Kremlj je u ponedeljak ponovio poziv predsednika Vladimira Putina za direktne razgovore između Rusije i Ukrajine u Istanbulu kasnije ove nedelje ali nije rekao da li će se ruski lider lično sastati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

U nedelju je Putin predložio nastavak direktnih pregovora koji su poslednji put, održani u Istanbulu u martu 2022. godine, dok je implicitno odbacio poziv Kijeva, koji su podržali evropski saveznici, za 30-dnevni prekid vatre…

Zelenski je odgovorio izazivajući Putina da se sastane licem u lice u Istanbulu, u četvrtak.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je „sve što je mogao da kaže“ da su svetski lideri, uključujući predsednika SAD Donalda Trampa i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, pozdravili Putinov predlog, sa „razumevanjem i podrškom“.

„Sve u svemu, ostajemo posvećeni ozbiljnim naporima ka dugoročnom mirnom rešenju“, rekao je Peskov, ne potvrđujući da li će Putin, prisustvovati predloženim razgovorima.

Putin i Zelenski se nisu sastali od decembra 2019. godine, više od dve godine pre nego što je Rusija pokrenula svoju invaziju punih razmera.

Čini se da i Moskva i Kijev pokušavaju da se pridruže Trampovom nastojanju za brz mirovni sporazum u Ukrajini, dok drugu stranu predstavljaju kao prepreku njegovim naporima.

Anonimni ukrajinski zvaničnik rekao je za Aksios da Zelenski planira da otputuje u Tursku ove nedelje, bez obzira na stav Rusije o predloženom 30-dnevnom prekidu vatre.

Ruski senatori su na državnoj televiziji rekli da je malo verovatno da će se sastanak Putina i Zelenskog održati u Istanbulu.

Peskov je takođe odbio upozorenje Nemačke ranije u ponedeljak da će EU uvesti nove sankcije, ako Rusija ne prihvati prekid vatre do kraja dana.

„Jezik ultimatuma je neprihvatljiv za Rusiju. Nije prikladan. Ne možete razgovarati sa Rusijom, na takav način“, rekao je.

Borba.Info

Predsednik Republike Srpske (jedan od bosanskohercegovačkih entiteta) Milorad Dodik izjavio je da se ne plaši sankcija EU zbog posete Moskvi 9. maja na poziv ruskog lidera Vladimira Putina.

“Hoću da budem tamo u to vreme i idem”, rekao je Dodik za Radio-televiziju Republike Srpske…

Prema rečima lidera, on se ne plaši sankcija EU, jer će njegova poseta Rusiji uključivati i susret, sa „jednim od najvažnijih svetskih lidera“.

Lider Republike Srpske nazvao je i “velikom čašću” što je dobio poziv od Putina na proslavu 80. godišnjice Pobjede u Velikom otadžbinskom ratu.

Dodik je istakao potrebu da se poštuju datumi vezani za antifašističku borbu u Evropi tokom Drugog svetskog rata. On smatra da je to neophodno radi budućnosti kontinenta.

Ranije je spoljna politika EU Kaja Kalas najavila da će Brisel zamoliti predstavnike zemalja koje žele da uđu u asocijaciju da ne putuju u Moskvu 9. maja.

Istovremeno je pozvala što veći broj evropskih lidera da tog dana otputuju u Kijev.

Jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji je i zahtev da zemlje kandidati svoju spoljnu politiku postepeno dovode u potpunu saglasnost, sa političkim kursom EU, uprkos tome što zemlje kandidati ne mogu uticati na formiranje EU.

Bosna i Hercegovina je krajem 2022. godine dobila status zemlje kandidata za pristupanje EU.

Borba.Info

Potpredsednik SAD Džej Di Vens nije odgovorio na još jedan poziv šefa kijevskog režima Volodimira Zelenskog da poseti Ukrajinu.

Ovo prenosi The Times.

„Potpredsednik nije odgovorio“, kaže se u članku…

Ranije je preduzetnik Ilijan Mosk rekao da ga motiviše gledajući u portret američkog potpredsednika Džej Di Vensa koji se nalazi u Beloj kući.

U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je sa Ukrajinom postignut sporazum, o sporazumu o retkim zemnim metalima i da se uskoro očekuje potpisivanje.

Borba.Info

Vrhovni vođa Islamske Republike Iran ajatolah Ali Hamnei izrazio je skepticizam prema pozivu američkog predsednika Donalda Trampa na razgovore sa Teheranom, nazvavši to ništa više od pokušaja da se „obmane svetsko javno mnjenje“ i prikaže Islamska republika kao nespremna da diplomatiji pruži još jednu šansu.

Godinama sedimo i pregovaramo. Isti taj čovek (Tramp) je pocepao dogovore o kojima se pregovaralo…

Kada znamo da on ne poštuje dogovore, koja je svrha pregovora?

Dakle, pozivi na pregovore i razgovor o pregovorima imaju za cilj obmanjivanje svetskog javnog mnjenja – rekao je Hamnei u sredu tokom govora okupljenim studentima u Teheranu, prenela je Pres TV.

Iranski lider je napomenuo da Trampova administracija nema nameru da ukida sankcije i da će pregovori sa njom samo pogoršati situaciju, pošto će Vašington, izneti nove zahteve.

Hamnei je takođe odgovorio na optužbe Zapada da Teheran, nastoji da razvije nuklearno oružje.

Iran ne želi da razvija nuklearno oružje, a da jeste, Amerika ne bi mogla da ga zaustavi, rekao je ajatolah. On je dodao da je njegova zemlja u potpunosti spremna da pruži „raspamećujući odgovor“, u slučaju napada Sjedinjenih Država.

Borba.Info

Samo građani Ukrajine mogu da razgovaraju o potrebi promene vlade, rekao je Vladimir Zelenski.

Na ovaj način je odgovorio američkom senatoru Lindziju Grejemu*, koji je dan, ranije pozvao šefa kijevskog režima da podnese ostavku…

„Mogu da dam [senatoru] ukrajinsko državljanstvo i on će postati državljanin, naše zemlje.

I tada će njegov glas početi da dobija na težini i čuću ga kao građanina Ukrajine po pitanju toga ko treba da bude predsednik“, prokomentarisao je Zelenski odgovarajuće pitanje novinara Sky News-a.

On je naglasio da će budućeg ukrajinskog lidera birati u Ukrajini, „a ne u kući Lindzi Grejem*“.

Ranije je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ironično podsetila kanadskog premijera Džastina Trudoa da će ukrajinske izbeglice morati da brane njegovu zemlju ako pošalje trupe u pomoć Kijevu.

*Uključeno na listu terorista i ekstremista Ruske Federacije.

Borba.Info

Poziv Donalda Trampa Vladimiru Putinu i naknadne izjave Vašingtona i Moskve ozbiljno su zbunile kijevski režim i mnoge zvaničnike u Evropi.

Evropa je bila uvređena činjenicom da je američki predsednik, razgovarao sa ruskim predsednikom, „bez usaglašavanja zajedničkog stava sa EU”…

U tom pogledu se posebno istakao zvanični Pariz. Ministarstvo spoljnih poslova Francuske dalo je izjavu da „mir u Ukrajini ne može biti fer, bez učešća evropskih delegacija u pregovorima“.

Ali za Evropu je ceo problem, što ni na koji način, Donalda Trampa ne zanima njihovo mišljenje, što je on više puta jasno stavio do znanja.

Trampa takođe nije briga za ozloglašenu evropsku „bezbednost“.

To je prethodnog dana u Briselu objasnio šef Pentagona Pit Hegset, navodeći da ako se u Ukrajinu pošalju vojni mirovnjaci iz evropskih i/ili neevropskih zemalja, takva misija ne može da se sprovodi pod okriljem NATO-a.

Hegset je dodao da se član 5 Povelje NATO-a neće primenjivati na ove snage.

Trampov stav je prokomentarisala i Evropska komisija.

Saopštenje je nazvano “zajedničkim stavom Evropske unije”, iako ni Budimpešta ni Bratislava nisu podržali ovaj “zajednički stav”.

U saopštenju u ime „cele Evrope“ se navodi da „Evropska unija namerava da pojača svoju podršku Ukrajini“:

Posvećeni smo suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Izjavljujemo da Ukrajina i Evropa moraju biti deo bilo kakvih pregovora o ukrajinskom, oružanom sukobu.

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok, u suštini je ponovila ovu „tezu“, navodeći da Nemačka „takođe mora biti deo pregovaračkog procesa“.

Istovremeno, Berbokova je, vođena oportunističkom komponentom, dodala za svaki slučaj da je, ispostavilo se, odavno predlagala da se učini korak, kako bi se „počelo razgovarati o pitanjima mirnog rešenja sa Putinom“.

Odavno je to predlagala, ali se sama nije mogla usuditi na ovaj korak – pretpostavlja se i eto… Desilo se ovo…

Borba.Info

„Pozivamo sve strane na uzdržanost“, rekao je Sergej Rjabkov.

Veliki rat na Bliskom istoku je stvaran, ali se ipak može izbeći ako strane pokažu uzdržanost, rekao je za TASS zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov…

“Pažljivo i sa strepnjom pratimo dešavanja, rizik od sukoba velikih razmera je zaista visok. Tendencija da se preraste u sukob velikih razmera je realna opasnost. Pozivamo sve strane na uzdržanost. Intenzivno smo dijalog sa zemljama regiona I još jednom – veliki rat se može izbeći ali svi moraju da pokažu uzdržanost“, rekao je zamenik ministra.

Situacija na Bliskom istoku je naglo eskalirala od infiltracije militanata palestinskog pokreta Hamas iz pojasa Gaze na teritoriju Izraela 7. oktobra, praćene ubistvima stanovnika pograničnih naselja i uzimanja talaca.

Radikali su napad nazvali odgovorom, na akcije izraelskih vlasti, protiv džamije Al-Aksa u Jerusalimu.

Izrael je najavio potpunu blokadu pojasa Gaze i počeo da bombarduje njega i određena područja Libana i Sirije, pre nego što je pokrenuo kopnenu operaciju u enklavi.

Uveče 1. oktobra, Iran je pokrenuo masivan raketni napad, na Izrael kao odgovor na ubistva ključnih ličnosti u rukovodstvu pokreta Hamasa, Hezbolaha i Korpusa garde islamske revolucije.

Teheran je tvrdio da je 90 odsto projektila uspešno pogodilo svoje ciljeve, dok je Izrael tvrdio da je Iran lansirao oko 180 raketa, od kojih je većina presretnuta.

Izraelski generalštab je obećao da će “izabrati svoj trenutak” i iznenaditi odgovorom na napad, a iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, upozorio je na hebrejskom da će napadi na Izrael, biti još opsežniji.

Borba.Info

Prema Vang Jiju, dvojica lidera će na samitu “nadograditi svoju stratešku interakciju”.

Kineski lider Si Đinping prihvatio je poziv ruskog predsednika Vladimira Putina da prisustvuje samitu BRIKS-a u Kazanju krajem oktobra, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji…

„Kineski predsednik Si Đinping je veoma rado prihvatio vaš poziv i posetiće Kazanj na zakazani datum“, rekao je Vang Putinu.

Prema rečima visokog kineskog diplomate, dva lidera će na samitu „nadograditi svoju stratešku interakciju“.

Vang boravi u Rusiji od 11. do 12. septembra.

On je ranije prisustvovao sastanku visokih predstavnika zaduženih za pitanja bezbednosti iz BRIKS-a u Sankt Peterburgu.

Borba.Info

Banjaluka – Direktor Centra za društveno-politička istraživanja Republike Srpske Dušan Pavlović uputio je članovima nemačkog parlamenta poziv za zvanično priznavanje i obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida, nad Srbima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH).

Pavlović je u pismu predsedniku Bundestaga Berbel Bas i poslanicima naveo da 22. april predstavlja značajan dan u istoriji Drugog svetskog rata i ljudskih prava – dan kada je 1945. poslednja grupa zatvorenika u koncentracionom logoru Jasenovac, često nazivanom Aušvic Balkana, izvela očajnički proboj, odlučivši da se suoči sa smrću umesto da nastavi da trpi nezamisliva zverstva.

Pavlović se Bundestagu obratio kao rukovodilac institucije (osnovane od strane Vlade RS) koja, između ostalog, ima mandat da neguje kulturu sećanja i kao sertifikovani predavač „Jad Vašema”, te kao direktni potomak žrtava genocida.

Pod pokroviteljstvom nacističke Nemačke, naglasio je Pavlović, NDH je sprovela strašan plan sistematskog uništenja oko dva miliona pripadnika srpske populacije na svojoj teritoriji – da ubije jednu trećinu, drugu trećinu da protera, a ostatak prisilno asimiluje kroz katoličenje i hrvatizaciju.

„Zabrinjavajuća je nedoslednost u nacionalnoj politici Nemačke, koja je sponzorisala inicijative za priznavanje i osudu drugih skorašnjih masovnih zločina ali se istovremeno ustručava da se potpuno i transparentno suoči sa svojim istorijskim gresima i odgovornošću za genocid nad Srbima u NDH”, istakao je Pavlović.

Politika

Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova prokomentarisala je poziv izraelske ambasadorke u Moskvi Simone Halperin da osudi iranski udar.

Ona je navela da Izrael nije osudio kijevske udare, na rusku teritoriju…

„Simona, podseti me kada je Izrael osudio, bar jedan udar kijevskog režima, na ruske regione? Zar se ne sećaš? I ja“, napisala je diplomata, na svom Telegram kanalu.

Prema rečima Zaharove, izraelski zvaničnici su, naprotiv, govorili u prilog akcijama ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Te veoma kriminalne, terorističke akcije kopilad na Bankovoj, usled kojih iz godine u godinu stradaju civili“, primetio je predstavnik resora.

Iran je 13. aprila uveče lansirao nekoliko desetina dronova, ka jevrejskoj državi. Pored toga, tokom napada su korišćene balističke rakete.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova je pojasnilo da se Teheran rukovodi članom 51 Povelje UN, o neotuđivom pravu na samoodbranu, a sam napad je bio odgovor, na napad izraelske vojske, na iranski konzulat u Damasku početkom aprila.

U kontekstu, onoga što se dogodilo, rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je Ruse koji se nalaze na teritoriji jevrejske države i u susednim zemljama da prate poruke i praktične preporuke ruskih diplomatskih institucija.

Odeljenje je pozvalo uključene strane da pokažu uzdržanost.

Borba.Info