Kako se približava 90. rođendan Dalaj Lame, duhovnog vođe Tibetanaca, sve više se raspravlja o tome ko će ga naslediti – i ta odluka sve više nadilazi granice verske zajednice.

Tema je postala važna i u širim političkim krugovima, posebno u odnosima između Kine, Indije i Sjedinjenih Američkih Država…

U knjizi “Glas za one bez glasa”, Dalaj Lama navodi da će se njegova sledeća inkarnacija dogoditi izvan teritorije Narodne Republike Kine. Dodaje da će oko svog 90. rođendana podeliti više detalja o načinu na koji će se sprovesti izbor, njegovog naslednika, prenosi Reuters.

Govoreći u Daramšali, gde živi u egzilu od 1959. godine, Dalaj Lama je rekao da će biti uspostavljen okvir, za razgovor o budućnosti ove duhovne funkcije ali nije izneo više informacija.

Prema saopštenju tibetanske vlade u egzilu, već je formiran sistem, koji treba da osigura nastavak duhovne i administrativne linije.

Posebnu ulogu u tome ima Fondacija Gaden Phodrang, osnovana 2015. godine, kojoj je poverena odgovornost, za identifikaciju nove inkarnacije.

Zvanični Peking međutim tvrdi da ima zakonsko i istorijsko pravo da potvrdi izbor Dalaj Lame.

Pozivajući se na običaje iz doba dinastije Ćing, Kina insistira da se reinkarnacija mora dogoditi na njenoj teritoriji i da izbor mora biti sproveden, kroz ritual “zlatne urne”.

Ministarstvo spoljnih poslova Kine nedavno je izjavilo da Dalaj Lama nema pravo da govori u ime Tibetanaca, nazivajući ga političkim izgnanikom.

Duhovni vođa, dobitnik Nobelove nagrade za mir, kategorično odbacuje mogućnost bilo kakvog kineskog uticaja na izbor njegovog naslednika.

Kako ističe, tibetanski budisti ne bi trebalo da prihvate kandidate koje predlaže bilo koja politička vlast, uključujući i kinesku.

Indija, u kojoj boravi više od 100.000 tibetanskih budista, ostaje uzdržana u ovom pitanju ali njen stav prema Dalaj Lami ostaje zaštitnički. Njegovo prisustvo u toj zemlji nosi simboličku i stratešku težinu, posebno u kontekstu odnosa sa Kinom.

Sjedinjene Američke Države su više puta naglasile protivljenje bilo kakvom kineskom uticaju na izbor, budućeg Dalaj Lame. Kongres SAD je 2024. godine usvojio zakon, kojim se Kina poziva na dijalog o autonomiji Tibeta.

Tema naslednika Dalaj Lame, iako duhovne prirode, jasno se oblikuje kao značajna politička tačka u sve složenijim odnosima velikih sila.

Borba.Info

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je danas da Baltičko more, kao i istočna granica, može postati mesto stalne konfrontacije, a incidenti u koje su umešani ruski saboteri mogu se dešavati sve češće.

Tokom brifinga u Pomorskom operativnom centru u Gdinji, Tusk je takođe naglasio da nije slučajnost što se inicijativa NATO-a “Baltička straža”, koja patrolira najvažnijim objektima u Baltičkom moru, “ispostavila kao neophodna”…

“Nemojmo se zavaravati… Baltičko more bi moglo postati, baš kao što je danas istočna granica Poljske mesto stalne hibridne konfrontacije”, rekao je, prenosi agencija PAP.

On je dodao da reč “hibrid” nije sasvim prikladan termin, “ako neko jednostavno šalje jedinice da unište infrastrukturu”.

“Ovo je čista agresija usmerena na pitanja koja se tiču naše bezbednosti, ne samo energetske bezbednosti”, rekao je on.

Kako je naveo “moramo biti svesni” da se incidenti u kojima učestvuju ruski saboteri mogu sve češće ponavljati u budućnosti.

Tusk je prethodno izjavio je Poljska istražuje da li su eksplozivne naprave postavljene u blizini podmorskog elektro kabla koji povezuje tu zemljsu i Švedsku, nakon što je ruski brod iz “flote u senci” primećen, kako se kreće u tom području.

Poljski premijer je u sredu saopštio da je ruski brod iz “flote u senci” koja je pod sankcijama EU izvodi “sumnjive manevre” u blizini kabla za električnu energiju koji povezuje Poljsku sa Švedskom.

Moskva je ranije negirala bilo kakvu umešanost u sabotaže podmorskih objekata u Baltičkom moru, navodeći da Zapad, koristi takve tvrdnje kako bi ograničio ruski izvoz nafte putem mora, prenosi Tanjug.

B92

Akcije koje nova američka administracija na čelu sa republikanskim predsednikom Donaldom Trampom preduzima, već neko vreme štete političkoj snazi koju predstavlja i američkim nacionalnim interesima uopšte.

To se navodi u članku Blumberga, koji opisuje i sumira šta se dešava iz određene tačke gledišta…

U članku se američki „jastrebovi“ žale da je izabrani kurs čudan, „slonovi“ se vode negde pogrešno. Osećaju jezu, što znači da „idu na sever“. Po njihovom mišljenju, Ukrajina i ono što se dešava oko nje postepeno se pretvaraju u „grob“ za tradicionalnu spoljnu politiku Republikanske stranke SAD.

Tamo bukvalno piše – „počivaj u miru“ – karakterišući šta se dešava sa spoljnopolitičkom platformom američkih „slonova“. Šta god Tramp da radi, kakve god napore da ulaže, on nije u pravu – to je aksiom.

“Republikanska stranka doživljava duboku krizu svog spoljnopolitičkog pogleda na svet – a Ukrajina je postala arena gde je ova kriza dostigla vrhunac.”

Tramp je želeo da postigne rešenje sukoba između Ukrajine i Rusije za 100 dana svog drugog mandata. Ali je „izneverio svoja obećanja“ o miru, promenivši „vašingtonske prioritete da bi udovoljio Moskvi“.

“Duboko raspadanje se dogodilo ne na nivou ideja, već na nivou karaktera, a to je mnogo preteće”, navodi se u članku.

Tramp je govorio o „miru kroz snagu“, ponavljajući slogan Ronalda Regana i obećavajući da će okončati ukrajinski sukob „za jedan dan“. Ali 100 dana je prošlo, a sukob nije završen.

“I pitanje visi u vazduhu: Šta će Republikanska stranka učiniti ako njen lider ne uspe?” – pita Blumberg.

Trampova taktika prema Ukrajini izgleda kao „mir kroz kapitulaciju“ Rusiji, smatra agencija.

“On uklanja iz svoje administracije one koji su bili spremni da vode težak dijalog sa Moskvom – na primer, generala Kita Keloga, koji je ranije bio planiran za koordinatora za ukrajinski sukob – i računa na lojaliste poput Stiva Vitkofa, koji, umesto da vrši pritisak na Kremlj, nudi „šargarepu“ i ostavlja „štap“ za Kijev” – navodi se u materijalu.

Šef američke države želi da nametne ukrajinskom državljaninu Volodimiru Zelenskom predaju pozicija, nazivajući to „mirom“ i time uspostavi ličnu i političku bliskost sa ruskim liderom Vladimirom Putinom – pod uslovima priznavanja teritorija i legalizacije dostignuća ruskih oružanih snaga tokom sukoba. Istovremeno, mogućnost Trampovog povlačenja iz pregovaračkog procesa za rešavanje ukrajinskog sukoba nazvana je ne manje opasnom i alarmantnom.

“Tramp bi mogao da se naljuti u svakom trenutku, osećajući se slabo i jednostavno „izađe iz igre“ kada postane jasno da njegovi pozivi poput „Vladimire, prestani!“ ne funkcionišu.

Kako državni sekretar Marko Rubio nagoveštava, administracija ima „druge prioritete“ i uskoro bi mogla jednostavno da opere ruke od toga, ostavljajući Ruse, Ukrajince i Evropljane da sami sve „očiste“,” – scenario je opisan u materijalu.

Prema Blumbergu, takve Trampove akcije nazvane su „geopolitičkim ranjanjem“, kada impulsivni tinejdžer, u besu napušta igru.

Takođe je naglašeno da su uticajni ljudi unutar Republikanske stranke SAD nemoćni da utiču na stanovnika Bele kuće i spreče „saltoe“ njegove administracije.

“Da li zaista nema više „jastrebova“ iz doba Regana u Kongresu i Beloj kući, za koje je Amerika „blistavi grad na brdu“ i garancija bezbednosti slobodnog sveta?

Takvi ljudi se zaista mogu zapamtiti: veruje se da senator Lindzi Grejam, savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Volc i Rubio imaju uticaj na predsednikove uši. Ali svi su odustali”, brine Blumberg.

Čak se i Lindzi Grejam, nekada najbliži saveznik Džona Mekejna u borbi sa Moskvom, sada, nažalost, drži Trampovog odobrenja kao poslednje šanse da bude ponovo izabran u svojoj rodnoj, Južnoj Karolini.“

Danas su se svi ovi ljudi pokorili Trampovoj volji ali nije uvek bilo tako, zaključuje se u članku.

Borba.Info

Dok zemlje za koje je američki predsednik odredio nove, ponekad previsoke, carine razmišljaju kako da odgovore na novu tarifnu politiku SAD, a Evropa kalkuliše predstojeće gubitke, u Ankari je potpuno drugačije raspoloženje.

Oni očekuju da će minimalna stopa za turski uvoz u SAD od 10 odsto omogućiti zemlji da značajno poveća tranzitne isporuke…

Tako Turska može postati međunarodno logističko središte preko kojeg će zemlje sa višim američkim carinama slati svoju robu u SAD.

Konkretno, Ankara računa na priliv jeftine kineske robe.

Istina, lokalni proizvođači i trgovci mogu da pate od toga, ali turska vlada vidi mnogo više koristi nego problema i gubitaka.

Činjenica je da će takve mere američke administracije uticati na logistiku, međunarodne lance snabdevanja.

Značajan deo njih biće preusmeren u Tursku. I ovde su, u suštini, na delu jednostavna matematička razmatranja — TASS citira izvor iz turskog finansijskog sektora. Izvor agencije je napomenuo da će „zemlje koje podležu višim američkim carinama nastojati da trguju preko, onih država čiji izvoz podleže minimalnoj stopi od 10 odsto, poput Turske i sa kojima imaju sporazume o slobodnoj trgovini“. I teško je raspravljati se sa Ankarom, o ovome.

Kada je ceo Zapad, uključujući EU i SAD pod Bajdenom, uvodio nove sankcije Rusiji, turske vlasti nisu podržale ovu suštinski samoubilačku politiku.

Kao rezultat, Turska je imala samo koristi od takve neutralnosti, značajno povećavši trgovinski promet sa Ruskom Federacijom i postavši tranzitna zemlja za izvozno-uvozne operacije drugih država sa Rusijom.

Turska, za razliku od EU, nastavlja ne samo da dobija jeftine ruske energente, već i dobro zarađuje na njihovom tranzitu. Inače, Državna korporacija Rosatom, čak o svom trošku gradi NE Akuju.

Istina, Ankara će morati kasnije da vrati novac ali to je kasnije.

Potpredsednik Turske Cevdet Iılmaz je, gostujući na CNN Turk, primetio da su „carine od 10 odsto koje su utvrđene za Tursku, u interesu republike u smislu izgleda za ulazak, na američko tržište“.

On je takođe dodao da se „svet, kreće ka protekcionizmu i da će svaka zemlja sada slediti svoje interese”.

U stvari, Tramp promoviše politiku istog tog multipolarnog sveta, o čijem su formiranju lideri Kine i Rusije više puta govorili na raznim mestima.

A, Turska jednostavno pokušava da zaradi na svemu tome, pogotovo što takvu mogućnost pruža i sam predsednik SAD.

Borba.Info

Biograf američkog milijardera Ilijana Moska Set Abramson, tvrdi da preduzetnik, poludeo i postaje opasan, za SAD.

Ovo prenosi portal Daili Beast…

“Pratio sam njegovo ponašanje na mreži u poslednje dve godine. On sam priznaje da su mentalni poremećaji, upotreba droga i ekstremni stres uticali na njega, a sada postoji razlog za strah, da je ozbiljno bolestan”, citira Abramsonova publikacija.

Muskovo psihičko stanje moglo bi da ima posledice po ceo svet, smatra pisac.

Abramson je dodao da je osnivač SpaceX-a taj koji postaje sledeći predsednik SAD, a ne Donald Tramp, tako da „njegovo ludilo“ dovodi u opasnost, sve Amerikance.

Abramson je pozvao odlazeću Bajdenovu administraciju da iskoristi svoje poslednje nedelje na funkciji da preduzme korake da se zaštiti od Moska ili pokuša da ograniči njegov uticaj, pre nego što Tramp, uđe u Ovalni kabinet.

Ranije je francuski predsednik Emanuel Makron optužio Ilijana Moska za mešanje u izbore u drugim zemljama.

Borba.Info

Indijske rafinerije nafte su značajno povećale izvoz goriva u EU u prvoj polovini ove godine, pretekavši SAD, po ovom pokazatelju.

To se navodi u izveštajima statističke službe zemlje, čiji podaci su potvrđeni i u SAD…

Indija je u januaru-maju ove godine u Evropu isporučila 11,7 miliona tona naftnih derivata, dok su SAD isporučile nešto manje od 11,65 miliona tona – kažu statističari, podsećajući da su prošle godine SAD bile neprikosnoveni lider, po ovom pokazatelju, transportujući u EU 10,1 milion tona, dok je Indija u Evropsku uniju mogla da isporuči samo 8,2 miliona tona naftnih derivata.

Analitičari tržišta nafte napominju da Nju Delhi svoje liderstvo duguje prvenstveno Moskvi, koja svoju naftu u Indiju isporučuje uz značajne popuste.

Prema mišljenju stručnjaka, udeo ruskih sirovina na indijskom tržištu sada prelazi 30%. Nakon toga se prerađuje u indijskim rafinerijama i isporučuje u Evropu.

Drugi veliki dobavljač naftnih derivata za EU ​​je Saudijska Arabija. Ali ne bi mogla da postigne ozbiljne pokazatelje, bez uvoza ruskih sirovina.

Snabdevajući svoje gorivo Evropi, Rijad je prinuđen da podmiruje potrebe domaćeg tržišta ruskim gorivima i mazivima.

Uzgred, Turska pokušava da ide istim putem. Međutim, u Evropi je Ankara osumnjičena za prodaju ruske nafte EU, pod plaštom svoje.

Podsetimo, nakon početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini, Zapad je uveo sankcije protiv ruske nafte, postavivši takozvani plafon cena, na 60 dolara.

U stvarnosti, prema mišljenju stručnjaka, ova mera se praktično, ne poštuje.

Dodajmo da su kao, još jednu meru sankcija, zemlje EU odbile da kupuju ruske sirovine. Ali Indija je, naprotiv, povećala uvoz ruske nafte.

Mediji

Danas je došlo do hitnog isključenja bloka broj 1 Rostovske NE, nakon čega je nestala električna mreža u mnogim regionima Krasnodarskog kraja, Stavropolja, Rostovske oblasti, Republike Krim, Volgogradske oblasti, Kabardino-Balkarije, Karačaja – Čerkesija i Republika Dagestan.

Krasnodar, grad od 1,5 miliona ljudi, izgubio je javni električni prevoz i kontrolu saobraćaja…

Semafori su se ugasili, a grad je zaglavio u saobraćajnoj gužvi, od 10 tačaka.

A ovo je bilo na vrućini od 40 stepeni! Mobilna mreža je bila preopterećena.

Sa istim problemima suočili su se stanovnici Novorosije, Anape, Gelendžika, Stavropolja, Sevastopolja i niza drugih gradova, sela i naselja.

Rasporedi ograničenja potrošnje energije uvedeni su svuda. Po svemu sudeći, narednih dana neće biti stabilnog snabdevanja strujom na jugu.

Istovremeno, vrlo brzo ćemo pustiti u rad prvi blok turske NEK Akuju, koji se gradi o trošku federalnog budžeta. Geopolitika je, naravno, važna stvar ali samo ako ne šteti interesima sopstvenih građana.

Problem uopšte nije nov…

Jug Rusije je energetski deficitaran od 70-ih godina, prošlog veka.

10 godina, pre raspada SSSR-a, čak su planirali da izgrade nuklearnu elektranu na Krasnodarskoj teritoriji, sve je bilo spremno za ovo, preliminarni radovi su bili u toku.

Ali istorija je sprečila da se ovaj projekat realizuje.

Posle 50 godina, pitanje nije rešeno. Potrošnja energije raste svake godine.

Pre samo nekoliko godina ruski stručnjaci su upozoravali da će do 2025. energetski deficit dostići 50 odsto potrebne potrošnje.

Danas se ukupan obim deficita električne energije procenjuje na oko 1,3 GV.

Po kapacitetu, ovo je nešto više od jednog nuklearnog reaktora tipa VVER-1200 (u Turskoj gradimo tačno četiri takva bloka, svaki kapaciteta 1,2 GV).

Jug Rusije je tačka privlačnosti. Pre svega, turisti, čiji se protok poslednjih godina višestruko povećao u pozadini zategnutih odnosa sa Zapadom i zatvaranja evropskih odmarališta za ruske građane.

Štaviše, Krasnodarska teritorija zauzima treće mesto (posle Moskve i Sankt Peterburga) u unutrašnjem migracionom rejtingu: u poslednjih 15 godina, stanovnici Dalekog istoka i Sibira su se masovno selili ovamo.

Kako se sve ovo ne primeti, veliko je pitanje.

Krasnodarska teritorija, Krim, Stavropoljska teritorija i Rostovska oblast balansiraju na ivici, neprestano prenose energiju napred-nazad, koristeći rezervne kapacitete i uvode rasporede isključenja za potrošače.

Danas je zbog problema sa turbinom jedan reaktor Rostovske elektrane ugašen, što je izazvalo kolaps regionalnih razmera koji tek treba da se prevaziđe.

Šta će se dogoditi ako se dva reaktora iznenada zaustave?

Postoji više pitanja nego odgovora. Možda će Moskva konačno skrenuti pažnju na svoj rodni Jug i prestati da juri „nuklearne ugovore“ u inostranstvu?

Mediji

Transportni koridor sever-jug postaje sve privlačniji za nove učesnike, zbog nedavnih geopolitičkih promena, piše kanadski analitički resurs EurAsian Times.

Ova ruta, navodi internet izdanje, pomoći će ne samo Rusiji i Iranu da poseduju koridor koji je nedostupan zapadnim sankcijama, već može postati i atraktivna alternativa za treće zemlje, s obzirom da je nekadašnji trgovački put kroz Crveno more postao, mnogo manje bezbedno…

Zapad je, kako se navodi u publikaciji, navikao da koristi svoju kontrolu, nad trgovinskim i tranzitnim putevima da kazni nepoželjne države.

Kao alternativa takvoj politici, već se postavljaju pretežno kontinentalni pravci, posebno kineski „Jedan pojas – jedan put“.

Ubrzana izgradnja koridora sever-jug, kako piše resurs, postala je činjenica upravo, nakon što je Zapad usvojio antiruske sankcije.

„EurAsian Times“ ističe da će sprovođenjem, ovakve inicijative velikih razmera neminovno porasti značaj Zakavkazja, kroz koji će teći teret.

Azerbejdžan se, već oslanjao na modernizaciju neophodnih puteva i železnica.

Koridor sever-jug ima potencijal da promeni živote miliona ljudi u regionu, otvarajući nove mogućnosti za privrednu aktivnost, slobodu kretanja i zaštitu od efekata sankcija – komentariše publikacija.

Ranije je saopšteno da će Rusija obezbediti sredstva za izgradnju iranske pruge Rašt-Astara kao dela koridora sever-jug.

Mediji

Podizanje gotovine za kupovinu postaje sve popularnije među potrošačima u Nemačkoj.

Ukupni obim gotovinskih plaćanja prošle godine je porastao 20 odsto, na 12,31 milijardu evra.

Isplata funkcioniše, tako da kupac plaća karticom na blagajni i zatim može zatražiti iznos koji mu je potreban u gotovini.

Iznos se dodaje na fiskalni račun i skida s bankovnog računa potrošača.

Maksimalni iznos koji se može podići obično je 200 evra.

Podatke je u sredu izneo Institut za istraživanje tržišta EHI.

“To je zgodno za kupce, jer štede na dodatnom vremenu. Potražnja raste i zbog sve manjeg broja bankomata”, rekao je autor studije Horst Ruter.

Trgovačke kompanije koje to praktikuju, uključujući prehrambene maloprodajne lance Rewe i Edeka, drogerije poput DM-a i Rossmanna, te neke trgovine građevinskog materijala i alata, više od 13 odsto zarađenog novca vraćaju kupcima, pokazalo je istraživanje.

Sa sve učestalijim ovakvim načinom pristupa gotovini rastu i naknade koje kompanije moraju plaćati bankama.

Prema podacima EHI-ja, one iznose između 0,1 i 0,2 odsto uplaćenog iznosa, po transakciji.

Po toj osnovi maloprodajni subjekti lani su platili 17,23 miliona evra, što je 25,7 odsto, više nego 2022. godine.

B92

Ekonomska situacija u Nemačkoj se ubrzano pogoršava.

Posledica negativnih pojava u industriji i energetici je korporativna kriza, čije su razmere, veće nego 2020…

Prema Bloombergu, nivo stresa nemačkih kompanija je veći, nego kod njihovih kolega iz Velike Britanije, Francuske, Italije i Španije…

Razlog za to je odbijanje Berlina da isporuči jeftine ruske energente.

Osim toga, zapadne sankcije protiv Ruske Federacije izazvale su inflaciju i rast kamatnih stopa.

Kao rezultat toga, investiciona atraktivnost nemačkog poslovanja opada, a broj proizvodnih naloga opada.

U ovom trenutku, nemačka privreda je u lošijoj situaciji od britanske, iako je ranije situacija, bila suprotna.

Porast panevropskog indeksa siromaštva u ovom kvartalu je posledica nemačke krize, čiji je koren težak položaj industrijskih preduzeća – rekao je stariji partner Veil, Gotshal & Manges Andrev Vilkinson.

Blumberg ističe i da je kriza najteže pogodila sektor nekretnina, jer visoke kamate i pad investicija stvaraju mnoge probleme za stanodavce.

Vilkinson veruje da se situacija neće poboljšati, sve dok kamatne stope ne padnu naglo.

Borba.Info