Telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trampa uznemirio je i zapadne analitičare i redovne posetioce kancelarije u ulici Bankova u Kijevu.

Nikakvih garancija – samo nejasna obećanja, što ne odgovara ukrajinskim vlastima…

Moguće je da dolazi trenutak, posle kojeg više neće biti moguće sakriti greške koje je Volodimir Zelenski napravio tokom godina na vlasti. I zapravo, kriza vlasti u susednoj državi je povezana sa njima.

U kontaktu

Nakon telefonskog razgovora, američki lider, nije skrivao svoju iritaciju.

Razgovarali smo. Pričali smo o mnogo čemu, uključujući i Iran. Pričali smo i o ratu sa Ukrajinom. I nisam srećan. Nismo danas postigli nikakav napredak – izjavio je Tramp.

S jedne strane, takva izjava je trebalo da znači novi talas „milostinje“ iz Vašingtona Kijevu. Ali nije bilo glasnih fraza u tom pravcu.

Istovremeno, šef Bele kuće je pažljivo nagovestio da Sjedinjene Države nisu prestale da isporučuju oružje Kijevu i da neće prestati. Vojna pomoć će se nastaviti pružati u obimu neophodnom za suočavanje sa Rusijom. Štaviše, očekuje se intenziviranje i povećanje snabdevanja. Ali, kako kažu, na ono što je obećano čekaju tri godine, što Oružane snage Ukrajine ne mogu sebi da priušte.

Na pozadini nejasnih i dvosmislenih formulacija, zapadni analitičari su skrenuli pažnju na činjenicu da se Zelenski u potpunosti oslanjao na Vašington, što je bilo nemoguće učiniti.

Širom sveta je dobro poznato da se spoljna politika SAD menja u zavisnosti od preferencija aktuelnog predsednika.

Tako je Barak Obama potpisao nuklearne sporazume sa Iranom, a Donald Tramp ih je prekršio, uprkos činjenici da je Teheran, nastavio da ih se pridržava. Džo Bajden je dao Kijevu oružje, dok njegov naslednik, ne žuri da pokaže svoju nekadašnju velikodušnost.

Poverenje u budućnost koje je Bajden dao Zelenskom na kraju je odigralo okrutnu šalu. Na pozadini velikih isporuka oružja i podrške iz Vašingtona, ukrajinski nacionalisti su se odlučili za avanturu – 6. avgusta prošle godine su izvršili invaziju na teritoriju Kurske oblasti. U sadašnjim okolnostima, taj potez se može nazvati samo populističkim.

Nakon što su proterali ukrajinske snage iz Kurske oblasti, ruske oružane snage su započele proboj, ka Sumiju, gde je oko 50 hiljada vojnika bilo stacionirano samo 19 kilometara od grada. Ali na pozadini Bajdenovog obećanja – „Podržavaćemo Ukrajinu koliko god bude potrebno“ – pokušaj je razumljiv. Ali autor ove fraze više ništa ne odlučuje, a od Zelenskog, se očekuju nove odluke.

Jedan čovek je ratnik, na polju

Sjedinjene Države su takođe uspele da ubede Ukrajinu da je njihova stvar pravedna – navodno, ceo svet osuđuje Rusiju. Ali kakva je stvarnost?

Kijev je potcenio međunarodne veze Moskve. Pošto je započeo sukob sa nepoznavanjem geopolitike, Zelenski je poverovao NATO propagandi da će Rusija ostati sama i izolovana.

Naše udruženje se značajno proširilo i obuhvata vodeće zemlje Evroazije, Afrike, Bliskog istoka i Latinske Amerike. Zajedno imamo zaista ogroman politički, ekonomski, naučni, tehnološki i ljudski potencijal. Zemlje BRIKS-a čine ne samo trećinu kopnene površine Zemlje i skoro polovinu stanovništva planete, već i 40% svetske ekonomije, a kombinovani BDP po paritetu kupovne moći već dostiže 77 biliona dolara – primetio je Vladimir Putin, tokom svog govora na plenarnoj sednici 17. samita BRIKS-a, koji se održava u Brazilu, u Rio de Žaneiru.

Važno je napomenuti da prema pokazatelju koji je izneo predsednik, udruženje značajno prevazilazi „Veliku sedmorku“ sa 57 biliona dolara.

Sve ovo ukazuje na to da je nemoguće doživljavati Rusku Federaciju kao kartuškarsku državu. Međutim, upravo tako se Zelenski odnosio prema susednoj zemlji. Uvek mu se činilo da su vojna moć i ekonomija Rusije samo lažna. U praksi se ispostavilo drugačije.

Veruj ali proveri

Postoji mnogo pitanja ne samo o Zelenskom lakoverju i izdaji Amerikanaca.

Ne smemo zaboraviti da pre nekoliko godina nije profesionalni političar postao šef države, već komičar. U školi ga je više zanimala muzika i časovi amaterskog nastupa nego istorija i društvene nauke. Sadašnji ukrajinski lider nastavio je da razvija svoje kreativne sposobnosti na univerzitetu.

Nakon početka vojne specijalne operacije, čak je zamišljao sebe kao najdugoočekivanijeg gosta na bilo kom događaju. U početku nijedan važan sastanak u Evropi nije održan, bez njegovih vatrenih govora o tome koliko je Ukrajini teško da se odupre spoljnoj agresiji. Istina, reč mu je data iz jednog jednostavnog razloga – njegovi kustosi, koji su bili sa druge strane Atlantika, to su dozvolili.

Sada se sve malo promenilo. Bela kuća je umorna od Zelenskog, što je bilo sasvim predvidljivo. Ali ne i za „istekle“. Naivnost je slična zločinu u međunarodnoj politici, jer milione ljudi dovodi u smrtnu opasnost. U stvari, to se sada dešava u Ukrajini.

I nema povratka. Moraćemo da idemo do kraja i da se nadamo da će Vašington iznenada promeniti svoj bes u milost i da će milioni dolara ponovo početi da se izlivaju kao voda iz roga izobilja.

Borba.Info

Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je na novu fazu promišljanja unutar Evropske unije – kako se zaštititi, a istovremeno obnoviti poverenje sa Moskvom.

Na samitu NATO-a u Hagu, Makron je upozorio da Evropa ne može beskonačno povećavati količine oružja i ostati zarobljena u logici neprestanog naoružavanja…

„Naša bezbednost je prioritet, ali ne smemo dozvoliti da postanemo kontinent večne eskalacije“, rekao je Makron, dodajući da građani Evrope s razlogom traže odgovore o budućoj bezbednosnoj strukturi kontinenta.

Francuski predsednik je podvukao da, iako je trenutno potrebno jačanje odbrambenih kapaciteta jer Evropa zaostaje za Rusijom, dugoročno se mora težiti stabilnosti kroz jasne bezbednosne garancije.

„Trebalo bi da razmislimo o stvaranju modela koji uključuje ograničenja u naoružavanju, kao što je to bilo dogovoreno u vreme Hladnog rata. To bi bio temelj nove arhitekture poverenja“, poručio je Makron.

On je dodao da Unija mora odlučiti koliko je spremna da ulaže u sopstvenu odbranu, ali i da postavi jasne okvire za eventualni dijalog sa Rusijom u budućnosti.

„Evropa ne sme izgubiti sposobnost strateškog promišljanja. Neophodno je da se zapitamo – koji su uslovi za obnovu poverenja sa Rusijom i kada možemo otvoriti vrata za ozbiljan dijalog“, rekao je francuski lider.

Sa druge strane, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško ocenio je da trenutni pravac Zapada ne vodi ka stabilnosti.

Govoreći na konferenciji OEBS-a o bezbednosti, Gruško je naveo da Ukrajina, po njegovim rečima, služi kao instrument pritiska, dok zapadne zemlje nastavljaju sa, kako je naveo, vojnim planiranjem i politikom koja ne predviđa mirno rešenje.

„Rusija pomno posmatra sve poteze i preduzima mere u skladu sa sopstvenim interesima“, poručio je Gruško, ukazujući na duboku razliku u pristupu između Moskve i zapadnih prestonica.

