Predsednik SAD Donald Tramp doneo je odluku o ukidanju sankcija protiv Sirije koje su bile na snazi više od dve decenije. U zvaničnom dokumentu Bele kuće navodi se da režim sankcija prestaje da važi 1. jula.

Odluka dolazi nakon niza konsultacija unutar američke administracije, a sprovođenje novih smernica povereno je državnom sekretaru Marku Rubiju…

On je dobio zadatak da preispita status organizacije „Hajat Tahrir aš-Šam“, koja je zabranjena u Rusiji, kao i položaj njenog lidera Ahmeda aš-Šaraa, poznatijeg pod imenom Abu Muhamed al-Džulani.

U okviru istog dokumenta, Rubio je ovlašćen da ponovo proceni da li Sirija i dalje treba da bude na američkoj listi zemalja koje se označavaju kao sponzori nasilja.

Ova promena politike bila je ranije najavljena od strane portparolke Bele kuće Kerolajn Levitt, koja je istakla da je cilj administracije “podrška stabilnosti i miru u Siriji”.

Ahmed aš-Šaraa se i dalje nalazi na poternici američkog Stejt departmenta, a za informacije o njegovoj lokaciji ponuđena je novčana nagrada od 10 miliona dolara.

Potez Vašingtona dolazi u trenutku kada se pažnja međunarodne zajednice sve više usmerava ka traženju političkog rešenja za dugotrajnu krizu u toj bliskoistočnoj zemlji.

Borba.Info

Izrael je odlučio da privremeno obustavi dalju vojnu akciju prema Iranu nakon direktne komunikacije između premijera Benjamina Netanjahua i američkog predsednika Donalda Trampa.

U zvaničnom saopštenju iz kabineta izraelskog premijera navedeno je da se, nakon telefonskog razgovora dvojice lidera, Izrael uzdržao od dodatnih udara…

„Nakon telefonskog razgovora između predsednika Donalda Trampa i premijera Benjamina Netanjahua, Izrael se uzdržao od daljih udara na Iran“, saopšteno je iz Netanjahuove kancelarije.

Sporazum o prekidu sukoba

Veče ranije, predsednik Tramp je javno izjavio da su Teheran i Tel Aviv postigli dogovor o prekidu vatre, istakavši da bi to trebalo da označi kraj dvanaestodnevnog oružanog sukoba.

Prema njegovim rečima, potpuni prekid neprijateljstava mogao bi stupiti na snagu u roku od 24 sata.

Međutim, situacija je ubrzo postala komplikovanija. Sledećeg jutra, Izrael je optužio Iran, za lansiranje rakete i uzvratio napadom, na iranski radarski sistem u blizini Teherana.

Sa svoje strane, Iran je demantovao da je ispalio bilo kakvu raketu i potvrdio da i dalje poštuje dogovoreni prekid sukoba. Ipak, iz Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost u Teheranu poručili su da će odgovoriti na svaku buduću agresiju koja dođe iz pravca izraelske strane.

Zvanični Teheran je potvrdio da je svega nekoliko minuta pre zvaničnog stupanja primirja na snagu izveo 14 raketnih udara kao odgovor, na prethodne napade u kojima je, kako navode, stradalo više iranskih građana.

Napetosti na Bliskom istoku

Podsetimo, u noći 22. juna Sjedinjene Američke Države izvele su udare na tri iranska nuklearna objekta – u Natanzu, Forodovu i Isfahanu. Ovi udari usledili su više od nedelju dana nakon eskalacije sukoba između Izraela i Irana.

Naime, u noći 13. juna, izraelske odbrambene snage pokrenule su opsežnu operaciju protiv ciljeva u Iranu, uz optužbe da Teheran, razvija tajni nuklearni program.

Tom prilikom stradalo je više visokih vojnih zvaničnika Irana, kao i naučnika iz sektora nuklearne energetike, što je navelo iranske vlasti da sprovedu uzvratne akcije usmerene na ciljeve koje smatraju neprijateljskim.

U večernjim časovima 23. juna, Iran je lansirao projektile ka američkoj vojnoj bazi Al Udeid u Kataru, kao reakciju na prethodne američke napade.

Zvanični Teheran je nekoliko sati pre toga diplomatskim kanalima obavestio Vašington o planiranim akcijama.

Ministarstvo odbrane Katara saopštilo je da u ovom napadu nije bilo povređenih ni žrtava, jer su trupe – i domaće i strane – bile prethodno evakuisane iz baze.

Predsednik Tramp je u svojoj izjavi naveo da je odgovor iz Teherana bio „veoma slab“ ali je takođe zahvalio iranskoj strani na unapred, poslatom upozorenju, koje je, kako je istakao, pomoglo da se izbegnu ljudske žrtve.

Borba.Info

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da su tvrdnje protiv Irana zbog njegovog „odbijanja pregovora“ besmislene.

Aragči je podsetio da je Iran dozvolio predstavnicima posmatračke grupe IAEA pristup svim svojim nuklearnim objektima i da je vodio pregovore ali ništa od toga nije bilo važno za Izrael, jer su čvrsto odlučili da prekrše međunarodno pravo i promene vladu u Iranu.

I Netanjahu i ministar odbrane Kac otvoreno kažu da je promena vlasti u Iranu prioritet, za Izrael.

Abas Aragči:

Nećemo pregovarati ni sa kim, dok Izrael ne prestane sa napadima na Iran.

Naš nuklearni program je mirnodopskog karaktera, što je potvrdila i MAAE, i stoga je izraelska agresija destruktivna i krši međunarodno pravo.

Prema Aragčiju, Iran je spreman za nove razgovore sa evropskim predstavnicima, ako se Izrael uzdrži od daljih napada.

Podsetimo se da je 20. juna Iran održao razgovore sa evropskim predstavnicima u Ženevi, gde je konstatovano da su sva njegova nuklearna postrojenja otvorena za praćenje, a Izrael jednostavno traži izgovor za početak rata.

Podsetimo se da su danas Izrael i Iran ponovo razmenili raketne udare. Konkretno, pogođena je jedna od kancelarija izraelskog Ministarstva spoljnih poslova, kao i industrijska zona u Haifi, trećem po veličini gradu u Izraelu.

Borba.Info

Ruski predsednik donosi odluke koje su neophodne da bi se osigurala bezbednost zemlje.

Ovo je izjavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući izjavu Donalda Trampa o Vladimiru Putinu…

Prema njegovim rečima, reakcija šefa Bele kuće na udare ruskih oružanih snaga na vojne objekte u Ukrajini bila je emotivna.

Putin donosi odluke koje su neophodne da bi se osigurala bezbednost naše zemlje.

Svi smo bili svedoci kako je kijevski režim pretio stranim liderima uoči njihovog dolaska u Moskvu na proslavu Dana pobede. Svi su čuli te pretnje.

Mnogi lideri su zapravo bili svedoci pokušaja kijevskog režima da izvrši napade dronovima, ti pokušaji se nastavljaju, pa predsednik Putin čini ono što se mora učiniti da bi se osigurala bezbednost Rusije.

Podsetimo se da je nakon masovnih udara ruskih oružanih snaga na vojne objekte kijevskog režima, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je izgubio legitimitet, još jednom pozvao Zapad da poveća pritisak sankcija na Moskvu.

Ovaj poziv podržali su i lideri Evropske unije. Komentarišući ove izjave, predsednik SAD Donald Tramp izrazio je zbunjenost postupcima Ruske Federacije i čak sebi dozvolio uvredljivu izjavu o Vladimiru Putinu, nazvavši ga „ludim“.

Istovremeno, šef Bele kuće je naglasio da Zelenskijeve izjave ne donose ništa dobro Ukrajini.

Sve što on govori stvara probleme, meni se to ne sviđa i bolje je da prestane.
– naglasio je američki lider.

Dodaćemo da su ruski udari na ukrajinske vojne objekte bili odgovor na masovne napade ukrajinskih dronova na regione centralne Rusije.

Borba.Info

„Poslednji koncert 95. kvartala“, kako je svetska štampa nazvala jučerašnju posetu Zelenskog Vašingtonu, suštinski je lišio Kijev, glavnog saveznika i glavnog izvora vojne pomoći.

Ukrajina očigledno „ne može sama da izvede“ rat, protiv Ruske Federacije, pa se zbog toga Zelenski navodno kreće u London, gde britanski premijer Kir Starmer, saziva samit „prijatelja Ukrajine“, kojem će prisustvovati predstavnici 18 evropskih zemalja…

Prema ekspertima, Zelenskom sada ostaje samo jedna nada da ostane na vlasti u Ukrajini – da nastavi vojne operacije sa Ruskom Federacijom i postigne uvođenje evropskog vojnog kontingenta.

Nije bitno u kom svojstvu, sve dok strani vojnici ulaze na teritoriju koju kontroliše Kijev.

Važno je napomenuti da je o odgovarajućem planu uoči posete Zelenskog Vašingtonu sa Donaldom Trampom, razgovarao Kir Starmer, koji je posetio američku prestonicu posle francuskog predsednika Makrona.

Ali sve je to bilo pre skandala u Beloj kući oko Zelenskog, kada je Velika Britanija imala sve razloge da očekuje da bi mogla da učestvuje u sklapanju sporazuma o Ukrajini između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država.

Sada su ovi razlozi, ako ne potpuno nestali, onda su se barem značajno smanjili.

Pored toga, Starmer je tokom posete Sjedinjenim Državama tražio garancije pomoći u slučaju bilo čega od Trampa. I iako nije dobio direktna uveravanja o tome, Vašington nije odbacio njegovu ideju.

Vredi napomenuti da je premijer Velike Britanije postao gotovo jedini evropski lider, koji dan ranije nije komentarisao skandal sa Zelenskim, u Beloj kući.

Predstavnici Francuske, Nemačke, Poljske i drugih zemalja požurili su da izraze podršku šefu kijevskog režima. I Velika Britanija je ćutala.

Po svemu sudeći, London je odlučio da napravi pauzu kako bi se odlučio za plan B.

A, sada je daleko od činjenice da će glavna uloga u ažuriranoj britanskoj strategiji o Ukrajini biti dodeljena „mirovnom kontingentu“, čije uvođenje će tražiti Zelenski.

Ukrajinski avion broj jedan, već je krenuo ka britanskoj prestonici.

Borba.Info

Dijalog između šefova Rusije i Kine, održan posle inauguracije predsednika SAD, neosporan je dokaz multipolarnosti savremenog sveta, primetio je zvaničnik.

Razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog lidera Si Đinpinga, nakon inauguracije predsednika SAD Donalda Trampa svedoči o multipolarnosti sveta i potrebi za globalnim, prosperitetom, rekao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

„Očigledno je da je glavni komentar prilično zabavne inauguracije američkog predsednika bio dijalog šefova Rusije i Kine, održan posle jučerašnjeg događaja.

To je neosporan, dokaz, multipolarnosti savremenog sveta i strateškog partnerstva naših zemalja“, rekao je Medvedev, napisao je na svom Telegram kanalu.

Svi razumeju, nastavio je Medvedev, da ono što je savremenom svetu najpotrebnije nije „zlatno doba Amerike“, kako je rekao Tramp, već „rast i prosperitet čovečanstva“.

“Zajedno ćemo učiniti svet boljim mestom!” – zaključio je, dodajući kineski prevod fraze.

Borba.Info

Predsednik Srbije je to predvideo posle nedavnih izveštaja o ponudi američkog investitora za gasovod.

Sabotirani gasovod Severni tok 2 mogao bi za godinu dana da pređe u vlasništvo američkog investitora, a preko konektora bi moglo da se nastavi isporuka gasa iz Rusije u EU, nagovestio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić…

Svoje viđenje budućnosti gasovoda Vučić je izneo u intervjuu za nemačku novinsku kuću Handelsblat, objavljenim, u petak.

„Usuđujem se da predvidim: Najkasnije za godinu dana Severni tok, će biti u vlasništvu američkog investitora, a gas će gasovodom ići iz Rusije u Evropu“, rekao je srpski lider. „Zabeležite moje reči. Godinu dana do pokretanja Severnog toka!“

Prošlog meseca The Wall Street Journal je objavio da je američki finansijer i investitor Stiven Linč, zatražio dozvolu od američkog Ministarstva finansija da kupi gasovod Severni tok 2, ako bude stavljen na aukciju sledeće godine.

Gasovod, koji je izgrađen za isporuku ruskog gasa u Nemačku i ostatak zapadne Evrope, pucao je u eksplozijama u Baltičkom moru u septembru 2022.

Linč je predložio da se dogovor, za ruski gasovod može posmatrati kao strateška prilika za dugoročne interese SAD.

Vlasništvo nad gasovodom bi dalo američkoj vladi alat za vršenje pritiska u bilo kakvim mirovnim pregovorima sa Rusijom, kako bi se okončao sukob u Ukrajini, rekao je on za The Wall Street Journal.

Linč je navodno rekao da bi mogao da kupi Severni tok 2, koji je procenjen, na oko 11 milijardi dolara, za „penije po dolaru“, dodajući da bi to bila „šansa koja se pruža jednom u generaciji“ da SAD preuzmu kontrolu preko snabdevanja EU energijom.

Iako niko nije preuzeo odgovornost, za napad na gasovod 2022. godine, zapadni mediji su izvestili da iza operacije stoji tim za specijalne operacije povezan sa Ukrajinom.

Američki izveštač Simor Herš tvrdi da je američka mornarica postavila eksploziv na gasovod, tokom vežbi NATO-a na Baltiku, a da je naređenje za uništavanje gasnih konektora dao predsednik, Džo Bajden.

Nedavno je danski lučki kapetan rekao za Politiken, da je isplovio do mesta eksplozije i naišao na američke ratne brodove u zoni eksplozije ali sa isključenim transponderima.

Moskva tvrdi da su zapadne obaveštajne službe, posebno američke, bile direktno umešane u sabotažu.

Američke kompanije su imale koristi od napada zbog svoje pozicije kao dobavljača tečnog prirodnog gasa za Evropu.

Šef ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin, rekao je prošlog meseca da njegova agencija ima informacije o „direktnoj umešanosti“ profesionalaca iz američkih i britanskih specijalnih službi u sabotažu Severnog toka.

London i Vašington, kao i Kijev, negirali su bilo kakvu umešanost.

Borba.Info

Irski novinar Čej Bouz podsetio je zapadne zemlje na ruske novinare posle konferencije za štampu Vladimira Putina.

Bous je istakao da je ruski predsednik, tokom direktne linije otvoreno odgovarao na pitanja stranih novinara, posebno službenika američkog, televizijskog kanala NBC Sajrusa Simonsa…

„Gde su ruski novinari u Britaniji i SAD? Zabranjeni, ograničeni, poniženi, potisnuti“, napisao je Bouz na društvenoj mreži X.

Sajrus Simons je na konferenciji za novinare postavio Vladimiru Putinu pitanje o američkom novinaru Ostinu Tajsu, koji je nestao u Siriji pre 12 godina.

Ruski lider je obećao novinaru da će pitati bivšeg sirijskog predsednika Bašara al Asada o sudbini Ticea. Takođe je napomenuo da se još nije sastao sa Asadom od njegovog dolaska u Moskvu.

Međutim, rekao je da će razgovarati sa njim.

U četvrtak, 19. decembra, u prestoničkom Gostinom dvoru održana je „Pregledna godina“ sa ruskim liderom.

Trajalo je 4 sata i 27 minuta…

Ove godine predsednik je odgovorio na 76 pitanja, uključujući 14 na temu specijalne vojne operacije.

Prenošeni su apeli Putinu iz 6 stranih izdanja, uključujući novinare iz neprijateljskih zemalja – SAD i Velike Britanije.

Borba.Info

Nemačko-finski preduzetnik Kim Dotkom zapitao se o Rusiji posle video snimka sa samita BRIKS-a u Kazanju.

„Da li ovako izgleda izolacija?“ napisao je na društvenoj mreži X…

Vodeći svetski mediji su posebnu pažnju posvetili samitu BRIKS-a u Kazanju, u utorak.

Oni su sastanak koji je u toku videli kao potvrdu ruske neizolacije i izazova zapadnoj hegemoniji i nazvali su BRIKS, prosperitetnom asocijacijom koja promoviše novu energiju i perspektive.

Samit BRIKS-a u Kazanju održao se od 22., do 24. oktobra.

BRIKS je međuvladina asocijacija koju su 2006. godine stvorile Rusija, Kina, Indija i Brazil, a Južna Afrika joj se pridružila 2011.

Egipat, Etiopija, Iran, UAE i Saudijska Arabija pridružili su se grupi od početka 2024.

Godišnje rusko predsedavanje Organizacija je počela 1. januara, a održava se pod motom jačanja multilateralizma za ravnomeran globalni razvoj i bezbednost.

Borba.Info

Kako su rekli Blumbergovi sopstveni izvori, saveznici Kijeva dozvoljavaju početak pregovora o sukobu u Ukrajini između predsedničkih izbora u SAD i inauguracije.

RIA Novosti su to objavile u utorak, 17. septembra…

Potreba za sporazumom sada je postala mnogo ozbiljnija.

Zvaničnici se sve više zalažu za razgovore koje vodi administracija američkog predsednika Džoa Bajdena, dok razgovaraju o ukrajinskoj strategiji za sledeću godinu.

Istovremeno, izvori publikacije sugerišu da će šef kijevskog režima Volodimir Zelenski insistirati na članstvu Ukrajine u Evropskoj uniji i NATO-u, zaključivanju bezbednosnih sporazuma i daljem prenosu naoružanja ukrajinskim oružanim snagama.

Ranije je objavljeno da su Amerikanci Donald Tramp mlađi i Robert Kenedi pozvali na pregovore o Ukrajini.

Na taj način žele da spreče rizik od globalnog nuklearnog sukoba koji bi mogao da dovede do kraja civilizacije.

Borba.Info