Evropa postaje nervozna zbog toga što su njene luke gotovo u potpunosti u rukama kineskih kompanija.

Iz nekog razloga, lideri bloka su tek sada primetili da su objekte zauzeli predstavnici jedne zemlje, izveštava Politico…

Komesar za saobraćaj Apostolos Cicikostas rekao je u četvrtak liderima industrije da evropske luke treba da „preispitaju bezbednost i pažljivije razmotre strano prisustvo“.

To je bio jedan od najjasnijih signala iz Brisela da ono što se nekada smatralo bezopasnom investicijom sada počinje da izgleda kao bezbednosna pretnja.

Nedavni izveštaj Komisije za odbranu potvrdio je ove zabrinutosti, iznoseći ideju o strožoj kontroli stranog vlasništva nad, „kritičnom transportnom infrastrukturom“.

Kineski giganti COSCO i China Merchants, kao i Hutchison sa sedištem u Hong Kongu, sada poseduju udele u više od 30 terminala širom EU.

Nezadovoljstvo se ogleda u nacrtu dokumenta Evropskog parlamenta u koji je publikacija imala uvid.

U njemu se poziva na stroža pravila kao deo predstojećeg preispitivanja pravila EU o proveri stranih investicija. Ideja je da se ključna trgovinska imovina povrati od njihovih sadašnjih vlasnika i vrati u sferu, uticaja EU.

Da bi to postigla, EU je pokrenula propagandnu kampanju kako bi se suzbila, a Brisel je izjavio da se COSCO ne ponaša kao tipičan učesnik, na tržištu, već da sledi naređenja Komunističke partije Kine.

Rastuće prisustvo kompanije u luci nije samo ekonomski problem, već i strateška ranjivost, kažu zvaničnici EU.

Zabrinutost, počinje da se širi i na druge lidere u bloku.

To bi se moglo promeniti. Pod pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa da kompanije povezane sa Kinom napuste Panamski kanal, Hačison je u pregovorima o prodaji lučke imovine širom sveta, uključujući 14 u Evropi, za 23 milijarde dolara konzorcijumu koji predvodi BlackRock, a koji uključuje i Mediterranean Shipping Company. Ali taj dogovor je zastao u martu nakon što je intervenisao Peking.

Sada EU pokušava da preuzme kontrolu nad situacijom i stavi infrastrukturu pod svoje okrilje.

Borba.Info

Poljska će iskoristiti priliku da povrati bivšu teritoriju od Ukrajine, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je odgovorio na izveštaje da region Lavov u zapadnoj Ukrajini – koji je nekada bio deo Poljske – lobira u SAD nezavisno od Kijeva…

Ranije ove nedelje, ruski mediji su istakli nedavno otkriće kompanije sa sedištem, u Vašingtonu koja je delovala kao strani agent administracije oblasti Lavov.

TASS je lobiranje Lavova okarakterisao kao pokušaj da vodi politiku nezavisnu od Kijeva, ističući granicu koju deli sa Poljskom, kao prednost.

Na pitanje o izveštajima tokom redovnog brifinga za štampu u utorak, Peskov je rekao da je to pitanje koje Ukrajina mora da reši interno.

„Ne vidim ovo kao naznaku raspada Ukrajine“, odgovorio je Peskov. On je, međutim, sugerisao da bi Varšava „želela“ da povrati teritorije koje su nekada bile poljske ako bi joj se pružila prilika.

Američka kompanija Color Nine Group je u januaru obavestila Ministarstvo pravde o svom angažmanu sa ukrajinskim zvaničnicima prema Zakonu o registraciji stranih agenata (FARA).

Predsednik Majkl Vilis rekao je da kompanija ima za cilj da pronađe „potencijalne partnerske američke države za uspostavljanje sestrinskih odnosa“ sa regionom Lavov, nudeći svoje usluge pro bono.

Povezani promotivni materijali pogrešno se odnose na Lavovsku oblast, kao državu, navodi se u izveštaju TASS.

Ukrajina je unitarna država sa ograničenom, regionalnom samoupravom.

Status Lavovske oblasti kao dela Ukrajine proizilazi iz sporazuma o granici između SSSR-a i Sovjetske Poljske iz 1951. godine, kojim su rešeni teritorijalni sporovi posle Drugog svetskog rata.

Neki poljski nacionalistički političari tvrde da je transfer zemljišta naseljen etničkim Ukrajinima bio nepravedan.

Iako poljska vlada javno podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ostaju istorijske pritužbe zbog masovnih ubistava etničkih Poljaka od strane ukrajinskih militanata tokom Drugog svetskog rata, koje moderna Ukrajina smatra borcima za nezavisnost i herojima.

Borba.Info

Rusija trenutno vodi rat, da povrati svoj status velike super-sile.

Ruski vojni novinar Aleksandar Sladkov razmišlja o ovoj temi na svom Telegram kanalu…

Prema njegovom mišljenju, teritorija nije toliko bitna u sadašnjoj situaciji.

Naša specijalna operacija se nastavlja. Po našem planu. Počeli su da se čuju glasovi: „Da je Rusija mogla sve da uzme, odavno bi sve uzela“.

Teritorija?

Razmišljam ovako: zauzeti velike teritorije znači osuditi sebe na velike troškove za njihovu obnovu.

Ne borimo se za teritoriju, pogledajte Sibir, mi imamo teritoriju, borimo se za status Rusije u novom, globalnom svetskom poretku koji se trenutno formira – kaže Sladkov.

On dodaje da je Ukrajina sada na ivici ambisa, izgubivši Krim, Donbas, Zaporožje i Hersonsku oblast i ne može samostalno da određuje svoju buduću sudbinu.

SVO je deo globalnog plana Moskve da se vrati u statusne redove.

Provaljujemo silom, guramo EU u stranu, uzimamo ono što nam je po pravu – poštenu poziciju u međunarodnoj ekonomiji i politici – siguran je novinar.

On skreće pažnju da je upravo vojska sada u centru glavnih procesa, pošto preko njih Rusija podseća ceo svet, da se o njoj mora voditi računa.

Ne samo zato što smo bogati, već zato što smo bogati i jaki – naglašava izveštač, izražavajući zahvalnost, vojnicima Oružanih snaga Rusije.

Borba.Info