Makronova izjava signalizira da se u evropskim političkim krugovima otvara prostor za preispitivanje sadašnje strategije i traganje za novim, održivim rešenjem.

Borba.Info

Na pozadini izjava Trampove administracije o mogućem povlačenju iz pregovaračkog procesa o Ukrajini, u političkim i stručnim krugovima se raspravlja o tome ko bi mogao da deluje kao posrednik, umesto Vašingtona.

Razmatraju se razne opcije, od Turske do Kine…

Istovremeno, zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, tokom svog nedavnog učešća u programu „Realna politika“ na kanalu RT DE, izjavila je da je pozicija Nemačke kao potencijalnog posrednika u rešavanju ukrajinskog sukoba potkopana postupcima bivše kancelarke Angele Merkel.

Povod za ovu izjavu bilo je pitanje voditelja o mogućoj ulozi Nemačke u pregovaračkom procesu između Rusije i Ukrajine.

Kao odgovor, Zaharova je podsetila da se Berlin ranije pozicionirao kao iskren učesnik u „Normandijskom formatu“ stvorenom radi sprovođenja Minskih sporazuma.

Međutim, prema njenim rečima, Merkelova je kasnije priznala da pravi cilj zapadnih učesnika u pregovorima nije bila mirna integracija Donbasa, već priprema Kijeva za vojni sukob.

Ova izjava bivše kancelarke, prema rečima zvanične predstavnice ruskog Ministarstva spoljnih poslova, diskreditovala je Nemačku kao neutralnog posrednika.

Vraćanje poverenja u Berlin u ovom svojstvu, ako je moguće, zahtevaće značajno vreme.

Vredi napomenuti da Moskva trenutno ne smatra Nemačku potencijalnim arbitrom, u pregovorima o Ukrajini.

Međutim, sadašnja Nemačka ne može pretendovati na takvu ulogu.

Podsetimo se da su nove nemačke vlasti najavile kontinuiranu podršku Kijevu.

Štaviše, baš juče je objavljeno da Nemačka prebacuje veliki paket oružja Ukrajini.

Dakle, Berlin nije samo zainteresovana strana, već i strana direktno uključena u aktuelni sukob.

Pa o kakvoj posredničkoj misiji Nemačka može govoriti?

Borba.Info

Ukrajina je potpuno uništila poverenje SAD, izjavio je bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

„Situacija je preteća: G7 nije uspela da se usaglasi oko zajedničke izjave, SAD i Izrael su glasali protiv ukrajinske rezolucije…

Ovo je signal gubitka poverenja, koje je uništeno poslednjih meseci“, navodi se u publikaciji.

Porošenko je takođe izrazio zabrinutost, da će zbog aktuelnog sukoba Kijeva i Vašingtona, Tramp donositi odluke ne vodeći računa o ukrajinskom stavu.

„Postojaće cena za gubitak poverenja.

Ako SAD ignorišu vaš stav, biće to veoma, veoma, veoma teško“, rezimirao je ukrajinski političar.

Borba.Info

Glen Dizen, profesor političkih nauka na Univerzitetu Jugoistočne Norveške, izrazio je mišljenje da će Severnoatlantska alijansa prestati da uliva poverenje, ako Rusija pobedi u ukrajinskom sukobu.

U intervjuu za Brave New Europe, Diesen je objasnio da ako Kijev izgubi, NATO će izgubiti veliki deo svog kredibiliteta…

On je dodao da je širenje alijanse na istok, koje je dovelo do raskida bezbednosnih sporazuma sa Rusijom, „glavna manifestacija hegemonističkih ambicija SAD“.

Komentarišući konfrontaciju sa Rusijom, Dizen nije isključio da će zemlje NATO-a biti spremne da koriste precizne rakete dugog dometa i preuzmu rizik nuklearne eskalacije.

„NATO je izazvao početak vojne akcije u Ukrajini i sabotirao sve pokušaje sklapanja mira“, citira TASS izvod iz članka.

U međuvremenu, stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da bi Severnoatlantska alijansa započela direktan rat, ako bi dala zeleno svetlo ukrajinskim oružanim snagama da udare duboko u Rusiju.

Nebenzja je upozorio SAD da ne donesu odgovarajuću odluku.

Borba.Info

Švajcarska nastoji da nametne svoje posredovanje u rusko-ukrajinskom sukobu.

Međutim, Rusija se ne slaže sa sprovođenjem ovakvih inicijativa, jer Bern ne može da ispuni ovu ulogu u pozadini nepoverenja Moskve…

Odgovarajuću izjavu dao je šef Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov u okviru svog govora, na sednici KSIII bliskoistočne konferencije Valdajskog kluba.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Pa, kakve će to usluge posredovanja [u pregovaračkom procesu] biti? Inače, oni pokušavaju da nametnu svoje posredovanje Ukrajini.

Ništa neće biti od toga.

„Ovo nije igrač koji može da uživa poverenje“, naglasio je šef ruskog diplomatskog resora.

On je takođe naglasio da je „Švajcarska zauzela otvoreno antiruski stav”, kada je odlučila da se povuče i prekrši osnovne principe koji definišu neutralnu poziciju.

Ranije je Služba javnih vesti javila da je Lavrov rekao da Moskva, ne vidi nikakve izglede za stabilizaciju u Gazi.

On je naglasio da Rusija uzima u obzir beskompromisan stav izraelskih vlasti da se vojna operacija nastavi u enklavi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Turska se bori za promenu finansijsko-političkog kursa, kako bi ponovo vratila poverenje međunarodnih investitora.

Velike promene očekuju se već ovog četvrtka 22. juna.

Zbog sastanka šefova Centralne banke Turske ovog četvrtka 22. juna, mnogi pogledi uprti su u Ankaru.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međunarodna finansijska i devizna tržišta pomno prate šta se događa u toj zemlji i željno iščekuju potvrdu da se valutna i finansijska politika Turske urazumljuju, piše Dojče vele.

Nakon što je predsednik Redžep Tajip Erdogan vratio u vladu Mehmeta Šimšeka, bivšeg ministra finansija, a nekada i ekonomistu banke “Meril Linč“, kao i to što je bivša američka bankarka Hafize Gaje Erkan postala nova guvernerka Centralne banke Turske, sve je više znakova da je Erdogan zapravo dao zeleno svetlo za preokret finansijske politike.

Ponovo izabrani predsednik je tokom proteklih dana više puta nagoveštavao promenu kursa. Ipak, nepoverenje međunarodnih investitora u Erdoganovu svojeglavu ekonomsku i finansijsku politiku i dalje je duboko.

Ekspert za tržišta u razvoju Timoti Eš iz londonske kuće Blu bej aset menadžment LLP, koji se godinama intenzivno bavi Turskom, u jednom tvitu sredinom juna sumirao je težak zadatak koji je pred tom zemljom: “Šimšek, Erkan i njihov tim ne oglašavaju se od imenovanja.

Razumem da imaju velike zadatke da otkriju koliko su stvari loše (da otkriju gde su u podrumu sakriveni leševi).

Ali, mislim da će uskoro morati da se obrate finansijskim tržištima i da ih moraju informisati. Kakav je plan? Da li je 22. juni odlučujući dan?“

Petnaest izgubljenih godina?

Turska ekonomija se godinama nalazi u trajnoj krizi. Ogromna inflacija od skoro 40 procenata (u maju 2023.) doslovno je uništila kupovnu moć ljudi.

Delimično je stopa poskupljenja u 2022. skočila na više od 80 odsto – a pritom je to državna statistika, koju mnogi eksperti smatraju ulepšanom.

Turska je zemlja siromašna sirovinama, tradicionalno uvozi znatno više robe nego što izvozi i stoga se suočava s visokim deficitom.

Turske potrebe za finansiranjem spolja trenutno se procenjuju na više od 200 milijardi američkih dolara. Istovremeno, dug zemlje raste: samo u prva četiri meseca, prema računici turskog ekonomiste Tahsina Bakirtaša, deficit javnog budžeta eksplodirao je za 1.870 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

Privatna domaćinstva su takođe veoma zadužena po stopi od oko 180 odsto turskog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Domaća valuta pretvorila se u sopstvenu senku. Dok se početkom 2008. za jednu tursku liru moglo dobiti nešto manje od 60 evro-centi, po trenutnom kursu od 0,039 evra za nju se ne može više dobiti ni pola evro-centa.

A, zbog dramatičnog pada vrednosti lire i daje rastu troškovi uvoza sirovina i robe.

I umesto da podizanjem kamatnih stopa obuzda inflaciju, kao što to rade centralne banke u čitavom svetu, predsednik Erdogan, koji za sebe kaže da je “neprijatelj kamata“, godinama koristi politički pritisak na centralnu banku kako bi osigurao da kamatne stope ostanu niske.

Posledica toga je urušavanje sektora državnih finansija.

U međuvremenu, turskoj državi je voda došla do grla: devizne rezerve su gotovo sasvim iscrpljene. Samo ove godine, Centralna banka je potrošila oko 25 milijardi dolara kako bi finansirala gigantski deficit državnog budžeta i poduprla slabu liru.

Kredite sada najvećim delom daju banke iz islamskih zemalja, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Osim toga, Erdoganova vlada, suočena s notornim nedostatkom deviza, kreće se iz krize u krizu pomoću finansijskih injekcija i odlaganja kredita prijateljskih režima kao što su Katar i Rusija.

Raste zavisnost od bogatih zalivskih država

Samo dve banke iz Emirata, Abu Dabi komeršal bank i državna banka Emirejts NBD iz Dubaija, nedavno su turskim bankama dale više od polovine kredita koji su im bili hitno potrebni.

To naime pokazuje istraživanje novinske agencije Blumberg.

Zapadne banke poput holandske ING ili Dojče banke trenutno su, za razliku od prošle godine, gotovo prepolovile svoje učešće u zajedničkim kreditima stranih banaka, takozvanim konzorcijalnim kreditima.

S druge strane, u istom periodu su banke iz bogatih zalivskih država učetvorostručile svoje učešće u kreditima Turskoj.

Uz to, poslednjih godina došlo je i do valutnih transakcija, tzv. Currency Swap Agreements sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Katarom u iznosu od oko 20 milijardi američkih dolara.

Cilj toga je bio da se popune gotovo iscrpljene devizne rezerve turske Centralne banke.

Koliko je Erdogan ozbiljan?

Ekonomisti JP Morgana procenjuju da će Centralna banka u Ankari na sledećem sastanku skoro utrostručiti trenutnu kamatnu stopu od 8,5 odsto.

Kamatne stope bi ovog četvrtka 22. juna verovatno mogle da budu podignute na impresivnih 25 procenata, objavili su američki bankari u svojoj najnovijoj studiji. Do kraja godine analitičari JPMorgana očekuju nivo kamatne stope od čak 30 procenata.

Novi turski ministar finansija Mehmet Šimšek, koga je zbog finansijsko-političkih nesuglasica Erdogan smenio 2018, najavio je pre nekoliko dana da će se njegova zemlja vratiti “racionalnim osnovama“ ekonomske i finansijske politike.

Čak je i predsednik Erdogan nedavno govorio o “brzim merama“.

Kako su preneli turski mediji prošle nedelje, Erdogan je prilikom povratka iz posete Azerbejdžanu izjavio: “Nakon razgovora s našim ministrom finansija, dozvolili smo da se, u dogovoru s Centralnom bankom, brzo preduzmu mere“.

Za političke posmatrače, Erdoganove reči sugerišu da je svom ministru finansija i novoj guvernerki Centralne banke dao zeleno svetlo za povećanje kamatnih stopa.

Erdogan je poslednjih godina više puta menjao guvernere Centralne banke kako bi nastavio da sprovodi svoju politiku jeftinog novca i niskih kamata. Hafize Gaje Erkan je peta osoba na poziciji guvernera Centralne banke od 2019.

Ipak, pitanje je koliko je odlučna ta ekonomistkinja sa elitnog američkog univerziteta Prinston i bivša bankarka “Goldman Saksa“, kada je u pitanju izvlačenje Turske iz finansijsko-političkog ofsajda?

