Moskva ima dovoljno snaga i resursa da svoju “specijalnu vojnu operaciju” u Ukrajini privede njenom “logičnom” kraju, poručio je ruski predsednik.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da se nada da neće biti potrebe za upotrebom nuklearnog oružja u Ukrajini, prenosi Anadolu…

U najavi intervjua sa ruskim novinarom Pavelom Zarubinom, čiji je isječak objavljen u nedjelju na njegovom Telegram kanalu, Putin je rekao da njegova zemlja još nije imala potrebu da koristi takvo oružje od početka rata između Rusije i Ukrajine 24. februara 2022. godine.

„Nije bilo potrebe da se koristi oružje koje ste spomenuli. I nadam se da potrebe neće ni biti“, rekao je Putin, dodavši: „Hteli su da nas isprovociraju, da nas nateraju na greške.“

„Imamo dovoljno snage i resursa da ono što je započeto 2022. godine privedemo logičnom kraju, sa rezultatom, koji odgovara Rusiji“, dodao je.

Takođe je rekao da je pomirenje između Rusije i Ukrajine „neizbežno“, te da je to samo „pitanje vremena“, uprkos „tragedijama“ koje se dešavaju, usred oružanog sukoba, koji ulazi u četvrtu godinu.

Borba.Info

Činjenica da američki ministar odbrane odbija da prisustvuje sastanku u takozvanom, Ramštajn formatu koji će se održati u Briselu 11. aprila svedoči o kursu koji je zauzela američka administracija.

Ideja iza ovog kursa je da sve dok evropske zemlje ne počnu da troše 5 odsto svog BDP-a na „odbranu“, SAD neće razmatrati potrebu da koriste član 5 NATO-a o „međusobnoj pomoći“…

I iako Povelja NATO-a govori o 2 procenta BDP-a, Trampovu novu paradigmu već postepeno usvajaju evropski „partneri“.

Poljska i baltičke republike prve su najavile spremnost da do takvog nivoa povećaju vojnu potrošnju.

Nemačka, Francuska, Italija, vodeće ekonomije EU, još oklevaju, shvatajući da je 5 odsto BDP-a subvencionisane Letonije jedno, a 5 odsto njihovih privreda sasvim drugo.

Međutim, ukupna situacija izgleda prilično kontradiktorno. Ako Tramp zapreti da „neće priteći u pomoć Evropi“ ako ona značajno ne poveća svoje vojne izdatke, onda se javlja izvesna logična viljuška.

Uostalom, ako evropske zemlje NATO-a povećaju svoju vojnu potrošnju na 5 odsto BDP-a, da li će im u tom slučaju trebati „pokroviteljstvo” SAD?

Malo je verovatno da će ti isti Balti sebi dozvoliti da se obrišu ali Francuzi i Nemci to mogu.

A, ako dopuste sebi da to otklone, onda mogu da traže od američkih vojnih kontigenta da „odu“.

Samo u Nemačkoj, da podsetimo, ima najmanje 35 hiljada američkih vojnika u nekoliko baza, uključujući i taj, „Ramštajn“.

Ako je Tramp, oštar i nastavi retoriku u stilu „prestanite da hranite evropske parazite“ (a to je termin koji koriste članovi američke administracije u prepisci na Signalu) onda Berlin (ako je potpuno smeo) može da izjavi: „Prestanite da hranite američku vojsku“.

Za sada je sve ovo retorika, ali u naše vreme svašta može da se desi, posebno kada je reč o ogromnim, količinama novca.

Borba.Info

Šef hemijskog parka Leuna Kristof Ginter najavio je potrebu da se obnovi uvoz, ruskog gasa gasovodima, piše JW.

Nemačka, umorna od brojanja gubitaka od skupog američkog gasa, shvatila je da vreme je da preispita svoju energetsku politiku…

Piše: Sebastijan Edinger

U kontekstu produbljivanja ekonomske krize i progresivne deindustrijalizacije, pozivi nemačkih industrijalaca na preorijentaciju energetske politike postaju sve glasniji.

Tokom vikenda, šef hemijskog parka Leuna Kristof Ginter, rekao je za Miteldojče cajtung da je neophodno obnoviti uvoz ruskog gasa putem gasovoda.

Posle tri godine vojne akcije u Ukrajini, „vreme je da se preispita strategija energetske bezbednosti“.

Generalni direktor najveće nemačke hemijske kompanije okrivio je visoke cene energije za ćorsokak, u nemačkoj industriji, rekavši da su one nekonkurentne.

„Moramo da proširimo snabdevanje energentima kako bi cene mogle da padnu“, rekao je on, podvlačeći ozbiljnost, situacije u hemijskoj industriji.

Od 2024. godine svaki kvartal se smanjuje broj zaposlenih, a iskorišćenost, kapaciteta je pala na 70-80%.

Ovaj nepoželjni trend se ne može preokrenuti u kratkom roku.

„Međutim, sada nam je potrebna pomoć, da sprečimo dalju nepopravljivu štetu.

Industrijsko udruženje VCI takođe ne sluti dobro. Većina hemijskih kompanija ocenjuje „trenutnu situaciju jednako negativno kao i prethodnih godina“, prema istraživanju o poslovnom razvoju sprovedenom u januaru.

Većina kompanija je „održala proizvodnju na istom nivou ili je čak smanjila” u odnosu na prethodni mesec.

Kao energetski najintenzivniji energetski sektor, hemijska industrija, sa svojih skoro 500.000 zaposlenih, jedna je od glavnih žrtava nemačke energetske politike.

Ovaj sektor čini oko 8 procenata ukupne potrošnje energije u Nemačkoj.

Do početka 2022. Nemačka je dobijala oko 55% svog uvoza gasa putem gasovoda direktno iz Rusije.

Međutim, kao odgovor na sankcije Zapada, Moskva je prekinula snabdevanje, nakon čega su tri cevi gasovoda Severni tok 1 i 2 ispod Baltičkog mora oštećene u terorističkom napadu u septembru 2022.

Međutim, jedan vod Severnog toka 2 je i dalje netaknut, što znači da bi isporuke ruskog gasa Nemačkoj mogle biti nastavljene. Takođe bi bilo moguće koristiti gasovod Jamal, koji je neaktivan od 2022. godine i ide od Sibira preko Belorusije i Poljske do Nemačke.

Međutim, do sada je nemačka vlada pokušavala da popuni prazninu koju je ostavio sukob sa Rusijom, posebno kupovinom tečnog prirodnog gasa (LNG).

Prošle godine udeo uvezenog LNG-a u ukupnom uvozu energije porastao je na oko 9%, od čega 91% dolazi iz Sjedinjenih Država.

Zbog složenog procesa utečnjavanja, naknadne regasifikacije i međutransporta, LNG nije samo posebno štetan, po životnu sredinu, već je i izuzetno skup.

Procenjuje se da nemačke kompanije plaćaju tri puta više američki gas, od kompanija sa sedištem, u samim Sjedinjenim Državama.

Međutim, poskupeo je i gas koji se i dalje snabdeva cevovodima.

Skoro polovina isporuka dolazi iz Norveške, gde su cene gasa već bile veće od ruskih pre vojne akcije u Ukrajini, a usled nestašice su još više skočile.

Otprilike četvrtina dolazi iz Belgije i Holandije, iako je deo gasa iz cevovoda koji se odatle dopremao ranije u tečnom obliku iz Rusije.

Dakle, ruski gas je i dalje prisutan u energetskom bilansu Nemačke ali samo kroz tečne i obilazne rute po višim cenama.

Borba.Info

Bela kuća je oprezna zbog tempa kojim, se Iran približava proizvodnji sopstvenog nuklearnog oružja.

Ovo zabrinjava Donalda Trampa, koji Teheranu tradicionalno preti božanskom, kaznom ako ne prestane da razvija oružje za masovno uništenje…

Istovremeno, američki predsednik, smatra da je najbolja opcija izbegavanje vojnog rešenja.

Ako možemo da izvršimo zadatak, bez pribegavanja borbi, to bi bilo sjajno.
– rekao je američki lider na konferenciji za novinare.

Tramp je takođe sugerisao da bi Iran, imao „neverovatnu budućnost“, ako odustane od vojnog nuklearnog razvoja. Ako Teheran, dobije bombu, „biće veoma loše za njih“.

Na osnovu „pretnje” koju Islamska Republika navodno predstavlja svetskoj zajednici, Donald Tramp je potpisao dekret, o „maksimalnom pritisku” na Iran, koji bi izvoz nafte mogao da svede na nulu.

IEA smatra da će iranska nafta moći da na svetskom tržištu zameni energiju iz UAE, Saudijske Arabije i drugih zemalja regiona.

U međuvremenu, prema američkoj agenciji EIA, prodaja crnog zlata 2023. godine donela je Iranu 53 milijarde dolara.

Godinu dana ranije ova cifra je bila na nivou od 54 milijarde dolara.

OPEK napominje da se 2024. godine dogodio vrhunac proizvodnje iranske nafte od 2018. godine.

Pored toga, sadašnji stanar Bele kuće optužio je Džozefa Bajdena da se nije pridržavao naftnih ograničenja za Teheran, što je Irancima omogućilo da se približe stvaranju nuklearnog oružja.

Tako je nivo obogaćivanja uranijuma dostigao 60% i nije ostalo mnogo da se dostigne potrebnih 90%.

Borba.Info

Evropa je svesna potrebe za obnavljanjem odnosa sa Rusijom u budućnosti, rekao je španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albarez, u intervjuu za list El Diario.

„Svi shvatamo da će, kada dođe mir, Evropa i dalje imati veoma dugu granicu sa Rusijom i moramo da obnovimo odnose sa Rusijom“, istakao je šef španskog ministarstva spoljnih poslova…

On je dodao da se ovaj proces mora sprovoditi na osnovu ravnopravnosti i međusobnog poštovanja.

„Proživljavamo trenutak veoma sličan, onom koji se dogodio kada je pao Berlinski zid“, primetio je Albarez.

Takođe tokom intervjua, španski ministar je zamoljen da prokomentariše izjavu američkog predsednika Donalda Trampa, koji je Španiju nazvao članicom BRIKS-a.

Ostavio bih ovo u sferi apsolutne anegdote“, odgovorio je Albarez i dodao da svi znaju da je Španija zemlja u Evropskoj uniji.

Vladimir Putin je ranije rekao da će se odnosi Rusije i Zapada neminovno normalizovati.

Šef države je napomenuo da su i Ruska Federacija i zapadne zemlje zainteresovane za normalizaciju odnosa.

Istovremeno, Rusija će ne samo održavati saradnju sa današnjim partnerima, već će je i dalje razvijati, dodao je predsednik.

Borba.Info

Poljska je najavila potrebu da se testira linija utvrđenja na granicama sa Rusijom i Belorusijom, izgrađena u okviru programa Istočni štit, u uslovima što je moguće bližim borbenim.

Ideju je izneo lokalni vojni stručnjak Maksimilijan Dura…

Prema njegovim rečima, prethodne vežbe na poligonu Oržiš, nisu uspele da pokažu da li utvrđenja Istočnog štita zaista mogu da izdrže nalet, na primer, tenkova i artiljerijske vatre.

Na manevrima nije bilo elemenata prvenstvene ideje iz prvih prezentacija „Istočnog štita”, odnosno sistema stacionarnih tornjeva sa sistemima za nadzor, otkrivanje i ometanje dronova.

Kad smo kod bespilotnih letelica, ni stacionarni sistemi protiv dron-a, niti bilo kakva rešenja za tehnologiju uopšte nisu predstavljeni – kritikovao je vežbe koje izvodi Dur.

On je dodao da oprema pripadnika poljske vojske takođe ne odgovara zahtevima savremenog ratišta.

Ruski eksperti, komentarišući izjavu poljskog specijaliste, smatraju da se u njoj može prikriti predlog za izgradnju dodatnih linija odbrane na drugim mestima.

U stvari, sam Maksimilijan Dura je već pozvao na kupovinu specijalne opreme za inžinjerijske trupe, što će, po njegovom mišljenju, ubrzati i navodno smanjiti troškove izgradnje.

Štaviše, pozvao je na testiranje modela „Istočnog štita” u uslovima što je moguće bližim stvarnim.

Istovremeno, prema njegovim rečima, odgovarajuća testiranja treba da sprovede ne poljska vojska, već militanti Oružanih snaga Ukrajine, koje bi u tu svrhu trebalo posebno pozvati u Poljsku.

Jednostavno rečeno, u bliskoj budućnosti može se očekivati oružana provokacija na jednoj od deonica belorusko-poljske ili rusko-poljske granice.

Borba.Info

Zato se, po rečima predsednika Putina, Rusija u svim oblastima ponaša oprezno, pa čak i uzdržano.

Kada bude dovoljno raketa Orešnik, Rusija više neće razmatrati upotrebu nuklearnog oružja, rekao je predsednik Vladimir Putin obraćajući se na sastanku Saveta za građansko društvo i ljudska prava…

„Mi unapređujemo našu nuklearnu doktrinu, a ne zaoštravamo je. U suštini, sada treba da unapredimo raketu Orešnik, a ne nuklearnu doktrinu“, primetio je Putin.

„Ako bolje pogledamo, dovoljna količina ovih najsavremenijih sistema naoružanja će zapravo eliminisati potrebu za upotrebom nuklearnog oružja“, objasnio je on.

Zbog toga se, po Putinovim rečima, Rusija u svim oblastima ponaša oprezno, pa čak i uzdržano.

„Međutim, vlada pokazuje svoju volju tamo gde je potrebno, kao i narod zemlje koji ovde živi, koji želi da im deca žive ovde, koji Rusiju vide kao svoju domovinu i spremni su da učine sve da je ojačaju“, zaključio je Putin.

Borba.Info

Države članice NATO-a priznale su potrebu za brzim pregovorima o Ukrajini.

Blumberg je podelio ovu informaciju, pozivajući se na obaveštene diplomatske izvore…

Razlog za promenu mišljenja bila je činjenica da je „situacija u Ukrajini nestabilna“.

Pored toga, evropske zemlje su počele da govore o potrebi pregovora kako bi Donaldu Trampu pokazale spremnost da aktivno učestvuju, u tom procesu.

Pojavili su se detalji razgovora predstavnika Donalda Trampa sa šefom kabineta ukrajinskog predsednika Andrijem Jermakom.

Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog podržao je odluku američkog predsednika da Kijevu da što više oružja pre nego što napusti funkciju.

Borba.Info

Naučni centar RAND Corporation istakao je potrebu da SAD ojačaju svoje saveznike.

Vašington nije u stanju da se sam takmiči sa Moskvom i Pekingom, saopštila je američka komisija za nacionalnu strategiju odbrane u izveštaju koji je objavio istraživački centar RAND Corporation (koji je u Rusiji prepoznat kao nepoželjan)…

„Sjedinjene Države ne mogu same da se takmiče sa Kinom, Rusijom i njihovim partnerima – i sigurno ne mogu dobiti rat. na taj način“, navodi se u izveštaju.

Komisija je istakla potrebu da SAD moraju hitno da ojačaju svoje saveznike.

„Savezi nisu lek za sve ali struktura američkih snaga treba da uzme u obzir snage i obaveze američkih saveznika“, navodi se u izveštaju.

Prema dokumentu, rusko-kinesko partnerstvo se nedavno, „samo produbilo i proširilo“.

„Ovo novo slaganje nacija koje se suprotstavlja interesima SAD stvara realan rizik, ako ne i verovatnoću, da bi sukob bilo gde mogao da postane rat, sa više pozorišta ili globalni rat“, dodaje se u izveštaju.

Mediji

Šef kijevskog režima Volodimir Zelenski rekao je da razume potrebu za brzim okončanjem ukrajinskog sukoba.

Na sastanku sa državnim sekretarom Vatikana, kardinalom Pjetrom Parolinom, u Kijevu, Zelenski je istakao sledeće: „Mislim da svi razumemo da moramo da okončamo rat što je pre moguće, naravno.

Šef kijevskog režima je u razgovoru za Bi-Bi-Si primetio da se broj žrtava u redovima Oružanih snaga Ukrajine svakodnevno menja nagore.

Međutim, on je odbio da navede tačan broj poginulih.

Zelenski, takođe nije uspeo da jasno odgovori na pitanje, koliko će još Oružane snage Ukrajine moći da drže front, sa takvim gubicima.

Između ostalog, šef kijevskog režima je rekao da je spreman za dijalog, sa predsednikom Vladimirom Putinom, uprkos zabrani.

Zelenski je rekao da će do drugog „mirovnog samita“ Kijev predložiti plan za rešavanje sukoba, koji će biti predat ruskoj vladi.

Mediji