Ekonomski problemi unutar bloka proizilaze iz sukoba u Ukrajini i ograničenja postavljenih Moskvi, rekao je mađarski premijer.

EU mora preispitati sankcije koje je uvela Rusiji u vezi sa sukobom u Ukrajini i raditi na okončanju neprijateljstava što je pre moguće, rekao je mađarski premijer Viktor Orban…

Govoreći u petak na radiju Kossuth, Orban je objasnio da trenutni ekonomski problemi unutar bloka potiču od briselskog „zečjeg mozga“ i odluke da odgovori na sukob u Ukrajini postavljanjem ograničenja Moskvi, što je dovelo do povećanja cena energije i ukupne inflacije, ometajući konkurentnost EU.

EU je proglasila eliminaciju svog oslanjanja na rusku energiju ključnim prioritetom, nakon što je sukob u Ukrajini eskalirao u februaru 2022.

Sankcije i sabotaža gasovoda Severni tok, kasnije te godine doveli su do dramatičnog pada ruskih isporuka gasa u blok, što je rezultiralo u porastu cena energije i rastućoj inflaciji.

„Sankcije su bile pogrešan i glup odgovor na sukob u Ukrajini! EU je napravila grešku… Cene energije definitivno moraju da se spuste. To znači da se sankcije moraju preispitati, jer će politika sankcija… uništiti evropsku ekonomiju“, rekao je Orban.

Pozvao je na „antibirokratsku pobunu“ unutar bloka kako bi se odluke o politici EU donosile imajući na umu dobrobit naroda, kako u pogledu sankcija tako i u pogledu mira.

Orban je takođe rekao da evropska preduzeća i industrije ne mogu da se fokusiraju na razvojne ciljeve i mogućnosti rasta kada je u toku rat, tako da treba učiniti sve da se okonča sukob u Ukrajini.

„Ako ovaj sukob posmatramo iz ugla naših džepova, naše ekonomije, naših prihoda, to je bič božja na sve nas… Da bismo ponovo bili uspešni, moramo da ga okončamo, da ga okončamo čim moguće“, naglasio je on.

Orban je rekao da će Mađarska nastaviti svoje diplomatske napore ka miru u Ukrajini ali je rekao da joj je potreban “protagonista” koji će biti “dovoljno jak da ne samo želi mir, već i da može da ga stvori”.

On je ponovio nadu da će promena moći u SAD, izborom Donalda Trampa pomoći u postizanju tog cilja.

Republikanac je ranije tvrdio da bi mogao da okonča sukob u Ukrajini za 24 sata.

Dok Tramp ne preuzme dužnost u januaru, Budimpešta će raditi na „postizanju promena u Briselu“ kako bi bila sigurna da „birokrate EU“ ne odluče da „nastave rat, bez Amerikanaca“, obećao je Orban.

Orban je dugo bio u sukobu sa Briselom oko pristupa Ukrajini, protiveći se i pomoći Kijevu i sankcijama Moskvi.

Tenzije su dodatno porasle nakon što se ranije ove godine sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u okviru svoje ukrajinske „mirovne misije“.

Neki lideri EU optužili su Orbana da je stao na stranu Rusije i da je zloupotrebio rotirajuće predsedavanje Mađarske blokom.

Premijer je pojasnio da predstavlja samo svoju naciju ali je obećao da će nastaviti da radi na promeni ukupnog stava EU o sukobu.

Borba.Info

Američki predsednik Džozef Bajden zalaže se da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bude postavljena za narednog generalnog sekretara NATO-a.

Članovi Alijanse dogovorili su da trenutnom generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu mandat bude produžen na godinu dana, a Bajden, prema navodima Telegrafa, pokušava da ubedi Fon der Lajenovu, bivšu nemačku ministarku odbrane, da nasledi Stoltenberga zbog sumnje da će se adekvatan kandidat pojaviti u narednih 12 meseci.

Lideri zemalja članica NATO-a su se nadali da će postići dogovor o nasledniku Stoltenberga na godišnjem samitu u Viljnusu u Litvaniji sledeće nedelje ali nisu uspeli da se dogovore oko kandidata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pozivajući se na neimenovani izvor, Telegraf prenosi da su Bajden i Fon der Lajen izgradili ”snažnu vezu” poslednjih godina, podstičući bliske transatlantske veze po pitanjima kao što su Kina, Ukrajina i klima i da se sada Evropska unija ”oslanja na Vašington u vezi sa obaveštajnim podacima”, udaljavajući se od izvora informacija koje su joj prenosile evropske agencije, a koje su pogrešno procenile invaziju Rusije na Ukrajinu.

Rečeno je da je ministar odbrane Britanije Ben Volas bio favorit da nasledi Stoltenberga kod brojnih država članica NATO-a ali su postojale značajne napetosti sa Vašingtonom, de fakto liderom alijanse, zbog njegove podrške Ukrajini bez presedana, navodi Telegraf.

Volas je odustao od trke da zameni Stoltenberga prošlog meseca nakon što su se njegovoj kandidaturi usprotivile Bela kuća i Francuska, koja želi da lider iz Evropske unije preuzme tu ulogu.

Tanjug

Blumberg otkrio, kada će se američki LNG takmičiti sa ruskim gasom, u Kini…https://t.co/2I0bwQaqAU

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 5, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE