Možda prvi put gledamo rođenje meseca.

Astronomi su primetili disk ostataka, oko udaljene planete nazvan PDS 70 c, i on je dovoljno masivan, da je mlada egzoplaneta možda u procesu formiranja eksomona.

Kada se formira novi zvezdani sistem, planete se spajaju iz oblaka ostataka, koji se naziva cirkustelni disk.

Tada planete mogu da usisavaju gas i prašinu iz tog oblaka da bi formirale sopstvene cirkuplanetarne diskove, koji hrane rast planeta i obezbeđuju materijal za stvaranje meseca.

Zvezda PDS 70, udaljena oko 370 svetlosnih godina od Zemlje, pružila je istraživačima jedinstvenu laboratoriju za proučavanje ovog procesa.

Njegove dve džinovske planete, PDS 70 b i c, jedine su dve, koje su primećene, dok su još uvek ugrađene u njihov okozvezdani disk.

Sada su Miriam Benisti sa Univerziteta u Grenoble Alpes u Francuskoj i njene kolege potvrdile, da PDS 70 c – a možda i PDS 70 b – takođe ima cirkuplanetarni disk.

„Znamo puno planeta ali to su završene planete i moramo da koristimo modele da bismo pokušali da shvatimo, kako se planete formiraju gledajući konačni proizvod“, kaže Alessandro Morbidelli iz Opservatorije Azurne obale u Francuskoj, koji nije uključen u ovaj posao.

“Sa ove dve, direktno vidimo kako nastaju džinovske planete i njihovi meseci, tako da su ove planete izuzetne.”

Istraživači su ovaj disk primetili pomoću Atacama Large Millimeter / submillimeter Arrai (ALMA) u Čileu. Tamo je i ranije bilo nagoveštaja cirkuplanetarnog diska ali nikada ništa odlučno.

Otkrili su da, u zavisnosti od veličine zrna prašine na disku oko PDS 70 c, on verovatno sadrži ukupnu masu prašine, koja iznosi oko 0,7 do 3,1 procenta mase Zemlje.

„Ne možemo da identifikujemo nijedan mesec koji se formira ali ima dovoljno materijala za njihovo formiranje i vrlo je verovatno da se tu formiraju sateliti“, kaže Benisti.

Planeta je nekoliko puta masivnija od Jupitera, tako da na kraju može formirati više meseca baš kao i Jupiter, kaže ona.

“Gledajući ka planeti, bilo bi slično onome kako Mlečni put izgleda u zaista mračnoj noći, ovoj blistavoj pruzi preko noćnog neba ali bio bi mnogo, mnogo širi”, kaže član tima Richard Teague sa Harvarda.

PDS 70 b verovatno ima i disk ali nije toliko svetao, što bi moglo značiti da je napravljen od manjih zrna prašine ili samo od plina, kaže Benisti.

Istraživači su takođe pronašli tokove prašine, koja je tekla sa spoljnog zvezdanog diska prema zvezdi, u područje gde bi, ako je ovaj zvezdani sistem sličan našem, mogle da se formiraju manje stenovite planete.

„Strimeri donose materijal sa spoljnog diska na unutrašnji disk, a to nije važno samo za formiranje planeta sličnih Zemlji, već je zvezda još uvek beba, tako da je još uvek materija, koja raste“, kaže Benisti .

Ovaj sistem nam pruža prozor za proučavanje formiranja planeta i meseci uopšte ali sa svoje dve džinovske planete, koje odražavaju Jupiter i Saturn podseća i na naš sopstveni Sunčev sistem, mada veći.

To nam omogućava da shvatimo, kako su se planete i meseci u našem Sunčevom sistemu formirali i evoluirali.

Borba.Info