godine moramo da imamo veći roster, a za to imate i budžet”.

Sledeće sezone bi Srbija opet mogla da ima dva predstavnika u Evroligi.

“Sport jeste nauka. Postoji nešto što se zove i sreća i situacija u kojoj ne možete da utičete. Moj stav je potpuno jasan. Želim da oba tima, dugo godina igraju u Evroligi.

Zaslužuje Srbija. Kada pogledate šta je Beograd dao evropskoj koašraci. Jednu stvar niko nije primetio.

Od svih predstavnika ove sezone u Evorligi, srpski predstavnici imaju zajedno 37 pobeda, a od srpskih predstavnika, jedino španski timovi imaju više pobeda.

Svi imaju manje pobeda od nas. Mislim da smo pokazali da smo razbili tu barijeru. Imamo navijače, imamo kvalitetne budžete, timove.

Mi jesmo rivali ali mislim da naš zajednički nastup, naš stav mora biti jedinstven zbog Srbije i naših zajedničkih uspeha.

Novak Đoković je rekao da je prvi sport u Srbiji košarka. Nije sreća zvezdaša da partizanovci igraju Evroligu i obrnuto”.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki predsednik Džozef Bajden predložiće povećanje poreza Amerikancima, koji zarađuju više od 400.000 dolara godišnje.

To je deo napora Bele kuće da osnaži zdravstveni program Mediker, objavio je danas “Njujork tajms”.

Bajden je rekao da će na taj način novi budžet učiniti fond Mediker solventnim posle 2050. godine i bez smanjenja beneficija, preneo je Blumberg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik je dodao da će, u stvari, Amerikanci dobiti bolju negu za novac koji uplaćuju u Mediker.

Njegov plan ima male šanse da postane zakon, posebno nakon što su republikanci preuzeli kontrolu nad Predstavničkim domom u januaru ali predlog je važan za pregovore o vladinoj potrošnji i nudi predsedniku priliku da javno iznese svoje prioritete.

Predsednikov budžet, koji će biti objavljen u četvrtak, predlaže povećanje poreza na Mediker sa 3,8 na 5 odsto na godišnji prihod iznad 400.000 dolara i eliminisanje mogućnosti, koju vlasnici preduzeća i ljudi s većim zaradama mogu da iskoriste kako bi izbegli dodatne poreze, navodi se u izveštaju Bele kuće.

Bajdenov plan bi pomogao i da se povećaju rezerve Medikera, kroz oko 200 milijardi dolara, u reformi liste lekova na recept u narednoj deceniji, tako što bi bilo omogućeno da se preko programa osiguranja pregovara o troškovima za više lekova i ranije nakon što dođu na tržište.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stavove da crkva ne plaća porez nazvao je netačnim tvrdnjama i svesnim klevetama.

Patrijarh je na svom Instagram nalogu naveo da zaista ne može da zamisli čime su motivisani oni koji iznose potpuno netačne tvrdnje da Crkva ne plaća porez.

“Bojim se da takvima javne finansije i država Srbija nisu na prvom nego na poslednjem mestu“, napisao je on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istakao je da ni Crkva, ni sveštenici, nisu izvan poreskog sistema Republike Srbije, te ukazao da kao i svi ostali građani, na sve proizvode i usluge plaćaju PDV po važećim poreskim stopama.

Naglasio je da se regularno plaćaju porezi i doprinosi na zarade sveštenstva i drugih crkvenih službenika.

Istakao je da nijedan poreski zakon ne izuzima Crkvu iz poreskog sistema, iako je to predviđeno evropskim zakonima za opštekorisne aktivnosti verskih zajednica.

“Jedini izuzetak je da Crkva ima pravo na povraćaj plaćenog poreza za oko desetak zakonom predviđenih proizvoda koji su usko vezani za bogosluženje, na tom spisku je npr. tamjan, vosak, ali i orgulje”, naveo je patrijarh.

Stavove da crkva ne plaća porez nazvao je netačnim tvrdnjama i svesnim klevetama.

“Nadam se barem da netačne tvrdnje i svesne klevete više neće imati privilegovano mesto u medijima“, naveo je patrijarh.

View this post on Instagram

A post shared by Патријарх Порфирије (@porfirije_patrijarh)

BIZLife

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Poslednji dan za uplatu treće kvartalne rate poreza na imovinu je 16. avgust 2021. godine.”

Porez na imovinu fizičkih lica plaća se kvartalno – u februaru, maju, avgustu i novembru.

Obično 15. u tom mesecu.

Ovog puta to pada u nedelju, pa obveznici imaju dan više.

“Prema Zakonu o porezima na imovinu, porez na imovinu fizička lica plaćaju tromesečno, u iznosu utvrđenom rešenjem, u roku od 45 dana od dana početka tromesečja”, pojašnjavaju za Novosti u Sekretarijatu za javne prihode Beograda.

“Poslednji dan za uplatu treće kvartalne rate poreza na imovinu je 16. avgust 2021. godine.

Naime, Zakon o opštem upravnom postupku propisuje da ako poslednji dan roka pada na dan u kome organ ne radi, rok ističe kad protekne prvi naredni dan.”

Vlasnici nepokretnosti, ukoliko žele, porez mogu da plate i u manje rata, pa i odjednom, do dospelosti poreske obaveze za svako tromesečje.

“Ukoliko poreski obveznici ne ispoštuju zakonom propisane rokove za uplatu svih javnih prihoda pa i poreza na imovinu, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena”, objašnjavaju poreznici.

“S obzirom na to da je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije trenutno utvrđena u visini od jedan odsto, to je visina kamatne stope koja se primenjuje kod obračunavanja kamate na neblagovremeno plaćene i neplaćene javne prihode 11 odsto na godišnjem nivou.”

Poreska osnovica je vrednost nepokretnosti, a nju određuje lokalna samouprava na osnovu podataka o prosečnim cenama u prometu nekretnina.

Vrednost nepokretnosti, osim zemljišta, može se umanjiti za amortizaciju po stopi do jedan odsto godišnje, a najviše do 40 odsto.

Zakon opštinama i gradovima daje mogućnost da oporezuju imovinu stopom od 0,4 do dva odsto.

Zemljište u vlasništvu građana se oporezuje do 0,3 odsto.

Prinudna naplata

Beogradski Sekretarijat za javne prihode utvrđuje porez na imovinu za oko 800.000 obveznika, a naplata se prati na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou.

Za obveznike koji u celosti ili delimično o dospelosti ne plate porez šalje se opomena, kojom se nalaže da dospeli iznos plate odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene, sa obračunatom kamatom.

Ako se dospeli porez ne plati ni po opomeni, stvoreni su uslovi za početak postupka prinudne naplate.

Novosti