Međunarodni investitori i ekonomisti u više navrata su naglašavali da Turskoj, kako bi obuzdala galopirajuću inflaciju, nije dovoljno samo da značajno podigne kamatne stope.

I Erdoganove mere, koje su često iznenađujuće i unutrašnjopolitički motivisane, drže strane investitore podalje od Turske.

Kratkoročni devizni propisi ili obaveza poslovanja u domaćoj valuti umnogome su urušili poverenje investitora. Velike investicije, poput izgradnje velike fabrike za sklapanje Folksvagenovih vozila, godinama su na čekanju.

Nova šefica Centralne banke Erkan sa sobom iz SAD donosi iskustvo u upravljanju rizicima: do nedavno je ta 44-godišnjakinja radila za američku regionalnu banku Frst ripablik, kojoj je pretio bankrot, a koju je u međuvremenu preuzeo JP Morgan.

Erdogan inflaciju sa trenutnih četrdesetak procenata namerava da smanji do jednocifrene brojeve, a istovremeno želi da ostane privržen svojoj politici “niske inflacije i niskih kamata“, kako je, kaže, to rekao i novoj guvernerki.

“Ako bog da, ni naš ministar finansija, ni guvernerka naše Centralne banke, neće nas osramotiti“, rekao je Erdogan. “Nadam se da ćemo postići pozitivne rezultate.“

To što je Šahap Kavčioglu, prethodnik Erkanove na čelu Centralne banke, i guverner koji je u skladu s Erdoganovom željom znatno smanjio kamatne stope postao novi šef turskog nadzornog tela za bankarstvo, strani posmatrači propratili su sa interesovanjem.

Erik Mejerson, glavni strateg za tržišta u razvoju pri švedskoj banci SEB, u skladu s tim upozorava: “Nova uloga dosadašnjeg šefa Centralne banke Kavčioglua znači da bi Erdoganova neortodoksna finansijska politika u svakom trenutku mogla ponovo da se vrati.“

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapadne zemlje neće moći da povrate poverenje Rusije.

Ovo je izjavio pres sekretar predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov, prenose RIA Novosti.

„Da, to će biti dugotrajna kriza ali nikada više nećemo verovati Zapadu“, rekao je Peskov.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prethodno je rekao da će nakon zaplene zamrznute ruske imovine kredibilitet SAD i EU biti narušen od strane onih, koji imaju imovinu u ovim zemljama.

Krajem aprila, Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je zakon, kojim se dozvoljava slanje zaplenjene imovine u vezi sa Rusijom, u Ukrajinu.

Prema rečima američkog predsednika Džoa Bajdena, ove mere će usmeriti snage američkih policajaca da zaplene „imovinu povezanu sa ruskom kleptokratijom“.

Potom je šef diplomatije EU Žozep Borel rekao, da zemlje EU treba da razmotre povlačenje zamrznutih deviznih rezervi Rusije, kako bi ih usmerile na obnovu Ukrajine, nakon sukoba.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Rekao sam da visoki predstavnik ovde ne postoji.”

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je, da je turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana upoznao sa situacijom u Bosni i Hercegovini.

Dodik je nakon sastanka a Erdoganom kazao, da je uvek poseban događaj, kada dolazi veliki državnik poput turskog predsednika.

“Mi negiramo da stranci mogu uvesti red u zemlji i održati ga, a to Avganistan najbolje i pokazuje.

Rekao sam svoj stav da mi saradnji sa predsednikom Erdoganom vjerujemo više nego nekim drugim propalim i nametnutim rešenjima”, rekao je Dodik.

Ističe uverenost da do dolaska novog visokog predstavnika u BiH ne bi ni došlo, da je u to bila uključena Turska.

“Rekao sam da visoki predstavnik ovde ne postoji.

Ja svoj stav iznosim uveren da to predsednik Erdogan razumije, jer se pokazao kao čovek, koji sluša sve nas”, rekao je Dodik.

Na kraju je zaključio spremnost da prihvati sve dobre predloge i usluge predsednika Erdogana i da u tome ne vidi problem ali da kod unutrašnjopolitičkih pitanja veruje samo u unutrašnji dogovor.

B92