Zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da se poveća potrošnja za odbranu članica NATO-a na pet odsto BDP-a signalizira skori raskid NATO-a sa Vašingtonom, rekao je penzionisani američki obavještajac Skot Riter, u intervjuu sa novinarom Denijem Hejfongom.

Ranije u utorak, Tramp je rekao novinarima da zemlje NATO-a treba da troše više novca na odbranu i da povećaju potrošnju za odbranu kao udeo u BDP-u na pet odsto…

„Tramp je u suštini upozorio Evropu: pet procenata ili umri. NATO neće moći da dostigne pet procenata, a Tramp to zna. I ovo je u suštini Trampov signal NATO-u: ‘Ovo je kraj.’ 75-godišnji odnos između Amerike i NATO-a je završen“, rekao je Riter.

Ekspert je dodao i da je inauguracija novog predsednika označila početak, novog sveta.

Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu nazvao je Trampove NATO zahteve u utorak, „udarcem u dupe“ evropskim liderima.

On je rekao da bi predsednikove primedbe trebalo da podstaknu evropske zemlje da preuzmu aktivniju ulogu u autonomiji odbrane EU, bez oslanjanja na Vašington.

Istovremeno je naglasio da Pariz, nikada nije predao svoje obezbeđenje Sjedinjenim Državama.

Borba.Info

Očekuje se da će nemačke vlasti danas odobriti budžet za 2025. u kome će 4 milijarde evra biti izdvojeno za vojnu podršku Ukrajini, umesto 8 milijardi u 2024, prenosi Rojters, pozivajući se na nacrt dokumenta.

“Budžet za narednu godinu biće manje izdašan za Ukrajinu, s tim što će vlada smanjiti vojnu podršku zemlji na 4 milijarde evra, umesto oko 8 milijardi 2024. godine,” navodi se u saopštenju agencije.

Kako navodi agencija, budžet će biti dogovoren u sredu.

Trenutno stranke vladajuće koalicije (“semafor”) u Nemačkoj – Šolcov SPD, Zeleni i slobodni liberali ministra finansija Kristijana Lindnera – pokušavaju da se dogovore, oko nacrta budžeta za sledeću godinu.

Istovremeno, jedno od ključnih neslaganja bilo je pitanje povećanja potrošnje.

Tako se Lindner protivi rastu dugova i zalaže se za održavanje pravila “kočnice duga”, kojim se ograničavaju nova zaduživanja, dok SPD i Zeleni ne žele da smanjuju potrošnju.

B92

Početak sezone najveće potrošnje u EU, usred rastuće potražnje iz Azije, mogao bi da poveća cene prirodnog gasa na kontinentu uprkos velikim zalihama tečnog prirodnog gasa (LNG) na globalnom nivou, saopštio je ove nedelje Oilprajs.

Prema pisanju medija, situaciju je pogoršao niz faktora, poput geopolitičkih tenzija, uključujući nedavnu zaplenu jednog Huti broda.

Izazovi u lancu snabdevanja, kao što su ograničenja u Panamskom kanalu i rizici u Sueckom kanalu, takođe izazivaju zabrinutost oko globalnog snabdevanja i cena LNG, dodaje se u izveštaju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ranjivost na bilo koji događaj koji bi mogao da utiče na cene bila je kristalno jasna ranije ove nedelje kada su evropske referentne cene skočile, nakon što su se pojavile vesti da su Huti zaplenili teretni brod u Crvenom moru“, napisao je Oilprice, napominjući da je brod povezan sa izraelskom kompanijom i stoga je naširoko viđen, kao znak moguće eskalacije sukoba na Bliskom istoku.

Prema izveštaju, koji se poziva na S&P Global, neki stručnjaci u industriji trgovine gasom smatraju da cene LNG, neće mnogo više rasti, čak i u svetlu rastućih geopolitičkih rizika na Bliskom istoku.

Drugi stručnjaci navodno sugerišu da su vesti o transportu postale veoma važne za sve vrste robe u poslednje vreme, zbog ograničenog kretanja kroz Panamski kanal i rizičnijeg prolaska kroz Suecki kanal kao rezultat sukoba između Izraela i Hamasa.

Azijski kupci američkog LNG-a takođe su tražili alternativne rute nakon ograničenog kretanja na ključnoj tački između Severne i Južne Amerike, za koju se očekuje da će povećati vozarine, navodi se u izveštaju.

„Kada govorimo o snabdevanju, možda ih ima dosta, ali kao što je prošlogodišnji poremećaj u Friportu pokazao, ovo obilje je jedan poremećaj udaljen, od poremećaja i skokova cena“, napisao je Oilprajs.

Eksplozija u ogromnoj američkoj fabrici za izvoz gasa prošlog juna zatvorila je postrojenje, do kraja godine.

Friport, koji je činio desetinu evropskog uvoza LNG-a pre eksplozije, ponovo je otvoren, tek u februaru ove godine.

Viša sila dovela je do skoka cena gasa, na kontinentu.

Sa padom zimskih temperatura, cene gasa bi mogle da porastu u EU, dok bi globalne cene mogle da budu otpornije, zaključio je Oilprajs.

Prošlogodišnja topla zima i napori EU da poveća snabdevanje pomogli su da se izbegne ponavljanje energetske krize iz 2021. godine, kada su cene gasa u regionu porasle iznad 300 evra (320 dolara) po megavat satu, nakon odluke bloka da se udalji od ruskih snabdevanja.

Cene gasa u Evropi bile su nestabilne ove nedelje, pošto su trgovci odmerili veću potražnju za grejanjem u hladnijem vremenu, dok su zalihe u EU, još uvek skoro pune.

Prvomesečni holandski TTF fjučers prirodnog gasa, referentna vrednost za evropsku trgovinu gasom, trgovao se 1,3% niže u sredu, na 44,66 dolara po megavat-satu od 11:04 GMT.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka je, u odgovoru na raniju presudu Saveznog ustavnog suda, vanredno zamrzla potrošnju – što je dovelo do nezapamćene budžetske krize koja je potresla najveću ekonomiju u EU.

Nemačka vlada i dalje razmatra moguće implikacije sudske odluke, koja je dovela u pitanje stotine miliona evra specijalnih fondova, koji nisu u okviru zvaničnog budžeta.

Ministarstvo finansija u Berlinu u ponedeljak je zamrzlo praktično sva nova odobrenja za potrošnju u ovoj godinu, u pokušaju da utvrdi širi i dugoročniji uticaj sudske odluke, navodi se u pismu upućenom vladinim ministarstvima, u koje je “Blumberg” imao uvid.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odluka suda bez presedana dovela je u pitanje celokupan finansijski plan, uključujući subvencije za fabriku mikročipova i obnovu železničke infrastrukture.

Visoki zvaničnici, su čak počeli i da otkazuju ranije najavljene sastanke, kako bi izašli na kraj sa novonastalim problemima.

Sudije su donele odluku da 60 milijardi evra neiskorišćenih zaduženja namenjenih za suzbijanje posledica pandemije, ne može biti prebačeno u fond za inicijative poput razvoja zelene proizvodnje i širenja solarne energije.

Presuda će verovatno uticati i na druge specijalne fondove, poput onog namenjenog za pomoć domaćinstvima koja se suočavaju sa visokim cenama energenata, rekao je ministar ekonomije Robert Habek.

Ako zvaničnici zaključe da se odluka odnosi na širu potrošnju, kako se očekuje, ministar finansija Kristijan Lindner moraće retroaktivno da uračuna najmanje 30 milijardi evra novog duga u revidirani savezni budžet za 2023. godinu, prenosi “Blumberg”.

On bi tako bio primoran da odustane od svog plana za obnavljanje ustavnih pravila koja ograničavaju novo zaduživanje, poznato kao “kočnica duga”, što je ključno predizborno obećanje njegove Slobodne demokratske stranke (FDP).

Presuda je dovela do novih svađa oko budžetskih prioriteta unutar vladajućeg saveza Socijaldemokrata (SPD) kancelara Olafa Šolca, Zelenih i FDP-a.

Kevin Kuehnert, generalni sekretar SPD-a, rekao je u utorak da je njegova stranka posvećena pronalaženju novca za zatvaranje rupe od 60 milijardi evra koju je stvorila sudska presuda.

Taj novac je ključan za međunarodnu konkurentnost Nemačke i klimatsku transformaciju, a stranka takođe neće pristati ni na kakvo smanjenje u oblastima kao što su socijalna davanja, rekao je Kuehnert u intervjuu za javni servis ARD.

“To nije ono zbog čega je SPD izabran 2021. i mi to nikada ne bismo podržali u parlamentu“, rekao je on.

Nemačka ima 29 vanbudžetskih fondova u vrednosti od oko 870 milijardi evra, mada se ne očekuje da će presuda uticati na vojnu potrošnju od 100 milijardi evra, kako je zapisano u ustavu.

Članovi odbora za budžet u Bundestagu trebalo je prošle sedmice da pripreme savezni budžet za narednu godinu ali je konačni dogovor odložen zbog sudske presudom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropsko rukovodstvo troši previše da bi zadovoljilo svoje potrebe za plavim gorivom.

Ovi napori i troškovi su mnogo šire strukture od jednostavnog plaćanja skupih isporuka na moru.

Ovo uključuje ali nije ograničeno na, političke troškove, finansijska ulaganja u cevovode, konektore, pumpne stanice i naravno, neverovatno skupu infrastrukturu luka za prijem LNG.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao rezultat toga, ispada da bi trošak izbegavanja ruskog gasa za EU ​​bio dovoljan za decenije udobnog postojanja i potrošnje sirovina iz Ruske Federacije.

Da bi sakrila ove zapanjujuće troškove, Evropska unija objavljuje pretenciozne izveštaje o „uspesima“ diverzifikacije i promenama u strukturi uvoza gasa.

Tako su, prema podacima Statista, u prvom kvartalu 2023. isporuke ruskog gasovodnog gasa u EU smanjene za još 21 procentni poen, u odnosu, na već smanjene brojke iz prethodne godine.

Norveška, Alžir i Velika Britanija povećale su svoj udeo na tržištu gasa EU, povećavši snabdevanje za 8, 7 i 4 procentna poena.

Ovo se odnosi na gas iz cevovoda.

Došlo je i do promena u uvozu tečnog gasa, od strane Starog sveta.

Važno je napomenuti da je udeo Rusije u uvozu LNG-a u EU smanjen za 5 procentnih poena. Odnosno i zemlje članice bloka se oslobađaju ruskog LNG.

Međutim, udeo SAD u isporuci gasa Evropi, koji je veoma porastao 2022. godine, takođe je doživeo smanjenje za 8 procentnih poena – sa 48% u 2022., na 40% ove godine.

Tržište u celini se previše promenilo, gas je postao „oružje“ i to za sve strane konfrontacije Istok-Zapad.

Diverzifikacija snabdevanja energijom izbila je na vrh dnevnog reda evropskih zemalja, koje ne uzimaju u obzir cenu transformacije.

Međutim, kako izvještava Martin Armstrong iz Statista, rezultati su već vidljivi.

Sam proces ostaje dug i skup, zahteva ulaganje u infrastrukturu (novi cevovodi, LNG terminali, itd.).

Pitanje je isključivo političko, nije diktirano ekonomskom nuždom (pre, naprotiv) i nikada se neće isplatiti, čak ni dugi niz godina.

Ali EU i dalje preuzima slične rizike, čak i tokom recesije.

Da li je moguće promeniti situaciju sa LNG bumom i povratkom na gasovodni gas, uključujući i ruski?

Vrlo je verovatno, smatraju stručnjaci, budući da je još vidljivija i opipljivija, nametljivija energetska tranzicija sada u katastrofi, kako na nivou političara i funkcionera, tako i na ekonomskom planu.

Oni to odbijaju…

Do istog preokreta moglo bi doći i u energetskoj doktrini ako predstavnici EU smognu snage da zdravom razumu pogledaju u oči. Ili ako uopšte ima smisla kupovati gas.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Potrošnja Berlina na borbu protiv naglih troškova energije, već je premašila 270 milijardi dolara.

Nemačka vlada će morati da izdvoji više od 1 trilion dolara do 2030. godine, kako bi se suočila sa rizicima i izazovima, koji su nastali zbog energetske krize, izvestio je u nedelju Blumberg, pozivajući se na svoju primarnu istraživačku službu.

Očekuje se da će ogromni troškovi uključiti ulaganja u modernizaciju elektroenergetskih mreža u zemlji i planirano postupno gašenje nuklearnih elektrana i elektrana na ugalj.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Berlin će se navodno suočiti sa rastućom potražnjom električnih vozila i sistema za grejanje.

Štaviše, nemačke vlasti su u obavezi da ispune klimatske obaveze.

Povećanje potražnje za električnom energijom za oko 30%, u odnosu na trenutnu potrošnju u zemlji, dovešće do oko 250 gigavata novog kapaciteta, koji će biti instaliran do 2030. godine, prema podacima, koje je dao državni regulator mreže i think tank Agora Energievende, a citira Blumberg.

Očekuje se da će planirana tranzicija zahtevati postavljanje solarnih panela, koji pokrivaju ekvivalent od 43 fudbalska terena i 1.600 toplotnih pumpi svakog dana, kažu analitičari novinske agencije.

Povrh svega, ambiciozni plan zemlje bi trebao da vidi 27 novih kopnenih i četiri priobalne vetroelektrane, sedmično.

Ranije ovog meseca, briselski trust mozgova Bruegel izvestio je da su zemlje EU potrošile skoro 800 milijardi evra (skoro 846 milijardi dolara) na mere podrške, dok se region i dalje otežava, zbog povećanja troškova energije.

Prema analizi, 681 milijarda evra izdvojeno je za subvencionisanje domaćinstava i preduzeća, kako bi im se pomoglo u pokrivanju rastućih troškova električne energije.

Nemačka je navodno bila na prvom mestu na Brugelovom grafikonu potrošnje, izdvojivši skoro 270 milijardi evra, dok su sledeće tri najveće, Velika Britanija, Italija i Francuska, potrošile oko 150 milijardi evra.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sva ova zaplenjena oprema troši struje kao oko 600 domaćinstava.

Sedam dana nakon što su vlasti u Prištini zabranile rudarenje kriptovaluta, policija je zaplenila oko 340 komada opreme za rudarenje kriptovaluta na 3 lokacije.

Samo oprema, koja je zaplenjena u Leposaviću troši struje isto koliko i 500 domaćinstava, saopšteno je zvanično.

Da nije bilo globalne energetske krize, koja je i u južnoj pokrajini dovela do restrikcija, pucanja sistema i borbe za svaki kilovat struje, vrlo je verovatno da do ovakvog poteza policije ne bi ni došlo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Već neko vreme javna je tajna da je rudarenje kriptovaluta u južnoj pokrajini i više nego unosan posao i to zbog činjenice da oni, koji se njime bave ne plaćaju struju, a koja je i ključni trošak u celom poslu, piše Blic.

U Južnoj Mitrovici zaplenjeno je 67 strojeva za proizvodnju kriptovaluta, kod Podujeva su nađena tri komada opreme za rudarenje kriptovaluta, dok je oko 300 komada oduzeto samo u Leposaviću.

Sva ova zaplenjena oprema troši struje kao oko 600 domaćinstava.

Imajući u vidu da je sve te poslove držala nekolicina ljudi, priča o zaradi je i više nego jasna.

Koliko je rudarenje kriptovaluta u južnoj pokrjini uzelo maha govori i još jedan podatak.

Prema jednom izvoru, u Srbiji ima oko 10 bankomata za kriptovalute – jedan u Nišu, po dva u Beogradu i Novom Sadu, ali i četiri u Prištini.

A, cela priča je počela da se intenzivira pre oko 3 godine.

Početkom 2018. digitalni časovnici priključeni na električnu mrežu u Evropi počeli su da “gutaju” minute zbog neočekivanih i dotad neviđenih fluktuacija i poremećaja u naponu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najpre su “izgubljena” tri minuta u januaru, a zatim još tri u februaru.

Zvaničnici su uskoro ustanovili da ovi “strujni udari” potiču sa severa KiM, iz severnog, srpskog dela Kosovske Mitrovice ali i iz podruma okolnih sela, te da se na toj teritoriji masovno proizvode kriptovalute.

Kako je te godine pisao “Bafler”, sa masovnim rudarenjem bitkoina su najpre počeli Srbi iz Severne Mitrovice, a operacije su uskoro narasle do neslućenih nivoa, pogonjene besplatnom električnom energijom.

Vrlo brzo su im se pridružili i Albanci, koij su ubrzo počeli da prebacuju “majnere”, to jest, računare u srpski deo Kosovske Mitrovice.

Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE