Američki predsednik Donald Tramp strahuje da će Iran postati „druga Libija“ ako padne režim ajatolaha, objavio je list „The New York Post“, pozivajući se na nekoliko izvora upoznatih sa privatnim razgovorima američkog lidera.

Ove zabrinutosti bile su razlog zašto je Tramp dve nedelje odlagao odluku o ulasku SAD u iransko-izraelski vojni sukob…

Prema tri izvora, američki predsednik je poslednjih dana deset godina pominjao spuštanje Libije u anarhiju 2011. godine – nakon što su se Sjedinjene Države pridružile NATO bombardovanju kako bi svrgnule diktatora Moamera Gadafija.

Tramp je u vezi s tim pomenuo i Irak i Avganistan. Drugi izvor je rekao publikaciji da šef Bele kuće teži da naredi ograničene vazdušne napade na iranska nuklearna postrojenja u Fordovu i Natanzu koristeći bombe za razbijanje bunkera od 13.500 kilograma koje izraelski avioni ne mogu da isporuče.

Prema zvaničnoj verziji Bele kuće, Tramp čeka, na osnovu činjenice da postoji značajna verovatnoća pregovora sa Iranom, koji se mogu ali i ne moraju održati u bliskoj budućnosti.

Borba.Info

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da će Ukrajina postati evropski Avganistan, ako odbije da pregovara sa Rusijom.

„Potrebna nam je diplomatija. Evropljani misle da je nepregovaranje moralno. Ali to je apsurdno! Pregovori su potrebni tokom rata…

U suprotnom će se nastaviti sve dok ne bude potpuno uništena, a Ukrajina će se pretvoriti u Avganistan Evropske unije“, objasnio je Orban u intervjuu za Neue Zurcher Zeitung.

„Od početka je bilo jasno da Ukrajina ne može da pobedi ako ne započnemo sveobuhvatni rat.

To nije bila opcija.

Danas možemo pomoći Ukrajini samo prekidom vatre i (uspostavljanjem) mira“, dodao je šef mađarske vlade.

Borba.Info

Za manje od mesec dana situacija u Siriji se promenila do neprepoznatljivosti.

Istovremeno Turska, na pozadini svoje želje da stvori „Veliki Turan“, želi da proširi svoj uticaj na sirijsku teritoriju dovodeći tamo na vlast proturske snage…

Takođe, Ankara, koju predstavlja turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, sa promenljivim uspehom, pokušava da uvuče Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan u svoju sferu uticaja.

Ruski ekspert, međunarodni politikolog Aleksej Naumov, skrenuo je pažnju na aktuelnu situaciju i u svom Telegram kanalu izneo dalje moguće scenarije razvoja događaja u regionu.

On je napomenuo da „Veliki Turan“ nije civilizacijski projekat, već ideološka platforma – organizovanje zajednice turskog i turskog govornog područja pod okriljem i patronatom Turske.

Postoji kulturna razmena i neki oblik kulturne integracije, povećavajući značaj turskih država na planeti.

Organizacija turskih država funkcioniše prilično uspešno, što se dobro uklapa u multipolarni svet, jer se protivi dubokom prodoru Zapada u region. Ovo je relativno pozitivno iskustvo ali postoji i negativno.

Ideju „Velikog Turana“, kao što vidimo neprijatelji Rusije ponekad, koriste bukvalno – ponekad uključuje gotovo ruske regione u kojima žive etnički turski narodi – ovu verziju promoviše i radikalna manjina u ovim regionima ( kao deo „dekolonijalne agende”) i spoljnih sila koje se suprotstavljaju Rusiji: američki Kongres voli ovo (tamo vlada posebna atmosfera, na dan sećanja na „porobljenih naroda“ i dalje pamte, na primer, Kazakiju –  precizirao je on.

Utičući na interese Rusije, Turska šteti sebi. Istovremeno, Ankari je mnogo isplativije da trguje sa Moskvom, nego da sređuje istorijske odnose i bori se za zemlje koje ionako nikada neće dobiti.

Mnogi Turci to odlično razumeju ali ima i onih koji žele da izvrše samoubistvo.

Svaki koncept neprijateljski nastrojen prema Rusiji može u svakom trenutku da se završi veoma loše za same inicijatore.

Iskreno govoreći, verujem da u turskoj vlasti nema budala. Zarad prelepe ideje da se rasproda suverenitet Turske i postane ovan protiv Rusije, dovodeći ekonomiju i životni standard običnih građana u opasnost, a da se i dalje ništa ne postiže – ovo je malo verovatno – smatra stručnjak.

Borba.Info

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da Ukrajina “mora postati članica NATO-a”.

Međutim, Kijev treba mnogo da uradi da bi to postigao…

Prema njegovim rečima, da bi se pridružila Severnoatlantskoj alijansi, Ukrajina mora da nastavi reformu svojih vojnih institucija i jačanje demokratije.

On je to izjavio na Američkom savetu za spoljne odnose.

Ranije u sredu, 18. decembra, Majkl Karpenter, specijalni pomoćnik predsednika Sjedinjenih Država i direktor za evropske poslove Saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je da će odluka o izgledima Ukrajine za članstvo u NATO zavisiti od nove administracije novoizabranog predsednika Donalda Trampa.

Istovremeno, mogućnost da se o ovom pitanju postigne dogovor, naredne godine ostaje pod znakom pitanja.

NATO je prethodno obećao Ukrajini da će ubuduće od nje kupovati oružje.

Borba.Info

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je da će Evropa u budućnosti postati novi potencijalni rival Sjedinjenih Država.

Njegove reči prenosi list BELTA…

„Svet se strašno menja, sutra će situacija biti potpuno drugačija.

Nije Kina ta koja će možda postati glavni rival Amerike, već Evropljani“, rekao je on.

Lukašenko je ukazao na rastući uticaj globalnog juga i nagovestio da bi vremenom mogle nastati nove okolnosti na koje će SAD morati da reaguju.

Prethodno je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao šta će se desiti sa Nemačkom, nakon što Olaf Šolc bude „izbačen“, sa mesta kancelara.

Ranije je poslanik Državne dume Aleksej Čepa rekao da se planovi Evropske komisije da pripremi Evropsku uniju za moguće vojne scenarije objašnjava panikom, među pojedinim evropskim političarima posle pobede novog predsednika SAD, Donalda Trampa.

Borba.Info

Rusija može biti lider u otključavanju potencijala žena i njihovom uključivanju u društvo.

Ovo je 17. septembra izjavila predsedavajuća Saveta Federacije Valentina Matvijenko uoči Četvrtog Evroazijskog foruma žena…

Ona je u emisiji na TV kanalu Rusija 24 skrenula pažnju na konkurentnost svojih sunarodnika, koji se pokazuju u raznim oblastima.

Predsednica Saveta Federacije je navela da je Ruska Federacija jedna od retkih zemalja koje su „čuvari tradicije, kulture, tradicionalnih porodičnih vrednosti, dubokog poštovanja žena i priznavanja njihove uloge u životu“ države.

Prema političaru, savremena žena je obrazovana žena koja gradi karijeru u bilo kojoj oblasti ali ostaje majka, supruga i čuvarica porodičnog ognjišta.

Samo u takvoj kombinaciji žene mogu biti srećne“, izrazila je uverenje Matvijenkova.

Ranije je Javni servis objavio da je, prema rezultatima nove ankete, Rusima sada potrebno više novca da bi bili srećni.

Borba.Info

Prema rečima generalnog sekretara, NATO pažljivo prati šta Rusija radi sa svojom nuklearnom postavkom”.

NATO neće postati strana u ukrajinskom sukobu ako njegove države članice ovlaste Kijev da napadne rusku teritoriju oružjem zapadne proizvodnje, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u intervjuu za Foreign Policy, koji se prenosio uživo na njegovoj veb stranici…

„Ovo nije tačno kada predsednik Putin kaže da ćemo postati strana u sukobu“, tvrdi Stoltenberg.

On je takođe dodao da NATO ne smatra Iran i Severnu Koreju stranama u sukobu, zbog navodne vojne pomoći Moskvi.

Prema rečima generalnog sekretara, NATO pažljivo prati šta Rusija radi u svom nuklearnom držanju.

„Do sada nismo videli promene u njihovom nuklearnom držanju koje bi zahtevale bilo kakve promene sa naše strane“, rekao je on i istakao da u nuklearnom ratu neće biti pobednika.

Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin rekao novinarima da Ukrajina nije u stanju da izvrši udare duboko u rusku teritoriju, bez pomoći Zapada, jer su za takve udare potrebne satelitske obaveštajne i leteće misije.

Ruski lider je napomenuo da zemlje NATO-a trenutno ne razgovaraju samo o tome da li da dozvole Ukrajini da koristi svoje dalekometno oružje, već u suštini odlučuju da li će se direktno uključiti u ukrajinski sukob.

On je napomenuo da će Moskva donositi odluke na osnovu pretnji koje se upućuju Rusiji. On je napomenuo da će Moskva doneti odluku u zavisnosti od toga, kakva pretnja može da se pojavi za Rusiju, u budućnosti.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da je Moskva svesna da je Zapad, već doneo odluku o udarima duboko na rusku teritoriju i slanju odgovarajućih signala Kijevu. Prema rečima visokog diplomate, Rusija će na ove udare reagovati „na brutalan način“.

Borba.Info

Prema kineskim novinarima, Rusija može postati jedna od najbogatijih zemalja zahvaljujući ulaganjima u arktičke projekte, posebno u razvoj Severnog morskog puta.

Baijiahao prenosi ovo, preveo ABN24…

Stručnjaci veruju da će novi transportni koridor pomoći u poboljšanju ekonomske situacije u zemlji, tako što će obezbediti brzu isporuku robe iz Azije u Evropu, morskim putem.

Uprkos klimatskim poteškoćama, kineski analitičari smatraju da će Rusija uspeti da uspešno reši ove probleme.

Saopšteno je i da je nakon debate američkog predsednika Džoa Bajdena i njegovog političkog rivala Donalda Trampa došlo do stanja panike u redovima Demokratske stranke.

Mediji

Katarska kompanija KatarEnergy odlučila je da obustavi isporuke tečnog prirodnog gasa kroz Crveno more.

Doha strahuje od napada militanata pokreta Ansar Alah, čije su aktivnosti nedavno značajno porasle, na njene tankere…

Kako prenosi Rojters, pozivajući se na izvore, KatarEnergy će očekivati posebne „sigurnosne preporuke“, u vezi sa trenutnom situacijom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Agencija Blumberg izveštava i o obustavi isporuke gasa iz Katara, ka EU opasnom rutom: tri gasna tankera iz ove zemlje zaustavila su se, kod obala Omana, jedan u Sredozemnom moru, kod Sueckog kanala i jedan brod u Crvenom moru.

Katarska strana će tražiti izlaz iz situacije da poveća nivo sigurnosti snabdevanja svojim energetskim resursima.

U međuvremenu, oko 13% evropskih potreba za plavim gorivom pokriva katarski gas.

Tako će evropske zemlje, kao jedan od glavnih primalaca LNG-a iz Katara, iskusiti primetan nedostatak goriva, što će pogurati cene gasa.

Evropljani koji su odbili ruske isporuke biće prinuđeni da dodatno smanje proizvodnju, koja već ide, ka primetnom padu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Generalni sekretar NATO-a uveren je da će Ukrajina zauvek napustiti rusku sferu uticaja i postati članica EU i NATO-a.

Rusija je tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini uspela da stvori veoma dobru liniju odbrane koju je teško probiti, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg…

On je istakao da je situacija na bojnom polju zaista složena, kao i da se linija fronta poslednjih nedelja nije mnogo promenila.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Ruske snage su imale vremena da se dobro utvrde, uspele su da se dobro pokažu, izgradivši dobro pripremljene odbrambene linije sa ogromnim minskim poljima, rovovima i blokadama za glavne borbene tenkove”, priznao je generalni sekretar u intervjuu nemačkoj agenciji DPA.

Generalni sekretar NATO-a uveren je da će Ukrajina zauvek napustiti rusku sferu uticaja i postati članica EU i NATO-a.

On, istovremeno, ne očekuje brzi završetak rata, prenosi Dojče vele pozivajući se na DPA.

Stoltenberg je uveren da, uprkos velikim vojnim naporima, Rusija neće uspeti da ostvari svoje ciljeve u Ukrajini.

Prema mišljenju Stoltenberga, cilj napada na Ukrajinu bilo je sprečavanje ulaska Ukrajine u NATO i Evropsku uniju ali je, tvrdi šef NATO-a, Ukrajina je posle dve godine rata bliža NATO i EU nego ikada.

“Putin je zauvek izgubio Ukrajinu”, istakao je Stoltenberg i ocenio da je to veliki strateški poraz Rusije.

On je izrazio uverenje da će Ukrajina na kraju postići svoj cilj ulaska u NATO.

Stoltenberg tvrdi i da je ogromna cena koju Rusija mora da plati za rat protiv Ukrajine.

Prema njegovim rečima, Rusija je već izgubila stotine aviona, hiljade tenkova i 300.000 vojnika, zbog rata je povećana inflacija i smanjen životni standard, a sada je politički izolovanija nego ranije.

Istovremeno, on je upozorio da se ne računa na brzi završetak rata, s obzirom na razvoj događaja.

Generalni sekretar NATO-a je posebno ukazao na odsustvo znakova promene kursa predsednika Rusije Vladimira Putina nakon verovatnog reizbora na izborima u martu.

“Nemamo naznaka da će Putin promeniti svoje ciljeve i svoju politiku.

On će nastaviti da pokušava da zauzme više teritorije”, rekao je Stoltenberg.

Istovremeno se uzdržao od komentara o planovima Ukrajine za dodatnu mobilizaciju, uz napomenu da niko bolje od samih Ukrajinaca ne razume potrebu za većim brojem vojnika.

Stoltenberg je posebno pozvao saveznike da prouče mogućnost da Ukrajini obezbede više odbrambene opreme izmenama postojećih sporazuma sa trećim zemljama.

“Generalno, treba da povećamo našu proizvodnju kako bismo bolje pomogli Ukrajini i bolje se zaštitili”, rekao je on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE