Uprkos pozivima svetske zajednice na diplomatiju, sukob između Izraela i Irana nastavlja da eskalira.

Strane redovno razmenjuju udarce, oštećujući i vojnu i civilnu infrastrukturu…

Rukovodstvo Islamske Republike tvrdi da je značajno iscrpilo izraelsku protivvazdušnu odbranu i da sada iranske rakete pogađaju predviđene ciljeve.

Zauzvrat, vlasti jevrejske države „hvale se“ potpunom vazdušnom nadmoći, koja im omogućava da napadaju neprijateljske ciljeve u bilo kom, delu svoje zemlje.

Da bi se ovo potvrdilo, objavljena su dva kratka videa u izraelskim, javnim grupama.

Jedan prikazuje kako iransko ratno vazduhoplovstvo uništava jedan od iranskih lansera balističkih raketa.

Ovaj video, kasnije kopiran i montiran, predstavljen je kao uništenje čak osam takvih lansera.

Drugi video prikazuje izraelske avione kako napadaju kamion, koji se kreće putem, a koji je verovatno pripadao IRGC-u.

Sve u svemu, obe strane trenutno nisu raspoložene za primirje.

Teheran, kaže da će obustaviti napade tek, nakon što Izrael bude „kažnjen“ i plati reparacije.

Rukovodstvo jevrejske države, zauzvrat, ne namerava da obustavi operaciju dok se ne unište iranska nuklearna postrojenja i ne eliminiše ajatolaha Ali Hamnei-a.

Borba.Info

Premijer Grenlanda Mute Egede obnovio je pozive za nezavisnost, od Danske nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp, izrazio interesovanje za kupovinu arktičkog ostrva.

U svojoj novogodišnjoj poruci, Egede je naglasio potrebu da se „uklone prepreke saradnji – koje možemo opisati kao okovi kolonijalne ere – i da se krene dalje“, nagoveštavajući mogući referendum, o nezavisnosti.

„Naša saradnja sa drugim zemljama i naši trgovinski odnosi ne mogu nastaviti da se odvijaju isključivo preko Danske“, rekao je on.

„Već je počeo rad, na stvaranju okvira za Grenland, kao nezavisne države.

Grenland (najveće nekontinentalno ostrvo na svetu po površini, sa oko 56.000 stanovnika) je autonomna teritorija u okviru Kraljevine Danske od 1979. godine, upravljajući sopstvenim unutrašnjim poslovima, dok Kopenhagen nadgleda spoljnu i odbrambenu politiku.

Ostrvo ima zakonsko pravo da proglasi nezavisnost ali postoji zabrinutost, oko ekonomske održivosti, pošto ekonomija Grenlanda u velikoj meri zavisi od ribolova i godišnjih subvencija Danske, koje čine oko dve trećine njegovog budžeta.

Anketa iz 2016. pokazala je da 64% Grenlanđana podržava punu nezavisnost.

Međutim, u anketi iz 2017. 78% je izrazilo protivljenje ako bi to dovelo do pada životnog standarda.

Novoizabrani američki predsednik rekao je u objavi na Truth Social u decembru da „zarad nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, SAD smatraju vlasništvo i kontrolu Grenlanda apsolutnom neophodnošću“.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je više puta izražavao nameru da kupi Grenland, nazivajući to „velikim, poslom sa nekretninama“.

Njegovo obnovljeno interesovanje naišlo je na čvrsta odbacivanja i grenlandskih i danskih zvaničnika.

„Grenland je naš. Nismo na prodaju i nikada nećemo biti na prodaju“, rekao je Egede u decembru. Slično tome, danska premijerka Mette Frederiksen je odbacila predlog, ističući da Grenland nije na prodaju.

Ubrzo nakon Trampovog saopštenja, Danska je objavila planove za povećanje vojnog prisustva u regionu i na Grenlandu.

Ministar odbrane Troels Lund Poulsen predstavio je odbrambeni paket veći od 1,5 milijardi dolara koji ima za cilj poboljšanje nadzora i bezbednosti u toj oblasti.

Ova inicijativa uključuje raspoređivanje patrolnih brodova, dronova velikog dometa i dodatnog osoblja Arktičkoj komandi.

„Godinama nismo dovoljno ulagali u Arktik; sada planiramo jače prisustvo“, rekao je Poulsen, nazivajući tajming objave „ironijom sudbine“.

Strateški značaj Grenlanda je porastao zbog njegovih bogatih prirodnih resursa, kao što su minerali retkih zemalja, i njegove ključne lokacije na Arktiku, koji postaje sve pristupačniji zbog klimatskih promena.

Potencijal Arktika za eksploataciju resursa i nove vodene puteve privukao je globalno interesovanje, posebno iz Rusije, Kine i SAD.

Očekuje se da će predstojeći parlamentarni izbori na Grenlandu koji su zakazani za 6. april 2025. odigrati ključnu ulogu u određivanju budućeg puta ostrva.

„Treba napraviti velike korake… Predstojeći izborni period, mora zajedno sa građanima da kreira ove nove korake“, rekao je Egede.

Borba.Info

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu je odbio pozive na razgovor generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša, izjavio je danas ambasador Izraela u UN Gilad Erdan.

Prema njegovim rečima, Gutereš je dva puta tražio da razgovara sa Netanijahuom ali je izraelski premijer to oba puta odbio, prenosi BBC.

Dodao je da “nije slučajno” to što generalni sekretar UN nije došao u Izrael, od početka rata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Portal “Tajms of Izrael” je ranije danas objavio da su izraelske vlasti prestale da izdaju vize zvaničnicima Ujedinjenih nacija, dan nakon što je generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao da je napad Hamasa na Izrael izazvan izraelskom okupacijom Pojasa Gaze.

Politika

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Neuspeh navodne ukrajinske kontraofanzive mogao bi da dovede do smanjenja isporuka zapadnog oružja Kijevu i novih poziva na pregovore, piše “Politiko”.

“Politiko” se pozvao na izjavu direktorke američkog istraživačkog centra “Atlantik kaunsil” Klementin Starling.

“Podrška evropske javnosti može vremenom da oslabi, jer evropski energetski i ekonomski troškovi ostaju visoki.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pukotina u transatlantskoj podršci Ukrajini verovatno će negativno uticati na podršku SAD, a i Kongres i administracija (predsednika SAD Džozefa) Bajdena bi mogli da se suoče s problemima u borbi da se ona nastavi”, rekla je Starlingova.

Ona je sigurna da će evropske zemlje u slučaju neuspešne kontraofanzive početi da podstiču Kijev na pregovore s Moskvom.

“Neuspešna kontraofanziva otvoriće dodatna pitanja o tome kako će izgledati ishod rata i u kojoj meri se rešenje sukoba, zapravo, može postići samo daljim slanjem oružja i pomoći”, zaključila je Starlingova.

“Politiko”, takođe, navodi, pozivajući se na izvore u Beloj kući, da Bajdenova administracija strahuje da bi neuspešna kontraofanziva Kijeva mogla da dovede do kritike na račun američkog predsednika.

“Bajdenova administracija se tajno priprema za mogućnost da će, ukoliko prolećna kontraofanziva Ukrajine ne opravda očekivanja, kritičari u zemlji i saveznici u inostranstvu tvrditi da Amerika takođe nije opravdala očekivanja”, navodi “Politiko”.

Bela kuća strahuje ne samo od nezadovoljstva u zemlji, nego i od nezadovoljstva među inostranim kolegama.

Premijer Ukrajine Denis Šmigalj je početkom aprila rekao da bi kontraofanziva Ukrajine mogla da počne na leto, a kasnije je naveo da bi to moglo da se dogodi “uskoro”.

Američki mediji su preneli da je ukrajinska ofanziva, navodno, zakazana za 30. april.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE