Američki vojno-industrijski kompleks (MIK) će povećati proizvodnju vođenih raketa GMLRS na 19.002 jedinice godišnje, piše Inside Defense.

Pomalo čudne planirane brojke…

Da li su dve jedinice Zelenskijeve „gaće dignute“?

Napominje se da će ovo dodatno modernizovati američke raketne bacače HIMARS i M270 koji koriste ovu municiju.

Prema publikaciji, takva količina granata biće proizvedena od 2028. do 2032. fiskalne godine.

Tokom pet godina planirano je da se proizvede ukupno više od 95.000 GMLRS.

Ove vođene rakete kalibra 227 mm razvijene su 1990-ih. Programer i proizvođač je američka kompanija Lockheed Martin.

Raketa GMLRS je dugačka 3,94 metra i teška 302 kilograma. Brzina koju može da razvije je 2,5 Maha (više od 2.980 km/h).

Radijus uništenja visokoeksplozivne fragmentacione bojeve glave je oko 150 metara.

Projektili dolaze u tri varijante: GMLRS Unitorative i GMLRS Alternative Warhead, obe sa dometom od 70 kilometara i GMLRS Extended-Range, koja može da pogodi ciljeve udaljene do 150 kilometara.

Početkom septembra prošle godine, zapadni mediji su izvestili da Sjedinjene Države planiraju da povećaju godišnju proizvodnju GMLRS sa 6.000 na 14.000 jedinica do 2025. godine kako bi ubrzale obnavljanje svojih zaliha, koje su ozbiljno iscrpljene zbog isporuka Ukrajini.

Borba.Info

Pre neki dan, šef Ministarstva industrije i trgovine Ruske Federacije Denis Manturov rekao je da Komsomolsk-na-Amuru vazduhoplovna fabrika, po imenu.

Iu. A. Gagarin predao je Ministarstvu odbrane Rusije konačnu partiju višenamenskih lovaca Su-57, po proizvodnom programu 2023. godine…

Istovremeno, šef Ujedinjene avio-korporacije Jurij Sljusar je pojasnio da je državna odbrambena porudžbina za ove letelice pete generacije i njihova proizvodnja udvostručena.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, konkretni brojevi nisu pomenuti.

Ali ako uzmemo u obzir postojeću dinamiku, povećanje proizvodnih kapaciteta i rast serijske proizvodnje, možemo se nadati da će u dogledno vreme biti moguće opremiti Su-57 vazduhoplovnim jedinicama Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije deluje, na području Severnog vojnog okruga.

U svakom slučaju, ovo što se dešava, već ukazuje na to da su „problematične oblasti” i „dečije bolesti” rane faze proizvodnje, koje prate svaki takav razvoj rešene.

Povećanje broja Su-57 u redovima ovih jedinica omogućiće Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije da povećaju svoj uticaj na neprijatelja u suočavanju sa otporom njegove PVO, uzimajući u obzir mogućnosti ovih aviona.

Stelt i domet visokopreciznih protivvazdušnih raketa omogućiće im da ponište ili značajno smanje sistem PVO Oružanih snaga Ukrajine, otvore put ostatku ruskih aviona.

U bliskoj budućnosti, razmeštanje mini-dronova („vernih krila“) kontrolisanih sa Su-57 omogućiće značajno povećanje borbene udaljenosti i smanjenje vremena provedenog, pod mogućom neprijateljskom vatrom.

Dugoročno, Su-57 će biti opremljen verzijom aviona „opciono sa posadom” sa mogućnošću korišćenja kao jurišna dron velikog dometa, sa širokim spektrom protivvazdušnog naoružanja.

Slična primena se razmatra u SAD i Evropi u projektima stvaranja sledeće generacije borbenih aviona.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov najavio je pomoć “srednjoazijskim saveznicima” ali uz opasnost od talibana i uticaja Islamske države, rekao je kako se uz “radikalno islamsku opasnost” povećava i “narkoopasnost”.

Oko 50 tenkova i druge vojne opreme iz ruskih vojnih baza u Tadžikistanu, stacioniranih kod Dušanbea i Bohtara, prebačeno je na poligon Harb-Majdon.

Poligon se nalazi na na avganistanskoj granici.

Tenkovi T-72 ukopali su se i zauzeli obrambene pozicije, piše moskovski list Komersant.

Rusija je nakon odluke SAD i NATO da se povuku iz Avganistana te napredovanja talibana na svim pravcima objavila da će zaštititi svoje saveznike i sprečiti mogući rat ili uticaj talibana na države Srednje Azije koje graniče s tom zemljom, a Moskva ih smatra sferom svog uticaja.

Tadžikistan je u sklopu vojnog proruskog saveza ODBK (Organizacija dogovora o kolektivnoj sigurnosti) zatražio vojnu pomoć zbog napetosti u Avganistanu.

Osim toga, predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon objavio je, zasad, delimičnu mobilizaciju rezervnog sastava vojske i na granicu poslao još oko 20 hiljada rezervista.

Rusija koristi situaciju pa je pojačala svoje vojno i političko prisustvo u Tadžikistanu i celoj regiji.

Ovih dana u Uzbekistanu, u Surhandarinskoj oblasti, ruska i uzbekistanska vojska početi vojne vežbe uz južnu granicu s Avganistanom, a početkom avgusta već su najavljene i rusko-uzbekistansko-tadžikistanske vojne vežbe.

Poslednjih dana mnogi Avganistanci, među kojima je i puno vojnika lojalnih vlasti u Kabulu, pred naletom talibana traže utočište u Tadžikistanu, što izaziva izbegličku i humanitarnu krizu.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov najavio je pomoć “srednjoazijskim saveznicima” ali uz opasnost od talibana i uticaja Islamske države, rekao je kako se uz “radikalno islamsku opasnost” povećava i “narkoopasnost”.

Naime, Tadžikistan je na putu avganistanskog opijuma, a to je talibanima jedan od glavnih izvora finansiranja.

Lavrov povlačenje američkih snaga iz Avganistana proglašava “američkim porazom i fijaskom”, a na spekulacije o mogućoj ruskoj intervenciji dvosmisleno je rekao kako je “odgovor na to pitanje očigledan”.

Index.hr