Iran je pokušao da sedi na dve stolice ali se pokazalo da nijedna ne drži ravnotežu – poruka je ruskog ekonomiste Mihaila Hazina, koji je govorio o posledicama iranske višesmerne politike.

Zemlja s vekovima iskustva u diplomatiji, kaže Hazin, napravila je koban korak kada je poverovala obećanjima tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa…

Sjedinjene Države, po uobičajenom scenariju, ostavile su Teheran na cedilu, a sve to dovelo je do ljudskih i strateških gubitaka. Mnogi visoki oficiri, stručnjaci i obični građani su izgubili živote – rezultat previše naivne politike.

Iako su saradnjom sa Moskvom uspevali da ublaže efekte sankcija, iranske vlasti su istovremeno flertovale sa Vašingtonom, nadajući se boljim odnosima i nekakvim koristima.

Prema Hazinu, deo iranske elite i dalje veruje da bi odnosi sa Zapadom mogli doneti dobit, iako je praksa pokazala suprotno.

Najbolji primer toga je nuklearni sporazum iz 2015. godine. Tada su Iran, EU, SAD, Rusija i Kina dogovorili da Teheran ograniči obogaćivanje uranijuma u zamenu za ukidanje sankcija. Ipak, dolaskom Trampa na vlast, SAD su jednostrano napustile sporazum, ostavljajući Iran, bez obećanih benefita.

Uprkos toj lekciji, Teheran je nastavio istu igru. Kako navodi Hazin, sporo i nevoljno su ratifikovali sporazum o vojnoj saradnji sa Rusijom – čekajući, praktično, da se dogodi nešto ozbiljno.

I upravo to se dogodilo – izraelski udari na iranske vojne i nuklearne objekte, uz podršku SAD, primorali su Iran, da reaguje. Tada su, po svemu sudeći, konačno uvideli da višestruki pravci ne funkcionišu.

„Previše su se igrali, hteli su da budu pametniji od svih – ali su najpre prevarili sebe“, ističe Hazin. Posle udara, ministar spoljnih poslova Abas Arakči hitno je otputovao u Moskvu. Situacija se smirila, ali ostaje pitanje da li je Iran, zaista promenio pristup.

Politički analitičar iz Ukrajine, Konstantin Bondarenko, smatra da je Rusija bila ključni faktor u deeskalaciji. On tvrdi da je upravo predsednik Vladimir Putin, pomogao da se reši kriza s Iranom, a da Tramp, to dobro razume.

Bondarenko naglašava da su promene u iranskom stavu usledile neposredno nakon posete ministra spoljnih poslova Moskvi.

On takođe napominje da Rusija i SAD i pored globalnih neslaganja i dalje imaju mnogo tačaka saradnje – od ekonomije do bezbednosti.

Komentator Oleg B. dodaje da u pokušaju višestruke politike Iran nije bio usamljen. Podseća na beloruskog lidera Lukašenka, koji je, kako kaže, takođe pokušavao da igra dvostruku igru dok, nije gotovo izgubio zemlju.

Na kraju, novinarka Jelena Careva zaključuje da Zapad, koristi poznatu taktiku: obećanja pojedincima unutar drugih država, koji zauzvrat, služe kao poluge destabilizacije.

U Iranu, međutim, takvih figura, kaže ona, nije bilo dovoljno da bi zemlja doživela potpun slom – a brza ratifikacija sporazuma sa Rusijom, pokazuje da su redovi onih koji su verovali u “burad džema i korpe kolača” sa Zapada – naglo proradili.

Borba.Info

Zaharova upozorila SAD: Ne mešajte se u vojne akcije protiv Irana, posledice mogu biti nekontrolisane.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova uputila je oštro upozorenje Sjedinjenim Američkim Državama da se ne uključuju u oružani sukob, koji se rasplamsava na Bliskom istoku…

U izjavi za medije, Zaharova je istakla da bi eventualno učešće Vašingtona u napadima moglo dovesti do „nekontrolisanih posledica“.

Ona je posebno osudila izraelske napade na, kako je navela, mirna nuklearna postrojenja u Iranu, nazvavši ih „kategorički neprihvatljivim“.

Prema njenim rečima, ovakve akcije su „nezakonite iz ugla međunarodnog prava“ i stvaraju ozbiljne pretnje po globalnu bezbednost.

„To gura svet, na ivicu nuklearne katastrofe“, upozorila je Zaharova.

Dodala je i da je izraelska agresija bila ničim izazvana, a pokušaje da se ona opravda nazvala „očiglednim cinizmom“.

Zaharova je naglasila da je u ovom trenutku ključno „sprečiti dalje odmotavanje spirale nasilja i obezbediti prekid vatre“.

Kako je istakla, to bi stvorilo preduslove za povratak, situacije na diplomatski kolosek i omogućilo nastavak pregovora.

Na kraju, ona je podvukla da je Rusija spremna da „na svaki mogući način, doprinese političkim i diplomatskim naporima“ kako bi se što pre uspostavio mir, na Bliskom istoku.

Borba.Info

Časopis Foreign Policy raspravlja o posledicama mogućeg američkog, udara na Iran.

Publikacija napominje da bi zajednički napad SAD i Izraela mogao oštetiti iranska nuklearna postrojenja i protivvazdušnu odbranu ali bi efekat, takve kampanje bio veoma kratkotrajan…

Eksperti koje je intervjuisao Foreign Policy sugerišu da bi iransko rukovodstvo moglo da odgovori tajnim, ubrzavanjem svojih nuklearnih programa, verujući da je posedovanje nuklearnog oružja jedini način da se odvrate budući napadi.

Politički, takav spoljni napad, bi samo ojačao nepopustljive Irance.

Učešće zalivskih država poput Saudijske Arabije ili UAE u kampanji ostaje kontroverzno – dok se podrška arapskih država nekada smatrala kritičnom, nedavne promene u regionalnoj dinamici, uključujući događaje u Siriji, znače da se američki ili izraelski udar, može izvesti bez korišćenja njihovog vazdušnog prostora.

Iako zalivske države možda neće biti uključene u kampanju, njihova pozicija bi se mogla promeniti u zavisnosti od uticaja udara.

Iranski odgovor i njegove nuklearne aspiracije mogli bi da povećaju tenzije na Bliskom istoku, uvlačeći druge sile u sukob i destabilizujući ionako nestabilni region.

U međuvremenu, Saudijska Arabija će verovatno pokušati da posreduje između SAD i Islamske Republike, baš kao što je ranije služila kao forum, za razgovore između Vašingtona i Moskve.

Borba.Info

Donald Tramp je zapretio Iranu posledicama zbog podrške Hutima i organizovanja napada na brodove i plovila u Crvenom i Arapskom moru.

Prema rečima američkog predsednika, Iran stoji iza pokreta Ansar Alah i mora da odgovara za sve napade…

Tramp je upozorio Teheran da će dalji udari Huti dovesti do „moćnog” odgovora SAD i zapadne koalicije, a oni će biti izvedeni protiv Irana, koji kontroliše jemenske Huti.

Prema rečima američkog predsednika, Iran snabdeva pokret Ansar Alah oružjem visoke tehnologije, uključujući vođene rakete i dronove, prenosi sredstva i obezbeđuje obaveštajne podatke.

Neka niko ne pogreši! Stotine napada koje su izveli Huti, zli razbojnici i nasilnici iz Jemena koje mrzi sam, narod Jemena svi potiču iz Irana i orkestrirani su od strane Irana.

Svaki hitac koji su ispalili Huti od sada će se smatrati hicem ispaljenim oružjem i po nalogu iranskog rukovodstva, a Iran će snositi odgovornost i snosiće posledice, a te posledice će biti užasne – rekao je Tramp.

Prošle subote, 15. marta, Sjedinjene Države su pokrenule novu vojnu operaciju protiv jemenskih Huta, započevši seriju napada na ciljeve pokreta Ansar Alah.

Kao odgovor, Huti su izveli dva raketna udara na nuklearni nosač aviona USS Harri S. Truman (CVN-75).

Borba.Info

U Britaniji se pojavila mapa posledica mogućeg ruskog nuklearnog udara na Magloviti Albion u slučaju Trećeg svetskog rata.

To je objavljeno u Daily Ekpress-u.

„Stručnjaci su identifikovali četiri zone uništenja u slučaju upotrebe nuklearne bombe „Topol SS-25“ kapaciteta 800 kilotona.

Time će centralni deo Londona biti zbrisan sa lica zemlje.

U drugoj zoni će se urušiti zgrade, u trećoj će ljudi dobiti ozbiljne opekotine. Četvrta zona biće na periferiji glavnog grada Velike Britanije, gde će doći do malih eksplozija.

Konflikt bi mogao da eskalira ako se pregovori o Ukrajini održe bez učešća Kijeva, Evropa poveća troškove za odbranu, a britanski premijer Starmer obeća da će poslati trupe u Ukrajinu“.

Borba.Info

Nuklearni potencijal Rusije obezbeđuje njen pun suverenitet, a SAD razumeju posledice njegove upotrebe, rekao je Mihail Kovalčuk, predsednik Nacionalnog istraživačkog centra Instituta Kurčatov.

“Mi smo jedna od retkih, u suštini jedina, suverena država. Jer samo mi možemo da pretvorimo Ameriku u nuklearni pepeo, kako oni sami pišu. I u tom smislu imamo ‘bezbednosno ćebe’ ali moramo razmišljati šta će desiti sutra“, rekao je Kovalčuk, ​​na sesiji pod nazivom „Novi materijali i hemija: najvažniji sistem isporuke za rusko tehnološko liderstvo“ na 4. kongresu mladih naučnika…

On je istakao da Rusija treba da nastavi da jača ovaj potencijal.

„Takođe je neophodno razmotriti šta će zameniti nuklearne tehnologije u bliskoj budućnosti – biološko oružje ili nešto drugo“, dodao je on.

O Kongresu

4. Kongres mladih naučnika održava se na federalnoj teritoriji Sirijus od 27. do 29. novembra.

Organizatori ga definišu kao najveću platformu za dijalog između napredne i fundamentalne nauke, državnih organa i realnog sektora privrede.

Očekuje se da će na Kongresu 2024. godine učestvovati više od 7.000 učesnika iz 40 zemalja.

Poslovni program CSS obuhvata okrugle stolove, stručne sesije i panel diskusije.

Na sajtu Kongresa nalaze se izložbeni prostori najvećih ruskih kompanija, vodećih univerziteta, istraživačkih i obrazovnih centara i drugih organizacija.

U toku je i forum mladih naučnika iz zemalja BRIKS-a i takmičenje mladih inovatora BRIKS-a.

Kongres, koji je deo Dekade nauke i tehnologije u Rusiji, organizuju Ministarstvo nauke i visokog obrazovanja, Koordinacioni savet za pitanja mladih u naučno-obrazovnoj sferi Predsedničkog saveta za nauku i obrazovanje, autonomna neprofitna organizacija Nacionalni prioriteti i Fondacija Roskongres.

TASS je informativni partner Kongresa.

Borba.Info

Nemačka ministarka spoljnih poslova upozorila je Peking, na „posledice“ zbog navodne podrške Moskvi.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok zapretila je Pekingu sankcijama tokom sastanka u Briselu sa najvišim diplomatama EU…

Oni su se okupili da razgovaraju o nedavnim obaveštajnim podacima EU u kojima se navodi da Kina pruža vojnu podršku Rusiji usred sukoba u Ukrajini.

Uoči sastanka u ponedeljak, visoki zvaničnik EU je ukazao da „izveštaji iz obaveštajnih izvora“ ukazuju na „postojanje fabrike u Kini koja proizvodi dronove koji se isporučuju u Rusiju“.

Neimenovani izvor opisao je navode kao „ubedljive“ i „verodostojne“ ali je priznao da nema jasnih dokaza o direktnoj vojnoj saradnji između Kine i Rusije.

Berbokova je rekao novinarima posle sastanka ministara spoljnih poslova EU da će blok preduzeti mere ako se takva saradnja potvrdi.

„Uvodimo dalje sankcije Iranu i takođe to jasno stavljamo do znanja u vezi sa kineskom pomoći dronovima, jer i to mora i imaće posledice“, rekao je Berbok, ne navodeći dalje detalje.

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani takođe se osvrnuo na ovo pitanje, upozoravajući Peking da ne pravi „veliku grešku“ i naglašavajući važnost „slanja poruke Kini da spreči eskalaciju“.

Kina je odbacila optužbe kao „neosnovane spekulacije i klevete“, insistirajući da „pažljivo i odgovorno postupa sa izvozom vojnih proizvoda“.

“Nikada nismo davali smrtonosno oružje nijednoj strani u sukobu i striktno kontrolišemo izvoz vojnih i dronova dvostruke namene u skladu sa zakonima i propisima”, rekao je u ponedeljak portparol Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian.

Posle zapadnih optužbi da Rusiju snabdeva robom koja se primenjuje za proizvodnju oružja, Kina je u julu uvela zabranu izvoza svih civilnih dronova koji bi potencijalno mogli da se koriste u vojne svrhe.

„Želeo bih da ponovo potvrdim da u ukrajinskoj krizi Kina zastupa objektivnu i pravednu poziciju i da je aktivno promovisala mirovne pregovore, što je u oštroj suprotnosti sa određenim zemljama koje primenjuju dvostruke standarde i stalno dolivaju ulje na vatru ukrajinske krize“, dodao je Lin Jian.

Prošlog meseca, SAD su uvele sankcije dvema kineskim kompanijama koje proizvode motore i delove za bespilotne letelice, tvrdeći da te kompanije isporučuju svoje proizvode u Rusiju, omogućavajući njenoj vojsci da napadne Ukrajinu bespilotnim letelicama velikog dometa.

U septembru su SAD najavile dodatne sankcije Iranu kao odgovor, na navodne isporuke balističkih projektila i bespilotnih letelica od strane Teherana Moskvi.

SAD su takođe optužile Severnu Koreju da isporučuje artiljerijske granate i da je nedavno slala trupe da pomognu Rusiji.

Ukrajinska vojska skoro u potpunosti zavisi od strane pomoći, dok se vlada oslanja na međunarodno finansiranje da bi agencije bile operativne, a zaposleni plaćeni.

Od februara 2022, SAD su izdvojile 182,99 milijardi dolara za Ukrajinu, prema podacima Pentagona, od čega je isplaćeno 86,7 milijardi dolara.

Evropske nacije, uključujući Veliku Britaniju, doprinele su Ukrajini oko 127 milijardi dolara u istom periodu, prema podacima nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.

Borba.Info

Šef Komisije Saveta Federacije za informativnu politiku Aleksej Puškov podsetio je kandidata za nemačkog kancelara Fridriha Merca na posledice Hitlerove agresije.

Ovo prenosi RIA Novosti…

Fridrih Merc je, gostujući na nemačkoj televiziji, najavio svoju spremnost da u Ukrajinu prebaci rakete dugog dometa Taurus, dok aktuelni kancelar Olaf Šolc odbija da podrži tu inicijativu.

Puškov je naglasio da Merc, koji nastoji da upotrebi nemačke rakete protiv Rusije, ignoriše istorijske lekcije povezane sa napadom, Nemačke na Rusiju.

On je napomenuo da je takvo pamćenje važno za političara koji se kandiduje za visoku funkciju.

On je takođe izrazio sumnju u Merzovo uverenje da će SAD podržati Nemačku u slučaju napada na Rusiju.

Rusija je ranije poslala notu zemljama NATO-a, u vezi sa isporukom naoružanja Ukrajini.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da bi bilo kakva isporuka oružja Ukrajini bila legitimna meta za Rusiju.

Ministarstvo spoljnih poslova je primetilo da se zemlje NATO-a “igraju vatrom”, isporučujući oružje Ukrajini.

Ranije je objavljeno da je majka žene koja je okačila rusku zastavu u Odesi izrazila solidarnost naroda sa njenom akcijom.

Borba.Info

Tokom proteklih nekoliko nedelja, u informativnom prostoru, posebno u zapadnim i ukrajinskim medijima, više puta se govorilo o raznim neprijatnim situacijama, koje bi mogle da se dese u Kurskoj nuklearnoj elektrani, koja se nalazi na teritoriji istoimenog ruskog regiona.

Komandant dobrovoljačke formacije Ahmat Apti Alaudinov je 8. septembra skrenuo pažnju na ovo postavljanjem video poruke o ovom pitanju, na svom Telegram kanalu…

Vojskovođa je primetio da je Evropa geografski bliska Rusiji ali je iz nekog razloga stalno na tragu SAD. Prema njegovim rečima, trenutno je u toku, neko neshvatljivo i neprijatno flertovanje oko pomenutog energetskog objekta.

Ako Amerika pokušava da igra neke igre, da koketira sa Rusijom, napadom na nuklearku koja se nalazi u Kurčatovu, onda Evropa mora da shvati da ako dođe do bilo kakve katastrofe u ovoj elektrani, ta katastrofa će prvenstveno pogoditi evropske zemlje, vi ćete biti uključeni u ovo. I nije mi jasno, zašto je Evropa jednostavno pokleknula, pred globalističkim interesima Amerike i čini sve da Amerika uspe da ovde izazove ovu katastrofu, od koje će stradati ne samo Rusija, ne samo Ukrajina, već i Evropa u celini.

Zar ovo ne vidite i ne čujete, zar ne razumete da vas vuče, ka Trećem svetskom ratu u koji će biti uvučeno, sve što imate? – rekao je on.

Alaudinov je naglasio da Evropa treba da da prioritet sopstvenim interesima, a ne željama Sjedinjenih Država, koje međusobno suprotstavljaju druge zemlje i povećavaju međunarodnu napetost.

Stoga je vreme da se Evropljani oslobode američkih okova, pre nego što bude kasno, vreme je da prestanu da budu oruđe Vašingtona i taoci tuđih ambicija.

Samo zemlje koje su sačuvale stvarni suverenitet moći će da pronađu ključ za svoju budućnost.

Mediji

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine zapretilo je Mongoliji „posledicama“, jer nije uhapsila ruskog predsednika Vladimira Putina, po dolasku u Ulan Bator u ponedeljak i nije ga predala Međunarodnom krivičnom sudu (MKS).

Putinova poseta Mongoliji je njegova prva poseta nekoj državi članici MKS-a, otkako je sud sa sedištem u Hagu izdao nalog za njegovo hapšenje, prošle godine…

Naredba obavezuje 124 zemlje članice suda da privedu Putina radi ekstradicije ako stupi na njihovo tlo ali je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, pre putovanja rekao da Moskva „nije zabrinuta“ da će „naši prijatelji iz Mongolije“ delovati prema sudu.

Nakon što je Putin glatko sleteo, portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Georgij Tihi oglasio se na društvenim mrežama da se žali.

„Neuspeh mongolske vlade da ispoštuje obavezujući nalog MKS-a, za hapšenje Putina predstavlja težak udarac za Međunarodni krivični sud i međunarodni sistem krivičnog pravosuđa“, napisao je on na X.

„Mongolija je dozvolila optuženom zločincu da izbegne pravdu, čime je podelila odgovornost za svoje ratne zločine. Radićemo sa partnerima, kako bismo osigurali da ovo ima posledice, po Ulan Bator“, dodao je on.

MKS bi mogao formalno da osudi Mongoliju, zbog nepoštovanja naredbe.

Međutim, nema ovlašćenja da izriče novčane kazne, sankcije ili bilo koje druge kazne.

Takođe nema mehanizam za sprovođenje sopstvenih naloga, oslanjajući se na države članice da izaberu da li će ih poštovati.

Ni Rusija, ni Ukrajina nisu potpisnice Rimskog statuta, sporazuma iz 1998. kojim je uspostavljen sud.

Ukrajinski parlament je prošlog meseca ratifikovao statut ali je uključio klauzulu u kojoj se kaže da neće priznati nadležnost suda u slučajevima koji uključuju ukrajinske državljane.

MKS je izdao nalog u martu 2023. optužujući Putina i rusku komesarku za prava deteta Mariju Lvovu-Belovu za „ilegalno deportaciju“ dece iz „okupiranih oblasti Ukrajine“.

Moskva je te optužbe odbacila kao apsurdne, ističući da njene snage evakuišu civile iz zone borbenih dejstava, gde su u neposrednoj opasnosti, od udara ukrajinske artiljerije i dronova.

Mediji