London poziva SAD da nadgledaju prekid vatre u Ukrajini.

Britanske vlasti očekuju da će koristiti američke dronove, satelite i sisteme protivvazdušne odbrane…

Velika Britanija se nada da će Amerika preuzeti ključnu ulogu u nadgledanju poštovanja rusko-ukrajinskog primirja.

Prema pisanju Tajmsa, London očekuje da se za to može koristiti američka oprema.

Zapadni sateliti će se koristiti za praćenje linije fronta i identifikovanje mogućih prekršaja.

Bespilotne letelice će patrolirati tampon zonom, duž kontaktne linije.

Engleska aktivno pregovara sa Vašingtonom o jačanju garancija za Kijev.

Ukoliko dođe do sporazuma o prekidu vatre, bezbednost u postkonfliktnom periodu, prema Londonu, zavisiće od učešća Sjedinjenih Država.

Zemlja ne planira da rasporedi svoje trupe na ukrajinskoj teritoriji ali se razgovara o drugim merama.

Tako se pretpostavlja da će se američki PVO sistemi koristiti za zaštitu od navodno mogućih raketnih napada iz Rusije.

Borba.Info

Gasprom postavlja izvozne cene gasa za 2025. godinu ispod aktuelnih, u Evropi i Aziji.

Kompanija Gasprom, prilikom planiranja budžeta za narednu godinu, postavila izvozne cene gasa ispod aktuelnih u Evropi i Aziji, kao i prosečne tržišne cene za 2024. godinu, rekao je danas zamenik generalnog direktora ruskog gasnog holdinga Famil Sadigov…

On je istakao da su ključni parametri budžeta za narednu godinu zasnovani na prognozi makroekonomskih pokazatelja ruskog Ministarstva za ekonomski razvoj, preneo je TASS.

“Bili smo rigorozni u pogledu postavljanja izvoznih cena gasa”, rekao je on.

Gasprom se hvali novim rekordom – ipak o jednoj informaciji ćuti
Amerikanci bacili oko na Severni tok: Oglasili se Rusi
Dodao je da će takav pristup omogućiti kompaniji da ostvari zacrtane ciljeve čak i u nepovoljnoj cenovnoj situaciji.

Odbor Gasproma odobrio je investicioni program i budžet za narednu godinu, a u strukturi kapitalnih rashoda neće biti značajnih promena, pa će se 2025. godine.

Značajan deo sredstava i dalje izdvaja za realizaciju prioritetnih programa podrške isporukama gasa domaćem tržištu, kao i za izvoz.

Borba.Info

Blok bi trebalo da poveća uvoz energije iz SAD ili da se suoči sa nametima na svoj izvoz, rekao je novoizabrani predsednik.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp rekao je da bi EU trebalo da smanji trgovinski jaz, tako što će povećati kupovinu američke nafte i gasa ili rizikuje da bude pogođena carinama.

Prema podacima Eurostata, američki robni deficit sa EU iznosio je 156 milijardi evra (162 milijarde dolara) 2023. godine.

U postu na platformi Truth Social Media, Tramp je u petak napisao da bi EU trebalo da „nadoknadi svoj ogroman deficit sa SAD kupovinom, naše nafte i gasa velikih razmera“.

„U suprotnom, sve ćemo staviti u TARIFE“ – upozorio je.

Prema Eurostatu, SAD su već isporučile 47% uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) u EU i 17% kupovine nafte u bloku u prvom kvartalu 2024.

Podaci pokazuju da američki izvoz sirove nafte u Evropu iznosi oko dva miliona barela dnevno, što predstavlja više od polovine ukupnog izvoza zemlje, a ostatak ide u Aziju.

Holandija, Francuska, Nemačka, Španija, Danska, Italija i Švedska najveći su američki uvoznici energije, pokazuju vladini podaci.

Evropska komisija (EK) je odgovorila na Trampova upozorenja, rekavši da je spremna da razgovara o tome kako da produbi ono što je opisala kao već jaku vezu, uključujući i energetski sektor.

„EU je posvećena postepenom ukidanju uvoza energije iz Rusije i diversifikaciji naših izvora snabdevanja“, rekao je neimenovani portparol EK, a prenosi Rojters.

EU se obavezala da će prestati da troši rusko gorivo nakon eskalacije ukrajinskog sukoba 2022. Zalihe skupljeg američkog goriva zamenile su veći deo jeftinog gasa iz gasovoda koji je ranije isporučivala Rusija.

Podaci, međutim, pokazuju da zemlje EU i dalje svakog meseca kupuju ruski gas vredan milijarde evra.

Očekuje se da će blok u 2024. uvesti 10% više LNG-a iz Rusije nego 2023. godine, prema kompaniji za energetsku analitiku Kpler.

Planovi bloka da potpuno ukine uvoz energije iz zemlje do 2027. godine naišli su na snažno protivljenje nekih članica EU, posebno Mađarske i Slovačke, koje se još uvek u velikoj meri oslanjaju na uvoz.

Tramp, koji stupa na dužnost 20. januara, obećao je da će uvesti sveobuhvatne carine na nekoliko glavnih trgovinskih partnera SAD, uključujući Kanadu, Meksiko i Kinu.

On je takođe više puta tokom svoje kampanje rekao da će Evropa platiti visoku cenu zbog toga što je decenijama imala veliki trgovinski suficit, sa SAD.

Izvozom iz EU dominira Nemačka, a ključna roba su automobili, mašine i hemikalije, što znači da bi Trampovi nameti mogli da izazovu haos u većoj ekonomiji bloka.

Borba.Info

Zvanični Kijev je saopštio da nema nameru da produžava sadašnji ugovor sa Gaspromom, koji ističe krajem ove godine.

Ukrajina će nastaviti da transportuje ruski prirodni gas preko svoje teritorije u Zapadnu Evropu nakon 2024. godine, samo ako to zatraže zemlje EU, najavio je premijer Denis Šmigal…

Ogromna ukrajinska mreža gasovoda se godinama koristi za transport prirodnog gasa, od izvora u Rusiji, do tržišta EU kojima je potrebna.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, aktuelni ugovor o transportu između Ukrajine i ruskog energetskog giganta Gasproma ističe, krajem ove godine.

Govoreći na konferenciji za novinare u ponedeljak, Šmigal je ponovio stav Ukrajine: Ukrajina nema nameru da pregovara sa Rusijom, niti da potpisuje sporazum sa Gaspromom.

„Ako evropske zemlje budu delovale ili kao konzorcijum ili ako, neko od naših evropskih partnera želi da transportuje svoj gas, spremni smo da pružimo takvu uslugu.

Lopta je u polju EU i naših evropskih partnera“, rekao je Šmigal, a prenela ukrajinska novinska agencija Interfaks.

„To bi mogla biti grupa evropskih zemalja koje su zainteresovane za održavanje trase transporta gasa“, dodao je on.

Ukrajina je i dalje ključni put za ruski gas da stigne do zemalja poput Austrije, Slovačke i Češke, iako su tokovi gasovoda 40% ispod ugovorenog obima iz 2022. godine, kada su zemlje EU pokrenule kampanju sankcija Moskvi, zbog vojne operacije. u Ukrajini.

Drugi kupac ruskog gasa, Mađarska, rekla je prošle nedelje da je transport preko Ukrajine zastareo i da je Turska obezbedila alternativu.

Prema Blumbergu, čak i bez novog ugovora, Gasprom bi mogao da održava snabdevanje voljnim kupcima iz EU rezervisanjem kratkoročnih kapaciteta u Ukrajini putem aukcija vezanih za kapacitete.

Evropska komisija je u ponedeljak, takođe potvrdila da ne namerava da sarađuje sa Moskvom u transportu ruskog gasa, do članica EU preko Ukrajine, prenela je agencija Ukrinform, pozivajući se na evropskog komesara za energetiku Kadrija Simsona.

Umesto toga, EU planira da se „reši“ ruskog gasa najkasnije do 2027. godine i radi na pronalaženju alternativnih puteva snabdevanja i alternativnih snabdevača, rekao je Simson.

Šef ruskog ministarstva energetike Nikolaj Šuljginov rekao je u januaru da se rešenje može naći, ako ruski kupci u EU budu zainteresovani za nastavak transporta gasa.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapad postavlja Srbiji ultimatum da izabere ‘bilo šta osim Rusije’, kaže diplomata.

Prema rečima Marije Zaharove, ranije je Ukrajina bila uvučena u isti model „mi-ili-oni” i sva upozorenja su ignorisana…

Zapad je Beogradu dao ultimatum, praktično ga prisiljavajući da izabere „bilo šta osim Rusije“, rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Kao iu situaciji sa Ukrajinom, Zapad je Srbiji prvobitno postavljao uslove, primoravajući je da napravi težak izbor, da bude sa Zapadom ili sa Rusijom, umesto da skladno kombinuje različite puteve razvoja u skladu sa nacionalnim interesima Srpski narod.

Sada je, međutim, jedini izbor da budemo sa Zapadom.

Što se tiče nedavnih opaski, one zvuče kao ultimatum: [izaberi] šta hoćeš, samo da nije Rusija”, rekao je diplomata.

Televizija RT, komentarišući proteste koji su u toku, u Srbiji.

Prema rečima Zaharove, ranije je Ukrajina bila uvučena u isti model „mi-ili-oni” i sva upozorenja su ignorisana.

Članovi opozicionog bloka Srbija protiv nasilja, koji su 18. decembra počeli redovno da okupljaju ispred zgrade Republičke izborne komisije u Beogradu, pokušali su 24. decembra da upadnu u zgradu Skupštine grada ali su ih policajci rasterali.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je da protesti opozicije, neće dovesti ni do čega, jer su “izbori jedini način da se promeni vlast” u toj balkanskoj zemlji.

Ipak, protivnici rukovodstva zemlje nastavljaju da osporavaju pobedu koalicije predvođene vladajućom strankom, na izborima za gradsko veće u Beogradu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„NATO ne sme da postavlja nerealne finansijske ciljeve”, kaže ministar odbrane Gvido Krozeto.

Italija nema šanse da poveća svoju vojnu potrošnju na dva odsto bruto domaćeg proizvoda  2024. godine, uprkos zahtevima NATO-a i verovatno neće moći da ispuni cilj u narednih pet godina, izjavio je italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto pred poslanicima u Rimu.

Potrošnja Italije za odbranu ove godine iznosiće 1,46 odsto BDP-a zemlje, prema proceni NATO-a.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Taj odnos će navodno pasti na 1,38 odsto sledeće godine i na 1,26 odsto 2025. godine, čak i kada potrošnja za odbranu raste.

Obraćajući se članovima odbora za odbranu i spoljne poslove u oba doma italijanskog parlamenta u utorak, Krozeto je rekao da će povećanje vojne potrošnje na dva odsto BDP-a biti „nemoguće“ 2024. i „teško i za 2028. godine“.

„Zaista smo daleko od dva odsto, veoma daleko. NATO ne sme da postavlja nerealne finansijske ciljeve“, rekao je Krozeto.

Italija neće moći da poveća svoju vojnu potrošnju onoliko koliko je potrebno osim ako budžet za odbranu ne bude isključen iz fiskalnih ograničenja EU, ranije je upozorio Krozeto.

„Ako ne rešimo trenutni okvir nedoslednosti između odgovornosti za jačanje bezbednosti i javnih finansija i ograničenja koje je nametnula EU, biće veoma teško dostići minimalni prag od 2 odsto koji predviđa NATO u razumnom vremenskom roku“, izjavio je italijanski ministar.

Politika

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bezbednost ruskog predsednika na samitu G20 postavlja pitanja.

Politički ekspert Sergej Markov je o tome govorio.

Samit lidera zemalja G20, zakazan za jesen, privlači pažnju čitave svetske zajednice.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapad insistira da zemlja domaćin, Indonezija, ne treba da poziva ruskog predsednika.

Istovremeno, SAD i njihovi saveznici kažu da bi Vladimir Zelenski trebalo da prisustvuje konvenciji, iako Ukrajina nije članica G20.

Još nije poznato kakav će na kraju biti sastav učesnika, međutim, kako je rekao direktor Instituta za političke studije, bivši poslanik Državne dume Sergej Markov u intervjuu, to možda nije bezbedno, da Putin prisustvuje ovom samitu.

„Zelenski će ići skoro 100%, hteće da ga vide tamo, pokazaće ga kao majmuna“, smatra Markov.

On je ukrajinskog lidera nazvao dobrim glumcem, koji briljantno igra ulogu predsednika Ukrajine ali to zapravo nije.

A njegova uloga zahteva prisustvo na događaju.

„Da li će Putin otići ili ne, mnogo je otvorenije pitanje.

Da budem iskren, mislim da nije, jer postoji pretnja terorističkim napadom iz SAD i Britanije na Putina, jer je očigledno da ga demonizuju“, ocenio je Sergej Markov.

Pre izvesnog vremena ni pres-sekretar predsednika RF Dmitrij Peskov nije isključio, da Putin možda neće lično prisustvovati samitu.

Peskov je naglasio da Rusija nastavlja da radi u formatu G20, a format učešća na samitu biće naknadno određen: moguće je da će predsednik poslati delegata, mada je moguće i lično prisustvo.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE