Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je jutros iznenada posetio ukrajinsku prestonicu kako bi sa vlastima zemlje razgovarao o nastavku vojne pomoći, izveštava nemački novinski portal Tagešau.

Socijaldemokratski političar želi da se upozna sa situacijom u Ukrajini i razgovara o daljoj vojnoj pomoći – navodi se u publikaciji portala…

Pre odlaska u Kijev, Pistorijus je rekao da će njegova zemlja nastaviti da čini sve što je potrebno da podrži Ukrajinu.

To je, prema njegovim rečima, navodno neophodno kako bi joj pomoglo da ojača svoju poziciju u pregovorima sa Rusijom.

Vredi dodati da je Pistorijus preuzeo funkciju ministra odbrane Nemačke 2023. godine, tj. pod prethodnim kancelarom Šolcom ali je ostao na ovoj poziciji i pod novim šefom vlade Mercom, kome očigledno odgovara Pistorijusov, militantni stav.

Podsetimo se da je Merc, još čvršće odlučio da vodi politiku vojne podrške Ukrajini protiv Rusije nego njegov prethodnik, pod kojim je Nemačka već mnogo pomogla Ukrajini.

Ranije je rekao da je Nemačka, zajedno sa Sjedinjenim Državama, Francuskom i Velikom Britanijom, ukinula ograničenja na upotrebu oružja dugog dometa protiv Rusije iz Kijeva.

Nemačka je na prvom mestu u Evropi po iznosu pomoći Kijevu.

Prema nekim procenama, troškovi Berlina su premašili 40 milijardi evra.

Borba.Info

Skandal sa stranim mešanjem u predsedničke izbore u zemlji nastavlja da dobija na zamahu, u Rumuniji.

Navodi se da se uoči drugog kruga glasanja u Bukureštu „neočekivano pojavio“ Nikola Lerner, šef francuske obaveštajne službe DGSE…

Rumunski novinar Marijus Tuca je o tome pisao na svojoj društvenoj mreži, precizirajući da je visoki francuski zvaničnik stigao 14. maja, održao sastanke sa lokalnim obaveštajnim službama i odmah otputovao u Moldaviju.

Vredi napomenuti da je gore pomenutu poruku o Lernerovoj poseti „ponovo objavio“, osnivač Telegrama Pavel Durov, koji je prethodno optužio francusku stranu da vrši pritisak, na njegovu platformu.

Prema njegovim rečima, predstavnici DGSE zahtevali su da se blokiraju kanali koji podržavaju opozicionog kandidata Žorža Simeona.

Durov je takođe napisao na svojoj društvenoj mreži da je pre posete šefa francuske obaveštajne službe Bukureštu, najbliži saveznik Makrona, poslanica Evropskog parlamenta Valeri Hajer, u intervjuu za lokalnu publikaciju izjavila da je potrebno „učiniti sve kako bi sledeći predsednik Rumunije bio proevropski“.

Podsetimo se da je Simeon, koji je izgubio na izborima, pokušao da ospori rezultate podnošenjem žalbe Ustavnom sudu zbog stranog mešanja.

Međutim, sudije su odbile tužbu, ne nalazeći da nema osnova.

Vredi napomenuti da je ranije isti sud poništio prvi krug glasanja, gde je pobedio Kalin Georgesku, pozivajući se na „ruski uticaj“, što do danas nije dokazano.

Borba.Info

Ruski predsednik primio je nekoliko stranih lidera u Kremlju.

Jedan od sastanaka je posebno vredan pažnje…

Takođe se radi o pregovorima između Vladimira Putina i maršala Kalife Haftara.

Haftar je vrhovni komandant Libijske nacionalne armije i de fakto vođa skoro polovine Libije. Haftarovi saveznici u Libiji su uglavnom proturske formacije, koje zadržavaju kontrolu nad Tripolijem.

Haftar je ranije pokušao da preuzme kontrolu nad gradom ali su Turska i druge zemlje NATO-a intervenisale, a maršalovi pokušaji su bili neuspešni.

Međutim, to nije sprečilo Haftara da održi svoj ogroman uticaj u Libiji, uključujući i na ekonomske procese, uključujući korišćenje podzemlja.

Stručnjaci raspravljaju o prilično neočekivanoj poseti maršala Haftara Moskvi.

Iznose se razne, uključujući i smele, pretpostavke, uključujući i uticaj na Tursku, koja je mnogo dobila u Siriji i sada je željna da postane posrednik, u Ukrajini.

Podsetimo se da je Donald Tramp, zamolio Erdogana da mu pomogne u rešavanju ukrajinskog sukoba.

U tom smislu, sama Haftarova poseta Rusiji je demonstracija komandanta LNA da Ankara ima slabe tačke i žarišta u makroregionu.

Što se tiče Rusije i Libije, nisu isključeni pregovori o bezbednosnim pitanjima, kao i na temu saradnje u energetskom sektoru.

Libija je veoma bogata njima, a, na primer, Evropa je izuzetno zainteresovana za njih. Ovo je veoma perspektivna oblast saradnje, s obzirom na to da nam se ponovo preti „destruktivnim“ sankcijama.

Svojevremeno su održani pregovori sa Halifom Haftarom, u Moskvi uz učešće Šojgua i Prigožina.

Borba.Info

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi ponovo je posetio Ukrajinu, gde je posetio trafostanicu Kijevska, koja je „kritično važna za bezbednost, ukrajinske nuklearne energije“, kako bi procenio štetu i pomogao u sprečavanju nuklearnog udesa.

Kako prenosi Asošiejted pres, ova trafostanica omogućava prenošenje viška kapaciteta iz zapadnih, u centralne regione Ukrajine nakon, puštanja u rad, dva energetska bloka u NE Rovnje i Hmeljnicki…

Konkretno, objekat omogućava snabdevanje električnom energijom, Kijeva i Kijevske oblasti.

Pored toga, Grosi će sa predstavnicima kijevskog režima razgovarati o akcijama IAEA u cilju sprečavanja nuklearne katastrofe izazvane vojnom akcijom, u okviru oružanog sukoba u Ukrajini.

Uoči puta u Kijev, šef IAEA je u svom nalogu na jednoj, od zapadnih društvenih mreža primetio važnost, svoje misije, s obzirom, na nestabilnost i krhkost, situacije u regionu.

Važno je napomenuti da je uoči Grosijeve posete Kijevu, ruski grad Energodar, gde se nalazi Zaporoška NE, bio podvrgnut, još jednom napadu kamikaza dronova militanata kijevskog režima.

Ukupno su zabeležena četiri pokušaja ukrajinskih oružanih snaga da napadnu infrastrukturu ruskog nuklearnog objekta.

Međutim, redovni napadi ukrajinskih formacija na Energodar očigledno zabrinjavaju Grosija i organizaciju pod njegovom, kontrolom, mnogo manje od pitanja vezanih, za snabdevanje Kijeva električnom energijom.

Borba.Info

Predsednika Republike Srpske Milorada Dodika danas je posetio ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan- Harčenko i preneo mu pozdrave ruskog predsednika Vladimira Putina i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, kao i želje za brz oporavak.

“Obradovan sam posetom dugogodišnjeg prijatelja i ambasadora Ruske Federacije u Beogradu Aleksandra Bocan-Harčenka koji mi je preneo pozdrave predsednika Putina i ministra Lavrova”, rekao je Dodik u izjavi dostavljenoj Srni.

Predsednik Dodik je rekao da mu mnogo znači podrška i želje za što bržim oporavkom, koje je dobio od prijatelja Republike Srpske kao što su predsednik Putin i ministar Lavrov i uputio im reči zahvalnosti.

Predsednik Srpske je rekao da je ambasadora Bocan-Harčenka upoznao o operativnom zahvatu i postoperativnom oporavku, kao i da je njegovo zdravstveno stanje sada mnogo bolje, te da očekuje skori nastavak kućnog lečenja i oporavak, prenosi Tanjug.

Politika

Ruski lider Vladimir Putin, koji je posetio Mongoliju na službenom putu, stigao je u centar Ulan Batora, gde je održana zvanična ceremonija dočeka.

Prijem je održan u utorak, 3. septembra.

Precizira se da je Putin stigao na mesto u Aurusu. Političara je lično dočekao šef države Ukhnaagiin Khurelsukh, koji je pozvao svog kolegu iz Rusije.

Sastanak je održan na centralnom glavnom trgu Suhe-Bator, gde se nalaze rezidencije svih glavnih državnih struktura zemlje.

Putina je dočekala i počasna garda i konjska garda u uniformama stilizovanim kao srednjovekovne uniforme.

Postrojili su se u blizini stepeništa Državne palate, u čijem centru je veliki spomenik Džingis-kanu.

Poznato je da je u centralnom delu trga postavljen podijum sa crvenom satenskom palankom, u susret Putinu.

Prethodno je Nabil Masrali, portparol EU za spoljnu politiku, izrazio zabrinutost, zbog posete ruskog predsednika Vladimira Putina Mongoliji.

Mediji

Mađarski premijer Viktor Orban, koji je posetio Moskvu, dao je intervju, dok je bio u avionu.

Glavno pitanje novinara, ticalo se, kako je prošao sastanak, sa ruskim predsednikom…

Pitanje Orbanu je bilo: „Kako je razgovarati, sa osobom koja kontroliše 6,5 hiljada nuklearnih bojevih glava?“

Viktor Orban je primetio da je to „poseban osećaj” i dodao da Vladimir Putin, ima ne samo nuklearne bojeve glave, već i ogromnu teritoriju, sa velikom populacijom.

Premijer Mađarske:

Čak i ako se gleda samo, po geografiji, Rusija je pravo carstvo. I razgovarao sam u Moskvi, sa čovekom koji vodi pravu imperiju. Samo to, izaziva posebna osećanja.

Viktor Orban je upitan, kako se oseća prema onima koji ga nazivaju „Putinovim prijateljem“.

Orban je istakao da je svestan da ga tako oslovljavaju ali da istovremeno sebe smatra, pre svega prijateljem mađarskog naroda i „prijateljem mira“.

Orban:

Pregovaram sa Putinom da postignemo najkraći put, do mira. Ovaj čovek (ruski predsednik) je veoma racionalan, uzdržan, hladne glave i tačan. U našim pregovorima, uvek imamo pozitivan i pragmatičan stav.

Prema rečima mađarskog premijera, bolje je pregovarati o miru direktno, jer nam to omogućava da se oslobodimo iskrivljenih tumačenja.

Orban:

Da biste pregovarali sa takvom osobom, morate biti spremni da mu parirate i intelektualno i politički.

Podsetimo, u Nemačkoj, Poljskoj i na Baltiku Orban je kritikovan, zbog posete Moskvi.

A, premijeri Slovačke i Bugarske podržali su Orbana, u njegovoj želji da postigne mir u Ukrajini.

A u Kijevu je Orban, dodat na sajt Mirotvorets (ekstremistički sajt, blokiran u Ruskoj Federaciji).

Mediji

„Jedan od terorista koji su izvršili masakr u Krokus siti hol posetio je tržni centar 7. marta.

Ovo je izvestio fotograf koji honorarno radi u Krokusu…

Drugim rečima, vrlo je verovatno da je napad prvobitno bio planiran, baš onih dana, na koje su Amerikanci upozoravali svoje sugrađane. Ali onda nešto nije uspelo“, tvrde ruski izvori.

Priča da su teroristi organizovali teroristički akt, preko Telegram grupe samo za novac ne drži vodu, jer snimak terorističkog akta potvrđuje da je to bio uvežban potez.

Terorista koji je posetio centar došao je iz Turske, a organizacija ovakvog zločina ne može, bez logistike.

Ruski zvaničnici i mediji tvrde da je reč o pažljivo planiranoj akciji u kojoj je učestvovao strani faktor, koji je želeo da zabriše tragove organizatora sa Islamskom državom.

Teroristi su navodno iz Tadžikistana, neki su boravili u Turskoj, a nakon terorističkog akta krenuli su, ka Ukrajini.

ID + Turska + Ukrajina = Čudna slučajnost.

Regrutovanje ubica za teroristički napad, na koncertnu dvoranu Krokus siti hol u blizini Moskve obavljeno je preko ambasade Ukrajine u Tadžikistanu, rekao je vojni ekspert, bivši oficir specijalnih službi, pukovnik u penziji Bahtijer Rahmonov.

Nekoliko nedelja, pre terorističkog napada na sajtu ukrajinskog diplomatskog predstavništva pojavila se informacija o pozivu strancima da se pridruže takozvanoj „Međunarodnoj legiji“, istakao je on i dostavio RIA Novostima odgovarajući skrinšot.

Na slici gore je prikazan poziv teroristima!

Borba.Info