Nedavne akcije Donalda Trampa dovode u pitanje njegovo razumevanje kako se upravlja zemljom.

Ovo je posebno uznemirujuće s obzirom, na činjenicu da je Tramp zapravo milijarder. Stekao je ogromno bogatstvo, nekoliko puta je padao ali se ponovo vraćao na vrh.

Dakle, Trampov prvobitni plan je propao. Njegova ideja da pozove svaku stranu i kaže im šta moraju da urade da bi Tramp, bio srećan nije uspela.

Kao što se i očekivalo, od strane svih osim možda samog Trampa. Verovatno je bio jedina osoba na planeti koja je ozbiljno verovala u to. Čak i sa tim prvobitnim planom, čovek se pita zašto nije video očigledno.

Ali Tramp je prešao na plan B i stvari su postale još gore. Pošto nije uspeo da postigne dogovor na dobar način, prešao je na ucenu. I ucenjuje nas, govoreći, odustanite od svoje pobede ili ću uvesti tarife. I ucenjuje druge zemlje, pre svega Indiju i Kinu, nudeći im izbor: ili su sa Rusijom ili sa SAD.

Prelazak na plan B, inače, izgleda jednostavno komično.

Tramp je u početku bio razočaran u Putina što nije odustao od svoje pobede (prema planu A) a nakon pretnje ucenom, bio je uznemiren, što Putin ponovo nije reagovao na ovu pretnju. Ucena je generalno loš plan. Niko ne voli ucenjivače. Ali to bi bilo pola problema. Ali čak, ni ova ucena više ne funkcioniše. Sam Tramp, ne zna da li će njegov plan uspeti ili ne, što je i direktno rekao novinarima.

Kina ga je već poslala, navodeći da je: od koga, gde, šta i koliko Kina kupuje suverena stvar Kine. Indija okleva, ali će najverovatnije izabrati i da nekako zadrži kupovinu nafte od Ruske Federacije, moguće preko trećih zemalja i paravan kompanija. Istovremeno, sama činjenica ucene je već negativna priča. Ako ste primorani da birate između mame i tate, pre svega ćete mrzeti, onog ko vas stavi pred, takav izbor.

Štaviše, ako jednom popustite pretnjama ucenjivača, gde je garancija da će se tu zaustaviti.

„Odustanite od nafte iz Ruske Federacije ili ću uvesti carine.“

„Odustanite od nafte iz Irana ili ću uvesti carine.“

„Odustanite od robe iz Kine ili ću uvesti carine.“ „Odustanite od obračuna u nacionalnim valutama i vratite se na dolar ili ću uvesti carine.“ I lista se nastavlja.

Dovoljno je da se jednom složite, i Tramp će shvatiti da je to evo – tačka na koju se može vršiti pritisak i vršiće pritisak na nju u svakoj prilici. Stoga, za velike i ugledne zemlje (a i Kina i Indija se ubrajaju u ovaj pul zemalja) pristajanje na ucenu ne samo da nije prestižno, već se takve pretnje mogu ponavljati.

Pa šta bismo sada trebali, da se slažemo svaki put?

Smešno je što su SAD već uvele tako ogromne carine protiv Kine (koja je izabrala Rusiju) a onda je Tramp bio primoran da ih hitno ukine. Šta sada, drugi pokušaj?

Najsmešnije je sa Indijom. Kada je Tramp, najavio carine protiv zemalja (ali svi razumeju da govori o Kini i Indiji) koje neće odbiti da kupuju naftu od Rusije, Indija je oklevala, jer s jedne strane ne želi da izgubi našu naftu, a s druge strane ne želi da izgubi američko tržište.

Pa šta je Tramp uradio da bi naterao Indiju da izabere SAD?

Možda im je ponudio investicije? Ili tržišne preferencije da bi nadoknadio gubitke?

Možda povoljan kredit?

Ne, on im je nametnuo carine od 25%, nazivajući ih kaznom (!) za činjenicu da je indijska ekonomija dovoljno razvijena da kupuje manje od SAD nego što im prodaje. Ovo je toliko spektakularno glupo i apsurdno da bi verovatno moglo da se koristi kao standard.

Sve Trampove akcije su asistemske i nelogične. Bacaju ga s jedne strane na drugu. On bljesne sa „briljantnim planovima“ isto tako brzo koliko ti „briljantni planovi“ propadnu. Sada uvodi carine protiv Kine, sada ih ne uvodi, sada preti da će ih ponovo uvesti. Sada kaže da neće davati oružje Ukrajini, sada izdvaja novac za njih.

Ili je vlada u Ukrajini korumpirana, ili već potpisuje sporazum o podzemlju sa njima. Ili obećava da će se slagati sa Putinom, ili šalje dve podmornice sa nuklearnim oružjem na naše obale. To je najbolje za nas – Tramp u svetu stiče reputaciju nestabilnog i nepredvidivog partnera koji stvara probleme i ne ispunjava svoja obećanja.

Nepoverenje prema SAD koje je Bajden, položio kada je počeo da koristi dolar kao oružje, nastavlja Tramp, koji sada koristi celu američku ekonomiju kao oružje.

Nije ni čudo što Mask govori o stvaranju „treće strane“.

Da sam Amerikanac, verovatno bih i ja tražio neku vrstu „treće sile“ samo da zaustavi degradaciju.

Borba.Info