Američki dolar je značajno oslabio kao globalna valuta, a njegov indeks je pao na najniži trogodišnji nivo dok, tržišta ponovo procenjuju poziciju valute u globalnoj ekonomiji.

Prema OilPriceu, ovo bi moglo imati dugoročne implikacije za Sjedinjene Države…

Investitori prodaju američku imovinu zbog zabrinutosti za izglede za rast zemlje i zabrinutosti zbog nedoslednosti ekonomske politike, uključujući carine.

Evro se pojavljuje kao snažna alternativa dolaru, dok se funta bori da se takmiči sa drugim valutama zbog oslanjanja Britanije na globalnu ekonomiju.

Dolar je pao 0,7% u poslednjim trgovinama, a izgubio je i do 5% za pet dana pada.

Američka vlada veruje da nema opasnosti za dolar. Međutim, Majkl Braun, viši strateg istraživanja u Peperstonu, rekao je da postoji rizik, od „pomeranja sa godina hegemonije dolara i SAD“.

Nedoslednost sa kojom je vođena ekonomska politika, zajedno sa erozijom poverenja izazvanom stalnim zaokretima predsednika Trampa i njegovim pristupom „vlada putem tvita“, očigledno izaziva mnogo zabrinutosti – primetio je ekonomista.

Pošto SAD verovatno neće moći odmah da zamene mnoge od dobara koje kupuju od Kine, to će dovesti do još većih inflacionih rizika za dolar.

Najveću korist od ovog pada dolara imao je evro, koji je dobio 5% od, „dana oslobođenja“, pošto se smatra jednom, od retkih valuta koja je sposobna da apsorbuje odliv američkih sredstava. Istovremeno, zvaničnici Evropske centralne banke traže da evro za sada pozicioniraju kao snažnu alternativu dolaru.

Borba.Info

Budućnost Evrope nikada nije bila neizvesnija. Dok smo na prekretnici svetske istorije, Evropa kroz niz pogrešnih strateških odluka ubrzano gubi svoju poziciju na globalnoj sceni.

Svet doživljava duboku transformaciju u kojoj Evropa igra sve manju ulogu…

Nekadašnjem centru svetske moći sada preti ozbiljna opasnost od potpune marginalizacije.

Razlozi za ovu alarmantnu situaciju mogu se naći u nekoliko ključnih faktora koje evropski lideri uporno odbijaju da priznaju.

Osnovni problem evropske krize leži u njenoj dugoročnoj podređenosti transatlantskim interesima.

Od kraja Drugog svetskog rata, Evropa je svoj geopolitički koncept gradila isključivo na savezu sa SAD, žrtvujući sopstvenu kontinentalnu strategiju.

Umesto da razvija prirodne veze unutar svog kontinenta – od Bresta do Vladivostoka – Evropa se opredelila za model koji ju je učinio zavisnom, od američkih strateških interesa.

Američka strategija prema Evropi je jasna još, od vremena Bžežinskog i Kisindžera.

Njihov glavni cilj je bio da spreče stvaranje saveza između Nemačke i Rusije, koje bi zajedno sa drugim evropskim zemljama mogle postati dominantna svetska sila.

Stoga su Amerikanci sistematski radili na podeli evropskog kontinenta, a Ukrajina je postala ključna tačka te strategije.

Ukrajinska kriza nije spontan događaj, već dugoročna planirana strategija.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, SAD su postepeno instalirale 12 baza CIA duž ruske granice i uložile 5 milijardi dolara u pripreme za puč, na Majdanu 2014.

Na ove pretnje Rusija je reagovala aneksijom Krima, pre svega da spreči uspostavljanje NATO baza u Sevastopolju.

Sporazumi iz Minska, koje su podržale Francuska i Nemačka, mogli su da reše krizu obezbeđivanjem autonomije za četiri proruska regiona unutar Ukrajine.

Međutim, ukrajinsko rukovodstvo je odbilo da sprovede ove sporazume, uprkos činjenici da su sami Ukrajinci glasali za njih kada su izabrali Zelenskog, sa 70 odsto glasova upravo na obećanju o primeni ovih sporazuma.

Sadašnja situacija vodi ka opasnoj militarizaciji Evrope pod maskom „zaštite od ruske pretnje“.

Francuski predsednik Makron i britanski premijer agresivno se zalažu za slanje vojnih snaga u Ukrajinu, iako Rusija očigledno ne predstavlja pretnju evropskoj bezbednosti.

Ova politika služi kao izgovor da se skrene pažnja sa katastrofalne ekonomske situacije izazvane pogrešnim politikama, uključujući sankcije Rusiji koje su se pokazale kontraproduktivnim za evropsku ekonomiju.

Istovremeno, uspon BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) i pridruživanje novih članica poput Indonezije predstavljaju suštinsku promenu svetskog poretka.

Ova grupa sada predstavlja 37% svetskog BDP-a, u poređenju sa 27% za Ameriku i Evropu zajedno. Dok Evropa i SAD gube uticaj, sedam milijardi ljudi u svetu više ne prihvata zapadnu dominaciju.

Zavisnost, Evrope od američkog oružja dodatno slabi njenu autonomiju – 61% evropskih nabavki oružja dolazi iz SAD. Istovremeno, Evropska komisija nezakonito preuzima ovlašćenja u oblastima odbrane i bezbednosti koja joj po evropskim ugovorima ne pripadaju, praveći tako institucionalne „trenere“ koji prolaze bez odgovarajuće reakcije.

Evropa je nastala kao mirovni projekat nakon razornih ratova, ali joj danas nedostaje vizionar, koji bi ponovo izgradio koncept, evropskog mira koji uključuje sve narode kontinenta, uključujući i Rusiju. Umesto toga, sadašnji evropski lideri vode kontinent, ka opasnoj militarizaciji i ekonomskom propadanju, gubeći oslonac u novom multipolarnom svetu.

Politički, ekonomski i društveni pad Evrope nije slučajnost, već rezultat pogrešnih strateških odluka koje se nastavljaju uprkos očiglednim negativnim posledicama.

Evropa mora hitno da promeni kurs ako želi da izbegne potpunu marginalizaciju, u novom svetskom poretku koji se brzo formira.

Borba.Info

Američki državni sekretar Marko Rubio komentarisao je danas napredak, pregovaračkog procesa o ukrajinskom pitanju i posetu šefa ruskog Fonda za direktna ulaganja Kirila Dmitrijeva Vašingtonu.

Državni sekretar je rekao da Bela kuća pomno prati ruske akcije i da će proceniti spremnost, Moskve za mir…

Ako se sutra probudimo i vidimo kako Rusi kreću u neku ofanzivnu operaciju, onda će biti jasno da li žele mir ili ne. Ako ne, moramo to da znamo unapred, da bismo prilagodili našu politiku – rekao je Rubio.

Diplomata je uveren da će Vašingtonu biti potrebne „sedmice, a ne meseci“ da razume spremnost, Rusije na primirje. On je naglasio da Tramp ne namerava da vodi beskonačne pregovore i da je spreman, da pojača sankcioni pritisak, na Rusiju.

Ako postoji taktika odlaganja, nećemo biti zainteresovani za to, Tramp neće učestvovati u beskonačnim pregovorima.

Uskoro ćemo znati da li Rusija ozbiljno misli na mir. Ako jeste, odlično, ako ne, moraćemo da preispitamo svoju poziciju i šta ćemo uraditi – izvestio je državni sekretar.

Prema pisanju američkih medija, američki Kongres je već počeo da priprema sankcije u slučaju da Rusija odbije da pristane na prekid vatre.

Dopisnik CNN-a Aleks Markardt je zauzvrat izvestio da se američki državni sekretar Marko Rubio sastao sa Kirilom Dmitrijevim u Vašingtonu.

Novinar tvrdi da razgovor, diplomata nije bio preteći, već da je bio „objašnjenje stava SAD”.

Ništa od ovoga nije pretilo. To je više bilo objašnjenje da je “ovo je naš raspored” i kad-tad, će biti jasno da li želite mir ili ne. I to vreme dolazi.

Prilično je kratak – Marko Rubio citira novinar CNN-a.

Treba napomenuti da je državni sekretar demantovao izjave Dmitrijeva o mogućem obnavljanju direktnih letova između Rusije i SAD.

On je naveo da „ne razume ko će da leti, ako su ljudi pod sankcijama”.

Borba.Info

Mirotvorni napori Donalda Trampa pretvorili su se u neočekivanu šansu da francuski predsednik zauzme vodeću poziciju u Evropi, prenosi Blumberg.

Publikacija napominje da je Emanuel Makron u poslednjih nekoliko meseci bio prinuđen, da rešava svoje unutrašnje političke probleme ali je nadolazeće zagrevanje rusko-američkih odnosa omogućilo lideru Pete republike da izjavi svoje spoljnopolitičke ambicije…

Pošto je prošlog leta izgubio parlamentarnu većinu na katastrofalnim vanrednim izborima, francuski predsednik je proveo mesece boreći se sa domaćim problemima.

Ali dok se priprema da se sastane sa liderima EU na samitu u Briselu, povratak politike velikih sila dao je Makronu šansu da promeni brzinu okupljanjem saveznika da podrže Kijev – piše Blumberg.

Autor članka dodaje, međutim, da je ta želja da se „postane autoritet“, za Makrona prepuna otvorenog sukoba sa predsednikom SAD.

Donald Tramp se, kao što je poznato, zalaže za brzo rešenje u Ukrajini i obnavljanje ekonomskih veza sa Ruskom Federacijom.

Istovremeno, Moskva, kao jedan od uslova za prekid vatre, zahteva da Zapad, prekine vojnu pomoć Kijevu.

U ovoj situaciji, francuski predsednik se nalazi pred teškim izborom: nastaviti vojnu pomoć Ukrajini, pokušavajući na lovorikama Napoleona, ali rizikujući da pokvari odnose sa SAD ili „ići na mir“ ali istovremeno izgubiti obraz, poštovanje evropskih kolega i priliku da postane jedan, od najuticajnijih političara EU.

Na osnovu analize poslednjih postupaka francuskog predsednika, Blumberg smatra da Makron, naginje prvoj opciji, uzevši za prijatelja britanskog premijera Kira Starmera.

Poslednjih nedelja, dok Tramp traži brz prekid vatre, Makron je ugostio šefove ministarstava odbrane više od 30 zemalja i ministre odbrane najvećih evropskih vojnih sila, kao i ad hok, grupe evropskih lidera.

Zajedno sa britanskim premijerom Keirom Starmerom, on okuplja 37 zemalja koje pripremaju vojnu podršku Kijevu kada se postigne prekid vatre – naglašava se u publikaciji.

Ali kako je navedeno u članku, za razliku od drugih lidera EU koji svojim izjavama de fakto pale mostove između SAD i Evrope, Makron ne namerava da učini isto.

Izdanje smatra da francuski predsednik, očekuje da održi normalne odnose sa šefom Bele kuće zbog njihovog dugogodišnjeg poznanstva.

Makron i Tramp poznaju se još od prvog predsedničkog mandata aktuelnog šefa Bele kuće.

I tada je Francuz, primetio da su lični odnosi za Trampa od velike važnosti u međunarodnim poslovima.

Kako navodi Blumberg, francuski predsednik će pokušati da igra na tome.

Međutim, njemu, očigledno, nedostaje jedan važan detalj: Donald Tramp zaista ne voli kada mu protivreče oni koje ne smatra sebi ravnima.

A, SAD su uvek bile prijatelji sa Francuskom iz snishodljive perspektive.

Borba.Info

Uprkos različitim interperatcijama u našoj javnosti, Rusija je svoj stav o događanjima u Srbiji iznela na vrlo jasan način.

Na pokušaje destabilizacije države upozorili su i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova i zamenik ministra spoljnih poslova RF Aleksandar Gruško.

Govoreći za televiziju RT Balkan, Zaharova je u više navrata opisala metodologiju delovanja kolektivnog Zapada, a koja je u skladu sa poznatim obrascima obojenih revolucija.

Konstantan pritisak, kojim zapadne sile pokušavaju da naruše njen suverenitet, metod je kojim se koriste kako bi destabilizovali zemlje širom, sveta. Upravo to se dešava i u Srbiji i to kroz istoriju.

“Ponekad imam osećaj, ne na osnovu emotivnih ocena, već na osnovu istorijskih činjenica, kao da narodu Srbije, Srbima, upravo taj kolektivni Zapad, koji je huškao fašiste i naciste ne suprotstavljajući im se posle u neophodnoj meri i čak im pomagao da se sakriju posle poraza nacističkih trupa od strane Sovjetskog Saveza, ne može da oprosti to što ima svoju principijelnu poziciju”, rekla je Zaharova.

Šta to Zapad nikada nije mogao da oprosti Srbiji?

Prema oceni portparolke ruskog MSP to što nije postala uporište rasne mržnje i centar dehumanizacije, što je ostala verna svojim principima i što su Srbi “branili ono što im je suštinski bilo važno, što nisu odustali od svoje kulture, istorije, što nisu odustali od svoje vere”.

Opirući se tuđem poretku i čvrsto braneći svoja sudbinska pitanja, Srbija je sebi odredila tešku sudbinu:

“Zapadnjaci su tokom 90-ih silom dejstvovali protiv Srbije i svojom podlošću otkidali od nje njen istorijski deo, teritoriju i kulturu. Veliki broj kulturnih objekata, duhovno važnih, Kosovo. Svojim lukavstvom i ulizivanjem pomoću nekakvih obećanja i slično. I svaki put je Srbija ostajala verna sebi”.

Ovo danas samo je nastavak upornog, “čudovišnog stremljenja i želje Zapada da namami Srbiju u svoj zagrljaj koji sigurno nije prijateljski”.

“Prijatelji tako ne postupaju, prijatelji tako ne izdaju, prijatelji tako ne grle. Namamljivati u zagrljaj samo da bi posle izdali, obmanuli i iskoristili, kao što oni (Zapad) postupaju sa mnogima drugima”, dodala je Zaharova i upozorila da “ni sada ne odustaju od takvih pokušaja”.

Istakla je da Zapad koristi iste metode destabilizacije širom sveta, te da ni Srbija tu nije izuzetak. Nevladine organizacije, aktivisti, navodni demokratski protesti, manipulacija izbornim rezultatima… formula su za preoblikovanje volje birača po zapadnim standardima.

“Vidimo identičnu formu uticaja Zapada na suverene države. Gledajte, kao da je njihov uticaj na druge zemlje ubačen u kopir mašinu. To su pokušaji SAD i njenih saveznika da posle svakih izbora preoblikuju i iskrive volju birača, prema svojim sopstvenim procenama nametnutim silom.

Vidimo sa kakvim sredstvima i po čijim instrukcijama tamo rade mnoge marionetske nevladine organizacije i razne vrste takozvanih građanskih aktivista koje promovišu zapadnjaci i to ne oni zapadnjaci u kontekstu integracije Srbije u zapadni ekonomski prostor već zapadnjačke šeme koje su od koristi Zapadu.

Vidimo kako provociraju ljude koji izlaze na mitinge u svojoj zemlji, u Srbiji, da brane svoja građanska prava i kako odmah, dolivajući ulje na vatru, provociraju da se ove akcije pretoče iz demokratskih manifestacija u antidržavne”, skicirala je Zaharova kako izgleda ključ kojim Zapad, otključava vrata u onim zemljama koje nemaju snagu da se odupru ili veruju u njihov prijateljski zagrljaj i kako to pokušavaju da urede i u Srbiji.

Ističući da je Rusija uvek solidarna sa “prijateljskom Srbijom, u odupiranju štetnom spoljašnjem uticaju u odbrani nezavisnosti i samostalnosti”, upozorava da nastoje da se “Beograd liši suverene volje, da se natera da žrtvuje vitalne interese, napusti normalne prijateljske istorijske odnose sa Rusijom i da izda Rusiju”.

“Vidimo kako rukama ljudi pokušavaju da rade za zapadne interese. I vidimo kako se, opet, pokušava nametnuti haos”, dodala je.

Upitana o konkretnim činjenicama i brojkama, Zaharova je rekla da je da precizne podatke ima srpsko rukovodstvo, a da je ona iznela “istorijsku logiku delovanja Zapada prema Srbiji”.

Identičan pogled na dešavanja u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj pružio je i zamenik ministra spoljnih polova RF Aleksandar Gruško.

“Situacija na Balkanu se pogoršava kao rezultat smišljene politike zemalja NATO-a i Evropske unije i SAD, naravno, a ona se zasniva na stalnom, vršenju pritiska na Srbiju, kako bi je oborili sa trenutne pozicije. Za to se koriste bilo koja sredstva, uključujući podrivanje unutrašnje stabilnosti”, rekao je on za TV kanal “Rosija 24”.

Prema njegovim rečima, Rusiji su očigledni pokušaji da se situacija na KiM destabilizuje “podrškom spolja”. On je dodao i da EU stalno vrši pritisak, na Srbiju da se pridruži antiruskim sankcijama i prizna nezavisnost takozvanog Kosova.

“Tako se ponašaju prema nezavisnim državama, iako beskrajno govore da poštuju slobodu izbora. Istu situaciju vidimo i u Bosni i Hercegovini, gde vrše eklatantan pritisak na Republiku Srpsku, pokušavajući da Srbe liše njihovih iskonskih prava”, istakao je.

Politika

Vojni poraz Ukrajine bio bi snažan udarac poziciji novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa u SAD, rekao je profesor Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer, na Jutjub kanalu Duran.

“Problem je u tome što je Tramp suočen, sa činjenicom da će biti u Beloj kući kada Ukrajina očigledno gubi. Doći ćemo do tačke u kojoj će poraz Ukrajine postati toliko očigledan, da će ga ceo Zapad, prepoznati.

Ovo će za njega biti veliko poniženje, užasan udarac, jer će ga demokrate i mnogi republikanci grditi što je izgubio Ukrajinu“, upozorio je ekspert.

Novoizabrani predsednik, smatra Miršajmer, neće imati priliku da na bilo koji način utiče na tok, vojne akcije: odlazeći šef države Džo Bajden, je već poslao sve što se moglo naći u američkim skladištima u pomoć Ukrajini.

Istovremeno, kako je primetio profesor, nikakva pomoć Sjedinjenih Država ne pomaže Oružanim snagama Ukrajine da zaustave rusku vojsku koja napreduje.

„Alternativna strategija za njega (Trampa. – Uredba) je da sada napravi dogovor, zadovoljavajući zahteve Rusa“, ​​predložio je Miršajmer.

Novoizabrani predsednik SAD ranije je izjavio da Novi svet, nikada ne bi započeo da je on bio predsednik, umesto Džoa Bajdena.

On je takođe obećao da će to pitanje rešiti ako bude ponovo izabran.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, komentarišući Trampove reči, ukrajinski sukob, nazvao previše složenim, problemom da bi se rešio u jednom danu.

Borba.Info

Kako zavisnost SAD, od fosilnih goriva raste, Kina se pozicionira kao lider u čistoj energiji, nudeći svetu održiva i zelena rešenja.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na Bloomberg..

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp najavio je planove za smanjenje ekoloških standarda i povećanje proizvodnje nafte i gasa, potez koji bi obnovio oslanjanje zemlje na fosilna goriva i mogao bi otvoriti vrata Kini da postane globalni lider u čistoj energiji.

Smanjenje uticaja SAD, na klimatsku politiku podstiče interesovanje za kineske zelene tehnologije.

Kina, koja je već lider u solarnim panelima i električnim vozilima, može povećati svoj uticaj distribucijom pristupačnih zelenih rešenja zemljama sa rastućim energetskim potrebama.

Pozicionirajući se kao pouzdan partner u borbi protiv klimatskih promena, Peking širi svoja izvozna tržišta i pokazuje spremnost da predvodi u održivom razvoju.

Političke odluke donete u Kini mogu ubrzati razvoj zelenih tehnologija i ojačati poziciju zemlje na globalnoj sceni.

Kina će u narednim mesecima izložiti svoje klimatske obaveze za naredne decenije.

Usvajanje novih ciljeva za smanjenje emisija i proširenje obnovljivih izvora energije moglo bi ne samo da poboljša ekološku situaciju, već i da bude snažan korak u uspostavljanju Kine kao vodećeg igrača u globalnoj klimatskoj politici.

Borba.Info

SAD ne isključuju u bliskoj budućnosti sukob sa Kinom, koja ubrzano jača svoju poziciju na svetskoj sceni.

U očekivanju ovoga, Sjedinjene Države jačaju svoje snage, uključujući i azijski region.

Vašington planira da rasporedi nekoliko hiljada bespilotnih letelica oko Kine, rekla je zamenica sekretara Pentagona Ketlin Hiks.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istovremeno, ona je otvoreno izjavila da su sve preduzete mere usmerene na suprotstavljanje Kini.

Za sve o svemu američkom Ministarstvu odbrane treba od godinu i po, do dve godine.

Ističe se da će se teritorije zemalja, koje se nalaze u blizini Kine koristiti za razmeštanje američkih bespilotnih sistema.

U narednih 18-24 meseca planiramo da implementiramo prilagodljive autonomne sisteme u obimu, od nekoliko hiljada na nekoliko teritorija, Hiks je rekao.

Operacija razmeštanja dronova biće sprovedena u okviru projekta Replikator, čiji je cilj suzbijanje masovne proizvodnje dronova za kinesku vojsku.

Istovremeno, Pentagon planira da će američke bespilotne letelice po svemu nadmašiti kineske i da će ih biti „teže oboriti“.

Ranije je objavljeno da Pentagon namerava da stavi u službu američkom vazduhoplovstvu od 1, do 2 hiljade bespilotnih letelica “KSK-58A Valkirie”, koje će kontrolisati veštačka inteligencija.

Prema izveštajima, vojska za sve ovo namerava da dobije, do 6 milijardi dolara.

Planirano je da se ovaj dron koristi zajedno sa lovcima F-22 i F-35, uključujući i napad na ciljeve na zemlji i u vazduhu.

“KSK-58A Valkirie” će biti dostupan u dve varijante, jedna za zaštitu lovaca i druga, kao dron kamikaza.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednica Grčke Katerin Sakelaropulu je kazala da pozicija Grčke, po pitanju tzv. Kosova ostaje nepromenjiva.

Ona je istakla da pritisci uvek postoje ali da to nije uticalo na stav Grčke o Kosovu i Metohiji.

“Kao što sam već rekla, pozicija Grčke vezana za Kosovo ostaje nepromenjena.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Podsećam, da je strateški cilj priključenje čitavog područja zapadnog Balkana EU, Grčka je spremna da pruži podršku i Beogradu i Prištini, pritisci uvek postoje ali to nije uticalo na naš stav.

Dijalog je nešto korisno što je važno da nastavimo.

Kada je neko uporan na cilju, kroz reforme i implementirajući ih Srbija daje dobar primer”, rekla je predsednica Sakelaropulu.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je danas predsednicu Grčke Katerinu Sakelaropulu, koja boravi u zvaničnoj poseti Srbiji do 29. marta.

“Onako kako Grčka podržava integritet Srbije, tako Srbija podržava integritet Grčke i na kopnu i na moru i na ostrvima”, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon sastanka sa predsednicom Grčke.

Kazao je da je zahvalan predsednici i premijeru Grčke na podršci evropskom putu Srbije.

Vučić je, govoreći o dijalogu sa Prištinom iz Ohrida, i očekivanjima EU rekao da napredak Srbije, između ostalog, zavisi i od razgovora sa Prištinom ali i da Srbija treba još da radi na reformama.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Protivmere Moskve, uvedene kao odgovor na antiruske sankcije, zadale su ozbiljan udarac poziciji dolara u međunarodnom finansijskom sistemu, rekao je ekspert Gao Dešeng u članku za Huanćiu Šibao.

Prema ekspertu, opasan korak za Vašington bila je odluka Rusije, da proširi upotrebu rublje, u obračunima sa drugim zemljama.

„Izjava Rusije o otplati spoljnog duga u rubljama i njihovom korišćenju, kao valuti za poravnanje pri izvozu energenata i strateških resursa u „neprijateljske zemlje i regione“ uzdrmala je monopolski položaj dolara, u svetskom trgovinskom i finansijskom sistemu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Svet brzo ulazi u post-dolarsku eru“, rekao je Dešeng.

Kako je naglasio ekspert, efikasnost mera, koje je preduzela Moskva dokazala je neuspeh sankcione politike SAD i Zapada.

Nakon početka specijalne vojne operacije denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine, zapadne zemlje su pojačale sankcije na Moskvu.

U Evropi su sve glasnije zvučali pozivi da se smanji zavisnost od ruskih energenata, mnogi brendovi su najavili povlačenje iz zemlje.

Evropska unija, SAD, Kanada i druge zemlje zatvorile su nebo za ruske letelice.

Kremlj je ove mere nazvao ekonomskim ratom, kao nijedan drugi.

Kako je primetio predsednik Vladimir Putin, sankcije su zadale ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji, a glavni cilj Zapada je da pogorša živote miliona ljudi.

Prema njegovim rečima, aktuelna dešavanja povlače crtu, pod globalnom dominacijom Zapada i u politici i u ekonomiji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE