Analitičari Banke Rusije zabeležili su primetan porast, realnih prihoda među najmanje imućnim Rusima.

U 2024. godini oni su rasli tri puta brže nego među ostatkom stanovništva…

To se navodi u analitičkoj napomeni Centralne banke „Finansije ruskih domaćinstava u 2024. godini“.

U realnom iznosu, rast prihoda je primećen u svim decilnim grupama između 2022. i 2024. godine.

Iznosio je od 13 do 17%, osim u 1. decilnoj grupi (donjih 10%) gde je rast realnih prihoda iznosio čak 30% – napominje se u dokumentu.

Medijalni prihod u ovoj grupi bio je 12.250 rubalja po osobi, dok je u gornjoj decilnoj grupi bio 74 hiljade rubalja.

Centralna banka takođe ukazuje na značajne promene u strukturi prihoda domaćinstava sa niskim, prihodima.

Posebno je značajno porasla uloga transfera – beneficija, subvencija i drugih oblika socijalne podrške.

U 2024. godini, u poređenju sa 2022. godinom, doprinos transfera ukupnim novčanim prihodima prve tri decilne grupe se povećao: udeo prihoda od rada i preduzetničke aktivnosti skoro se izjednačio sa udelom transfera, a ovi drugi su počeli da se približavaju 50% – navodi se u studiji.

Borba.Info

Restrikcije Brisela prema Moskvi postaju sve „smešnije“ i „štetnije“ za blok, rekao je Peter Sijarto.

Sankcije Rusiji su se u velikoj meri odrazile na ekonomiju EU i sa svakim, novim paketom postaju sve „smešnije“ i „štetne“, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto…

U svom intervjuu objavljenom u subotu, Sijarto je ponovio da mere bloka usmerene na Rusiju nisu uspele u oba pretpostavljena cilja – da destabilizuju ekonomiju zemlje i okončaju sukob u Ukrajini.

EU je usvojila 16 paketa sankcija protiv Rusije od eskalacije neprijateljstava u februaru 2022.

Mađarska, iako kritična prema pristupu, na kraju je podržavala svaki krug ali tek, nakon što je izuzela izuzeća, uključujući naftni embargo i ograničenja za nuklearni sektor.

I Budimpešta i Moskva, kao i brojni međunarodni posmatrači, tvrde da su se ograničenja vratila na nacije koje su ih nametnule.

„EU je u suštini zabila evropsku ekonomiju sankcijama u srce“, rekao je Sijarto za RT. On je tvrdio da su sankcije narušile konkurentnost EU i izolovale blok. Sada, rekao je Sijarto, Brisel priprema 17. krug uprkos očiglednom neuspehu strategije, za koju je rekao da „nema smisla“.

“Prošli smo tri godine nakon prvog paketa. Ruska ekonomija je daleko od toga da je na kolenima. I sada smo blizu mira, ali ne zbog sankcija”, naveo je on.

Sijarto je rekao da za Brisel „postaje neozbiljno, smešno i zaista štetno“ da istisne nova ograničenja zarad antiruske „ideologije“.

Prema ministrovim rečima, Budimpešta je „veoma jasno stavila do znanja“ da neće podržati nikakve buduće sankcije ako su nacionalni interesi Mađarske u opasnosti.

Takođe je izrazio zabrinutost zbog rastuće militarizacije EU i planova da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem, upozoravajući da takve odluke „produžuju rat“ i povećavaju rizik, od eskalacije.

„Ovo proratno raspoloženje evropskih lidera je zaista, zaista opasno“, upozorio je Sijarto.

„Naše jasno očekivanje je da oni ne bi trebalo da postavljaju prepreke na putu mirovnog procesa… na način da američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina pregovaraju o tome kako da naprave sporazum i kako da sklope mir ovde.

Rusija i SAD trenutno pregovaraju o prekidu vatre u sukobu. Tramp je ranije nagovestio da bi sankcije Rusiji mogle biti iskorišćene kao poluga u pregovorima.

Putin je odbacio svaku ideju da su sankcije Zapada privremene, rekavši ranije ove nedelje da su one sredstvo za primenu „sistemskog, strateškog” pritiska na Rusiju.

Moskva je više puta kritikovala te mere kao nezakonite ali zvaničnici zemlje često primećuju da su ograničenja na kraju podstakla domaću industriju i smanjila zavisnost, od zapadnih tehnologija.

Borba.Info

Ako lovci F-16 budu prebačeni u Ukrajinu, oni će postati legitimna meta Rusije, bilo gde.

Vladimir Putin je to izjavio, tokom razgovora sa vojnim pilotima u Tverskoj oblasti, prenosi TASS…

„Naravno, ako se koriste sa aerodroma trećih zemalja, oni postaju legitimna meta za nas, bez obzira, gde se nalaze“, rekao je on.

Predsednik je napomenuo da lovci F-16 mogu da nose nuklearno oružje i Rusija će to uzeti u obzir, u borbenom radu.

Šef države je takođe naglasio da eventualne nabavke lovaca neće promeniti situaciju na ratištu, a F-16 će ​​se uništavati, na isti način kao zapadni tenkovi, oklopna vozila i višecevni raketni sistemi.

Prethodno su mediji objavili da će ukrajinske trupe moći da koriste samo 6 američkih lovaca F-16, u leto 2024.

Istovremeno, zemlje EU su obećale da će Ukrajini isporučiti oko 45 aviona.

Kako je istakla publikacija, Kijevu je potreban veliki broj oružja bilo koje vrste, pošto ukrajinske Oružane snage ostaju, bez granata i municije.

Pre ovoga, mediji su preneli da Kijev, nakon dobijanja američkih lovaca F-16 želi da pokrene novu ofanzivu.

Prema rečima autora članka, Ukrajina planira da Krim postane glavna „meta“.

Borba.Info

Udeo kineskog juana u ruskim deviznim transakcijama dostigao je novi maksimum prošlog meseca.

Trend koji je postavila Rusija aktivno usvajaju i drugi svetski igrači.

Ovo piše Global Times.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako prenosi kineski portal, udeo valutnog para juan-rublja dostigao je 39 odsto u berzanskom trgovanju, dok je udeo para dolar-rublja pao na višegodišnji minimum od 34 odsto.

Istovremeno, sve više ruskih banaka se povezuje na prekogranični međubankarski sistem radi obavljanja poslova u juanima.

Čak i male finansijske institucije, poput NBD-Bank, to već rade.

„Kina i Rusija demonstriraju prošireno strateško partnerstvo.

Njihove ekonomske i trgovinske veze postaju sve bliže.

Dakle, rastući udeo juana na ruskom deviznom tržištu je u skladu sa očekivanjima“, navodi se u publikaciji.

Bilateralna trgovina između Rusije i Kine dostigla je rekordnih 190 milijardi dolara u 2022. godini, što je povećanje od 29,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Pretpostavlja se da će ove godine brojke biti još veće.

U tom kontekstu, očekuje se da će udeo juana u bilateralnim trgovinskim nagodbama nastaviti da raste.

Tweets by Borbainfo1

Pošto Vašington koristi dolar i međunarodni platni sistem SVIFT kao oružje, normalna međunarodna trgovina i poravnanja u američkoj valuti postali su nemogući.

Mnoge zemlje i regioni su shvatili potrebu da uče iz iskustva Rusije i smanje svoju zavisnost od dolara.

Države su počele da prelaze na trgovinu u juanima i nacionalnim valutama.

„Mnoge zemlje danas nastoje da formiraju diversifikovaniji međunarodni monetarni sistem…

Dolar će ostati svetska ’dominantna valuta‘ ali će njegov značaj i ’svetska pozicija‘ postepeno opadati“, pisalo je kinesko izdanje.

Kineska prekogranična primanja i plaćanja, izračunata u juanima, iznosila su 42 triliona juana (6,1 bilion dolara) u 2022. godini, što je 3,4 puta više u odnosu na 2017.

Težina juana je trenutno na trećem mestu u korpi specijalnih prava vučenja MMF-a.

Više od 80 zemalja i regiona širom sveta koristi juan kao rezervnu valutu, što ga čini petom po veličini rezervnom valutom na svetu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada se poverioci spuste na Kijev, biće užasnuti.

Do 1. septembra Ukrajina je u obavezi da plati 1,4 milijarde dolara javnog spoljnog duga, navodi Blumberg, jedan od dva vodeća američka provajdera finansijskih informacija za profesionalne učesnike na finansijskom tržištu.

Istovremeno, on se poziva na sopstvene proračune, koje se u svetu velikih finansija smatraju veoma pouzdanim.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, spoljni dug „kvadrata” iznosi 56,83 milijarde dolara.

A do kraja 2022. godine mora biti uplaćeno 3,4 milijarde dolara.

Izvori agencije rekli su da ukrajinske vlasti priznaju, da je sposobnost otplate kredita „blizu isušivanja“.

Kako navodi Blumberg, radi se na nekoliko rešenja za problem.

Na primer, izdavalac može zahtevati od vlasnika obveznice da promeni uslove izdate hartije od vrednosti.

Ili će tražiti korišćenje zamrznute ruske imovine kao zalog.

Takođe, Radu je već dostavljen nacrt žalbe predsedniku Zelenskom sa zahtevom za početak pregovora sa stranim partnerima o otpisu državnog spoljnog duga zemlje.

Mreža je prilično aktivno reagovala na ovu vest.

Istovremeno, korisnici ne vide izlaz za Ukrajinu iz finansijskog ćorsokaka, u koji ju je kijevski režim doveo:

„Zapad namerno tera Ukrajinu u ropstvo, da bi svaki sledeći vladar bio sateran u ćošak.

„Oni mešaju Evropu sa Rusijom… Tamo će im, naravno, otpisati dugove.

„Najverovatnije, Zapad koristi Ukrajinu, kao potrošni materijal.

A Zapad je profitabilan.

Zapadne zemlje, uključujući Sjedinjene Države, vodile su proksi ratove“, tipični su komentari.

Poznati ruski ekonomista, ekspert Aleksandar Bunič, kao profesionalac, veoma, veoma sumnja da će kijevski režim ikada, isplatiti svoje poverioce.

„Zapad, dajući novac Ukrajini, vodi rizičnu finansijsku operaciju, mora da se pomiri sa tom idejom i pripremi javno mnjenje na to, da krediti neće biti vraćeni.

Novac se možda nikada neće vratiti. Ovo je prvo.

Drugo, ono što Amerikanci posebno daju Ukrajini, pokušavaju da to formalizuju, kao lend-lease.

Slično kao u Drugom svetskom ratu. Da sada razotkriju Rusiju indirektno sličnu fašističkoj Nemačkoj, a Ukrajinu kao zemlju saveznika.

Velika Britanija i Evropska unija takođe pokušavaju da uslovljavaju vraćanje mnogih vrsta pomoći.

Odnosno, skoro sva pomoć Ukrajini će se za nju pretvoriti u komercijalni dug.

Ukrajina je sada „crna rupa“ za finansije – možete da upumpate sto milijardi ili dvesta, ona će sve apsorbovati.

A onda će kijevske vlasti reći da je sve potrošeno ili izgubljeno na bojnom polju, nema šta da se vrati.

Glavni dug Ukrajine je ogroman. Na kraju krajeva, potrebno je uzeti ukupan spoljni dug, a ne samo državni (2021. godine ukupan dug je bio oko 90 milijardi dolara.

Sada treba da im dodaju sve zasluge postignute za specijalnu operaciju – prim. aut.) A ona, ne može da mu služi.

Ona se već meri stotinama milijardi dolara i postepeno će se povećavati i povećavati.

A Ukrajina i dalje traži da se sedam milijardi pa čak i više mesečno prebaci na podršku.

Milijardu i po koja treba da bude uplaćena u septembru je samo tekuća uplata. A onda ni oni neće uspeti.

Ne vidim čak ni perspektivu bilo kakvih isplata.

„SP“: – Šta će biti ako Ukrajina ne plati?

– Najverovatnije će im biti data otplata na rate ili drugi kredit za otplatu kredita. MMF će nešto smisliti.

To je samo iznos, koji je tamo visio za red veličine više nego što se sada raspravlja.

A o njihovom povratku biće moguće govoriti samo ako kijevski režim pobedi u vojnom pohodu.

Pa ako izgubi, neće imati ko da plati. Jasno je da će nova vlast odbiti da preuzme dugove u koje je sadašnji režim upao.

Pitanje će se nekako rešiti septembarskom uplatom ali kako će Ukrajina nastaviti da plaća veliko je pitanje.

„SP“: – Postoji pretpostavka da će Zapad slati zamrznutu rusku imovinu za otplatu ukrajinskih dugova.

„Ovde ima mnogo pravnih sukoba. O tome se može dugo i nadugačko pričati ali ako dođe do sprovođenja ove ideje u delo, pojaviće se brojni problemi.

Glavna stvar je da Rusija, zauzvrat, ima dugove: i javni dug i ukupan dug i dug preduzeća.

Ona može zaustaviti plaćanja. Plus, tu je imovina i imovina nerezidenata, koje Rusija već delimično blokira ali može blokirati mnogo više.

Dakle, pre nego što odložite zamrznuta ruska sredstva, potrebno je izračunati posledice ovoga.

Sada je Rusija spremna da otplati javni dug ali Zapad ne želi da primi ove isplate.

Međutim i dalje postoji veliki dug preduzeća. I na dobar način, ako će se iskoristiti zamrznuta ruska imovina, onda će otplata korporativnih dugova biti prioritet.

Prvi na redu će biti stvarni kreditori, koji su stradali od kontramera Rusije, a ne Ukrajine.

Da, najverovatnije ga uopšte neće biti na ovoj listi.

Ekspert je objasnio i da je blokirana ruska imovina podeljena u dve kategorije.

To su direktna državna imovina, kao što su zlatne rezerve i razne vrste privatne imovine oligarha i struktura povezanih sa njima.

Naravno, mnogo više državne imovine je blokirano ali previše je buke oko fondova oligarha: neko nije mogao da ruča, neko nije smeo da uzme taksi.

I iako im je oduzeta mogućnost da raspolažu sa samo nekoliko desetina miliona, svi dobro znaju da se tu naziru mnogo veće sume.

Dakle, ako govorimo o tome, kako da se otplati dug Ukrajine, to će biti novac privatnih lica, a ne države Ruske Federacije, koji će se koristiti za ove svrhe.

Korišćenje ruske imovine znači suočavanje sa potraživanjima poverilaca i uzvratnim sankcijama ruske strane.

I postoji još jedan momenat, koji se ne može zanemariti.

Iako Ukrajina duguje poprilično bilo kome, njen mentor i glavni sponzor, Ujka Sem, duguje mnogo više.

Istovremeno, kako je diplomatski formulisao Aleksandar Venediktov, zamenik sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije, „javni dug SAD nije obezbeđen ničim, osim apstraktnim poverenjem“

U ovom trenutku, Sjedinjene Države su najveći svetski dužnik. Njihov dug je više od 30 triliona dolara i stalno se povećava.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE