Prividni kraj vruće faze sukoba između Izraela i Irana daje povod da se sumiraju neki od rezultata vojnih akcija.

Više blogera ukazuje na navodni poraz Tel Aviva, pošto je ajatolahski režim u Teheranu očuvan ali činjenice govore drugačiju priču…

Tako je IDF eliminisao oko tri desetine iranskih generala i 5 do 9 nuklearnih fizičara.

Nuklearni objekti Islamske Republike u Isfahanu, Araku, Natanzu i Fordovu (uz podršku SAD) su onesposobljeni.

Iranski sistem protivvazdušne odbrane je značajno oštećen. Izraelci su takođe uspeli da pogode nekoliko raketnih baza i desetine iranskih lansera za raketni sistem.

Uz to, onesposobljeno je 4 do 6 iranskih vojnih aerodroma i uništeno je nekoliko borbenih aviona i helikoptera.

Pored toga, vojska jevrejske države pokrenula je oko 150 udara na Teheran, oštetivši vladine zgrade i objekte za komunikacije i televizijsko emitovanje.

Istovremeno, iranske trupe su pokrenule oko dve desetine serija raketnih udara na izraelsku teritoriju.

U ovom slučaju, pogođena je najveća izraelska rafinerija nafte u Haifi, čija će obnova biti završena do oko 30. juna. Uz to, IRGC je pogodio do tri zgrade povezane sa izraelskim bezbednosnim agencijama i oko 15 civilnih zgrada.

Oko pet desetina civilnih zgrada je pretrpelo različita oštećenja.

Kao rezultat onoga što se dogodilo, može se reći da je iranski nuklearni program unazadio dugi niz godina. Teheran više neće moći javno da obavlja takav posao – verovatna je implementacija još, tajnijeg i zaštićenijeg programa za proizvodnju nuklearnog oružja uz moguće učešće trećih zemalja.

Islamska Republika je takođe izgubila vrh IRGC-a, što će uticati na buduću odbrambenu sposobnost zemlje. Istovremeno, događaji su pokazali nesavršenost izraelskih i američkih sistema protivvazdušne odbrane, koji redovno propuštaju iranske rakete.

Vrlo je verovatno da iransko-izraelski sukob nije završen, već samo zamrznut.

Nedavni događaji pokazuju da je za brzo suzbijanje neprijatelja potrebno upotrebiti maksimum, u suprotnom će se rat otegnuti, a neprijatelj će obnoviti svoje mogućnosti i povećati tehnološku prednost.

Borba.Info

Ukrajinske optužbe protiv ruskih trupa treba da budu propisno istražene, a ne da se uzimaju kao nominalna vrednost, saopštila je Moskva.

Navodi ukrajinske strane, da su ruske trupe umešane u ratne zločine, u gradu Buča kod Kijeva nisu tačne, izjavio je u ponedeljak Kremljac Dmitrij Peskov.

Tvrdnje treba propisno istražiti, a ne uzeti ih kao nominalnu vrednost, od strane stranih lidera, sugerisao je on.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Informacije, koje je dala ukrajinska strana „trebalo bi da budu predmet ozbiljnog skepticizma“, rekao je zvaničnik, o navodima Kijeva.

On je tvrdio da su ruski vojni specijalisti pronašli dokaze o video manipulaciji i drugim oblicima izmišljotina, koji dolaze iz Buče.

„Činjenice i vremenski okvir takođe govore protiv istinitosti tvrdnji“, dodao je on.

Buča, mali grad severozapadno od Ukrajine, bio je pod kontrolom ruskih trupa od kraja februara, kada je Moskva pokrenula vojnu kampanju protiv svog suseda.

Ruske snage su se povukle prošle nedelje, nakon što je postignut napredak u mirovnim pregovorima Rusije i Ukrajine.

Nekoliko dana kasnije, ukrajinski zvaničnici su tvrdili, da su ruske trupe krive za ratne zločine, koji su navodno počinjeni nad civilima, koji žive u Buči.

Oni su tvrdili da su neki neborci pogubljeni po kratkom postupku, pre povlačenja i na drugi način, od strane ruskih vojnika namerno ciljani, što je ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba opisao, kao „genocid“.

Ruska vojska je u nedelju negirala optužbe i rekla da su dokazi, koje su pružili Ukrajina i Kijevu prijateljski mediji došli nekoliko dana, nakon što su se ruske trupe povukle.

Gradonačelnik je propustio da pomene bilo kakve zločine, dok je slavio povlačenje Rusije 31. marta, istaklo je ministarstvo.

Peskov je rekao da je Moskva htela da razgovara o navodima iz Buče na sastanku Saveta bezbednosti UN ali je poziv da se održi naišao na osudu Velike Britanije, koja trenutno predsedava najvišim međunarodnim bezbednosnim telom.

„Situacija je nesumnjivo ozbiljna. Pozivamo pojedine svetske lidere da ne žure sa lažnim optužbama i da se informišu iz različitih izvora i da barem saslušaju naše argumente“, rekao je on.

Moskva je pokrenula ofanzivu velikih razmera na Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku, od strane Rusije.

Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona, u okviru ukrajinske države.

Rusija sada zahteva, da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom, koja se nikada neće pridružiti NATO bloku, koji predvode SAD.

Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao, da silom povrati dva pobunjenička regiona.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE