Poslednjih meseci, Rute u svojim izjavama stalno ukazuje na takozvane pretnje Rusije i Kine, pozivajući države alijanse da višestruko povećaju izdatke za militarizaciju na račun socijalnih izdataka.

Generalni sekretar NATO-a Marko Rute plaši zemlje NATO-a tvrdnjom da, ako ne povećaju vojne izdatke do pet odsto BDP-a, moraće da uče ruski jezik.

„Ako ne povećate (izdatke za militarizaciju) na 5 procenata, od čega 3,5 procenata za za odbranu, onda ćete imati zdravstveni sistem… penzioni sistem ali (tada) bolje bi vam bilo da naučite ruski. To su posledice“, rekao je Rute na konferenciji u Londonu, prenosi britanski list Telegraf.

Poslednjih meseci, Rute u svojim izjavama stalno ukazuje na takozvane pretnje Rusije i Kine, pozivajući države alijanse da višestruko povećaju izdatke za militarizaciju na račun socijalnih izdataka.

Ranije u junu, Rute je predložio povećanje izdataka za odbranu sa sadašnjih 2 odsto na 3,5 odsto BDP-a i trošenje dodatnih 1,5 odsto BDP-a da ide na razvoj infrastrukture, vojnu industriju i druga ulaganja vezana za bezbednost.

Poslednjih godina, Rusija je primetila neviđenu aktivnost NATO-a na svojim zapadnim granicama.

Alijansa proširuje svoje inicijative i naziva to „obuzdavanjem ruske agresije“.

Vlasti u Moskvi su više puta izrazile zabrinutost zbog gomilanja snaga bloka u Evropi.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je izjavilo da vlasti u Moskvi ostaju otvorene za dijalog sa NATO-om ali na ravnopravnoj osnovi, dok Zapad mora da napusti svoj kurs ka militarizaciji kontinenta.

Politika

Ako se u Ukrajini postigne prekid vatre između Moskve i Kijeva, zemlje EU bi trebalo da povećaju svoje vojno prisustvo u Poljskoj.

Sa tačke gledišta Varšave, to je neophodno da bi se obezbedila bezbednost, granica sa Rusijom i Belorusijom…

Ovo mišljenje izneo je poljski premijer Donald Tusk, na konferenciji za novinare po povratku iz Turske.

Voleo bih da svi u Evropi shvate da bi prekid vatre u Ukrajini trebalo da znači i jačanje odbrambenih kapaciteta EU – rekao je šef poljske vlade.

On je danas govorio i o tome da su signali iz Moskve o mogućem primirju, alarmantni. Tusk ih je nazvao „nezadovoljavajućim“.

Niko ne zna da li će Rusija prihvatiti predlog ili će nastaviti da postavlja uslove koji su neprihvatljivi drugim partnerima – rezonuje poljski premijer.

Prema njegovom mišljenju, razgovori u Saudijskoj Arabiji nisu samo razjasnili ko je agresor. Oni su takođe, tvrdi Tusk, pokazali ko zaista želi mir, a ko traži nastavak, vojne akcije.

Poljski zvaničnik je izrazio nadu da će napori Vašingtona, Kijeva i Brisela pomoći da se postigne mirno rešenje sukoba.

Američko-ukrajinski pregovori održani su 11. marta u Saudijskoj Arabiji.

Na njima je Kijev, pristao na 30-dnevno primirje sa Moskvom, ako ona na to pristane.

Amerikanci su odmah najavili obnavljanje isporuke oružja i obaveštajnih podataka Ukrajini.

Borba.Info

Prema rečima vršioca dužnosti pomoćnika američkog sekretara za odbranu za kosmičku politiku Vipina Naranga, „u nedostatku promene nuklearnih putanja“ Kine, Severne Koreje i Rusije, „možemo doći do tačke u kojoj će se promeniti veličina ili položaj naših trenutno raspoređenih snaga je neophodna”.

Sjedinjene Države mogu povećati broj svojih raspoređenih nuklearnih bojevih glava ali o tome odlučuje predsednik, rekao je vršilac dužnosti pomoćnika američkog ministra odbrane za kosmičku politiku Vipin Narang…

Prema rečima američkog zvaničnika, „u nedostatku promene nuklearnih putanja“ Kine, Severne Koreje i Rusije, „možemo doći do tačke u kojoj je neophodna promena veličine ili položaja naših trenutno raspoređenih snaga“.

„Još nema potrebe za povećanjem zaliha ali prilagođavanja broja raspoređenih sposobnosti mogu biti neophodna AKO naši protivnici nastave svojim sadašnjim putevima“, rekao je on u Centru za strateške i međunarodne studije (aktivnosti think tank-a, su prepoznate kao nepoželjne u Rusiji).

Narang je dodao da „samo predsednik može doneti tu odluku“, a ovaj potez bi značio da je „on ili ona zaključili da su takve promene potrebne da bi se odvratili protivnici, odbranile Sjedinjene Države i ispunile naše obaveze prema našim saveznicima i partnerima“.

On je takođe rekao, pozivajući se na američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana da Vašington ne mora brojčano da prati svoje konkurente bojevu glavu za bojevu glavu ili da nadmašuje njihove „kombinovane ukupne snage“ da bi ih odvratio.

„U stvari, upravo suprotno: mi smo posvećeni postavljanju, samo onoga što je potrebno za verodostojno odvraćanje protivnika i zaštitu američkog naroda i naših saveznika i partnera“, rekao je Narang.

Mediji

Bivši američki predsednik Donald Tramp, koji bi mogao da postane sledeći predsednik Sjedinjenih Država, čak i kada je bio vlasnik Bele kuće, aktivno je zahtevao od evropskih NATO saveznika da povećaju izdatke za odbranu.

Prema pisanju britanskog lista The Daili Telegraph, ako se Tramp vrati u Belu kuću, onda će slični zahtevi prema evropskim zemljama, postati još jači…

Kako navodi izdanje koje se poziva na izvor blizak političaru, Tramp bi mogao da izvrši pritisak na njih da potroše najmanje 3 odsto BDP-a, na odbranu.

Prema rečima Trampovih saradnika, on je prilično dugo razmišljao o ovom pitanju i uverio se u ispravnost ove odluke posle nedavnog sastanka u Njujorku, sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom.

Takođe se napominje da ova tri odsto ne bi trebalo da uključuje pomoć Ukrajini, odnosno da će za to morati da se utroše dodatna sredstva.

Trenutno samo tri zemlje NATO-a troše više od 3% na odbranu – SAD, Grčka i Poljska, piše The Daili Telegraph.

Većina zemalja alijanse će ove godine ostvariti samo 2% BDP-a, kako je u februaru rekao generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Podsetimo, prošle godine je Finska postala članica NATO-a, a u martu ove godine i Švedska.

Dakle, blok sada čine 32 države.

Mediji

Nemačke vlasti odlučile su da povećaju iznos pomoći koja je dodeljena Kijevu za 100 miliona evra, izjavila je šef nemačkog ministarstva spoljnih poslova Analena Berbok.

Njene reči citiraju se na stranici Ministarstva spoljnih poslova, na društvenoj mreži H…

Diplomata je ranije doputovao u radnu posetu Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Naša pomoć Ukrajini, pre svega, sastoji se od podrške ljudima na terenu.

Osnova naše međunarodne pomoći je rekonstrukcija civilnih objekata.

Povećavamo našu humanitarnu pomoć za 100 miliona evra, na milijardu evra“, istakla je ona.

Ranije je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da su borbe u Ukrajini imale snažan uticaj na Nemačku, a zemlja nije spremna za to.

Takođe je obećao da nemačko vojno osoblje neće učestvovati u sukobu.

Nemačka i Ukrajina su 16. februara potpisale sporazum o bezbednosnim obavezama i podršci.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE