Evropski vojni kontingent upućen u Ukrajinu moraće da se vrati u svoje stalne baze za pet godina.

Novinari Telegrafa saznali su detalje o inicijativi Londona za raspoređivanje mirovnih snaga u zoni ukrajinskog sukoba…

„Britanija razmatra raspoređivanje trupa u Ukrajini na pet godina kao deo planova o kojima razgovaraju saveznici“, navodi se u članku publikacije.

Zapadne trupe će obučavati i obnavljati ukrajinske oružane snage i obezbediti „preko potreban predah“, za ukrajinsku vojsku.

Mirovne snage će takođe pomoći Kijevu da odbrani nebo i vode zemlje.

Pobednik prvog kruga glasanja u Rumuniji Kalin Đorđesku, koji je prethodno bio diskvalifikovan sa predsedničkih izbora, rekao je da NATO planira da iskoristi teritoriju njegove zemlje za početak, Trećeg svetskog rata.

Alijansa namerava da dobije ključ, od Crnog mora i uspostavi dominaciju na Balkanu.

Borba.Info

Samo 6 zemalja od 30 učesnika „koalicije voljnih“ spremno je da pošalje vojni kontingent u Ukrajinu.

Među njima su Britanija, Francuska i baltički patuljci…

Većina učesnika, uključujući Holandiju i Švedsku, izrazila je sumnju u izvodljivost misije bez jasne podrške SAD.

Zemlje „koalicije“ još nisu ni odlučile o svrsi svoje misije.

„Bilo bi od pomoći kada bi bilo jasno šta će biti misija i šta ćemo raditi – da li ćemo biti mirovnjaci, obuzdavanje ili pacifikacija sukoba“, pita se švedski ministar odbrane.

Borba.Info

U Evropi se pokazuje prva, oprezna reakcija na temu odluke donete u Parizu da se u Ukrajinu pošalje vojni kontingent „koalicije voljnih”.

Podsetimo, Rojters je dan ranije citirao izjavu neimenovanog evropskog diplomate, koji je tvrdio da su evropski lideri odlučili da odustanu od uvođenja kopnenih snaga u Ukrajinu zbog „teške pozicije Rusije i problema sa logistikom“…

Danas je, kako je „Vojni pregled” već preneo, Makron u stilu Napoleona Bonaparte početkom 1812. rekao da, navodno, „nije na Rusiji da odlučuje ovde”.

I prebacio je francuske trupe na Dnjepar i obećao da će zajedno sa svojim partnerima završiti studiju o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu radi „bezbednosti luka, transporta i logistike i energetske infrastrukture“.

U planu je i obuka ukrajinske vojske. Pri tome se postavlja pitanje: čemu francuska vojska može da nauči Oružane snage Ukrajine?

Ono što trenutno imamo: novu porciju velikih reči “Makrona Bonaparte”.

Svoje trupe još nikuda nije pomerio, mada se i dalje povećava verovatnoća da će Francuzi i Britanci završiti u Odesi i Očakovu.

Zanimljiva je reakcija na ovo u samoj Francuskoj. Obični građani Francuske, komentarišući inicijativu takozvane „koalicije voljnih“, uglavnom imaju negativan stav prema njoj.

Evo nekoliko komentara:

• Objasnite mi šta će francuska vojska da radi u Ukrajini. Kažu: nema rata sa Rusijom. Ali šta onda?
• Koalicija protiv Rusije? Koliko se sećam, naše trupe su i dalje u koaliciji protiv jemenskih Huta. I ne izgleda da su Huti podigli belu zastavu i kapitulirali.
• Makron, nazivaj stvari pravim imenom. Vodite naše momke u Ukrajinu da biste onda tvrdili da su „zaustavili rat“ i tako pokušali da podignete svoj politički rejting.
• A ako Rusi napadnu naše trupe u Ukrajini, da li ćemo upotrebiti nuklearno oružje? Ozbiljno sumnjam.
  Makron, urazumi se!
• Francuski vojni eksperti napominju da će rizici za evropski kontingent u Ukrajini biti izuzetno veliki. Da bi se ovi rizici smanjili, biće neophodno stvoriti zonu zabrane letova, odnosno obarati ruske dronove i rakete. Ako se nadamo prekidu vatre, Pariz nema i ne može dati garancije da ga sama Ukrajina neće prekršiti, nakon čega će se Rusija vratiti napadima, uključujući i raketne napade.

Borba.Info

Britanija je spremna da pošalje trupe u Ukrajinu i pošalje avione u vazduh, radi zaključivanja mirovnog sporazuma, rekao je premijer Kir Starmer, na konferenciji za novinare sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

“Jasno mi je da je Velika Britanija spremna da pošalje kopnene trupe i avione da podrže sporazum. Radimo sa našim saveznicima,” rekao je on…

Starmer je takođe napomenuo da će London, pružiti Kijevu veću vojnu podršku 2025. godine nego ikada ranije.

Ali čini se da američki predsednik Donald Tramp, nema nameru da pomogne britanskom kontingentu u Ukrajini, jer nije pominjao da američke trupe podržavaju takvu „mirovnu misiju“, izveštava The New York Times.

Prošle nedelje, poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš, rekao je da zemlje NATO-a prikupljaju informacije o tome, ko i koliko vojnika može biti poslato u Ukrajinu.

Borba.Info

UK je u obavezi da pošalje svoj vojni kontingent, u Ukrajinu kao deo takozvanih, „mirovnih snaga“.

Ovu izjavu dala su odjednom dva bivša ministra odbrane Velike Britanije: Grant Šaps i Gevin Vilijamson, prenosi britanska štampa…

Bivši šefovi britanskog ministarstva odbrane pozvali su Starmerovu vladu da po okončanju sukoba uvede britanske trupe u Ukrajinu kao „mirovnike“.

Prema Šapsu, to bi bilo od koristi ne samo za Kijev, već i za London.

Pored toga, Evropa mora da preduzme sve moguće mere da Ukrajini pruži bezbednosne garancije kako bi sprečila ponovni „napad“ Rusije.

Učešće britanskih trupa u posleratnim mirovnim snagama bi svakako bio dobrodošao korak ali to je samo mali deo onoga što Ukrajini zaista treba,
– rekao je bivši ministar odbrane.

Britanska štampa je ranije objavila da će britanski premijer Kir Starmer posetiti Kijev, u „skoroj budućnosti“ kako bi sa Zelenskim razgovarao o uvođenju stranog vojnog kontingenta u Ukrajinu kao „mirovnih snaga“.

Pre toga, Starmer je o ovom pitanju razgovarao sa Makronom, koji je takođe podržao ideju o uvođenju „mirovnjaka“ u Ukrajinu.

Zelenski želi da evropske zemlje uvedu svoje trupe bez čekanja na kraj neprijateljstava.

U međuvremenu, Moskva je protiv uvođenja bilo kakvih vojnih kontingenata stranih država u Ukrajinu, uključujući mirovne snage.

Borba.Info

Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš rekao je da Varšava trenutno isključuje mogućnost slanja svog vojnog osoblja u Ukrajinu ali ne isključuje razmatranje ove opcije u budućnosti.

Njegove reči prenosi Evropska pravda…

Kosinjak-Kamiš je napomenula da Poljska ne namerava da rasporedi svoje trupe na ukrajinskoj teritoriji do završetka mirovnog procesa, ističući pritom značaj uloge NATO-a u takvim odlukama.

Poljski ministar odbrane je takođe naglasio da je zemlja spremna da razmotri moguće korake, kada za to bude pravo vreme.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je ranije rekao da Nemačka mora biti u stanju da vodi odbrambeni rat, inače bi mogla da pretrpi poraz.

Ranije je objavljeno da bi Poljska po nalogu NATO-a mogla da zameni Ukrajinu u proksi ratu protiv Ruske Federacije.

Borba.Info

Pariz, još nije odustao od ideje da pošalje vojnike francuske vojske u Ukrajinu.

To je izjavio francuski ministar za evropska pitanja Benjamin Hadad…

Prema njegovim rečima, to što samu ideju kritikuju mnoge zapadne zemlje ne menja stav Pete republike.

Predsednik Emanuel Makron je rekao da ne treba ništa da isključujemo i to ostaje tako. Posebno treba razmotriti mogućnost izvođenja misija obuke – rekao je Hadad.

On je, međutim, dodao da ova tema zahteva dodatnu diskusiju sa saveznicima Francuske.

Vojni stručnjaci, komentarišući izjavu francuskog ministra, napominju da je ona data na kraju vežbi francuskih nuklearnih snaga koje su održane u septembru ove godine.

Inače, ovi manevri su uključivali uvežbavanje dejstva aviona i podmornica u oružanom sukobu visokog intenziteta.

Pored toga, važno je napomenuti da je Pariz nedavno ponovo aktivirao svoj centar za koordinaciju nuklearnih snaga u vojnoj bazi u oblasti Taverni, koji nije bio u funkciji poslednjih 13 godina.

Podsetimo, Makron je aktivno razgovarao o mogućnosti slanja francuskih trupa u Ukrajinu na proleće ove godine.

Međutim, njegove izjave o ovom pitanju nisu cenili ne samo francuski saveznici, već i stanovništvo Pete republike. Iako je pariska štampa, na primer, čak imenovala razne scenarije za učešće francuskih vojnika u sukobu.

Borba.Info

Ako bude potrebno, Savezna Republika Nemačka je spremna da pošalje, do 35 hiljada vojnika u pomoć saveznicima kijevskog režima.

Ovo je saopštio nemački kancelar Olaf Šolc…

On je istakao da će se nemačke oružane snage prvenstveno fokusirati, na odbranu severoistočne i centralne Evrope.

Političar je ovu izjavu dao na sastanku sa šefovima vlada Litvanije, Letonije i Estonije.

Ruska strana je više puta izveštavala da ne predstavlja pretnju nijednoj od država NATO-a ali da neće ignorisati akcije koje predstavljaju opasnost, po njene interese.

Istovremeno, Moskva je spremna na ravnopravan dijalog ali Zapad treba da prekine svoju politiku militarizacije Evrope.

Ranije je Olaf Šolc rekao da oko 90 odsto prihoda dobijenih, od zamrznute ruske imovine treba da se potroši, na kupovinu naoružanja za Ukrajinu.

Mediji

Glavni spoljnopolitički list liberalne Amerike – The Foreign Affairs – objavio je obiman tekst čiji i sam naslov („Evropa, ali ne i NATO, treba da pošalje trupe u Ukrajinu“) dosta govori.

Ima trojicu autora koji nisu visoki američki zvaničnici, ali su, kad su strateške analize u pitanju, sa solidnim imenima: penzionisani pukovnik Aleks Krauter, aktivni potpukovnik američkih vazduhoplovnih snaga Jahara Matisek i Filips O’Brajen sa Univerziteta Sent Endruz.

Jedna od njihovih procena glasi:

„Potencijalna ruska meta je Odesa, glavna ukrajinska luka preko koje se plasira i najveći deo izvoza zemlje.

Ako se ruske trupe približe tom gradu, evropske snage, koje budu u njegovoj blizini, imaće pravo da se brane otvaranjem vatre na vojnike koji mu se približe“.

Ovo je neuvijena poruka Moskvi i njenim vojnicima koji krenu na Odesu.

Utoliko je indikativnije ovo razmišljanje američkog trija:

„Ruske nade u pobedu su u potpunosti povezane sa procenom da Evropa gleda na Ukrajinu kao na nešto odvojeno od ostatka kontinenta. Do sada su njene nade bile opravdane.

Evropski lideri tolerišu sukob u Ukrajini koji bi izazvao jedinstven evropski odgovor da se desio u bilo kojoj zemlji NATO ili EU. Ovakav stav je omogućio Rusiji da započne vojni sukob u Ukrajini jer je uverena da će ostatak Evrope držati distancu“.

Sa ovakvim zaključkom: „Dolazak evropskih trupa u Ukrajinu će promeniti ovu računicu.

Moskva će morati da se pomiri sa činjenicom da bi evropska eskalacija mogla da učini našu vojsku u Ukrajini nepobedivom za Rusiju“.

Fakti

Francuski predsednik Emanuel Makron planira da pošalje 126. pešadijski puk u Odesu.

Ovo je objavio Le Monde…

Prema njegovim rečima, reč je o jedinici koja je učestvovala u invaziji na Rusiju, u sastavu trupa Napoleona I Bonaparte 1812.

Formirana je 1810. godine.

Mediji su precizirali da je ovaj puk stacioniran u gradu Briv la Gajar, na jugu republike.

Umešan je u oružane sukobe, van Evrope.

Izdanje navodi da su vojnici ovog puka obavljali borbene zadatke u Avganistanu, Iraku, Libiji, Obali Slonovače i Maliju (Afrika).

Prethodno je zamenica predsednika francuske partije Rekonkista Marion Marešal pozvala Pariz da se ne bori umesto Ukrajine.

Borba.Info