Nećete verovati ali na našoj planeti postoji ogroman zaboravljeni svet.

Zamislite planinske lance više od Alpa, kanjone dublje od Velikog kanjona i široke reke koje teku kroz guste šume. I kakva šteta što su sve ove neverovatne tajne sada skrivene ispod kilometra antarktičkog leda…

Ali kako se ispostavilo, naučnici iz British Antarctic Survei decenijama su prikupljali informacije i sada su konačno mapirali „nevidljivi“ kontinent. I pun je iznenađenja!

Ispostavilo se da je Antarktik, više od ledene pustinje. To je arhiva klimatskih tajni koja bi mogla da promeni naše razumevanje ne samo prošlosti, već i budućnosti planete.

Kako gledati ispod leda?

Antarktik je džinovska slagalica leda, stena i drevnih tajni. Ali kako to rešiti kada je led debljine do 4,7 km neprobojan, čak i za sunčevu svetlost?

Naučnici Britanskog antarktičkog istraživanja pronašli su rešenje. Pretvorili su avione, satelite, pa čak i pseće saonice u alate za istraživanje nevidljivog.

Postoji i rendgen za led, a zove se radarsko skeniranje. Avioni lete iznad kontinenta, šaljući radio talase kroz glečer. Reflektovani signali pokazuju reljef ispod. To je kao da upalite baterijsku lampu u najmračnije dubine pećine.

Pored toga, istraživači koriste seizmičke talase koji nastaju eksplozijama ili udarima na led. Odlični su za merenje debljine glečera. Na primer, ako se talas vrati posle 5 sekundi, to znači da je ispod vaših nogu 3 km leda (brzina zvuka u ledu je oko 3,8 km/s).

Ali najlukaviji i najhladniji način je mapiranje gravitacije. Sateliti mere silu gravitacije Zemlje: gravitacija je jača nad gustim stenama, a slabija nad rastresitim stenama. Ovako naučnici određuju gde su planine, a gde ravnice ispod leda.

Zamislite da pokušavate da pogodite oblik torte ispod sloja glazure. Pa, naš zadatak je mnogo teži jer led nije statičan. Teče kao sirup, a njegovo kretanje zavisi od toga šta se ispod krije.

Jedna strma padina može da uspori topljenje vekovima, dok ravna dolina može da ubrza katastrofu — Hamish Pritchard, glaciolog, šef naučnog tima.

I svi gore navedeni podaci postali su osnova za Bedmap3 — najdetaljniju mapu subglacijalnog Antarktika.

Mapa koja je prepisala udžbenike

Šest decenija. 277 ekspedicija. 82 miliona tačaka podataka, od merenja psećih saonica 1960-ih do satelitskih snimaka 2020-ih. A sada je Bedmap3 digitalna vremenska mašina koja prikazuje Antarktik, bez poznate ledene školjke.

Treba napomenuti da su britanski istraživači, kada su pravili mapu, mnogo puta bili šokirani.

Prvo, mnoge teorije su se pokazale suštinski pogrešnim. Do nedavno se verovalo da je najdeblji led (oko 4 km) bio u basenu Astrolaba. Ali sada kada postoji Bedmap3, glaciolozi znaju da je rekorder neimenovani kanjon sa koordinatama 76° S, 118° E.

Ovde led dostiže debljinu od 4.757 m. Ovo je praktično Mon Blan, najviša tačka u Evropi (4.808 m)!

Drugo, Britanci su bili zadivljeni nunatacima. Na jeziku jednog od severnih naroda „nuna tak“, znači usamljena stena.

Na Antarktiku su to planinski vrhovi koji vire iz leda poput periskopa.

Ranije su bili ignorisani ali je Bedmap3 pokazao da su oni ključ za razumevanje kretanja leda. Na primer, nunataci na Transantarktičkim planinama deluju kao „kočnice“, razbijajući glacijalne tokove na grane.

Treće, naučnici su značajno razjasnili „odnos“ između antarktičkog leda i svetskog okeana. Ukupna zapremina glečera na šestom kontinentu je 27,17 miliona km³. Ako se otope, nivo mora će porasti za 58 m.

Ali Bedmap3 je pokazao da 40% leda leži na stenama ispod nivoa mora. To je kao ogromna kocka leda koja lebdi u čaši. Topla okeanska voda ga potkopava odozdo, a proces topljenja može postati nepovratan.

Apokalipsa ili spasenje?

Šta se dešava ako sav led nestane? Bedmap3 vam omogućava da simulirate ovaj scenario.

Misteriozni i geografski zanimljiv kontinent, će izaći na videlo. Pod ledom su otkriveni kanjoni dugi 300 km i duboki 3 km. Ovo je mnogo dublje od čuvenog Velikog kanjona u Sjedinjenim Državama.

Postoje i planinski lanci koji su po visini i dužini uporedivi sa južnoameričkim Andima.

Naučnici takođe veruju da su ovde nekada tekle široke, obilne reke. Ulivali su se u ogromno jezero veličine savremenog Kaspijskog mora.

Pored toga, Bedmap3 se fokusirao na glečer Thvaites, koji se često naziva glečer Sudnjeg dana. Objekat se nalazi na zapadnom Antarktiku i svake godine gubi 50 milijardi tona leda.

Bedmap3 je pokazao da se ispod njega nalazi ogromna depresija. Ako se led ovde otopi, to će „otvoriti kapije“ za druge glečere.

Pretpostavlja se da će zbog toga do 2100. godine nivo Svetskog okeana porasti za najmanje tri metra.

„Planine ludila“ iz Lavkraftovih priča su izmišljeni greben na kome su živela drevna čudovišta. Ali Bedmap3 je otkrio planinski venac na istočnom Antarktiku sa vrhovima do 3.000 m. A ove planine su veoma slične Lavkraftovim.

Zato su naučnici ironični, govoreći da se možda čudovišta šetaju negde u blizini.

Borba.Info

Izgleda da kamen, koji je pronađen na površini Marsa zaokupio pažnju naučnika i to sve zbog izgleda.

Naime, on je poprimio oblik knjige.

Naučnici su otkrili ono za šta veruju da je “štreberski” život na Marsu, a Mars rover Kjuriositija snimio je krupni plan stene nalik knjizi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ta stena, Terra Firme, fotografisana je prošlog meseca, a stručnjaci veruju da su pronašli deo planete koji izgleda “kao otvorene stranice knjige”.

Mars Rover je na površini planete, već više od decenije, a snimio je fotografiju kamena nalik knjizi.

Fotografiju kamena, možete pogledati na linku ispod:

https://www.express.co.uk/news/science/1770316/nasa-mars-curiosity-rover-book-rock

To je otkriće koje ostavlja naučnike bez teksta, sa štreberskim znacima materijala prisutnih na površini Marsa, dok se tim Kjuriositija šalio da njihov robot obavlja neko “lagano čitanje”.

Njihov tvit nakon otkrića glasio je: “Samo malo čitam.”

“Moj tim misli da ovaj kamenčić jedinstvenog oblika podseća na otvorenu knjigu sa listovima koje pokreće na vetar. ”

Njena sličnost sa nekim materijalom za čitanje je prava poslastica za naučnike, koji su od tada izvestili da kamen dugačak inč ima “neobičan oblik” formiran neodređenom količinom erozije.

Njihovo objašnjenje je glasilo: “Nakon eona peskarenja vetrom, mekša stena je isklesana, a tvrđi materijali su sve što je ostalo.”

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE