Prema navodima američkog lista „The Wall Street Journal“, izraelske vlasti planiraju da u narednim danima izvedu završne udare na sve preostale vojne ciljeve u Iranu, što bi, kako navode izvori lista, moglo otvoriti prostor, za okončanje aktuelne konfrontacije.

Novinari „The Wall Street Journala“ prenose da su zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država obavestili partnere na Bliskom istoku o spremnosti izraelske strane da okonča dalje vojne aktivnosti…

U tom kontekstu, kako se navodi, Tel Aviv je tražio da se pomenuta poruka prosledi i iranskim vlastima.

Ipak, Teheran je zauzeo drugačiji stav. Iranski zvaničnici poručili su da trenutno ne razmatraju mogućnost, završetka sukoba dok ne odgovore na nedavni vazdušni napad Sjedinjenih Američkih Država na njihova nuklearna postrojenja.

Podsetimo, u noći 22. juna američko ratno vazduhoplovstvo sprovelo je udare na tri ključne lokacije povezane sa nuklearnim programom Irana – Fordo, Isfahan i Natanz.

Prema informacijama koje su objavljene u više medija, u napadu su korišćeni projektili tipa Tomahavk, kao i specijalizovane rakete koje se koriste za gađanje podzemnih objekata.

Zvaničnici u Izraelu smatraju da će ova faza operacije izvršiti dovoljan pritisak na Teheran, kako bi se iranska strana vratila za pregovarački sto i bila spremna na dogovor o ograničenju svog nuklearnog programa.

Ipak, izraelski predstavnici ističu da će, ukoliko se nastavi razvoj nuklearnih kapaciteta ili eventualne akcije koje bi mogle biti shvaćene kao odgovor, na napade, njihova strana biti spremna da ponovo reaguje.

Borba.Info

Vašington tvrdi da je slučajnost da su pojačanja poslata pre pada vlade predsednika Bašara Asada.

SAD otkrile da su više nego udvostručile svoje vojno prisustvo u Siriji, a portparol Pentagona je rekao da je „tek nedavno saznao“ da je u zemlji zapravo raspoređeno oko 2.000 američkih snaga, a ne 900 vojnika, kako je ranije objavljeno…

Pentagon je godinama tvrdio da je u zemlji stacionirano „oko 900“ američkih vojnika, a zvaničnici su nastavili da ponavljaju ovu cifru čak i nakon svrgavanja sirijskog predsednika Bašara Asada 8. decembra.

Međutim, tokom konferencije za novinare u četvrtak, sekretar za štampu Pentagona, general-major Pat Rajder, rekao je da smo „nedavno saznali da su te brojke veće“.

„S obzirom, na razliku u onome što smo informisali i koliki je stvarni broj, jednostavno sam smatrao da je važno da dobijete te informacije“, rekao je Rajder, navodeći osetljivost diplomatske i operativne bezbednosti kao deo razloga za odlaganje obelodanjivanje.

Portparol Pentagona je objasnio da su dodatne trupe bile u Siriji „najmanje mesecima“ na rotacionoj osnovi, što „traje već neko vreme“.

On je insistirao da povećanje nije povezano sa nedavnim događajima i da je tajming bio samo slučajnost.

„Kako sam razumeo i kako mi je objašnjeno, ove dodatne snage se smatraju privremenim rotacionim snagama koje se raspoređuju da bi ispunile promenljive zahteve misije, dok je jezgro 900 raspoređivača na dugoročnijim razmeštanjima“, rekao je Rajder.

Američka vojska je aktivna u Siriji još od 2014. godine, navodno u borbi protiv terorista Islamske države (ID, ranije poznata kao ISIS) i izvela je bezbroj vazdušnih napada na odabrane militantne grupe i povremeno, na snage sirijske vlade.

Pod predsednikom Barakom Obamom, Vašington je podelio stotine miliona dolara oružja nizu džihadističkih pobunjeničkih frakcija koje su pokušavale da zbace Asada iako su napori kasnije propali nakon ruskog i iranskog vojnog učešća na zahtev Damaska.

2019. godine, predsednik Donald Tramp naredio je svim američkim trupama da se povuku ali su zvaničnici Pentagona odbili, a on je povukao kasnije te godine, rekavši: „Zadržavamo naftu… Ostavili smo trupe samo za naftu“.

Od tada su SAD držale oko 900 vojnika raštrkanih u nekoliko baza.

Sirijski zvaničnici su u više navrata optuživali Pentagon, za „krađu“ naftnih rezervi zemlje iz provincija na severoistoku, gde su američke snage povezane sa grupama kurdskih milicija.

Ranije ovog meseca, sirijske opozicione snage predvođene džihadistima Hajat Tahrir al Šam (HTS) pokrenule su iznenadnu ofanzivu širom zemlje zauzevši Damask i primoravši Asada da podnese ostavku na mesto predsednika i zatraži azil u Rusiji.

Vašington je u petak poslao delegaciju u Damask prvi put od 2012. godine i najavio da više neće nuditi nagradu od 10 miliona dolara za lidera HTS-a.

Borba.Info

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) podržava napore Izraela da prikupi obaveštajne podatke o vodećim zvaničnicima palestinske političke partije i milicije grupe Hamas, rekli su neimenovani američki zvaničnici, koji su razgovarali za Njujork tajms.

Ovi zvaničnici su zauzvrat sukcesivno bili meta atentata, od strane izraelskih snaga…

CIA je stvorila specijalnu radnu grupu fokusiranu, na visoke zvaničnike Hamasa, nakon izbijanja otvorenih neprijateljstava između izraelskih snaga i više grupa milicija sa sedištem u pojasu Gaze, a američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je to posebno naredio.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Agencija je takođe podigla nivo prioriteta dodeljen palestinskoj grupi, koju je Vašington proglasio terorističkom organizacijom, sa nivoa četiri na nivo dva, što je omogućilo da se dodatna sredstva dodele prikupljanju obavještajnih podataka.

Otkriće dolazi kada su Sjedinjene Države eskalirale svoje vojne aktivnosti, na Bliskom istoku pokretanjem velikih vazdušnih i raketnih napada od 12. januara na jemensku koaliciju Ansaralah (Huti) koja je aktivno podržavala tekuće ratne napore palestinskih grupa protiv Izraela, uključujući dronove i napade krstarećim raketama.

Takođe prati uspešan atentat, od strane Izraela na zamenika lidera Hamasa Saleha Al Arurija u libanskoj prestonici Bejrutu 2. januara.

Sjedinjene Države su uveliko uključene u podršku izraelskim ratnim naporima u Pojasu Gaze, od početka oktobra, što uključuje ne samo ogroman porast u zalihama opreme, od kojih su mnoge ranije bile namenjene za isporuku Ukrajini, već i raspoređivanje osoblja na kopnena i avijacijska sredstva za aktivnu podršku ratnim naporima.

Značajni primeri uključuju slanje general-potpukovnika marinaca Džejmsa Glina i drugih oficira u Izrael da savetuju o operacijama, kao i raspoređivanje dronova MQ-9 Reaper za letove iznad Gaze radi prikupljanja i prosleđivanja obaveštajnih podataka izraelskim snagama.

Takođe je bilo više izveštaja o američkim specijalnim snagama, na terenu u Gazi koje podržavaju izraelske operacije.

Penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor, u razgovoru sa voditeljem tok šoua Takerom Karlsonom, izvestio je 25. oktobra u vezi sa ovim operacijama: „U poslednja 24 sata, neke od naših specijalnih snaga i izraelskih specijalnih snaga su otišle u Gazu da izviđaju, da planiraju, gde bi mogli da odu da oslobode taoce i da naprave uticaj, a oni su, kako ja razumem, razbijeni i pretrpeli su velike gubitke.”

SAD su takođe pojačale svoje vojno prisustvo, na Bliskom istoku od oktobra, kako bi odvratile od potencijalne intervencije palestinskih saveznika, kao što je libanska milicija Hezbolah, da podrže svoje strateške partnere u Gazi.

Novosti

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE