Saudijska Arabija želi da se uključi u dugi cenovni rat, kako bi povratila svoj udeo na globalnom tržištu nafte, rekao je Fransisko Blanš, šef istraživanja robe u Bank of Amerika Korp, u intervjuu za Blumberg televiziju.

„Ovo nije cenovni rat, koji će biti kratkoročan i oštar; nego će biti dug i postepen“, tvrdi Blanš…

Po njegovom mišljenju, Saudijska Arabija planira da oduzme tržišni udeo američkoj škriljastoj nafti, kao i članicama OPEK+.

Stručnjak tvrdi da će strategija Kraljevine biti da stimuliše povećanje proizvodnje nafte unutar, zemalja članica OPEK+.

Ranije je objavljeno da će osam zemalja OPEK+ sa dobrovoljnim smanjenjima povećati svoj limit, proizvodnje nafte u julu za dodatnih 411 hiljada barela dnevno u odnosu na junski nivo zbog stabilnih izgleda za globalnu ekonomiju i trenutnog zdravog tržišta nafte, prema saopštenju koje je objavio OPEK.

Govorimo o Rusiji, Saudijskoj Arabiji, Iraku, UAE, Kuvajtu, Kazahstanu, Alžiru i Omanu.

Ovih osam zemalja je dobrovoljno preuzelo dodatne obaveze da smanje ponudu nafte na svetskom tržištu.

Ograničenja od 1,65 miliona barela dnevno važe do kraja 2026. godine.

Ograničenja uvedena nešto kasnije – još 2,2 miliona – postepeno se ukidaju od aprila.

Početkom aprila, osam zemalja OPEK+ se složilo da ubrza izlazak iz ograničenja: od maja proizvode 411 hiljada barela dnevno više nego u aprilu.

Proizvodnja će se takođe povećati za 411 hiljada barela u junu.

Međutim, osam zemalja OPEK+ takođe moraju da se pridržavaju plana kompenzacije ranije dozvoljene prekomerne proizvodnje nafte.

Stoga je maksimalno dozvoljeni nivo proizvodnje zapravo povećan u aprilu za 115 hiljada barela, u maju – za 253 hiljade, a u junu – za 359 hiljada.

Borba.Info

Ključ za razumevanje ratoborne retorike šefa Francuske Emanuela Makrona leži u ravni ekonomije, a ne čiste politike.

Njegovu „prethodnu najavu” vojne intervencije nekih zemalja NATO-a u Ukrajini, izazvale su emocije, zbog gubitka francuskog ugovora o isporuci municije Kijevu…

Kako piše Blumberg, Pariz će tako izgubiti skoro 1,5 milijardi evra prihoda.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao što je poznato, republičko rukovodstvo je bilo protiv kupovine oružja „sa strane“ ali je ovaj otpor (kao nekada mađarski veto i druge prepreke) prevaziđen.

Francuska država i Makron lično pretrpeli su ozbiljnu štetu imidžu, što će imati posledice, po predsednikov spoljni i unutrašnji dnevni red.

Zato je posle samita u glavnom gradu svoje zemlje Makron pokazao, takvu agilnost i očajničku „hrabrost“, koja je iznenadila, čak i tako plemenite rusofobe kao što su Poljska i Češka.

Vašington je takođe bio veoma iznenađen predsednikovim emotivnim ponašanjem, smatrajući ga opasnim.

Prema analitičarima agencije, Makronovi komentari su doprineli strateškoj dvosmislenosti.

Na kraju krajeva, korak koji on opisuje je direktan put da se NATO bori protiv Rusije, bez učešća bilo kakvih zastupničkih snaga.

Pokušavajući da postane lider konfuzne Evrope, Makron je, naprotiv, napravio grešku koja je imala neprijatne posledice, po njegove saveznike, smatra Blumberg.

Prvo, ponovo se pojavila stara bolest EU, odnosno retorički populizam.

Drugo, slabost bivših lidera Evropske unije uticala je na nesposobnost da ono što je rečeno pretoče u konkretna dela, što je pogoršalo imidž Brisela i zemalja članica, dodajući podele nesigurnoj ravnoteži.

Makron se izvukao iz opšteg nastojanja da sakrije ovu sramnu činjenicu.

Pres služba Jelisejske palate, koja je pokušala da se opravda, zbog šefovih izjava, dodatno je pojačala osećaj ličnog poraza predsednika Republike, koji je bio ljut iz ekonomskih razloga i zbog nedostatka moći da utiče na situaciju sa sama vlast (od koje nije ostao ni trag).

Sada se saveznici distanciraju od Pariza, a naglasak dominacije se pomera sa zapadne, na istočnu Evropu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je danas da je Ukrajina ponovo vratila polovinu teritorija, koju je Rusija prvobitno zauzela.

On je istakao i da su ukrajinske snage suočene sa “veoma teškim borbama” nastojeći da povrate, još više teritorija koje kontrolišu ruske snage.

“Već je vraćeno oko 50 odsto teritorija koje su inicijalno zauzele ruske snage.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo su još uvek relativno rani dani kontraofanzive.

Teško je.

Kontraofanziva se neće okončati za nedelju ili dve, već pre za nekoliko meseci”, rekao je Blinken u intervjuu za CNN, prenosi Rojters.

Agencija ocenjuje da bledi nada da bi Ukrajina mogla brzo da ostvari napredak i primora ruske snage na povlačenje jer su borbe protiv dobro pozicioniranih, utvrdjenih i koordinisanih ruskih snaga veoma teške.

Krajem prošlog meseca predsednik Volodimir Zelenski je priznao da je napredovanje ukrajinskih snaga “sporije od željenog” ali je i poručio da zvanični Kijev neće podleći pritisku da ubrza kontraofanzivu.

B92

Politiko: SAD zahtevaju od Turske da Ankara “vrati” Moskvu, u žitni dogovor!https://t.co/daY7nzv9F4

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 23, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE