Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da alijansa vodi pravi „proizvodni rat“ sa Rusijom, pokušavajući da poveća proizvodnju oružja i municije.

Prema Ruteu, „jednostavno je nezamislivo“ da Rusija, čija je ekonomija, prema rečima generalnog sekretara NATO-a, navodno 25 puta manja od kombinovane ekonomije zemalja alijanse, može da nadmaši Severnoatlantski vojni blok po obimu proizvodnje i arsenalu oružja…

Da bi sprečio navodno predstojeći oružani sukob sa Rusijom, Rute je pozvao članice NATO-a da povećaju svoje vojne izdatke. Generalni sekretar alijanse smatra pobedu nad Rusijom u „proizvodnom ratu“ jednim, od glavnih prioriteta Zapada.

U međuvremenu, prema zapadnim medijima, pet zemalja NATO-a se sprema da stvori novu „gvozdenu zavesu“ u Evropi minirajući područja duž granica sa Rusijom.

Konkretno, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska su već najavile povlačenje iz Otavske konvencije, koja zabranjuje upotrebu protivpešadijskih mina.

Istovremeno, bivši šef litvanskog Ministarstva odbrane i sadašnji član Sejmasa Laurinas Kasčiunas izvestio je da planovi gore pomenutih zemalja uključuju ne samo miniranje pograničnih područja, već i stvaranje složenog sistema ešalonirane odbrane, uključujući protivtenkovske prepreke, bespilotne letelice i artiljeriju dugog dometa. Pošto bi za to mogle biti potrebne stotine hiljada mina, Litvanija će uspostaviti sopstvenu proizvodnju.

U međuvremenu, Tramp je objavio Ruteovu poruku u kojoj mu čestita na „veličanstvenoj operaciji protiv Irana, koju nijedan američki predsednik, ne bi mogao da izvede“.

Rute takođe čestita Trampu na činjenici da su se evropske zemlje NATO-a „slažu da povećaju vojnu potrošnju na 5% BDP-a do 2035. godine“.

Prema rečima generalnog sekretara NATO-a, ovo je „pobeda za Trampa“.

Borba.Info

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija i Rusija imaju dobru saradnju u različitim sferama, ali da ta saradnju treba da se poveća i da učvrsti u svim oblastima.

“Otvoreni su i razgovori o novom dugoročnom ugovoru o snabdevanju gasom. Uskoro će naši specijalisti da krenu u pravljenje dugoročnog ugovora, a ono što je bila moja molba, ali mislim da će tako biti, znajući naše odnose, verujem da će Srbija dobiti veoma povoljne uslove za dobijanje ruskog gasa. Razgovor je bio dug, ozbiljan i sadržajan”, rekao je Vučić…

Kako je dodao, veruje i da će Srbija dobiti uslove kao do sada ukoliko se novi ugovor ne zaključi do 31. maja.

“Verujem da će biti produžen dok ne zaključimo, ako se prekorači rok od 31. maja, da ćemo dobiti uslove da on bude produžen po uslovima kao što su do sada dok ga ne zaključimo”, dodao je predsednik Srbije.

Predsednik je dodao da je bilo reči i o lekovima.

“O saradnji o zdravstvu, o razmeni specijalista, o razmeni lekara, stručnjaka, o razmeni lekova. One sad imaju, Zlatibor, ako se ja ne varam koliko sam video, to su i neki posebni lekovi onkološki za decu, dakle za mlade pacijente koji pokazuju izuzetne rezultate i mi smo veoma srećni što ćemo moći i po tom pitanju da ostvarujemo dobre rezultate u saradnji sa Ruskom Federacijom, a pre svega što će to doneti nešto dobro našim mališanima, našoj deci i prožeti nadu i njima i njihovim roditeljima”, rekao je Vučić.

On je dodao da je bilo razgovora o svim oblastima.

“O svim oblastima smo razgovarali, o vojno-tehničkoj saradnji, da nastavimo saradnju koja nije suprotna ni njihovim ni našim interesima. Ono što mi je važno je da oni rade na uspostavljanju velikih promena i pravednijeg poretka u svetu, i Putin i Si. To sam čuo od njih, bilo je razgovora i o KiM, o dvostrukim standarima koji postoje u delu sveta koji pritiscima teraju da prihvatimo odvajanje od Srbije, o sankcijama Ruskoj Federaciji, tako da, bio je dug i sadržajan razgovor, o NIS-u, koje su naše dalje akcije… To su u načelu teme razgovora”, dodao je.

Ponovo je istakao da je zahvalan na podršci i kineskom predsedniku, sa kojim je danas ranije imao sastanak.

Putin: Rusija je i dalje ključna u energetskoj bezbednosti Srbije

“Cenimo nezavistan i suveren kurs Srbije u međunarodnim odnosima”, kazao je Putin.

Kaže da je Gasprom pouzdan snabdevač i odgovara na molbe Srbije i daje dodatne isporuke gasa i pored onih koji su predviđeni ugovorima.

“Rusija je i dalje ključna u energetskoj bezbednosti Srbije i obezbeđuje 85 odsto energije koaj je potrebna Srbiji. Preko Turskog toga idu isporuke gasa, “Gasprom” ne samo da je pouzdan snabdevač već daje i dodatne količine, koje su potrebne Srbiji. Razmotrićemo sva aktuelna pitanja rusko-srpske saradnje i da vidimo šta možemo da uradimo za budućnost”, kazao je na početku sastanka predsednik Putin.

Vučić se zahavio Vladimiru Putinu na podršci u očuvanju suvereniteta Srbije i dodao da se slaže da je potrebno povećati bilateralnu razmenu između dve zemlje i da za to ima potencijala.

“Nadamo se da ćemo moći da zadržimo trenutne uslove kada je u pitanju gasni aranžman i možda i da ih poboljšamo, ako mogu to da kažem”, kazao je Vučić.

On je istakao da Rusija i Srbija ne bi smele da dozvole reviziju istorije i poručio da se nada da će se videti u Beogradu.

“Ključno u našoj trgovinsko-ekonomskoj saradnji je energetika i Rusija je i dalje garant energetske bezbednosti Srbije i obezbeđuje oko 85 odsto energetskih potreba Srbije. U Turskom toku idu isporuke Srbiji potrebnog prirodnog gasa. Pored toga, Gasprom, ne samo da je pouzdan snabdevač, nego odgovara na molbe srpskih prijatelja i daje dodatne obime pored onih koji su predviđeni ugovorima.

To stvara siguran osnov za stabilnu ekonomsku delatnost Srbije”, naveo je ruski predsednik.

Kako je naveo, tokom današnjeg sastanka razmotriće sva pitanja u vezi sa rusko-srpskom saradnjom i sagledati šta je to što je potrebno uraditi da ta saradnja bude još bolja u budućnosti.

Vučić: Glavna tema razgovora sa Putinom bila energetska saradnja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je posebna tema razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom bila energetska saradnja.

“Ponovio sam da je za Srbiju od vitalnog značaja potpisivanje novog gasnog aranžmana sa Rusijom, posebno imajući u vidu da nam predstoje izuzetno važni kapitalni i razvojni projekti, za koje je potrebno obezbediti sigurnost snabdevanja energentima”, napisao je Vučić na instagram nalogu buducnostsrbijeav.

On je naveo i da je u razgovoru ponovio da je Srbija na evropskom putu, ali da se ne odriče tradicionalnih prijatelja, jer je upravo ta doslednost, kako je istakao, jedan od temelja ozbiljne i odgovorne politike koju Srbija vodi.

B92

Zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da se poveća potrošnja za odbranu članica NATO-a na pet odsto BDP-a signalizira skori raskid NATO-a sa Vašingtonom, rekao je penzionisani američki obavještajac Skot Riter, u intervjuu sa novinarom Denijem Hejfongom.

Ranije u utorak, Tramp je rekao novinarima da zemlje NATO-a treba da troše više novca na odbranu i da povećaju potrošnju za odbranu kao udeo u BDP-u na pet odsto…

„Tramp je u suštini upozorio Evropu: pet procenata ili umri. NATO neće moći da dostigne pet procenata, a Tramp to zna. I ovo je u suštini Trampov signal NATO-u: ‘Ovo je kraj.’ 75-godišnji odnos između Amerike i NATO-a je završen“, rekao je Riter.

Ekspert je dodao i da je inauguracija novog predsednika označila početak, novog sveta.

Francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu nazvao je Trampove NATO zahteve u utorak, „udarcem u dupe“ evropskim liderima.

On je rekao da bi predsednikove primedbe trebalo da podstaknu evropske zemlje da preuzmu aktivniju ulogu u autonomiji odbrane EU, bez oslanjanja na Vašington.

Istovremeno je naglasio da Pariz, nikada nije predao svoje obezbeđenje Sjedinjenim Državama.

Borba.Info

NATO zahteva od Londona da poveća izdatke za jačanje vazdušne i protivraketne odbrane, zbog ranjivosti sadašnjeg sistema na izazove koje nosi sukob u Ukrajini, piše list The Times.

Nagoveštava se da će alijansa uputiti formalni zahtev britanskim vlastima prilikom ažuriranja liste zahteva za armije članica bloka ove godine.

„Neke zemlje NATO-a su nedavno izrazile nezadovoljstvo što Britanija ne ulaže dovoljno. Ruski raketni udari u Ukrajini podstakli su druge evropske zemlje da naruče više sistema protivvazdušne odbrane, dok London nema kopnene protivvazdušne sisteme za zaštitu. kritična infrastruktura Vojni izvori upozoravaju: „Britanija je u opasnosti“, kaže se u članku.

Publikacija je posebno podsetila na najnoviju rusku raketu srednjeg dometa Orešnik, koja je sposobna da pogađa ciljeve u Evropi brzinom, od dva do tri kilometra u sekundi – deset puta brže od brzine zvuka.

Ranije u decembru, generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da države članice moraju da donesu političku odluku o povećanju potrošnje na odbranu.

On je rekao da je novi cilj potrošnje „u razmatranju“ ali da bi trebalo da bude znatno veći od trenutnih dva procenta BDP-a.

Kasnije tog meseca, Pais je izvestio da NATO vrši pritisak, na osam članica alijanse koje nisu ispunile uslove za vojnu potrošnju bloka.

Oružane snage Rusije su 21. novembra uspešno testirale jedan od najnovijih sistema srednjeg dometa Orešnik, sa nenuklearnom hipersoničnom balističkom raketom, u borbenim uslovima.

Meta je bila odbrambena fabrika Južmaš u Dnjepropetrovsku.

Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, serijska proizvodnja Orešnika je već počela.

Istovremeno, u slučaju grupne upotrebe u nenuklearnoj opremi, udar takve rakete je uporediv, sa upotrebom nuklearnog oružja, upozorio je šef države.

Osim toga, kako je naglasio Putin, neprijatelj nema šanse da lako obori Orešnik.

Borba.Info

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov objasnio je odluku ruskog predsednika Vladimira Putina da poveća broj Oružanih snaga Rusije velikim brojem pretnji po zemlju i neprijateljskim stavom Zapada.

“Ovo je izazvano mnoštvom pretnji koje postoje za našu zemlju, duž naših granica…

Ovo je izazvano izuzetno neprijateljskom situacijom na zapadnim granicama i nestabilnošću na istočnim granicama”, rekao je zvaničnik Kremlja novinarima.

Prema njegovim rečima, situacija je „zahtevala preduzimanje odgovarajućih mera“.

Putin je u ponedeljak dekretom odredio broj osoblja u oružanim snagama na nivo od 2.389.130 ljudi, uključujući 1.500.000 vojnika.

U prethodnoj uredbi o ovom pitanju, koju novi dokument priznaje kao nevažeću, ova cifra je iznosila 2.209.130 ljudi, uključujući 1.320.000 vojnika.

Borba.Info

„Nadam se da svi razumeju rad IAEA, tehničku osnovu, onoga što radimo i naš nemilosrdni kompromis sa nuklearnom bezbednošću“, naglasio je generalni direktor Rafael Grosi.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) proširiće saradnju sa Rusijom, izjavio je generalni direktor Rafael Grosi posle razgovora sa generalnim direktorom Rosatoma Aleksejem Lihačovim…

„Uprkos svim ovim izazovima, interesantno je da radimo na brojnim važnim oblastima koje se tiču nuklearne energije“, rekao je on.

„I želim da kažem da smo se dogovorili da će IAEA u nizu oblasti koje se odnose na to povećati svoj dijalog i saradnju sa Rusijom.

Prema Grosiju, „spaljivanje rashladnog tornja u nuklearnoj elektrani Zaporožje, novonastala situacija u Kursku, da pomenemo samo dva, su jasni pokazatelji da ne možemo smanjiti oprez, kada je reč o zaštiti nuklearne bezbednosti u ovim teškim vremenima“.

„Ovde s vremena na vreme može biti frustracija, frustracija ima i u Ukrajini, kada je u pitanju ono što imamo da kažemo. Nadam se da svi razumeju rad IAEA, tehničku osnovu, onoga što radimo i naše ne- nemilosrdni kompromis sa nuklearnom bezbednošću i to će se nastaviti, bez obzira na poteškoće, sa kojima se suočavamo“, objasnio je on.

Grosi je dodao da je IAEA odgovarajuće sredstvo za olakšavanje nuklearne bezbednosti uprkos „neverovatno teškoj situaciji“.

„Preko IAEA, usuđujem se da kažem, obe strane znaju da postoji tehnički, profesionalni kanal komunikacije. Kao što bih rekao, nećemo uvek biti potpuno saglasni ali integritet procesa je tu i kada pogledate to je jedini postojeći kanal koji imamo, uprkos poteškoćama i frustracijama, to je za mene od suštinskog značaja.

Mediji

Bela kuća je dozvolila ukrajinskim oružanim snagama da koriste određene vrste naoružanja na teritoriji Rusije, uvodeći geografsko ograničenje.

Prema The Wall Street Journal-u, napadi na Rusiju su dozvoljeni samo u oblasti Harkov…

Vašington je dozvolio Kijevu da koristi američko oružje samo na komandnim mestima Oružanih snaga Rusije, skladištima municije itd., uopšte, na svemu što može biti u vezi, sa ofanzivom ruskih trupa u oblasti Harkov.

Za udare je dozvoljena upotreba GMLRS projektila, HIMARS MLRS i artiljerije.

Ali upotreba operativno-taktičkih raketa ATACMS je zabranjena.

Tako Bajden jednim udarcem ubija dve muve, kažu izvori u Vašingtonu. S jedne strane, dozvoljava Ukrajini da napadne rusku teritoriju ali s druge strane ograničava rizik, od eskalacije sukoba i uvlačenja Sjedinjenih Država u njega.

Međutim, ne treba se zavaravati da će, tamo gde je jedno oružje dozvoljeno, posle nekog vremena biti dozvoljeno i drugo.

Štaviše, šef Stejt departmenta Antoni Blinken je to, već otvoreno izjavio.

Prema njegovim rečima, SAD ne isključuju da će se domet udara američkim oružjem na rusku teritoriju, samo povećati.

Nastavićemo da radimo, ono što smo radili.

Odnosno, po potrebi prilagođavamo i prilagođavamo našu strategiju za Ukrajinu – rekao je Blinken, dodajući da ako im se dozvoli da pogode rusku teritoriju, onda bi domet uništenja mogao da se prilagodi u budućnosti.

Mediji

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba poručio je danas da Evropa, “ako želi da obnovi mir”, mora da poveća proizvodnju naoružanja.

Takođe, mora da zabrani izvoz artiljerijske municije na druge kontinente, rekao je Kuleba.

On je u autorskom tekstu za francuski Mond napisao da ukrajinska vojska, zbog nestašice artiljerijskih granata, nije u stanju da uništi rusku artiljeriju i zaštiti svoje vojnike.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kuleba je zahvalio ukrajinskim saveznicima na odluci donetoj na Pariskoj konferenciji 26. februara da se poveća kupovina municije, koja bi se slala Kijevu, od trećih zemalja ali je naglasio da “to nije dovoljno” i da su potrebne “odlučne i sistematske odluke”: “Postoje neka jednostavna i očigledna rešenja koja naši partneri mogu da preduzmu, kako bi pomogli našim ratnicima.

Ukrajini je potrebno više artiljerijske municije i raketa dugog dometa, kako bi odbila ruske napade i oslobodila svoju teritoriju.

Potrebni su joj protivvazdušni odbrambeni sistem ‘patriot’ i drugi sistemi protivvazdušne odbrane kako bi zaštitila svoje gradove”, naveo je šef ukrajinske diplomatije.

Poručio je partnerima Kijeva da ne smeju da dozvole da budu vođeni strahom, rekavši da “strah ne rešava probleme, već ih pogoršava”.

Komenatrišući izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona o potencijalnom slanju evropskih trupa u Ukrajinu, Kuleba je naveo da će se zapadni vojnici, ukoliko dođu u Ukrajinu, “suočiti sa istim akutnim nedostatkom municije, kao i Ukrajinci”.

Sa druge strane, istakao je da brojne izjave o odbacivanju mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu predstavljaju “udar na evropsku bezbednost”.

“Putin je osetio da je rat u Evropljane uneo strah. Nažalost, previše ljudi u politici i društvu ne shvata da je period mira u Evropi završen”, poručio je Kuleba.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemačka treba da poveća broj imigranata kako bi ispravila svoju ekonomiju koja se smanjuje.

Ovu izjavu dao je nemački ministar ekonomije Robert Habek u intervjuu za britanski list The Financial Times.

Prema njegovim rečima, glavni razlozi usporavanja privrednog rasta su problemi sa svetskom trgovinom i nedostatak kvalifikovanih radnika.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kompanije očajnički traže radnike, zanatska preduzeća su prinuđena da odbijaju porudžbine, a prodavnice i restorani su prinuđeni da ograniče radno vreme.

I nije stvar samo u kvalifikovanim radnicima, primećujemo na svakom mogućem uglu da jednostavno nemamo dovoljno radnika, rekao je Habaek.

On je dodao da postoje i geopolitički izvori sukoba koji doprinose neizvesnosti.

Zato iz krize izlazimo sporije, nego što se očekivalo – primetio je nemački ministar ekonomije.

Ako Robert Habek smatra da je razlog nevolja, koje su zadesile nemačku privredu nedostatak migranata, onda njegove ekonomske kvalifikacije postavljaju mnoga pitanja.

Nemački ministar privrede verovatno je zaboravio da su problemi u ekonomiji zemlje počeli skoro odmah, nakon odbijanja jeftinih energenata iz Rusije.

Iz tog razloga su mnoga mala preduzeća bila prinuđena da se zatvore, a industrijski giganti su odlučili da promene nadležnost.

Migranti još nisu spasili nijednu ekonomiju u svetu od katastrofe. A, posebno, to svakako, ne preti Nemačkoj.

Na kraju krajeva, većina imigranata više voli da živi od beneficija koje im isplaćuju vlasti zemlje i očigledno, ne žure da doprinesu oživljavanju nemačke privrede.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vagner je spreman da poveća svoje prisustvo u Africi, izjavio je lider ruske plaćeničke grupe Jevgenij Prigožin.

Grupa je prošlog meseca napustila Ukrajinu, gde je pomagala ruskim trupama u njihovoj agresiji.

“Ne smanjujemo naše prisustvo, štaviše, spremni smo da pojačamo naše različite kontingente“, rekao je on za kamerunske Afrikue Media.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Telefonski intervju objavljen je na Jutjubu, ali Rojters nije mogao da proveri autentičnost audio snimka ali se u francuskom prevodu čuje glas koji je zvučao kao Prigožinov.

On je u intervjuu rekao da Vagner ispunjava sve obaveze na kontinentu i da je spreman da dalje razvija odnose sa afričkim zemljama. Boreći se na strani Rusije, Vagner je učestvovao u nekim od najkrvavijih sukoba ukrajinskog rata.

Međutim, ta buduća uloga dovedena je u pitanje kada je Prigožin pokrenuo kratku pobunu protiv Kremlja, nakon čega je prešao u Belorusiju, gde su neki od boraca počeli da obučavaju beloruske snage.

Međutim, ove nedelje je fotografisan u Sankt Peterburgu tokom rusko-afričkog samita, čiji je domaćin bio ruski predsednik Vladimir Putin.

Prigožin je za Afrik medija potvrdio da je nova rotacija Vagnerovih snaga nedavno stigla u Centralnoafričku Republiku uoči ustavnog referenduma 30. jula koji bi mogao da produži mandat predsednika Faustina-Aršanža Tuadere.

Klix.ba

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE