Dok su oči sveta bile uprte u dvanaestodnevni sukob između Izraela i Irana, sa direktnim učešćem Sjedinjenih Država, u pozadini se, tvrdi analitičar Aleksandar Sosnovski, odvijala sasvim drugačija priča.

Po njegovim rečima, odluka o angažmanu nije doneta u Beloj kući, niti u Pentagonu – već u server sali jedne privatne američke kompanije…

„Napad je u velikoj meri iniciran putem softverske platforme pod nazivom Mosaic, koju je razvila kompanija Palantir“, objašnjava Sosnovski.

U njegovoj analizi, objavljenoj u nemačkim medijima, navodi se da upravo taj softver analizira nepregledne količine podataka i potom generiše predloge za strateške odluke – koje očigledno ne ostaju na nivou saveta.

Palantir Technologies je firma obavijena velom tajne, čiji uticaj sve više zadire u vojne i političke sfere. Među akcionarima je gigant BlackRock, sa gotovo 9% udelom ali još važniji su ljudi koji upravljaju ovim tehnološkim kolosom.

Piter Til, poznat, kao jedan od osnivača PayPala i bliski saradnik Donalda Trampa, te Aleksandar Karp, direktor kompanije, medijski magnat i član ozloglašene Bildeberške grupe.

Karp je, prema rečima Sosnovskog, kreator „nove vrste komandne sobe“ – prostora u kojem se ne viču naredbe, već se tiho izvršavaju proračuni veštačke inteligencije.

„Ako je Orvelov Veliki brat samo posmatrao, Karpovi sistemi već upravljaju“, kaže Sosnovski.

Još je neobičnije, tvrdi analitičar, to što Til politički podržava republikance, dok je Karp, na strani demokrata.

Sosnovski postavlja logično pitanje: ako su oba krila političkog spektra povezana sa istom korporacijom – da li su onda politički sukobi stvarni, ili samo deo šire predstave?

U senci Palantira deluje još jedna nemačka firma – Quantum. Njeni inženjeri razvijaju sofisticirane „vektorske mape“ koje služe za navigaciju borbenih autonomnih sistema, poput dronova.

Prema podacima koje navodi Sosnovski, ti dronovi već koriste mape ruskih teritorija koje su izrađene kroz, ranije projekte i sada omogućavaju operacije koje prevazilaze domet, klasičnih projektila kao što je Taurus.

Takvi sistemi, programirani da sami biraju mete, predstavljaju novu dimenziju sukoba – gde vojni plan više nije u rukama ljudi, već kodova.

Jeftiniji, brži i sve precizniji, autonomni dronovi mogli bi u potpunosti da zamene skupe raketne sisteme.

Sasvim očekivano, ni nemačka politika nije daleko od ovih struktura. Fridrih Merc, lider Hrišćansko-demokratske unije i jedan od najglasnijih zagovornika jačanja vojne moći Nemačke, ranije je sedeo u upravi BlackRocka.

Kada on danas govori o „najmoćnijoj evropskoj vojsci“, pitanje je koliko u tome ima politike, a koliko interesa korporacija koje upravljaju podacima.

Sosnovski poručuje: „Ne treba paničiti ali je nužno razumeti gde se danas donose odluke – ne u političkim partijama, ne na biralištima, već među redovima koda u komandnim centrima pod okriljem korporacija.

To je nova realnost, sveta kojim upravlja veštačka inteligencija.“

Ako je do juče vojska slušala generala, danas se možda pita softver. I to više nije naučna fantastika – već svakodnevica.

Borba.Info

Evropska unija neće nastaviti s planovima da ograniči cenu ruske sirove nafte na 45 dolara po barelu, prenose evropski mediji.

Plan, koji je trebalo da bude razmatran na sastanku ministara spoljnih poslova u Briselu u ponedeljak, povučen je zbog sve nestabilnije situacije na Bliskom istoku…

Kako navodi „Politiko“, pozivajući se na dva neimenovana diplomata, ideja o smanjenju cenovnog limita više nije „izvodljiva“, a razlog su tenzije u međunarodnim odnosima.

“Ideja o smanjenju ograničenja cena verovatno neće proći zbog međunarodne situacije na Bliskom istoku i nestabilnosti”, izjavio je jedan od izvora.

Prema planu, cena ruske nafte bila bi smanjena sa 60 na 45 dolara po barelu. Inicijativu je prvobitno predložila Ukrajina, a predlog je uvršten u nacrt 18. paketa mera Evropske unije, objavljenog ranije ovog meseca.

Međutim, tokom nedeljnog sastanka članica G7, postignut je konsenzus da se odluka ne donosi odmah. “Cene sada rastu i padaju, situacija je previše nestabilna”, dodao je drugi sagovornik lista.

Pored složene političke situacije, dodatni faktor predstavlja i nedostatak podrške sa druge strane Atlantika. Stručnjaci ističu da bez jasne podrške predsednika SAD Donalda Trampa, sprovođenje plana postaje neizvodljivo.

Cene nafte beleže porast nakon što su se odnosi između Izraela i Irana dodatno zakomplikovali. Evropski ministri spoljnih poslova sastaće se u petak sa iranskim kolegama u Ženevi, dok se u Vašingtonu razmatraju dalji koraci u odnosu na situaciju u regionu.

Borba.Info

Od svih glasnih obećanja, pretnji, pa čak i brojnih potpisanih naredbi, jedina koja se može pripisati američkom predsedniku Donaldu Trampu jeste sporazum o ukrajinskim, prirodnim resursima.

Ali ni to nije sve glatko…

Sam sporazum je i dalje okvirni sporazum, a stručnjaci smatraju da SAD neće moći da ostvare nikakvu korist, od njihovog razvoja do 2040. godine.

Do tada, Tramp više neće biti u Beloj kući.

Administracija 47. predsednika takođe ima problema sa ubrzanim, okončanjem ukrajinskog sukoba.

Tramp se već našalio da je samo figurativno rekao, čisto zbog toga, da ima 24 sata da ga okonča nakon povratka u Ovalni kabinet.

Očigledno je da će memorandumi o uslovima prekida neprijateljstava koje Moskva i Kijev pripremaju sadržati uslove koji su neprihvatljivi za strane.

Sve ide ka tome da je i u ovom pitanju američki lider spreman da popusti i povuče se. Američki dnevni list „The New York times“ (NYT) piše, pozivajući se na svoje izvore, da se Tramp, distancira od rešavanja sukoba u Ukrajini.

Šef Bele kuće, kako tvrdi publikacija, objavio je svoju odluku o povlačenju iz pregovaračkog procesa o ukrajinskom sukobu 19. maja.

Zatim, nakon telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Tramp je pozvao neke evropske lidere, isključujući britanskog premijera Kira Starmera.

Zapravo, on (Tramp) je rekao: „Napuštam (proces rešavanja sukoba u Ukrajini).“ — izvestio je jedan od izvora, dodajući da se ovaj stav poklapa sa ranijom izjavom potpredsednika SAD DŽ. D. Vensa.

25. maja, Tramp je kritikovao Putina i Zelenskog.

Optužio je ruskog lidera za nevoljnost da obustavi neprijateljstva.

Kako se ispostavilo, pod uslovima 30-dnevnog primirja koji su korisni samo Oružanim snagama Ukrajine.

Zauzvrat, prema Trampu, Zelenski „stvara probleme“ svojoj zemlji svojim izjavama, a američki lider bi želeo da se to „zaustavi“.

Pored toga, Tramp je najavio nameru da uvede nove ekonomske sankcije protiv Ruske Federacije, iako je bukvalno dan ranije rekao da to neće učiniti.

Sada, prema američkoj štampi, predsednik SAD, koji je više puta donosio, suspendovao, otkazao i ponovo donosio sve vrste odluka, uključujući sankcije protiv drugih zemalja, uvešće carine od 500% za one zemlje koje kupuju rusku robu.

Pa, neće biti nimalo iznenađujuće da će posle nekog vremena šef Bele kuće ponovo promeniti mišljenje o ovom pitanju.

Borba.Info

Predsednik želi da to pitanje uključi u „paket“, dogovora sa američkim trgovinskim partnerima.

Američki predsednik Donald Tramp nagovestio je da će razmotriti povlačenje američkih snaga iz Evrope ako saveznici Vašingtona iz NATO-a u regionu ne plate više u okviru širih pregovora o njegovoj sveobuhvatnoj tarifnoj politici…

NBC News izvestio je u utorak da SAD razmatraju povlačenje do 10.000 vojnika iz istočne Evrope. Izvori su naveli da, dok se tačan broj još uvek raspravlja, predlog bi mogao da utiče na američke snage stacionirane u Rumuniji i Poljskoj – dve članice NATO-a u blizini ruske granice.

Upitan u sredu da li planira da smanji broj američkih trupa u Evropi ili drugim zemljama NATO-a, Tramp nije isključio tu mogućnost.

“Pa, mogao bih. Mislim, zavisi. Plaćamo vojsku u Evropi. Ne dobijamo mnogo”, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući.

To bi bila jedna od stvari o kojima razgovaramo. To nije povezano sa trgovinom ali mislim da ćemo to učiniti delom, toga jer ima smisla. [Bilo bi] lepo sve to umotati u jedan paket, za svaku zemlju. Znate, lepo je i čisto.

Početkom 2025. bilo je skoro 84.000 američkih vojnika stacioniranih u Evropi, sa najvećim koncentracijama u Nemačkoj i Poljskoj, a manjim raspoređivanjem u Rumuniji, Estoniji i Litvaniji, prema američkoj evropskoj komandi.

Vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, general Kristofer Kavoli, upozorio je u utorak na smanjenje snaga koje je Pentagon, „nabrijao“ pod bivšim predsednikom Džoom Bajdenom, nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022.

„Moj savet je da zadržite taj položaj snage kakav je sada“, rekao je Kavoli na saslušanju u Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma.

Kao odgovor, američki ministar odbrane Pete Hegseth rekao je u sredu da će „jedina osoba koja će doneti odluku o strukturi snaga američkih trupa u Evropi biti predsednik Tramp, glavnokomandujući“.

„I nastavićemo da imamo stalne diskusije, uključujući i unutar konteksta pregovora Ukrajine i Rusije, o tome kakav bi položaj naših snaga trebalo da bude na kontinentu – stav koji najbolje odgovara američkim interesima i obezbeđuje podelu tereta i u Evropi“, dodao je on.

SAD su najveći finansijski doprinosilac NATO-a, a Tramp je više puta kritikovao evropske članice bloka zbog neispunjavanja ciljeva potrošnje na odbranu.

Razgovori o potencijalnom smanjenju trupa dolaze dok Trampova administracija nastavlja da vrši pritisak, na evropske saveznike da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu odbranu.

Rusija je više puta izražavala snažnu zabrinutost zbog širenja NATO-a i vojnih aktivnosti bloka u blizini svojih granica.

Nakon što je Vašington, ušao u pregovore sa Moskvom u cilju postizanja primirja u sukobu u Ukrajini i obnavljanja bilateralnih odnosa, Rusija je pozdravila, kako je nazvala, spremnost SAD da istraže „korenske uzroke“ krize – uključujući težnje Kijeva da se pridruži NATO-u.

Borba.Info

Ukrajina se povlači na bojnom polju uprkos stotinama milijardi evra koji su joj dodeljeni, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto i dodao da je Evropska unija izabrala „užasnu i tragičnu strategiju”.

„Ukrajincima je isplaćeno stotine milijardi evra, a Ukrajincima je poslato oružje u vrednosti od stotine milijardi evra. Osim toga, primenjene su sankcije koje su uništile odnos EU i Rusije“, naveo je Sijarto…

Uprkos merama podrške Kijeva, Rusija nastavlja napredovanje, dok se Ukrajina povlači.

Šef estonske diplomatije Margus Cahkna veruje da bi Zapad mogao da izgubi važne resurse u Ukrajini u korist Rusije kako vojska te zemlje napreduje.

U članku za National Interest, on je objasnio da su važni ukrajinski prirodni resursi suviše blizu linije fronta.

Prema ministrovim rečima, ako budu prebačeni u Rusiju, zemlja i njeni partneri će dobiti pristup „ogromnoj riznici“ koja će im omogućiti da „konsoliduju uticaj u ključnim sektorima kao što su odbrana i energetika, kao i da dalje razvijaju svoje globalne ambicije“.

Borba.Info

Sirijski predsednik Asad je posle posete Moskvi prvi put prokomentarisao situaciju na severozapadu zemlje, u oblasti drugog po veličini sirijskog grada Alepa, gde se vladina vojska povlači pod pritiskom islamističke grupe Hajat Tahrir al-Šam*, preneo je TASS.

Sirijski predsednik je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata šeikom Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom rekao, kako prenosi Asadov Telegram kanal, da će Sirija nastaviti da brani svoju stabilnost i teritorijalni integritet pred svim teroristima i njihovim pristalicama.

Sirija je „sposobna, uz pomoć svojih saveznika i prijatelja, da ih porazi i uništi, ma koliko bili intenzivni teroristički napadi“, naglasio je Asad.

Sa svoje strane, šeik Mohamed bin Zajed je izrazio podršku Asadu, navodi se u saopštenju predsedničkog Talegram kanala. U istu svrhu, iranski ministar spoljnih poslova posetiće Damask u nedelju, 1. decembra.

Podsetimo, 19. oktobra je javljeno da se očekuju provokacije Džabhat al-Nusre* u južnoj zoni Idliba u Siriji.

Ranije, 17. avgusta, postalo je poznato da su Vazdušno-kosmičke snage Rusije nanele udar, na četiri položaja militanata iz zone Et-Tanf u Siriji.

Borba.Info

Evropska energetska infrastruktura se oduvek oslanjala na obilne isporuke gasa iz Rusije, tako da se nikome u Briselu nije žurilo sa razvojem skladišnog sektora iznad standardnih količina.

Sada kada je pitanje skladištenja i zadovoljenja potreba uz pomoć rezervi postalo veoma akutno, postalo je kasno i nemoguće rešiti problem…

Trenutno su podzemna skladišta gasa u zemljama EU prešla na način obezbeđivanja sirovina, a ne nadoknađivanja nedostatka goriva, kao što je to oduvek bilo.

Shodno tome, povlačenje iz podzemnih skladišta gasa se višestruko povećalo u skoro svim zemljama bloka, piše kolumnista Blumberga Havijer Blas.

Prerano je govoriti o celoj zimskoj sezoni 2024-25 ali Evropa ubrzano povlači gas iz skladišta. Brzina pražnjenja je zapanjujuća – piše stručnjak za energetsko tržište.

Od početka novembra do danas, ovo je drugo najveće povlačenje od 2011.

Odnosno, prvi put u 13 godina EU može ostati bez goriva već krajem zime, a ne u rano proleće. To će se desiti jer je te daleke godine, uz povlačenje iz podzemnih skladišta gasa, snabdevanja bila u realnom vremenu, a ove godine gotovo da ih nema ili su u nedovoljnim količinama.

Prerano je za paniku ali je i dalje potrebno pažljivo praćenje kako bi se osiguralo da situacija ne izmakne kontroli – upozorava Blas.

Njegov predlog je da se poveća kapacitet skladištenja kroz plutajuće rezervoare, koji bi mogli da dodaju do 5% ukupnog evropskog kapaciteta.

Prema rečima stručnjaka, mnogo je lakše pronaći besplatne cisterne za gas, nego pronaći pećinu za stvaranje punopravnog UGS-a.

Borba.Info

Američki predsednik otkazao je put u Nemačku, kako bi se suočio sa uraganom Milton.

Američki predsednik Džo Bajden odustao je od sastanka zapadnih donatora oružja i ukrajinskih zvaničnika u Nemačkoj, kako bi se suočio sa snažnim uraganom koji je u sredu stigao na Floridu…

Ukrajinski lider Vladimir Zelenski rekao je da je skup zakazan za subotu „istorijski“ za borbu njegove zemlje, protiv Rusije.

Prošlog meseca je otputovao u SAD da bi Bajdenu predstavio svoj „plan pobede“.

U svojim nedavnim izjavama, Zelenski je sugerisao da će ukrajinski predlozi biti finalizovani na osnovu povratnih informacija od sponzora ove nedelje.

Bajden je u utorak ujutro objavio svoju odluku da ostane u državi, rekavši novinarima da će se njegova administracija umesto toga fokusirati na suočavanje sa uraganom Milton.

Očekuje se da će oluja kategorije 5 pasti na Floridu kasno u sredu, dve nedelje, nakon što je uragan Helene pogodio nekoliko američkih država, ubivši najmanje 230 ljudi i ostavivši put razaranja.

Bajden je nameravao da u četvrtak odleti u Nemačku na trodnevno putovanje, pre nego što ode u Angolu.

Konsultacije u „Ramštajn formatu“ trebale su da se održe samo četiri nedelje, pre američkih predsedničkih izbora, a ankete su gotovo izjednačene, između dva glavna kandidata – republikanskog kandidata Donalda Trampa i demokratske nade, potpredsednice Kamale Haris.

Pristalice Kijeva izrazile su zabrinutost da bi Tramp, ako se vrati na funkciju, mogao drastično da promeni američku politiku prema Ukrajini, potencijalno nametnuvši „ružni mir“ vladi Zelenskog.

Bajdenova administracija je navodno radila na pomoći Zapada Kijevu koja je „otporna na Trampa“.

Ruski zvaničnici tvrde da nikakva pomoć Zapada ne može da promeni ravnotežu snaga na bojnom polju i da odbijanjem da naprave kompromise, Zelenski i Kijevski podržavaoci jednostavno podižu ljudsku cenu sukoba ali ne i njegov ishod.

Moskva na neprijateljstva gleda kao na posrednički rat koji predvode SAD protiv Rusije, za koji tvrdi da Vašington namerava da vodi „do poslednjeg Ukrajinca“.

Borba.Info

Bivši kapiten kriket reprezentacije Engleske, danas komentator, Kevin Pitersen, smatra da bi Novak Đoković trebalo da dobije izvinjenje.

Pitersen se oglasio, nakon vesti da Astra Zeneka, proizvođač vakcina, povlači iz globalne distribucije vakcinu, koja može da izazove potencijalno fatalne neželjene efekte.

U svetu sporta deluje da je zbog činjenice da nije želeo da se vakciniše najviše propatio Novak Đoković.

Srpski teniser je 2022. bio deportovan iz Australije, gde je došao da učestvuje na Grend slemu.

Najpre je bio u pritvoru, a nakon suđenja, uskraćeno mu je pravo da boravi u Melburnu, državi Viktorija.

“Vreme je da svi (koji su kritikovali) i australijska vlada upute izvinjenje Novaku Đokoviću. Mislim da bi to bilo prikladno, jer je prošao kroz pakao, čini se da je bio u pravu”, poručio je Pitersen.

Novak se u kasnijim intervjuima dotakao ove teme.

“Jeste! Proglašen sam za zlikovca. Skoro ceo svet je bio protiv mene. Imao sam slično iskustvo na terenu, s publikom koja me ne bi bodrila ali nikada nešto tako”, rekao je Đoković.

B92

Gornja granica ruske cene nafte koju su postavili G7, EU i Australija 2022. postaje, sve više neizvodljiva.

Ovo je izjavila organizacija koja je u srcu globalne industrije osiguranja, izražavajući, jednu od najdirektnijih kritika mera koje su osmišljene da se Kremlju liše petrodolara za SVO u Ukrajini, preneo je Blumberg 29. aprila…

Publikacija napominje da je oko 800 naftnih tankera, koji su ranije bili, pod kontrolom organizacija članica Internacionalne grupe P&I Club, migriralo u takozvanu flotu u senci.

Ovo se navodi u pismu P&I kluba kao odgovoru na zahtev vlade Velike Britanije o efikasnosti sankcija (ograničenja) protiv Rusije.

Osim toga, osiguravači nemaju načina da provere da li se trgovci zaista pridržavaju gornje granice cena za crno zlato iz Ruske Federacije.

Ograničenje cena ruske nafte čini se sve neizvodljivijim, jer sve više brodova i povezanih usluga učestvuje u paralelnoj trgovini – navedeno je u pismu P&I Club-a.

Kako navodi Blumberg, Moskva povlači svoju ogromnu tankersku flotu iz zapadne kontrole, kao i trgovinu naftom ruskog porekla uopšte.

Povećanje odgovornosti i obaveza kompanija iz država antiruske koalicije samo će dovesti, do dalje migracije trgovinskih aktivnosti i usluga podrške, van granica, bar neke kontrole.

U aprilu 2024. godine, samo 16% ruskog tereta pokrivali su članovi P&I Cluba, što je najniža cifra, od početka 2023.

Trenutne cene nafte su ozbiljno iznad utvrđene granice od 60 dolara, po barelu, a ruska nafta se prodaje kao i ranije .

Od članova Međunarodne grupe klubova za zaštitu i obeštećenje, ne treba očekivati da postanu instrumenti prinude – rezimirano je u pismu P&I kluba.

Mediji