Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je na novu fazu promišljanja unutar Evropske unije – kako se zaštititi, a istovremeno obnoviti poverenje sa Moskvom.

Na samitu NATO-a u Hagu, Makron je upozorio da Evropa ne može beskonačno povećavati količine oružja i ostati zarobljena u logici neprestanog naoružavanja…

„Naša bezbednost je prioritet, ali ne smemo dozvoliti da postanemo kontinent večne eskalacije“, rekao je Makron, dodajući da građani Evrope s razlogom traže odgovore o budućoj bezbednosnoj strukturi kontinenta.

Francuski predsednik je podvukao da, iako je trenutno potrebno jačanje odbrambenih kapaciteta jer Evropa zaostaje za Rusijom, dugoročno se mora težiti stabilnosti kroz jasne bezbednosne garancije.

„Trebalo bi da razmislimo o stvaranju modela koji uključuje ograničenja u naoružavanju, kao što je to bilo dogovoreno u vreme Hladnog rata. To bi bio temelj nove arhitekture poverenja“, poručio je Makron.

On je dodao da Unija mora odlučiti koliko je spremna da ulaže u sopstvenu odbranu, ali i da postavi jasne okvire za eventualni dijalog sa Rusijom u budućnosti.

„Evropa ne sme izgubiti sposobnost strateškog promišljanja. Neophodno je da se zapitamo – koji su uslovi za obnovu poverenja sa Rusijom i kada možemo otvoriti vrata za ozbiljan dijalog“, rekao je francuski lider.

Sa druge strane, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško ocenio je da trenutni pravac Zapada ne vodi ka stabilnosti.

Govoreći na konferenciji OEBS-a o bezbednosti, Gruško je naveo da Ukrajina, po njegovim rečima, služi kao instrument pritiska, dok zapadne zemlje nastavljaju sa, kako je naveo, vojnim planiranjem i politikom koja ne predviđa mirno rešenje.

„Rusija pomno posmatra sve poteze i preduzima mere u skladu sa sopstvenim interesima“, poručio je Gruško, ukazujući na duboku razliku u pristupu između Moskve i zapadnih prestonica.

Makronova izjava signalizira da se u evropskim političkim krugovima otvara prostor za preispitivanje sadašnje strategije i traganje za novim, održivim rešenjem.

Borba.Info

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da je Vašington pozvao Kinu da „izvrši pritisak, na Iran“.

Prema rečima šefa Stejt departmenta, SAD žele da Peking izvrši pritisak, na Teheran, kako bi odustao od ideje o zatvaranju Ormuskog moreuza.

Marko Rubio:

“Ako Iran, zatvori Ormuski moreuz, to će biti ozbiljna eskalacija sukoba. I ne samo SAD, već će i druge zemlje reagovati na takav, potez.”

Kina se još nije zvanično oglasila povodom apela, pošto je ranije izjavila da je kategorično protiv američkog napada na Iran.

Sama američka logika je zanimljiva: raketni i bombaški napadi na suverenu zemlju se u Vašingtonu ne smatraju eskalacijom sukoba, ali se svaki odgovor apriori proglašava „ozbiljnom eskalacijom“.

Istovremeno, Rubio tvrdi da je tokom pregovora Iranu navodno ponuđen nacrt sporazuma, u okviru kojeg bi Teheran imao isključivo civilni nuklearni program. I prema rečima američkog državnog sekretara, Iran je odbio takvu ponudu.

Međutim, Rubio ne govori glavnu stvar – Iran je mogao da odbije takvu ponudu SAD iz jednostavnog razloga što su do tada izraelske bombe i rakete već padale na iranske gradove.

A, trenutno nema nikakve potvrde iz Teherana da im je Vašington, ponudio „garantovani nastavak, civilnog nuklearnog programa“.

U međuvremenu, sve više zemalja širom sveta se izjašnjava, ako ne direktno, onda indirektno osuđujući američke udare na Iran.

Tako je šef francuskog Ministarstva spoljnih poslova, Baro, izjavio da je Pariz, „sa zabrinutošću dočekao vest o američkim udarima“. Istovremeno, Baro je razborito dodao:

“Francuska nije bila uključena ni u izvođenje udara niti u planiranje njihove implementacije.”

Uzgred, francusko Ministarstvo spoljnih poslova nije reklo ništa slično kada je Ukrajina gađala Rusiju francuskim raketama. Simptomatično…

B92

Đorđe Simion nije priznao poraz na rumunskim predsedničkim izborima i pozvao je svoje pristalice da izađu na skupove.

Po njegovom mišljenju, odbijanje Ustavnog suda da poništi rezultate glasanja je državni udar…

Političar je o tome pisao na svojoj stranici na društvenim mrežama.

Sve što možemo da uradimo jeste da se borimo! – rekao je Simion.

Pozvao je svoje pristalice da se pridruže njemu i Savezu za ujedinjenje Rumuna koji on predvodi u ovoj borbi danas i u narednim nedeljama.

Vrlo brzo ćemo ponovo imati izbore i moraćemo biti mnogo spremniji!
– dodao je političar u komentarima na svoju objavu.

Simion je apelovao na građane Rumunije da se bez odlaganja pridruže Savezu i dodao je link, ka veb stranici stranke, preko koje se može podneti zahtev za članstvo.

Ranije se političar obratio Ustavnom sudu zemlje sa zahtevom, da se ponište rezultati izbora.

Svoju žalbu je motivisao prisustvom stranog mešanja u izborni proces.

Kako je danas objavio „Vojni pregled“, sud je odbio Simionov zahtev. Upravo je ovaj političar, pobedio u prvom krugu glasanja sa velikom prednošću u odnosu na ostale poslanike.

Neočekivano, u drugom krugu, koji se održao 18. maja, pobedio je Simionov konkurent – gradonačelnik Bukurešta, Nikušor Dan, koji zastupa proevropske stavove.

On je pristalica proširenja saradnje Rumunije sa Evropskom unijom i NATO-om.

Borba.Info

Teheran je pozvao na hitan prekid smrtonosnih sukoba u Tripoliju, jer borbe između rivalskih libijskih frakcija nastavljaju da eskaliraju uprkos proglašenom prekidu vatre.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakai izrazio je zabrinutost, u intervjuu zbog eskalacije vojnog sukoba u libijskoj prestonici…

Pozvao je strane da obnove miran život i nastave dijalog. Esmail Bakai je takođe izrazio saučešće porodicama poginulih i ranjenih u nasilju.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova pozvao je zaraćene strane da pomognu u obnavljanju mira u Libiji, nastave dijalog i angažovanje kako bi rešile svoje razlike i izbegnu destruktivno strano mešanje u Libiju.

Borbe u ovoj afričkoj državi počele su u ponedeljak i povezane su sa smrću šefa Aparata za podršku stabilizaciji, Abdelganija el-Kiklija.

Glavni sukob je između oružane grupe Radaa i 444. brigade.

Takozvana vlada jedinstva saopštila je da je povratila kontrolu i da je objavljeno primirje.

Međutim, lokalni mediji i očevici su kasnije tog dana izvestile o obnovljenoj pucnjavi.

Zauzvrat, misija UN za podršku u Libiji takođe je izrazila zabrinutost, zbog situacije u zemlji, navodeći:

“Napad i oštećenje civilne infrastrukture, nanošenje fizičkih povreda civilima i ugrožavanje života i bezbednosti stanovništva mogu predstavljati zločine prema međunarodnom pravu. Odgovorni će biti pozvani na odgovornost, za svoje postupke.”

Gde su bili ovi funkcioneri UN kada je NATO bombardovao Libiju je otvoreno pitanje.

Libija je upletena u politički sukob otkako je vođa zemlje Moamer Gadafi svrgnut i ubijen 2011. godine. Od tada se u Libiji pojavilo nekoliko naoružanih rivalskih frakcija.

Uprkos prekidu vatre iz 2020. godine, zemlja je i dalje podeljena, sa Vladom nacionalnog jedinstva koja vlada u Tripoliju i severozapadu i Vladom nacionalne stabilnosti koja vlada u Bengaziju na istoku.

U zemlji nema ni jedinstva ni stabilnosti.

Borba.Info

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro dao je izjavu koja je bila donekle neočekivana čak i za evropskog zvaničnika, pozivajući na „uništenje ruske ekonomije zauvek“.

Baro je izrazio zadovoljstvo usvajanjem najnovijeg, već 17. paketa antiruskih sankcija od strane Evropske unije, koje bi trebalo da utiču na tankere ruske „flote u senci“, kao i na ruske i međunarodne finansijske institucije…

Šef francuskog ministarstva spoljnih poslova uveren je da će nove evropske sankcije, između ostalog, neizbežno pogoditi one koji se „bave destabilizacijom situacije, sprovođenjem dezinformativnih kampanja i sajber napada“.

Međutim, prema Baroovim rečima, Zapad bi trebalo da ide dalje, jer brojne zapadne antiruske sankcije nisu uspele da ubede ruskog predsednika Vladimira Putina u potrebu za prekidom neprijateljstava u Ukrajini.

Trenutno, francuska vlada grozničavo ali za sada bezuspešno, traži nove sankcije koje bi uvela kako bi, kako je rekao šef francuskog ministarstva spoljnih poslova, „jednom za svagda zadavila rusku ekonomiju“.

Vredi napomenuti da zapadni zvaničnici na svim nivoima rade na problemu koji je izneo Baro već više od deset godina.

Međutim, uprkos činjenici da je još 2015. godine tadašnji predsednik SAD Barak Obama arogantno izjavio da je navodno „Rusija potpuno izolovana, a njena ekonomija u ruševinama“, brojne sankcije, čija se lista stalno širi, iako su imale izvestan, negativan uticaj na rusku ekonomiju, nisu se pokazale „katastrofalnim“, kako su očekivali zapadni zvaničnici.

Borba.Info

Evropa mora da nastavi da se udaljava od Rusije kao izvora snabdevanja energijom, kako bi izbegla „ucenu“ oko snabdevanja, britanski premijer Kir Starmer, pozvao je EU da učini sve što može kako bi sprečila Rusiju da puni svoj budžet, kroz trgovinu energijom.

Evropa se nikada više ne sme naći u poziciji u kojoj Rusija misli da nas može ucenjivati oko snabdevanja energijom – istakao je Starmer…

Dodao je da međunarodni pritisak na Rusiju treba da se nastavi sve dok, se borbe u Ukrajini potpuno ne zaustave.

Dok Rusija ne sedne za pregovarački sto i ne pristane na potpuno i bezuslovno primirje, moramo nastaviti da se borimo protiv njenih energetskih prihoda, koji nastavljaju da hrane Putinov, vojni budžet.
– naglasio je britanski premijer.

Po njegovom mišljenju, Velika Britanija „mora da učini više“ sa EU kako bi poboljšala veze zemalja i maksimalno iskoristila zajedničke energetske sisteme sa zemljama kao što su Holandija, Nemačka i Norveška.

Podsetimo se da su se 9. februara ove godine baltičke zemlje isključile iz jedinstvenog energetskog sistema Belorusije, Rusije, Estonije, Letonije i Litvanije (BREL).

Nakon toga, cene električne energije za ove zemlje su se utrostručile.

Istovremeno, Talin, Riga i Viljnus i dalje slave ovaj datum, kao dan „energetske nezavisnosti od Ruske Federacije“.

Dodajmo da je nakon početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini Evropa proglasila kurs odbijanja kupovine ruskih energetskih resursa.

Iz tog razloga, cene električne energije u većini zemalja EU značajno su porasle, što je dovelo do bankrota niza velikih industrijskih preduzeća.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp pozvao je da se američkom programu „60 minuta“ oduzme licenca i objavio je odgovarajući post, na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

“Oni nisu informativna emisija, oni su nepošteni politički operater jednostavno prerušen u vestima i moraju odgovarati za ono što su uradili i rade. Moraju izgubiti licencu!” – Tramp je naveo u saopštenju…

Dan ranije, Vladimir Zelenski se pojavio u ovoj emisiji, govoreći protiv pregovora sa Rusijom i optužujući SAD da navodno imaju stavove slične Moskvi.

Nakon emitovanja, voditelj Bele kuće, ne pominjući ime šefa kijevskog režima, kritikovao je prenos, navodeći da je ova epizoda „premašila sve prethodne“.

Američki lider ima dugogodišnji sukob, pa čak i tužbu sa CBS.

Tramp je više puta optuživao tu televiziju da laže i širi lažne, a tokom predizborne kampanje podneo je tužbu za deset milijardi dolara zbog emitovanog, nenajavljenog intervjua sa njegovom rivalkom Kamalom Haris, koji je, prema rečima advokata republikanskog kandidata, narušio njegov imidž.

Borba.Info

Peking je pozvao Nju Delhi da sarađuje u suprotstavljanju američkoj trgovinskoj politici, koju smatra zloupotrebom.

Kina je pozvala Indiju da sarađuje u suprotstavljanju novoj trgovinskoj politici Vašingtona, koju je Peking opisao kao “zloupotrebljivu”…

Doprinos toj južnoazijskoj zemlji usledio je nakon najave američkog predsednika Donalda Trampa o značajnom povećanju carina koje dovodi kumulativne carine na kineski uvoz, na 104%.

Ju Jing, portparol kineske ambasade u Indiji, kritikovao je tarifne akcije Vašingtona u postu na društvenim mrežama u utorak, navodeći da su kineski „dosledan ekonomski rast“, ​​„inovativne sposobnosti“ i „snažni proizvodni sektor“ generisali korisne efekte za ostatak sveta.

Peking se obraća Nju Delhiju da poboljša ekonomske i međuljudske odnose.

Nedavno je kineski predsednik Si Đinping pozvao Peking i Nju Delhi da bliže sarađuju nakon perioda zategnutih odnosa.

Kina podržava ekonomsku globalizaciju i multilateralizam, doprinoseći oko 30% globalnom rastu godišnje, i nastaviće da radi sa drugim zemljama na zaštiti multilateralnog trgovinskog sistema usredsređenog na STO, napisao je Ju na X-u.

China’s economy is underpinned by a system that ensures steady growth, and produces positive spillovers. Chinese manufacturing is built on a complete and continually upgrading industrial system, sustained investment in R&D, and a strong focus on innovation.

China is a firm… pic.twitter.com/w3QuSCingL

— Yu Jing (@ChinaSpox_India) April 8, 2025

Ju je predložila da Kina i Indija treba da rade zajedno na prevazilaženju izazova koje predstavljaju američke carine, za koje je rekla da ometaju razvoj zemalja, posebno na globalnom jugu.

Portparol je naglasio da su trgovinski i tarifni ratovi štetni za sve uključene strane i da bi zemlje trebalo da promovišu multilateralizam, konsultacije i saradnju, istovremeno se suprotstavljajući unilateralizmu i protekcionizmu.

Indija se suočava sa carinama od 26 odsto na robu koja se izvozi u SAD kao deo Trampovih novih mera. Međutim, Nju Delhi je jasno stavio do znanja da neće uvoditi uzvratne carine.

Indijski ministar spoljnih poslova S. Jaishankar izjavio je da Indija aktivno sarađuje sa Trampovom administracijom, na postizanju sporazuma o carinama.

Govoreći na samitu Rising Bharat u Delhiju u sredu, Jaishankar je otkrio da je pristup Indije rešavanju tarifa razgovor sa američkom administracijom.

Napomenuo je da je Indija imala više interakcija sa SAD u poslednjih šest nedelja nego sa celom Evropom u poslednjih nekoliko godina.

Jaishankar je izrazio oprez u pogledu predviđanja uticaja carina, ali je napomenuo da je Indija jedna od retkih zemalja sa kojima SAD imaju „načelno razumevanje“ otkako je Tramp, preuzeo dužnost.

On je dodao da Indija ima za cilj da pregovara o trgovinskom sporazumu sa SAD do jeseni ove godine i da održava otvoren i konstruktivan dijalog sa američkom administracijom.

Borba.Info

Viktor Orban je pozvao Brisel da snažno štiti nacionalne interese država članica!

Brisel treba da preduzme odlučne korake ka uskraćivanju članstva u EU Ukrajini i okončanju uticaja stranih agenata povezanih sa milijarderom Džordžom Sorošem, na politiku bloka, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.

On je pozvao na apsolutni nacionalni suverenitet država članica nad, domaćim pitanjima.

U postu na X-u u subotu, Orban je pozvao Brisel da „protera Soroševe agente“ iz Evropske komisije i „ukloni korumpirane lobiste“ iz Evropskog parlamenta.

Mađarski premijer ima dugu istoriju suprotstavljanja organizacijama koje finansiraju strane strane u svojoj zemlji, posebno onima koje sponzoriše Soroš.

Orban je više puta optuživao mađarsko-američkog magnata da se meša u unutrašnje poslove Mađarske, podriva tradicionalne porodične vrednosti i promoviše globalističku agendu.

Orban je takođe pozvao na „uniju, ali bez Ukrajine“, zahtevajući „mir, slobodu i jedinstvo“.

Budimpešta se oštro protivila brzom prijemu Ukrajine u EU, navodeći potencijalnu štetu po ekonomiju bloka.

Kijev je podneo zahtev za članstvo ubrzo nakon eskalacije sukoba sa Rusijom, u februaru 2022. i dobio je status kandidata za samo tri meseca.

Zahtevi koje je Orban izneo uključeni su u širu listu koja je sadržala pozive na zaštitu evropskog hrišćanskog nasleđa, zabranu „neprirodnog prevaspitavanja dece“, eliminisanje dugova i uspostavljanje jednakosti pred zakonom, za sve članice bloka.

Orban je naglasio da mađarski narod očekuje od Brisela da vrati nadležnosti koje su nezakonito oduzete državama članicama.

Zahtevao je „nacionalni suverenitet“ i pravo na „snažan veto za nacionalne vlade“.

On je takođe pozvao vlasti EU da prestanu da ometaju mađarsku nacionalnu gardu da štiti granice zemlje.

„Ne dovodite migrante, a uklanjajte one koji su ilegalno stigli“, napisao je on.

Od migrantske krize 2015. godine, Orbanova vlada je preduzela oštre mere da obuzda priliv migranata, uključujući izgradnju graničnih ograda duž južnih granica Mađarske sa Srbijom i Hrvatskom i odbacivanje kvota za izbeglice koje je propisala EU.

Ove politike su pokrenule pravne izazove, uključujući kaznu od 200 miliona evra od Evropskog suda pravde prošle godine zbog nepoštovanja pravila bloka o azilu.

Pre četiri godine, Budimpešta je ažurirala propise o zaštiti dece kako bi zabranila promovisanje LGBTQ+ tema u medijima, reklamama i obrazovnim materijalima dostupnim maloletnicima.

Taj potez izazvao je ogorčenje u Briselu, koji je pokrenuo sudski postupak, protiv Budimpešte, uputio slučaj Evropskom sudu pravde i zamrznuo milijarde fondova EU namenjenih Mađarskoj zbog, kako je tvrdila, kršenja osnovnih ljudskih prava.

Borba.Info

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je ruski predsednik Vladimir Putin, pozvao američkog lidera Donalda Trampa u Moskvu tokom njihovog telefonskog razgovora.

„Ruski predsednik je pozvao predsednika SAD da poseti Moskvu“, rekao je Peskov…

Sjedinjene Američke Države su veoma zahvalne ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na puštanju iz zatvora američkog državljanina Marka Vogela, rekao je ranije Donald Tramp.

Šef države je sporazum postignut između zemalja nazvao veoma poštenim i razumnim.

Pilot Konstantin Jarošenko, koji je pušten iz američkog pritvora 2022. godine, izrazio je uverenje u intervjuu za medijie da će se nezakonito osuđeni ruski državljani uskoro vratiti kući iz američkih zatvora.

Borba.Info