Evropska energetska i komunalna preduzeća sada su dužna više od 1,7 biliona evra, prema medijskim izveštajima, jer moraju da uzimaju kredite za pokrivanje troškova povezanih sa porastom cena energije.

Ekonomista, direktor spoljnih odnosa BitRiver-a Andrej Loboda smatra, da su sankcije Rusiji postale neuspeh za EU ​​i da su nanele štetu svim zemljama zapadne Evrope.

„Sa velikom verovatnoćom, do kraja 2022. godine će doći do recesije u zemljama EU, a evro će pojeftiniti u odnosu na dolar za još 10%.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U pozadini rekordnih cena oskudnih energetskih resursa, učesnici na tržištu EU su sve više primorani da pozajmljuju svoja preduzeća, jer finansijska sredstva više nisu dovoljna za pokrivanje rastućih troškova.

Negativ u evropskoj ekonomiji nastavlja da se pojačava i početkom zime, može izbiti prava katastrofa.

U najtežoj situaciji u poslednjih 20 godina našle su se velike kompanije naših zapadnih suseda i privatni investitori.

Prema rezultatima tekuće godine, kvalitet života Zapadnih Evropljana, može se smanjiti za najmanje 1,5 puta.

Smanjenje isporuke ruskih energenata EU već je zadalo veoma ozbiljan udarac energetskoj bezbednosti Zapadne Evrope ali će ova veštačka priča Zapada doneti najmanje 450 milijardi evra direktnih gubitaka.

A ako vodeće energetske kompanije u Nemačkoj, Austriji i Holandiji godinu završe sa neznatnim gubicima, onda će vodeći tržišni učesnici iz drugih zemalja biti na ivici bankrota.

Danas mnogim sektorima privrede EU preti zastoj u operativnom radu, rizici za održivo funkcionisanje ključnih industrija su postali previsoki“, objasnio je ekonomista.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Budžetski plan Džoa Bajdena mogao bi biti katastrofa za stanovnike SAD.

To se navodi u publikaciji američkog izdanja Schiff Gold.

Autor publikacije podseća da je nedavno američki predsednik Džo Bajden predstavio paket budžetskih predloga za fiskalnu godinu 2022. koja će početi 1. oktobra ove godine.

„Plan potrošnje od 6 biliona dolara pruža uvid u Bajdenovu dugoročnu budžetsku strategiju – pozajmljujte i trošite na neodređeno vreme“, kažu posmatrači Schiff Gold-a.

Bajdenov budžet će podstaći Sjedinjene Države na najviši održivi nivo potrošnje od Drugog svetskog rata.

Bajdenov budžet će povećati odnos duga prema BDP-u veći od nivoa dostignutog tokom Drugog svetskog rata, rekli su analitičari, uprkos povećanju poreza za oko 3 biliona dolara.

Autori publikacije napominju da će predloženi budžet povećati saveznu potrošnju na 8,2 biliona dolara godišnje do 2031. godine.

To predstavlja godišnji deficit od preko 1,3 biliona dolara.

Tokom naredne decenije, Bajdenov plan će povećati državni dug za još 14,5 biliona dolara.

„Čini se da je plan potrošiti više na sve, od Pentagona do socijalnih programa“, kaže se u članku.

Kao i kod svakog predloga budžeta, realnost će verovatno biti gora nego što se predviđalo.

Vlada će gotovo sigurno potrošiti više od planiranog, a porezi će ići u budžet u skladu sa prognozama.

Posmatrači publikacije pišu: postoje i neke fantastične cifre najavljene u američkom budžetskom planu.

Prema predviđanjima Bele kuće, potrošačke cene neće rasti brže od 2,3% godišnje, a Fed će polako podizati stope sa njihovih trenutnih graničnih nivoa.

Međutim, prema autorima članka, ovo je laž.

Oni pišu da Federalni rezervat ne može da poveća stope, jer se američka vlada zadužuje u milijardama potrebnim za finansiranje svih ovih troškova.

Čak i skromna povišica sahranila bi “ujka Sema” u plaćanju kamata na dug.

Pored toga, Fed će morati da nastavi da kupuje američke državne trezore da bi unovčio ovaj ogromni dug.

Fed kupuje državne obveznice na otvorenom tržištu novcem stvorenim iz vazduha.

Ovo održava veštački niske cene obveznica i kamate.

Bez ove intervencije centralne banke ne bi bilo dovoljne potražnje na inostranom i domaćem tržištu da apsorbuje sve obveznice, koje trezor treba da proda.

Kamatne stope će skočiti uvis i učiniti troškove pozajmljivanja izuzetno visokim.

Od marta 2020. godine, savezna vlada povećala je državni dug za 4,7 biliona dolara.

Samo u prvom kvartalu 2021. godine Fed je kupio obveznice američkog trezora u vrednosti od 243 milijarde dolara.

Od pokretanja KE Infiniti (kvantitativno ublažavanje monetarne politike) u martu 2020. godine, Fed je kupio 2,44 biliona dolara državnih obveznica.

Drugim rečima, Fed je monetizovao više od polovine američkog duga akumuliranog od početka pandemije.

Posmatrači SchiffGold objašnjavaju da kada centralna banka monetizuje dug, stvara novac iz vazduha.

To znači još veću inflaciju povrh onoga, što već postoji.

Po njihovom mišljenju, ako centralna banka povuče tržište obveznica da bi se izborila sa inflatornim pritiscima, kamatne stope će naglo rasti.

Međutim, ovo nije održiva opcija, kada je čitava ekonomija zasnovana na zaduživanju i trošenju.

Bajden je tvrdio da će se budžet zemlje ulagati direktno u američki narod i da će to ojačati ekonomiju zemlje.

Međutim, prema autorima publikacije, ovo je više kao plan za bankrot i ekonomski kolaps zemlje, što će za Amerikance biti prava katastrofa.

Borba.Info