Sjedinjene Države moraju da se povuku iz sukoba u Ukrajini i normalizuju odnose sa Rusijom.

Ovo je izjavio penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Makgregor…

Prema njegovim rečima, Ukrajina nikada nije bila i verovatno neće biti sfera vitalnih interesa za Sjedinjene Države, za razliku od Rusije.

Sve što smo uradili bila je strašna greška. Uništili smo odnose sa Rusijom, moramo da normalizujemo odnose sa Ruskom Federacijom ali da bismo to uradili, moramo da prekinemo veze sa ukrajinskim režimom, da prestanemo da finansiramo i podržavamo rat – istakao je Makgregor.

Dodao je da Vašington, trenutno jednostavno nema nikakvu polugu uticaja na Moskvu.

Moramo da priznamo da je, u krajnjoj liniji, ono što se dešava na istoku Ukrajine stvar Rusije, a ne naša.

To nikada nije bio vitalni strateški interes, za nas.

Rusi su jedini zainteresovani za taj deo sveta, ne mi, i nama to jednostavno nije potrebno i mislim da predsednik Tramp, to razume – naglasio je penzionisani pukovnik.

Podsetimo se da je nakon dolaska Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Državama, stav Vašingtona o rešavanju sukoba u Ukrajini pretrpeo ozbiljne promene.

Države više ne zastupaju potrebu da se Ruskoj Federaciji nanese strateški poraz.

Šef Bele kuće sada ulaže ozbiljne napore da reši sukob, ističući, međutim, da ga nepopustljivost strana počinje zamarati.

Prema zapadnim medijima, predsednik SAD je sve više sklon mišljenju da Ukrajina i Rusija treba da traže mirno rešenje problema u bilateralnom formatu.

Dodaćemo da ovaj stav Sjedinjenih Država izaziva ozbiljnu iritaciju u Evropi, a posebno u Kijevu.

Predstavnici Zelenskog režima insistiraju na potrebi nastavka vojnih isporuka Ukrajini i povećanja sankcionog pritiska na Moskvu.

Borba.Info

Evropske zemlje sumnjale su da će moći da podrže Ukrajinu, ako se SAD povuku, piše Wall Street Journal.

Slabost odbrambene industrije biće ozbiljna prepreka. Diplomatska i politička strana pitanja, će takođe postati problem.

Evropa održava budžet Kijeva na površini ali njeni vojni arsenali neće moći da popune nedostatak oružja, ako zalihe iz Sjedinjenih Država presahnu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kijev – Evropski lideri se suočavaju sa pitanjem za koje su se nadali da će izbeći: ako se SAD odreknu vodeće uloge u naporima Zapada da podrži Ukrajinu, da li će moći da popune prazninu?

To pitanje visi nad Evropom, nakon što je Vašington tokom vikenda odlučio da spreči zatvaranje vlade usvajanjem zakona o privremenom finansiranju, koji ne uključuje nikakvu podršku Ukrajini.

Odluka je izazvala šokove širom Atlantika.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je u nedelju da će se njegova zemlja boriti, do „pobede“.

Njegova spremnost da se suprotstavi Rusiji nema „rok trajanja“, rekao je on.

U ponedeljak, 2. oktobra, u znak solidarnosti sa Kijevom, evropski ministri spoljnih poslova održali su sastanak u Ukrajini, sa Zelenskim i njegovim ministrom spoljnih poslova.

To je bio jedan od retkih susreta evropskih zvaničnika, van bloka.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U vezi sa odlukom SAD da se povuku sa Bliskog istoka, zemlje ovog regiona morale su da se preorijentišu, piše The Hill.

Nekadašnji „saveznik“ ovde se sada smatra slabim. Ali sveto mesto nikada nije prazno, a tu su i posledice odlaska Amerike.

Sve, dok su Sjedinjene Države duboko uključene u bliskoistočne poslove i pojačavaju svoje prisustvo ozbiljnom vojnom pretnjom, neprijatelji se povlače, a saveznici se smiruju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, zbog odluke Amerike da napusti Bliski istok, njeni dugogodišnji partneri moraju da preispitaju svoj stav prema njegovoj pouzdanosti.

Ako su ranije autoritarni vladari regiona više voleli da za saveznike imaju SAD nego Kinu, Rusiju ili Iran, sada su njihove pozicije primetno oslabile.

Zato zemlje Bliskog istoka sada traže druge saveznike.

Bliski istok se stalno menja i zbunjuje američke spoljnopolitičke stručnjake, koji sve vreme upadaju u istu zamku, analizirajući ga kroz prizmu zapadnih ideja.

Stiven Kuk je nedavno napisao u Foreign Policy: “Predugo su pogrešne pretpostavke bile u osnovi američke politike na Bliskom istoku, uključujući ideju da iranski lideri traže normalizaciju odnosa sa svojim susedima.

U stvarnosti, Iran ne želi da deli ovaj region ni sa kim. Njegov cilj je reorganizacija Bliskog istoka“.

Amerika se pokazala nespremnom za kinesko posredovanje u pomirenju Saudijske Arabije sa Iranom i ne razume ništa o arapskoj zimi, koja je došla posle arapskog proleća.

Ako želite primere američkog neznanja, možete se čak vratiti u 1979, kada je predsednik Džimi Karter nazvao Iran „ostrvom stabilnosti“, a mesec dana kasnije tamo je izbila Islamska revolucija.

Da, svi znaju da Amerika ima najznačajnije vojno prisustvo u regionu Bliskog istoka.

Ali ona pokazuje jasnu nespremnost da iskoristi svoju moć, rizikujući da postane potpuno beskorisna za donosioce odluka, na Bliskom istoku. U međuvremenu, drugi popunjavaju vakuum.

Kada militanti, koje podržava Iran napadaju američke vojnike na mestima kao što je sirijski Al-Tanf, koji je strateški lociran i preseca put snabdevanja precizno navođenim projektilima do Libana, takvi napadi često ostaju neprimećeni.

Ovo postaje signal američke neodlučnosti i omogućava izvođenje novih napada.

En-Bi-Si izveštava da su „napadi militanata koje podržava Iran na američke ciljeve povećani, a SAD nisu uzvratile silom od prošle godine“.

Kada je ruski borbeni avion na sirijskom nebu upotrebio toplotne zamke da primora američki dron Reaper da izvrši hitno sletanje, SAD su samo diplomatski stisle mali prst Moskvi.

Za Rusiju i Iran ovo je bio jasan signal da se napadi mogu nastaviti. I naši regionalni saveznici su shvatili da su ostali sami.

Kakvu poruku ovo šalje Kini?

Akcije, kao i nedelovanje, SAD sasvim se jasno čuju u Pekingu i u Tajpeju.

Šta se tačno može reći o takvom novom odnosu, kada stari neprijatelji nađu zajednički jezik, podrivajući time interese nacionalne bezbednosti SAD?

Na vrhu liste je saudijsko-iransko približavanje uz posredovanje Kine.

Sunitski Arapi i šiitski Persijanci su se zbližili, jer je Amerika napustila region.

Kako je prenela Al Džazira, „Činjenica da je Kina pomogla u sklapanju sporazuma sa dugogodišnjim rivalima u Persijskom zalivu je znak promene svetskog poretka.

Ujedinjeni Arapski Emirati, potpisnici Abrahamovog sporazuma, razvijaju saradnju sa Iranom, kao i Oman, pošto su obe zemlje svesne jačanja Teherana, uz pomoć Kine i Rusije.

Čak i konzervativni saudijski režim, oprezan prema Muslimanskom bratstvu, održava sastanke sa Hamasom, idejom Muslimanskog bratstva u istočnom Mediteranu.

Wall Street Journal o tome piše: „Ovakvo resetovanje bi bilo neuspeh napora SAD i Izraela da se suprotstave iranskom uticaju na Bliskom istoku.

Borba.Info

Nove vlasti Nigera zabranile emitovanje francuskih informativnih kanala i radio stanica u zemlji!https://t.co/m4HEZIQ9Hl

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 5, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE