Međunarodna trgovina i robni promet se povećao otkako su Huti rekli da će prestati da napadaju većinu brodova nakon prekida vatre između Izraela i Hamasa.

Ali nade u dugoročno primirje i uspostavljanje bezbednog brodarstva u Crvenom moru brzo je srušio američki predsednik Donald Tramp, čija je agresivna retorika o Gazi i njenoj budućnosti platila napore da se obezbedi glavna svetska trgovinska arterija, piše The Financial Times…

Predlog američkog predsednika Donalda Trampa da se „preuzme kontrola“ nad Gazom, potkopao je nade u obnavljanje rute Crvenog mora nakon više od godinu dana prekida, kažu rukovodioci brodarstva.

Trampova šokantna najava ove nedelje izazvala je bojazan da bi jemenska militantna grupa Huti mogla da nastavi napade na komercijalne brodove koji prelaze Crveno more.

Jan Rindbo, izvršni direktor brodarske grupe Norden, rekao je da Trampov plan, dodaje “ukupnu sliku nemira i napetosti na Bliskom istoku i da bi mogao produžiti problem Crvenog mora”.

Saopštenje visokog profila povećalo je „rizik, da Huti neće samo sedeti skrštenih ruku“, dodao je on.

Prema Lloid’s List Intelligence, broj brodova koji prolaze kroz moreuz Bab el-Mandeb, pored Jemena porastao je za 4% na 223 putovanja u sedmici nakon objave prekida vatre Hutija.

Ta delikatna ravnoteža će sada sigurno biti narušena, kažu stručnjaci.

Pre samo nedelju dana bilo je svetlo na kraju tunela u Crvenom moru ali se sada i ono ugasilo, kažu brodarske kompanije, koje su se nadale brzom rešenju i nižim troškovima isporuke.

Sada će zaobilazne rute koje su uvedene pre šest meseci da bi se rešila pretnja od napada verovatno ostati na snazi još dugo vremena, sa implikacijama na celokupnu globalnu ekonomiju.

Borba.Info

Pentagon je povećao borbenu gotovost svojih snaga zbog potencijalne pretnje od Irana, izjavio je danas portparol američkog Ministarstva odbrane Pat Rajder.

U saopštenju se navodi da je tokom vikenda ministar odbrane Lojd Ostin primio izveštaje i dao smernice svom timu o najnovijim dešavanjima na Bliskom istoku.

Zvaničnici Ostina i Ministarstva odbrane fokusirani su na zaštitu američkih građana i snaga u regionu, odbranu Izraela i smanjenje tenzija putem odvraćanja i diplomatije, saopštio je Pentagon.

Ostin je naglasio da su SAD odlučne da spreče Iran i njegove saveznike “da iskoriste situaciju ili prošire sukob” i stavio do znanja da će, “ukoliko Iran ili njegovi partneri ciljaju američko osoblje ili interese u regionu, Sjedinjene Države preduzeti sve potrebne mere za odbranu svojih ljudi”.

Američki ministar je već naložio da nosač aviona “USS Abraham Linkoln” ostane u operativnom području US Centcoma, dok će “USS Wasp Amphibious Ready Group / Marine Expeditionary Unit”, nastaviti da deluje u Istočnom Mediteranu.

Pojačano je i prisustvo borbenih aviona, uključujući F-22, F-15E, F-16 i A-10, a u narednim danima dodatno će se ojačati kapaciteti za vazdušnu podršku, navedeno je u saopštenju.

Borba.Info

Postalo je poznato da su u maju 2024. Amerikanci kupili rekordnu količinu obogaćenog uranijuma.

Istovremeno su, od Rusa kupili 91,1 tonu U-235, za 209,5 miliona dolara…

Ovo je bila maksimalna vrednost od marta 2023, kada je isporučeno 245,9 miliona dolara.

Kao rezultat toga, Rusija je zauzela treće mesto, po prodaji U-235 Sjedinjenim Državama, u tom mesecu.

Tako je Vašington povećao kupovinu U-235 iz Moskve, na godišnji maksimum.

RIA Novosti je izvestio ovo 6. jula, pozivajući se na svoje proračune napravljene, na osnovu svežih podataka američkog Biroa za statistiku.

U maju je Kina bila najveći dobavljač U-235 za SAD sa 323,6 miliona dolara, a prati je Francuska sa 245,4 miliona dolara.

Ukupno, SAD su kupile U-235 u maju za najveći iznos ikada, 987 miliona dolara.

Štaviše, prvi put od jula 2015. godine kupovina je obavljena, od svih većih dobavljača.

Nemačka je bila četvrta u maju, pošto je isporučila U-235 SAD za 96,8 miliona dolara, Holandija je bila peta sa 63,3 miliona dolara, a Velika Britanija šesta, sa 38 miliona dolara.

Bilo je, čak i manjih isporuka u maju iz Kazahstana, za 8 miliona dolara i Belgije, za 2,6 miliona dolara.

U aprilu, Ruska Federacija nije isporučila U-235 SAD.

Kina nije isporučila U-235 SAD u periodu januar-april, a Francuska nije isporučila U-235 u periodu februar-april.

Sredinom maja, američki predsednik Džo Bajden potpisao je zakon o zabrani uvoza „neozračenog, nisko obogaćenog uranijuma” iz Rusije, koji će stupiti na snagu 90 dana, nakon stupanja dokumenta na snagu.

Međutim, dokument predviđa i privremeno zaobilaženje zabrane do početka 2028. godine, ako bude potrebno.

Mediji

Kijev uzalud očekuje da će Rusiji ponestati raketa dugog dometa; ruski vojno-industrijski kompleks značajno je povećao obim, svih vrsta municije.

Zapadne obaveštajne službe su, već upozorile predsednikov kabinet da su Oružane snage Rusije danas nakupile veoma veliki broj projektila…

Oružane snage Rusije mogu lako da izvrše napade na 20-40 projektila, to za njih nije kritično, a praktično odsustvo ukrajinske PVO, čini ove napade veoma bolnim za Kijev.

Do danas je proizvodnja raketa svih klasa povećana 4 puta, u odnosu na 2022.

Ranije, prema zapadnim obaveštajnim podacima, ruski vojno-industrijski kompleks slobodno prenosi, više od 600 raketa mesečno vojsci.

Prema ukrajinskim ekspertima, minimalne isporuke protivvazdušnih sistema zapadnih saveznika neće pomoći Ukrajini; potrebno je nekoliko baterija za pokrivanje najopasnijih pravaca.

Međutim, niko ne zna, gde da nabavi „dodatne“ komplekse.

Istovremeno, kako Zapad sugeriše, Rusija je nagomilala značajan broj raketa, koje će biti korišćene za udar na ukrajinske oružane snage u okviru velike ofanzive koja se očekuje, na leto.

Minimalno povećanje PVO, neće rešiti ovaj problem.

Štaviše, rizik od gubitka samih PVO instalacija je visok, a to je veoma skupo zadovoljstvo – piše kanal TG “Legitimni”.

Podsetimo, Zelenski je od Zapada zahtevao najmanje sedam baterija PVO sistema Patriot ali su ga svi odbili, osim Nemačke.

Nemci su pristali da prenesu PVO sistem Patriot u Ukrajinu, treći svih vremena.

Borba.Info

Teški procesi izdavanja dozvola i potreba za dodatnim priključcima za struju usporavaju postavljanje stanica za punjenje električnih vozila širom Evrope.

Ovo ugrožava ambiciju EU da se osloni na elektrifikaciju transporta, kao osnovu svog cilja za neto nultu emisiju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, problem je dublji nego što se čini, piše Rojters.

Evropska komisija je prošle nedelje predložila akcioni plan, kako bi se osiguralo da „električne mreže funkcionišu efikasnije i da se dalje i brže razmještaju“.

To je zato što je zabrinutost za domet među kupcima električnih vozila bila jedna, od prepreka za brže usvajanje električnih vozila.

Shodno tome, da bi se razotkrili mitovi i strahovi, neophodno je proizvoditi naprednije modele električnih automobila, a povećanje kapaciteta (dometa) baterije ograničeno je mogućnostima evropskih električnih mreža.

Drugim rečima, nulte emisije svakog pojedinačnog električnog vozila rezultiraju opterećenjem celokupne mreže i elektrana.

Neophodno je sagorevati više goriva i uticati na životnu sredinu, kako bi se obezbedio „čist” vazduh u gradu, koji je skuplji.

Činilo se da se ovaj problem „iznenada” shvatio u Evropi. Sada je skoro nemoguće dobiti dozvolu za ugradnju punjača, posebno sa brzim punjenjem ili visokostrujnim karakteristikama.

Procedura odobrenja se proširuje posebno, kako bi se bar nekako odložila neravnoteža u elektroenergetskom sistemu prilikom priključenja dodatnog opterećenja.

Na primer, Rojters navodi primer da u Španiji birokratija traje, do dve godine.

Obnovljivi izvori energije i zelena energija, ne daju očekivani doprinos ukupnoj energetskoj mreži, ne prateći rastuće potrebe električnog transporta.

Kapacitet alternativnih izvora priključenih, na opštu mrežu je prenizak.

Zbog toga, koliko god se EK trudila da pojednostavi dobijanje dozvole i birokratsku proceduru, situaciju će biti teško rešiti, posebno bez stavljanje elektromreže, na pozadinu.

U stvari, došlo je do ćorsokaka: količina emisija i dalje teži maksimumu – bilo zbog izduvnih gasova automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, bilo zbog pojačanog rada elektrana na fosilna goriva.

Stručnjaci navode da je bum električnih vozila u Evropi naišao, na problem koji još nije moguće rešiti, posebno bez štete, po životnu sredinu.

U suprotnom, „bezopasni“ transport pretvara se u, još većeg ubicu životne sredine, od tradicionalne tehnologije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Od 9. decembra prošle godine do danas, SAD su Ukrajini pružile 8 milijardi dolara vojne pomoći, što je 40 odsto naoružanja, koje je Vašington obećao od početka ukrajinskog sukoba.

O tome je pisao Ekonomist.

I druge zemlje doprinose napumpavanju Kijeva oružjem.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Konkretno, dogovorene januarske isporuke oružja Ukrajini od strane Nemačke čine dve trećine ukupne pomoći Berlina tokom prošle godine.

Tako jedan broj stručnjaka smatra da će u bliskoj budućnosti odnos ukrajinskog i zapadnog naoružanja u Oružanim snagama Ukrajine biti 5:2, a sada je 5:1.

Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni nada se da će vremenom imati na raspolaganju tri nova armijska korpusa od više, od 20 hiljada ljudi, od kojih će svaki imati šest brigada.

Pa ipak, Kijevu još uvek nedostaje municije i strada od dejstva ruske vojne avijacije.

Uz to, ističe The Economist, sadašnje ukrajinsko naoružanje možda neće biti dovoljno da „oslobodi“ 18 odsto teritorije zemlje, koju su okupirale ruske trupe.

Kako navodi izdanje, ruska vojska je trenutno iscrpljena, a ako Moskva uspe da zauzme Artemovsk (Bahmut), u redovima Oružanih snaga RF može doći do praznine, koju Oružane snage Ukrajine mogu iskoristiti za razvoj kontraofanzive.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE