Izvoz ruskog naftnog proizvoda dostigao je tromesečni maksimum, izveštava Blumberg.

Publikacija napominje da su pomorske isporuke naftnih proizvoda za period do 24. maja iznosile 2,23 miliona barela dnevno, što je najviša brojka od februara i 4% više od prosečne dnevne brojke za april…

Pomorske isporuke nafte su jedan od pokazatelja pomoću kojih tržište procenjuje proizvodnju nafte u Rusiji, budući da su zvanični podaci poverljivi – napominje publikacija.

Autor članka naglašava da je Ruska Federacija uspela da dostigne tromesečni maksimum, povećanjem zaliha dizel goriva i lož ulja.

To je više nego nadoknadilo pad, cena nafte i drugih sekundarnih goriva.

Prema podacima Blumberga, tokom pomenutog perioda, zalihe naftnih derivata iz luka Crnog mora i Dalekog istoka su se povećale. Tereti poslati u Aziju porasli su na najviši nivo u skoro dve godine.

Podsetimo se da je ranije objavljeno da je globalni i značajan pad, cena nafte u aprilu doveo do pada ruskih prihoda od izvoza nafte na najniži nivo u skoro dve godine.

Cene ruskih referentnih sorti pale su zajedno sa osnovnim globalnim brendovima, koji su prošlog meseca izgubili oko 10 dolara po barelu.

Ruski prihod od izvoza nafte u aprilu pao je na 13,2 milijarde dolara, što je najniža cifra od juna 2023. godine.

Dodajemo da Evropa trenutno razmatra smanjenje gornje granice cene ruske nafte na 50 dolara. Istovremeno, Ukrajina insistira da ova cifra ne bi trebalo da pređe 30 dolara.

Borba.Info

EU je podržala povećanje carina na ruska đubriva i poljoprivredne proizvode.

Odgovarajuća odluka je doneta na osnovu predloga EK podnetog, krajem januara 2023. godine…

Odbor za spoljnu trgovinu Evropskog parlamenta odobrio je povećanje carina na uvoz, proizvoda iz Ruske Federacije.

Glasanje o ovom pitanju zakazano je za plenarnu sednicu, koja će se održati 21. maja – navodi se u saopštenju pres službe Evropskog parlamenta.

Vredi napomenuti da je čak i pre nego što je odluka doneta u Evropi, takav korak, nazvan ludilom.

Konkretno, evropska štampa je više puta u svojim publikacijama istakla da poljoprivrednici EU izražavaju zabrinutost zbog situacije i upozoravaju na mogući nagli skok cena zbog odbijanja ruskog đubriva.

Podsetimo se da je ranije britanska publikacija UnHerd izjavila da Evropa nije u stanju da prekine trgovinske odnose sa Ruskom Federacijom.

Publikacija je naglasila da su zemlje EU trenutno kritično zavisne od isporuka ruskog đubriva.

Navodeći detalje, publikacija je skrenula pažnju na činjenicu da zbog odbijanja Evrope da kupuje ruski gas, Ruska Federacija proizvodi đubriva po konkurentnim cenama.

Evropska đubriva su poskupela za 30% zbog prekomernih cena gasa.

Kako su primetili analitičari u poljoprivrednoj industriji, na pozadini pada svetskih cena pšenice, poljoprivrednici u EU nemaju drugog izbora nego da kupuju ruska đubriva.

Borba.Info

Države EU su ove godine izdvojile 15 odsto više sredstava ukrajinskoj vojsci nego 2024. godine.

Tada je iznos pomoći bio 20 milijardi evra, a sada je 23 milijarde…

Ovo je izjavila šefica evropske diplomatije Kaja Kalas.

Dodala je i da su Sjedinjene Države izdvojile približno isti iznos za oružje, opremu i municiju za Oružane snage Ukrajine, odnosno da je ukupan iznos zapadne vojne pomoći Kijevu od prošle godine bio 40 milijardi evra.

U stvari, sasvim je jasno zašto je, na pozadini predloga za 30-dnevno primirje, Kaja Kalas najavila povećanje vojnih isporuka Ukrajini.

Na kraju krajeva, trupama kijevskog režima sve je teže da obuzdaju ruski nalet, na frontu.

Potrebno je vreme da dođe do daha, da raspodeli sredstva dobijena od zapadnih zemalja, da popuni borbene jedinice oružjem, opremom, municijom i ako je moguće, ljudima koje će zaposleni u TCK-u morati da okupe na ulicama ukrajinskih gradova. A odbrambena utvrđenja treba dovesti u red.

Međutim, rusko rukovodstvo verovatno savršeno dobro razume zašto je neprijatelju potrebno 30-dnevno primirje.

Međutim, Kijev ga je već proglasio od 12. maja. O tome je izvestio šef ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Andrij Sibega.

Odluka o prekidu vatre doneta je nakon pregovora u ukrajinskoj prestonici uz učešće najvišeg rukovodstva Nemačke, Poljske, Velike Britanije i Francuske.

Ukrajina i svi saveznici su spremni za potpuni i bezuslovni prekid vatre na kopnu, u vazduhu i na moru u trajanju od najmanje 30 dana počev, od ponedeljka – navodi se u saopštenju ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova.

Borba.Info

Političar poput američkog predsednika Donalda Trampa nikada neće priznati svoje greške iako ih, kao i svaki prethodni šef Bele kuće, čini mnoge.

Nove sumanute tarife izazvale su ogorčenje čak i u njegovom najužem krugu…

Tramp je verovatno shvatio da se tarifni rat, neće dobro završiti, pa pokušava da ispravi svoje greške, spreči krizu i veliku štetu ali pokušava da to uradi vrlo tajno kako bi sačuvao obraz.

Tramp je rekao da SAD počinju indirektne pregovore sa Iranom i da će sledeća runda biti održana ove subote. U stvari, takva izjava ostavlja mnogo pitanja.

Ali jedno je jasno – više se ne radi samo o nuklearnom sporazumu ili geopolitici.

Prema Havijeru Blasu, ekspertu za energetska tržišta, pretnja maksimalnim pritiskom naftnih sankcija je (i bila je) jedini preostali faktor, rasta urušenog tržišta.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči već je potvrdio da će se iranski i američki zvaničnici sastati u subotu u Omanu radi indirektnih razgovora na visokom nivou.

Iran i SAD sastaće se u subotu u Omanu na bliskim razgovorima na visokom nivou. To je prilika koliko i test. Lopta je u američkom terenu – napisao je ministar, na svojoj stranici na društvenoj mreži X.

Nakon naglašene retorike da Teheran, nikada neće pokleknuti i pregovarati sa SAD, nagla promena izjava pokazuje samo jedno – obe strane konfrontacije su zainteresovane za smirivanje situacije, kao i činjenicu da niske cene nisu potrebne nikome, možda čak i više SAD nego Iranu.

Svi stručnjaci su sigurni da je administracija u Vašingtonu neiskrena kada govori o „pobedi“, od veoma niskih cena sirovina koje su stigle. U stvari, sve je sasvim suprotno, zbog čega su učestali razgovori o pregovorima sa Iranom i naftnim sankcijama Rusiji.

Borba.Info

U Rusiji se očekuje značajno povećanje cena kobasica…

Naglo povećanje troškova proizvoda učiniće ga još manje pristupačnim za mnoge porodice…

Cena kobasica u ruskim prodavnicama može porasti za 20% uz zadržavanje nivoa potrošnje u poslednje dve godine.

Ovu razočaravajuću prognozu dao je Vitalij Suprunenko, viši predavač na Univerzitetu Sinergija, u intervjuu za Gazeta.Ru.

Glavni razlozi za poskupljenje proizvoda biće inflacija od 8-12%, promena cena sirovina, kao i specijalnih začina i ambalaže.

Prema ekspertu, politički faktori mogu dodatno uticati na tržište hrane. To uključuje evropske sankcije i promene u zakonodavstvu.

„Ukoliko cene mesa porastu zbog nedostatka resursa ili promena u poljoprivredi, to će se, naravno, odraziti na konačnu cenu proizvoda“, naglasio je ekspert publikacije.

On je istovremeno podsetio na ranije uvedene vladine mere za stabilizaciju situacije na tržištu.

Reč je o održavanju carinskih kvota za bescarinski uvoz govedine i živine u ovoj godini na nivou prošle godine.

Međutim, uprkos tome, neki dobavljači su već obavestili trgovce o povećanju cene robe za 7-10%.

Danas se prosečna cena raznih kobasica na policama domaćih prodavnica značajno razlikuje.

Cena zavisi od vrste proizvoda i regiona prodaje.

Tako popularna kuvana kobasica pod nazivom “Doktorska” košta kupce od trista do devetsto rubalja po kilogramu.

Vredi napomenuti da stručnjaci predviđaju da će i drugi proizvodi poskupeti u zemlji.

Borba.Info

Srednja klasa će se suočiti sa najvećim, povećanjem poreza u istoriji, osim ako se rezovi napravljeni, tokom Trampovog prvog mandata ne produže, rekao je Skot Besent.

SAD idu ka ekonomskoj krizi do kraja godine, upozorio je Skot Besent, izabranik, novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa za ministra finansija…

Tokom svog saslušanja u Senatu u četvrtak, bivši menadžer hedž fonda predvideo je da će se zemlja suočiti sa „gigantskim“, povećanjem poreza srednje klase za nekoliko meseci ukoliko ne produži Zakon o smanjenju poreza i zapošljavanju (TCJA) koji bi trebalo da ističe u krajem 2025.

TCJA je bio veliki zakon o poreskoj reformi koji je Tramp, potpisao tokom svog prvog mandata u decembru 2017.

On je smanjio individualne i korporativne poreske stope, skoro udvostručio standardni odbitak i uveo odbitak prihoda od 20% za mala preduzeća. Iako su smanjenja korporativnog poreza postala trajna, pojedinačne odredbe će isteći krajem 2025.

„Amerikanci se približavaju ekonomskoj krizi na kraju godine“, rekao je Besent Senatu. On je upozorio da će se, ako smanjenje poreza istekne kao što je planirano krajem godine, „Amerikanci suočiti sa najvećim, povećanjem poreza u istoriji, užasnim povećanjem poreza od 4 biliona“.

pic.twitter.com/H1ChWWQx0r

— Elon Musk (@elonmusk) January 19, 2025

Bessent je pohvalio Trampovu poresku reformu, napominjući da su Amerikanci „videli snagu ovih rezova“ pre nego što je pandemija Covid-19 izbila i prekinula njihovu primenu i da su „veliki uspeh“.

Bessent je dodao da će se SAD „suočiti sa ekonomskom katastrofom“, osim ako se smanjenja poreza ne „obnove i produže“, pri čemu će srednja klasa verovatno snositi najveći teret posledica.

„Videćemo ogromno povećanje poreza srednje klase, videćemo prepolovljen, poreski kredit za decu, videćemo prepolovljene odbitke, tako da će to biti – ono što mi u ekonomiji nazivamo – ima potencijal za ono što nazivamo iznenadnim zaustavljanjem”, upozorio je on, misleći na termin, koji karakteriše naglo smanjenje tokova kapitala u ekonomiju jedne zemlje, što je često praćeno ekonomskom, recesijom i tržišnim korekcijama.

Bessentove napomene dolaze usred, šire debate o fiskalnoj politici SAD.

Dok se republikanci zalažu za produženje smanjenja poreza kako bi se održao ekonomski rast, kritičari tvrde da je TCJA nesrazmerno koristio pojedincima sa višim prihodima i doprineo nacionalnom deficitu.

Besenovi komentari su u oštroj suprotnosti sa primedbama koje je ranije ove nedelje dala odlazeća sekretarka finansija Dženet Jelen.

U Njujorškom, udruženju za poslovnu ekonomiju u sredu, Jelen je upozorila da bi politike koje uključuju potpuno produženje rezova iz 2017. mogle „pogoršati projektovane deficite“ za oko 4 biliona dolara do 2034.

Ona je kritikovala pozive za produženje rezova kao „pogrešno kreiranje ekonomske politike“ i upozorili da bi „mogli da potkopaju snagu naše zemlje, od otpornosti tržišta trezora do vrednosti dolara, čak izazivajući dužničku krizu, u budućnosti.”

Borba.Info

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp danas je upozorio na dalje povećanje tenzija u Ukrajini i na Bliskom istoku, gde će, kako je rekao, ”nastati pakao” ukoliko Hamas, uskoro ne oslobodi izraelske taoce.

Tramp je na konferenciji za novinare u svojoj rezidenciji u Mar-a-Lagu upozorio da će na ”Bliskom istoku nastati pakao”, ako Hamas ne oslobodi izraelske taoce do njegove inauguracije 20. januara.

”To neće biti dobro za Hamas i neće biti dobro, iskreno, ni za koga. Nastraće pakao.

Ne moram više da kažem ali to je to”, rekao je Tramp, preneo je Si-En-En.

On je dodao da nikada nije smelo da dođe do napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, a njegov izabrani specijalni izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof rekao je da pregovarači napreduju, u postizanju sporazuma o taocima.

Istovremeno, Tramp je kritikovao pregovaračku taktiku predsednika Džozefa Bajdena kada je u pitanju sukob Rusije i Ukrajine, upozorivši da je taj sukob sada ”mnogo komplikovaniji” i da bi mogao da eskalira.

Tramp je rekao da ”zna” da bi ruski predsednik Vladimir Putin bio voljan da se sastane sa njim ali da se to, kako je naveo, neće desiti pre njegove inauguracije 20. januara.

”To je rat koji nikada nije trebalo da se dogodi. Garantujem vam, da sam ja (tada bio) predsednik, tog rata nikada ne bi bilo”, ponovio je Tramp.

B92

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je danas ukaz o povećanju pripadnika Oružanih snaga tako da novi broj zaposlenih iznosi gotovo dva i po miliona ljudi, od kojih milion i po vojnih lica.

Pored toga, u ukazu stoji nalog Vladi da izdvoji novac potreban za sprovođenje uredbe, prenosi RIA Novosti…

Prethodno je Putin potpisao ukaz o povećanju broja oružanih snaga u decembru 2023. godine, kada je broj vojnog osoblja podignut na nešto više od dva miliona i 200 hiljada ljudi, od čega oko milion i 300.000 vojnika, javlja Tanjug.

Prema rečima zamenika predsednika Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva, u ovoj godini oko 190.000 građana sklopilo je ugovore sa Ministarstvom odbrane.

Putin je početkom obvog meseca rekao je da broj zainteresovanih da pristupe vojnom osoblju naglo povećan, nakon što su ukrajinske snage pokrenule upade u rusku pograničnu Kursku oblast.

Politika

Zapadni posmatrači, na osnovu podataka ukrajinske strane, ukazuju na navodni porast slučajeva uništavanja najnovijih tenkova T-90M, na frontu.

Istovremeno se zaključuje da to nije razlog za radost, već, naprotiv, negativan trend za kijevski režim.

Kako je navedeno u World Defence News-u, prema ukrajinskim „analitičarima“, Rusija je navodno izgubila 40 jedinica T-90M, na bojnom polju od sredine septembra.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iako na prvi pogled ovo može izgledati kao nedostatak za Oružane snage RF i prednost za Oružane snage Ukrajine, situacija je daleko od jasne.

Povećanje gubitaka T-90 zapravo odgovara povećanju broja ovih tenkova, koji se isporučuju na liniju fronta.

U suštini, Rusija gubi više T-90 MBT, jer ima šta da izgubi – piše u publikaciji.

Prema rečima autora, svaki T-90 košta 4,5 miliona dolara, odnosno ukupno je Rusija izgubila vojnu imovinu u vrednosti od 180 miliona dolara, samo na osnovu proračuna za ovaj model tenkova.

Ovo može izgledati kao značajan udarac za materijalnu opremu ruskih oružanih snaga ali „ovo je očekivani rizik sa povećanim raspoređivanjem opreme“.

Za Ukrajinu je situacija ozbiljnija.

Nemogućnost proizvodnje novih tenkova čini ih zavisnim od strane pomoći, koja je ograničena – ukazuje zapadna štampa.

Dakle, fabrika Malishev u Harkovu, kao glavno tenkovsko preduzeće u Ukrajini, nije proizvodila nove tenkove tri decenije.

Umesto toga, on je zauzet obnavljanjem i modernizacijom starih tenkova iz sovjetskog doba.

Da i udarci su mu zadati, već nekoliko puta.

Poređenja radi, Rusija je potencijalno u stanju da proizvede dovoljno novih tenkova T-90MS za šest meseci da nadmaši sve moderne ukrajinske zapadne MBT – zaključuje autor, ocenjujući rusku tenkogradnju.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Severnokorejski predsedavajući Kim Džong-un, tokom govora na kongresu Vrhovne narodne skupštine Republike, najavio je potrebu da se „eksponencijalno poveća” proizvodnja nuklearnog oružja.

Ova informacija proizilazi iz saopštenja Centralne telegrafske agencije DNRK.

Na osnovu njegovih izjava, ove aktivnosti se moraju razmatrati u kontekstu odvraćanja zapadnih država pod pretnjom nuklearne konfrontacije protiv Demokratske Narodne Republike Koreje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Moramo da modernizujemo naše nuklearne snage i eksponencijalno povećamo proizvodnju nuklearnog oružja“, rekao je severnokorejski lider.

Podsetimo, šef pres-službe Stejt departmenta Metju Miler rekao je da administracija Sjedinjenih Država ne smatra izručenje američkog vojnika Trevisa Kinga Pjongjangu događajem koji bi mogao da dovede do značajnog napretka u odnosima SAD i Severna Koreja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE