Nalazimo se na ivici ambisa. Tim dramatičnim rečima obratio se novi francuski premijer Mišel Barnije (73) poslanicima kojima je predstavio svoju viziju opšte politike, usmerene ka štednji ali i poboljšanju života Francuza.

Tokom Barnijeovog govora neprestano su negodovali levičari, koji su očekivali da će predsednik Makron posle izbora njima dati mandatara.

Barnije se prvi put obratio poslanicima, istakavši da je svestan teškoće situacije. Francuska ima 3.228 milijardi javnog duga i veoma nestabilnu političku situaciju.

– Tražim od vas da uradite mnogo, sa malo sredstava i polazeći gotovo ni od čega – dramatično je citirao generala De Gola iz 1942. godine, ublaživši svoje reči konstatacijom da situacija danas ipak nije, tako katastrofalna kao u to vreme i pozvao je na jedinstvo nacije.

Naglasio je da je potrebno smanjenje dvostrukog duga, budžetskog i ekološkog.

– Damoklov mač nam visi nad glavama – rekao je i poručio da suočena s velikim izazovima Francuska nema izbora.

Javni troškovi su dostigli 57 odsto bogatstva, spram 49 odsto u ostatku Evrope. Barnije je istakao cilj da se deficit svede na 5 odsto 2025. godine, a na 3 posto, po evropskim pravilima, do 2029.

Prva najavljena mera je smanjenje troškova, borba protiv fiskalnih prevara i neefikasnosti. Iako je priznao da je u Francuskoj porez, među najvećim na svetu, naglasio je da situacija traži ciljani napor, limitiran u vremenu i podeljen u osnosu na poresku pravdu, od velikih firmi koje ostvaruju ogroman prihod ali i od najbogatijih Francuza.

Traži se od 15 do 18 milijardi evra. Moguće je povećanje taksi na kupovinu akcija, kao i uvećanje takse za neekološka vozila. Ona bi, prema procenama stručnjaka, mogla da ide i do 60.000 evra, za neka nove automobile.

U svoje namere Barnije mora da ubedi ne samo krajnje desničare od čijeg glasa zavisi opstanak vlade, nego i neke struje unutar svoje političke grupacije. Premijer je priznao da skupština nije bila ovako podeljena od 1958. godine.

Najavio je da će Francuzi živeti dostojno od svojih plata i penzija, da će njegova vlada poboljšati javne službe, povećati bezbednost na ulicama, voditi borbu protiv šverca, dilovanja droge i kriminala.

Najavio je otvaranje novih zatvora, kao i striktnu kontrolu imigracije uvođenjem viza za zemlje koje odbijaju da prime svoje ilegalne građane. Obećao je i bolju kontrolu granica.

– Francuska će, koliko god dugo bude bilo potrebno, da reuspostavi kontrolu sopstvenih granica u okviru evropskih pravila, kao što je to nedavno uradila Nemačka – kazao je.

Obećao je poboljšanje finansijske svakodnevice Francuza, povećanje minimalne plate za dva odsto, smanjenje poreskih stopa na kupovinu stanova, najavio obavezu nezaposlenih da aktivno traže posao da bi dobijali socijalnu pomoć.

Vlada je spremna da razmišlja i o uvođenju proporcionalnog izbornog sistema, kao i o nekim izmenama u penzijskom zakonu za određene kategorije teških zanimanja.

Barnije je najavio i borbu protiv skupog života u prekomorskim teritorijama na kojima trenutno bukte nemiri.

Takođe i borbu protiv supremacije evropskih pravila koje koče rad domaćih firmi. Nove norme će se svesti na striktni minimum.

Premijer je poručio da neće biti tolerancije prema rasizmu i antisemitizmu, nasilju prema ženama, kršenju sekularnog principa države, diskriminaciji, dovođenju u pitanje do sada ostvarenih sloboda kao što su abortus, venčanja istopolnih brakova ili medicinski asistirana reprodukcija.

Kazao je da su potrebne nove metode, slušanje, poštovanje svih političkih formacija i dijaloga, između Vlade i skupštine.

Dok je to govorio, bio je prekidan povicima levičara. Protivnici ističu da je izrekao puno lepih obećanja ali da su slična nabrajanja mogla da se čuju i od njegovih protivnika, pa je malo učinjeno.

Kada je reč o spoljnoj politici, ponovio je podršku Kijevu, rekavši da će Francuska ostati uz Ukrajince. Pozvao je i da se pod hitno prekinu neprijateljstva u Libanu. Zatražio je prekid vatre u Gazi, zatražio oslobađanje talaca i založio se za rešenje „dve države“, Izraela i Palestine.

– Nasilje je predugo trajalo – kazao je.

Još ranije je najavljeno da Barnije neće tražiti glasanje za poverenje na osnovu iznetog programa, imajući u vidu da je reč o manjinskoj vladi.

Socijalisti su već najavili da će sami podneti zahtev za smenu, dok su krajnji desničari, od kojih sve zavisi, umereniji, istakavši da će ocenjivati na osnovu povučenih poteza.

Novosti.rs

Poslanici liste “Mi – Glas iz naroda” Branimir Nestorović i Aleksandar Pavić objavili su zvanično saopštenje za javnost.

Saopštenje prenosimo u celosti:

“Saopštenje za javnost, a najpre svima koji su dali svoj glas za listu „Mi – Glas iz naroda prof. dr Branimir Nestorović” Primorani smo, nažalost, da odgovorimo na saopštenje za javnost, od 21.2.2024. sa neadekvatnim potpisom Pokret MI – Glas iz naroda, radi potpunog obaveštavanja javnosti, naših glasača i onih koji su svojim požrtvovanim radom doprineli našem izbornom uspehu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dato saopštenje iznosi nepotpunu sliku dešavanja na poslednjem sastanku osnivača organizacije MI – GLAS IZ NARODA, a brzina njegovog izdavanja nas navodi da sumnjamo u njegove prave motive.

Naime, tačno je da su prof. dr Branimir Nestorović i Aleksandar Pavić napustili sastanak osnivača Udruženja građana MI – GLAS IZ NARODA održan u utorak 20.2.2024.

Međutim tom napuštanju su prethodila izuzetno neprijatna i neprihvatljiva dešavanja koja su dovela do tog raspleta.

U petak 16.2.2024. posle organizacionog skupa u Pančevu, Dragan Stanojević je pokušao da isprovocira Aleksandra Pavića tako što mu je pretio fizičkim nasiljem na javnom mestu i lično ga uvredio. Razlog za Stanojevićevu nervozu je bio jednostavan.

Firma zadužena za knjigovodstvo naše izborne liste nas je obavestila da ne želi više da sarađuje sa nama zbog u najmanju ruku upitnih zahteva koje joj je postavljao Stanojević, o čemu su obavešteni dr Nestorović, Siniša Ljepojević i Aleksandar Pavić.

Da su stvari bile čiste, sve bi moglo da se objasni i razjasni. Međutim, Stanojevićeva pretnja fizičkim nasiljem – koju naravno nije bio kadar da ispuni – je bio samo potvrda da tu nečega ima i da postoji opasnost da integritet našeg pokreta bude doveden u pitanje.

Stoga je na pomenutom sastanku osnivača od 20.2.2024. Aleksandar Pavić otvorio sastanak tako što je ostalima izneo detalje neuspele Stanojevićeve provokacije u Pančevu, uz stav da on više ne može da sarađuje sa nekim kao što je Stanojević ni po jednom osnovu.

Dr Nestorović se složio sa Pavićem i izneo još neke detalje iz razgovora sa našom uskoro bivšom knjigovodstvenom firmom, kao i još neke negativne ocene Stanojevićevog delovanja.

Zatim je izneo stav da nova stranka pod nazivom POKRET MI – GLAS IZ NARODA treba da ima predsedničko ustrojstvo, jer se dosadašnji način odlučivanja pokazao nedovoljno delotvornim, a on lično je poneo nesrazmeran teret kao nosilac liste i njeno najprepoznatljivije lice i stoga smatra da treba da ima i predsednička ovlašćenja.

U tom stavu ga je podržao Aleksandar Pavić, zajedno sa Sinišom Ljepojevićem.

Međutim, ostala četiri osnivača su glasala protiv stava dr Nestorovića, što je, uz neadekvatnu reakciju ostalih osnivača na neuspelu provokaciju Stanojevića, dovelo do odluke dr Nestorovića i Pavića da napuste sastanak – ali ne i Pokret, kao što je navedeno u saopštenju onih koji očigledno pokušavaju da ga prisvoje.

Naime, Pokret tek treba da se registruje po zakonu o političkim strankama, tako da on formalno trenutno ne postoji.

Osnivači su u sedmicama posle izbora probali da postignu saglasnost o tome kako budući Pokret treba da izgleda i više puta prerađivali predloženi statut.

Međutim, očigledno je da smo imali različita viđenja budućeg ustrojstva Pokreta – i to ne samo po pitanju oblika njegovog rukovođenja. Naša neslaganja su bila i principijelna:

– Dr Nestorović i Aleksandar Pavić su bili mišljenja da rukovodeći organ treba da se proširi za bar još troje kvalitetnih ljudi ali su nalazili na protivljenje ostalih osnivača, koji su izgleda bili zadovoljniji sa statusom nedodirljivih prvoboraca,

– U poslednje vreme je primećeno da se Dragan Stanojević u nekim medijskim nastupima predstavlja kao ”politolog”, iako smo svesni da on ne poseduje takvu diplomu.

Jedan od osnovnih principa našeg okupljanja bilo je vraćanje meritokratije i struke u vođenje javnih poslova.

Mi nismo prethodno insistirali na posedovanju fakultetske diplome kao preduslovu za priključivanje Pokretu ali smo takođe protiv lažnog ili neadekvatnog predstavljanja.

Dodatno zanimljivo je to što je baš Stanojević bio najveći protivnik uključivanja drugih kvalitetnih i istinski obrazovanih ljudi – uključujući i doktore nauka – u vrhovni rukovodeći organ pokreta.

Inače smo za Stanojevića dobijali mnoštvo upozorenja sa raznih strana srpskog rasejanja ali jednostavno nismo mogli da reagujemo pre nego što smo imali bar neki opipljiv dokaz ili naznaku.

– Dr Nestorović i Pavić su bili izuzetno nezadovoljni nedovoljnom odgovornošću Branka Pavlovića u izboru Aleksandra Jerkovića kao nosioca liste za Beograd i posledica koje je taj katastrofalni izbor imao po našu izbornu listu i naše reputacije.

Ispostavlja se da je Pavlović, mimo znanja ostalih, davao određena obećanja Jerkoviću, što bar delimično objašnjava Jerkovićeve kasnije reakcije i zahteve.

Po našem mišljenju, javno priznanje greške nije bilo dovoljno, pogotovo što je Pavlović počeo da unosi nezdravu atmosferu u našu organizaciju, sa daljim pokušajima kadriranja na svoju ruku i kvarenja odnosa sa nekim od ključnih ljudi, kao i isturanjem ličnosti povezane sa zapadnim NVO.

Moglo bi još stvari da se navede ali je i ovaj kratak pregled sasvim dovoljan da pokaže koliko je lažna slika koju su oni koji nastoje da prisvoje ime Pokret MI – GLAS IZ NARODA pokušali da iznesu u javnost, što dodatno dovodi u sumnju njihove prave motive.

Za kraj, jasno je da tokom kratke izborne kampanje, lista MI – GLAS IZ NARODA ne bi mogla da pređe cenzus da nosilac liste nije bio dr Nestorović, koji je i dalje potpisnik sporazuma grupe građana o izlasku na izbore, zajedno sa Aleksandrom Pavićem i još nekoliko poslanika.

Oni koji sada, na krilima popularnosti dr Nestorovića, pokušavaju da krenu svojim putem ovenčani poslaničkim mandatima koje su najviše zahvaljujući njemu stekli su, naravno, slobodni da to rade.

Ali ne na uštrb istine i ne tako što će pokušati da prisvoje ime MI – GLAS IZ NARODA kao isključivo svoje, a najzaslužnijeg za izborni uspeh označiti kao ”razbijača” organizacije.

O daljim formalnim i praktičnim koracima ćemo uskoro obavestiti javnost”.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poslanici mađarske vladajuće partije odbili su da prisustvuju vanrednom glasanju o zahtevu Švedske za ulazak u NATO, insistirajući da se lider, te nordijske zemlje mora sastati sa premijerom Viktorom Orbanom, pre nego što donese odluku o tom pitanju.

U saopštenju objavljenom u ponedeljak, Fides je rekao da bi glasanje o ratifikaciji trebalo da bude održano tokom redovnog zasedanja parlamenta, ali je dodao: „Očekujemo da švedski premijer prvo poseti Mađarsku“…

„Ako je ovo važno pitanje za Šveđane, švedski premijer će očigledno doći u Budimpeštu“, dodaje Orbanova stranka.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Švedski premijer Ulf Kristersson izrazio je spremnost za putovanje ali je rekao da će to učiniti, tek nakon što se odobri zahtev njegove zemlje za članstvo u NATO-u, ostavljajući nejasnoću o tome, kako će poslanici Fidesa postupiti.

Tokom sastanka sa šefom NATO-a Jensom Stoltenbergom prošlog meseca, Orban je rekao da će pozvati stranku da glasa o ratifikaciji “prvom mogućom prilikom” – reči koje je prenela američka ambasada u Budimpešti kasnije u ponedeljak su da će mu današnja vanredna sednica parlamenta dati, tu priliku.

Opoziciona poslanica Agnes Vadai izjavila je da Orban odlaže glasanje, zbog svoje „lične sujete“, rekavši za AFP da želi da „dođe na naslove u međunarodnoj štampi, dok je gestikulirao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu koji podriva jedinstvo NATO-a i EU“.

Iako je Mađarska osudila rusku vojnu akciju u Ukrajini – što je dovelo do podnošenja zahteva za članstvo u NATO-u Švedske i Finske – ona je odbila da prati druge zemlje EU u sankcionisanju Moskvi ili snabdevanju Kijeva oružjem.

Parlament u Budimpešti je prošlog marta glasao za pristupanje Finske nakon višemesečnih političkih prepirki ali je mesecima odlagao odluku o kandidaturi Stokholma.

Orban je više puta pozivao na prekid vatre u Ukrajini i na mirovne pregovore između Moskve i Kijeva, insistirajući da se Ukrajina, ne može nadati porazu Rusije, na bojnom polju.

Njegov stav, kao i protivljenje Budimpešte sankcijama Rusiji i njeno blokiranje vojne pomoći EU Ukrajini, doveli su do toga da je Mađarska oklevetana u Kijevu i da joj Brisel preti kontrasankcijama.

„Zapad i dalje misli da je vreme na našoj strani. Međutim, mislim da je suprotno. „Mislim da je vreme na strani Rusa i što duže traje rat, to će više ljudi ginuti i odnos snaga se neće promeniti u korist Ukrajine“, rekao je Orban za lokalnu radio stanicu prošle nedelje.

Narodna skupština Mađarske imaće, još jednu priliku da glasa o ratifikaciji kada se ponovo sastane 26. februara ali ostaje da se vidi da li će članovi Fidesa dati saglasnost.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Srbiji su danas održani izbori za poslanike Skupštine Srbije i Skupštine Vojvodine, kao i lokalni izbori u 65 opština i gradova uključujući Beograd.

Večeras u 20.00 časova zatvorena su biračka mesta…

Prema prvim rezultatima, na osnovu 257 obrađenih biračkih mesta od ukupno 1.776 biračkih mesta u Vojvodini, na pokrajinskim izborima, lista “Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane” osvojila je 51,79 odsto, odnosno 44.694 glasova, objavljeno je na sajtu RIK-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Lista “Srbija protiv nasilja” osvojila je 15,1 odsto ili 13.028 glasova.

Savez vojvođanskih Mađara osvojio je 10,3 odsto ili 8.886 glasova.

Na sajtu RIK-a se navodi da je lista “Ivica Dačić – premijer Srbije” osvojila 5,35 odsto ili 4.616 glasova.

NADA je dobila 4,02 odsto ili 3.466 glasova, a Liga socijaldemokrata Vojvodine 2,32 odsto odnosno 2.006 glasova.

Nacionalno okupljanje – Dveri /Zavetnici 2,18 odsto ili 1.883 glasova, dok je “Dobro jutro Srbijo” je osvojila 1,15 odsto, odnosno 995 glasova.

Narodna stranka 0,61 odsto odnosno 530 glasova, a “Čedomir Jovanović – Vojvodina mora drugačije” osvojio 0,31 odsto glasova odnosno 271 glasova.

Dačić: Nismo zadovoljni rezultatom, spremni smo da nastavimo saradnju sa SNS-om

Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije, istakao je da ova partija i on lično nisu zadovoljni postignutim rezultatom.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Na današnjoj sednici Skupštine tzv. Kosova došlo je do fizičkog obračuna između poslanika vladajućeg Samoopredeljenja i poslanika opozicionih partija.

Kako prenose prištinski mediji, do incidenta je došlo tokom govora Aljbina Kurtija, premijera privremenih prištinskih institucija.

Ovo nije prvi put da je Kurti umešan u incident u Skupštini, već je poznato da je svojevremeno bacao suzavac.

Premijer tzv. Kosova Kurti je u jednom trenutku poliven vodom i poslanici su počeli da se okupljaju, nakon čega je došlo do tuče, piše Koha.

pic.twitter.com/cF1eagr3rb

— Arsil (@arsagarson) July 13, 2023

Predsednik Skupštine Gljauk Konjufca naredio je policiji da interveniše.

Šef poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri prethodno je kritikovao Vladu zbog načina upravljanja situacijom na severu zemlje.

On je od premijera Aljbina Kurtija zatražio odgovor zašto do sada nije poslušao savete SAD.

“Nesumnjivo, juče je jedan od najstrašnijih dana u istoriji upravljanja našom zemljom.

To je dan kada su vlast i ovu skupštinu preplavili strah i bes.

pic.twitter.com/cF1eagr3rb

— Arsil (@arsagarson) July 13, 2023

Premijeru, juče ste doneli odluku da se povučete posle četiri meseca eksperimentisanja.

Posle četiri meseca otkako ste Kosovo stavili, kao najsankcionisaniju zemlju.

Posle četiri meseca ugrožavanja policajaca.

Izađite i recite zašto ste maltretirali narod i uveli sankcije.

Vaš autoritet je juče pao na zemlju. Morate da izađete ovde i pokažete zašto ste rekli ne SAD, otišli ​​ste u Bratislavu i snašli ste se”, kaže Tahiri.

Kosovo online

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemački mediji gotovo jednoglasno kritikuju stav vlade u Berlinu nakon jučerašnjeg (17.3.) obraćanja predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog poslanicima Bundestaga.

Volodimr Zelenski je nemačkom parlamentu „očitao bukvicu“ i za to još dobio višeminutni aplauz.

„Očigledno je da Zelenski nije izgubio nadu da će Berlin Ukrajini poslati nešto što ima većeg efekta protiv tenkova od floskula o solidarnosti“, komentariše Frankfurter algemajne cajtung.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemački list uočava da je ukrajinski predsednik u svojoj kritici upotrebio i istorijske aspekte, koji u Nemačkoj uvek izazivaju pažnju: „Zelenski je, bez ulepšavanja, udario tamo gde se u Nemačkoj postiže najveći efekat: kod pitanja, koje obaveze proizlaze iz zločina i grešaka iz prošlosti.

Još nikada Bundestag od jednog gosta nije čuo da ponavljanje ’Nikada više!’ u ovom slučaju ’ne vredi ništa’.“

Posle Zelenskog – rasprava o koroni

Većina nemačkih medija najviše prostora posvećuje kritici vladajuće koalicije, koja je nakon emotivnog govora ukrajinskog predsednika u Bundestagu i uprkos zahtevima opozicije, da se u raspravu uvrsti i stanje u Ukrajini, jednostavno prešla na planirani dnevni red, kao da se ništa nije dogodilo.

Tabloid Bild piše o „Danu sramote u Bundestagu“: „Dan ranije su SAD pokazale šta je ispravno.

Nakon govora Zelenskog pred Kongresom, predsednik Džo Bajden je najavio novi paket pomoći Ukrajini, u vrednosti od 730 miliona evra i još oružja.

Bundestag je jednostavno prešao na dnevni red i raspravljao o obavezi vakcinisanja protiv korone“, piše Bild.

„Bezosećajni kancelar“

Berlinski dnevnik Tagesšpigel oštro je napao kancelara Olafa Šolca, zbog njegovog bezosećajnog stava po pitanju ukrajinske krize, što je, kako navodi list, pokazao i nakon govora Zelenskog u Bundestagu.

„Građanima Nemačke u međuvremenu je poznata ta slika: Olaf Šolc bez reakcija, skriven iza crne zaštitne maske.

No ovog četvrtka u Bundestagu je ta mimika ćutljivog kancelara postala simbol za dotaknuto dno Šolcove kancelarske karijere: on je jednostavno propustio istorijski trenutak“, ocenjuje berlinski list i kritikuje, to što je Šolcova vlada odbila da, mimo dnevnog reda, otvori raspravu o daljoj pomoći Ukrajini.

Tagesšpigel ukazuje i na svakodnevni odnos kancelara prema ukrajinskoj krizi: „Sa svog prozora u kabinetu kancelar vidi veliki beli šator postavljen ispred glavne železničke stanice.

Samo 400 metara deli tu kancelariju ured od ’Hale dobrodošlice’, kako su berlinske vlasti nazvale taj šator.

No kancelar za tri nedelje, od početka rata nije nijedan jedini put bio tamo, da pridošlicama izrazi svoje saosećanje“, zaključuje Tagesšpigel.

Dobro je što je malo građana Ukrajine to videlo

Svoju kritiku reakcije savezne vlade na govor ukrajinskog predsednika i odbijanje, da se promeni dnevni red sednice iznosi i javni servis ARD: „Više je nego verovatno da događaje u Bundestagu preko interneta nije pratilo previše građana u Ukrajini.

Možda je i bolje tako.

Moguće je da bi inače reagovali sa čuđenjem, pogotovo što se tiče dela prenosa nakon govora njihovog predsednika kada se Bundestag sakrio u šipražje dnevnog reda, zaključuje se u komentaru objavljenom u centralnom dnevniku Tagesšau.

DW

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ko je „najskuplji“ poslanik u 2021. godini, ko je najviše trošio na službena putovanja u Srbiji i u inostranstvu, a ko na gorivo za dolazak u Skupštinu, pročitajte u novom istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

Narodnim poslanicima je tokom prošle godine po različitim osnovama uplaćeno ukupno, ne računajući poreze, 367,9 miliona dinara, pokazuju podaci koje je prikupio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Toliko je ukupno isplaćeno za plate i dodatke članovima parlamenta ali i razne troškove koje su imali obavljajući poslanički poziv.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podaci koji su dostavljeni za prethodnu godinu obuhvataju ukupno 262 poslanika, a većina novca otišla je na plate – 202,5 miliona dinara.

Gledajući sve troškove, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić je „najskuplji“, za njegov rad računajući i platu je dato 4,3 miliona dinara.

I tu ga u korak prati Elvira Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) koja je građane „koštala“ 2,7 miliona dinara.

Podsetimo, ona je u periodu od početka 2016. do kraja 2019. godine bila na čelu „najskupljih“ poslanika sa ukupnim iznosom od 12 miliona dinara, o čemu je CINS već pisao.

Odmah iza nje, sa nešto nižom cifrom je Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije (SPS).

U samom vrhu onih za čiji je rad prošle godine Skupština izdvojila najviše novca je i poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Nenad Krstić, na čiji rad je otišlo 2,5 miliona dinara.

O Krstiću, inače bivšem predsedniku Opštine Trgovište, mediji su pisali u novembru kada se kod mosta Gazela u Beogradu sukobio sa demonstrantima koji su blokirali saobraćaj u znak protesta zbog zakona o eksproprijaciji i referendumu.

Najviše novca za Dačićeva službena putovanja

Po novcu koji je dat na službena putovanja unutar i van zemlje prednjači predsednik Skupštine iz SPS-a.

Naime, kada poslanici službeno putuju u inostranstvo, pored prevoza i smeštaja plaćaju im se i akontacije i dnevnice.

Tako je za ovu vrstu putovanja tokom prošle godine isplaćeno 13,3 miliona dinara, od čega je na Dačićeva otišlo najviše – 2,3 miliona.

Pored njega, u top pet poslanika na čija je putovanja van zemlje dato najviše novca našli su se i Elvira Kovač, Sandra Božić (SNS), Snežana Paunović (SPS) i Vladimir Marinković (SNS).

Za razliku od njih, najmanje para za službena putovanja po svetu otišlo je poslanicima SNS-a Bratimiru Vasiljeviću i Darku Laketiću.

S druge strane, za službena putovanja u Srbiji dato je oko deset puta manje novca nego za inostrana, 1,3 miliona dinara.

Oko polovine ovog iznosa, koji pokriva poslaničku dnevnicu, prevoz i smeštaj, dato je za putovanja Nenada Krstića.

U službena putovanja po Srbiji ne ulaze dolasci na skupštinska zasedanja. Kada poslanici za to koriste privatan auto plaćeno im je gorivo, amortizacija a pokrivena im je i naknada za vožnju.

Tu mogućnost prošle godine iskoristila je većina poslanika, pa je parlament za to izdvojio 42,3 miliona dinara.

Kako je CINS već pisao, trećina poslanika koji su izabrani na izborima 2020. godine, a koji su bili članovi parlamenta i u sazivu pre tog, nije Agenciji za sprečavanje korupcije prijavila novac koji je dobijala po ovom osnovu.

Pored toga, naše ranije istraživanje pokazalo je da poslanici koji svojim kolima dolaze u prestonicu novac utrošen na gorivo ne pravdaju računima već samo potpisanim izjavama.

Neki od njih koji su uzimali taj novac poseduju stanove u Beogradu.

Za razliku od broja poslanika koji su koristili nadoknadu za gorivo, plaćeno stanovanje u Beogradu iskoristilo je samo njih četvoro za šta je izdvojeno oko 1,7 miliona dinara.

Duplo manje novca otišlo je na nadoknadu za poslanike jer su živeli odvojeno od svojih porodica.

Ovaj saziv Skupštine nije trajao pun mandat.

Poslanici su u avgustu 2020. godine položili zakletvu, a parlament je raspušten u februaru ove godine.

Novi parlamentarni izbori održaće se 3. aprila.

Podsetimo, CINS je sredinom 2020. godine objavio bazu „Koliko košta poslanik“ sa podacima o troškovima poslanika od početka 2016. do kraja 2019. godine.

Ipak, baza nije potpuna s obzirom da nam Skupština nije dala informacije koje se odnose na troškove tadašnje predsednice parlamenta Maje Gojković.

Iako Skupština našim novinarima nije dostavila podatke za 2020. pa ažuriranje baze trenutno nije moguće, CINS nastavlja da prati koliko novca iz budžeta odlazi na njihov rad.

CINS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE