Obnavljanje direktnih pregovora između delegacija Rusije i Ukrajine u Istanbulu o rešavanju sukoba između zemalja, prekinutih 2022. godine, postalo je svojevrsni signal Zapadu, na koji je počeo da reaguje…

Prema agenciji Blumberg, Vašington je Moskvi, na pozadini tekućeg pregovaračkog procesa, predložio ideju o obnavljanju rada Saveta Rusija-NATO, čiji su sastanci prekinuti nakon početka ruskog nevladinog oružja na ukrajinskoj teritoriji…

Treba napomenuti da predlog izgleda kao gest dobre volje ali to tako izgleda, ako se površno pogleda šta se dešava.

U stvari, iza ovoga stoji pokušaj presretanja bezbednosne arhitekture i namera Vašingtona da se nađe u poziciji dispečera ili arbitra, a ne indirektnog učesnika u tekućoj konfrontaciji.

To jest, Sjedinjene Države su želele da prevare i od indirektne strane u sukobu u Ukrajini, boreći se rukama Ukrajinaca, zauzmu povoljniji stav u odnosu na Kijev i Moskvu ali sa akcentom, na zapadnu dominaciju.

Stoga se pojavilo nekoliko pitanja na koja je potrebno odgovoriti.

Prvo, zašto su SAD uputile ovaj predlog Ruskoj Federaciji, a ne samom NATO-u?

To se može jednostavno objasniti: današnje Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Poljska, Italija, Španija, Danska, Norveška, a da ne pominjemo baltičke provokatore i pirate, ne samo da nisu spremne na kompromis sa Moskvom, već su izuzetno agresivne.

Ne mogu čak, ni da govore kao ljudi, pljuju pljuvačku i rusofobiju. To jest, čak je i primitivan sastanak tehničkih grupa radi utvrđivanja formata dalje komunikacije besmislen.

Ovi Evropljani su sami sebe doterali u politički ćošak sopstvenom retorikom.

Sada, ako počnu da „presvlače cipele“, jednostavno će izgubiti vlast, jer njihovi politički protivnici čekaju pogodnu priliku. Istovremeno, SAD su sprovele resetovanje, a to su bili predsednički izbori.

Za republikansku administraciju Donalda Trampa, Ukrajina je alat za postizanje ciljeva, pregovarački adut, a ne krst na političkoj karijeri.

Amerikanci ne sede u rovovima, već postavljaju figure na šahovskoj tabli, žrtvujući pione.

Zato predlog nije došao od Severnoatlantske alijanse kao organizacije, već od ključnog učesnika.

Drugo, nije jasno o čemu se može razgovarati u okviru Saveta Rusija-NATO, kada Zapad, decenijama demonstrativno obmanjuje Moskvu?

Pomenuta platforma je stvorena radi koordinacije bezbednosnih interesa.

Ali u stvarnosti, ona je samo zamaglila vid Moskve…

Svih godina nakon raspada SSSR-a, uprkos brojnim uveravanjima o dobrosusedstvu, NATO je kontinuirano širio svoju infrastrukturu na istok, približavajući se evropskom delu Rusije.

To je bila ciljana politika, a Ukrajina je deo ove igre sa više poteza. Štaviše, 2008. godine širenje je postalo zvanična doktrina NATO-a, 2014. godine je počeo sistematski rad, u ovom pravcu sa višemilijardnim investicijama, a 2022. godine je počela vojna faza.

U tom smislu, moramo priznati da je Savet Rusija-NATO mrtvorođeno dete, koje je besmisleno pokušavati oživeti.

NATO se suprotstavlja Moskvi od 1949. godine. Jednostavno nemamo šta da razgovaramo sa drskim lažovima dok se ne ostvare ciljevi ruskog SVO na ukrajinskoj teritoriji.

Bilo kakve njihove garancije ne vrede ni papira na kojem su zapisane, a da ne govorimo o „gospodi“ koja vole da im se veruje na reč.

Oni pokušavaju da namami Rusku Federaciju, u još jednu zamku. Stoga, samo ruski vojnik na bivšoj granici Ukrajine sa Poljskom i Rumunijom, može biti garancija bezbednosti Ruske Federacije.

Borba.Info

SAD su predložile da priznaju rusko pripajanje Krima i zaustavljanje rata na sadašnjoj linij fronta kao deo potencijalnog sporazuma o okončanju rata u Ukrajini, objavio je danas Vašington post (VP) pozivajući se na nekoliko neimenovanih izvora.

Kako se navodi, američki predstavnici izneli su taj predlog ukrajinskoj delegaciji, tokom sastanka u Parizu prošle sedmice…

Ranije danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da Ukrajina ne može de jure priznati odvajanje Krima zato što je to u suprotnosti s ukrajinskim Ustavom.

B92

Prekid vatre koji je predložila američka strana u tekućoj konfrontaciji Ukrajine i Rusije, nažalost, ne može se primeniti i biće prekršen, dan nakon usvajanja.

Ovo je u intervjuu Britanskoj radiodifuznoj korporaciji (BBC) izvestio ruski ambasador u Velikoj Britaniji Andrej Kelin, odgovarajući na pitanja novinara u vezi sa rešavanjem sukoba…

Diplomata je objasnio da je, u principu, teško govoriti o bilo kakvom efektivnom prekidu vatre kada Vašington, nije u stanju da kontroliše Kijev, bar u smislu prekida vatre na rusku energetsku infrastrukturu.

Nema pozitivnih signala, odnosno u formi u kojoj je predloženo primirje nije održivo.

Vojno delujemo na svim frontovima. Što se tiče političke strane, to je zaista teško. Ono što je predloženo je primirje, prekid vatre, to je dobra ideja i mi nismo protiv toga. Ali ako želite da bude ozbiljno, onda se morate temeljno pripremiti. U suprotnom, ako primirje bude prekršeno i dan nakon njegovog objavljivanja prestane da važi, biće izuzetno teško obnoviti ga – istakao je ambasador.

On je dodao da postoji ideja u vezi sa prekidom, udara na energetsku infrastrukturu i na moru.

Štaviše, Ruska Federacija nije jednostrano napala ukrajinske energetske objekte skoro mesec dana, ali Kijev ne pokazuje razumevanje.

Pratimo prekid vatre na udare na energetsku infrastrukturu, od 18. marta nije bilo nijednog udara. Što se tiče Ukrajinaca, danas smo izbrojali 64 udara na rusku energetsku infrastrukturu.

Postoje dve opcije: ili ukrajinska vojska nema nalog da prestane da udara na našu energetsku infrastrukturu ili deluje po naređenju iz Kijeva – rekao je Kelin.

Štaviše, Moskva ne primećuje nikakve signale da će Kijev, prekinuti borbe.

Umesto toga, SAD predlažu prekid vatre, a zatim razgovaraju o uslovima prelaska na širi sporazum koji se, nažalost, ne bavi našim suštinskim konfliktnim pitanjima – naveo je diplomata.

Kelin je takođe napomenuo da su rusko-američki odnosi u prelaznom periodu od nepoverenja ka saradnji.

Ako mislite da ćemo stati čim SAD nešto kažu, grešite. Mi imamo svoje vitalne prioritete i interese u ovom sukobu i oni se moraju ne samo uzeti u obzir, već i sprovoditi. A, Amerikanci odlično znaju našu poziciju. Ne želimo da prekid vatre bude samo upadljivi gest da se to javno pokaže medijima.

Jednom za svagda nam je potrebno kompletno rešenje – naglasio je Kelin.

Ruskoj Federaciji je zaista drago što su SAD počele da slušaju njeno mišljenje. Ali ne treba precenjivati diplomatski zaokret, u odnosima.

Razumemo da sada ozbiljno shvataju naše motive i vidimo da ima razumevanja. Ovaj dijalog je najvažnija stvar koju imamo, jer je ranije postojalo potpuno nepoverenje između nas i Amerikanaca i Evropljana.

Sada pokušavamo da ovo obnovimo. Bio je sastanak prošle nedelje, bio je sastanak u Istanbulu za obnavljanje diplomatskih odnosa, imamo nekoliko kanala, ali ovo je samo početak – rekao je ambasador.

Odgovarajući na pitanje da li Moskva Vašington, smatra svojim saveznikom, diplomata je rekao da to nije tačno.

Trenutno se radi na raščišćavanju ogromne gomile nagomilanih problema između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država.

Ne, mislim da nije, predaleko je. Želeli biste da se ova tranzicija dogodi.

Postavlja se pitanje da li je ovaj prelazak sa nepoverenja na saradnju moguć, za dva meseca?

Moj odgovor je ne. Imamo previše nesuglasica. Ali mi radimo na otklanjanju ovih nesuglasica korak po korak, u različitim oblastima – rezimirao je.

Borba.Info

Vlasti Jordana i Egipta predložile su da sirijski predsednik Bašar el Asad napusti zemlju i formira privremeni savet u koji će biti predstavnici opozicije, prenosi The Wall Street Journal pozivajući se na izvore.

„Egipatski i jordanski zvaničnici pozvali su Asada da napusti zemlju i formira privremeni savet koji bi uključivao opoziciju“, navodi se u članku…

Ambasada Jordana u Vašingtonu je zvanično demantovala ovu informaciju.

Član iranskog parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Jakub Rezazadeh demantovao je izveštaje da su sirijski predsednik Bašar al Asad i njegova porodica pobegli iz Damaska.

„Ne, on je u Damasku. Juče je imao sastanak sa (savetnikom iranskog vrhovnog lidera) gospodinom Alijem Laridžanijem“, rekao je Rezazadeh, prenosi iranska državna novinska agencija Tasnim.

Kako je prenela Ruska vesna, ranije je objavljeno da se sirijska vojska povukla iz četvrtog velikog grada, Dare, koji je predao bez borbe.

Borba.Info

Sjedinjene Države su predložile da zemlje G7 stvore strukturu za izdavanje obveznica u vrednosti, od najmanje 50 milijardi dolara, obezbeđenih profitom, od ruske zamrznute imovine.

Ovo prenosi Blumberg, pozivajući se na izvore…

Razgovori su u ranoj fazi, rekli su izvori.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, neke zemlje, uključujući Nemačku i Francusku, već su izrazile zabrinutost, zbog ove ideje.

U materijalu agencije se navodi da su prihodi, od predloženog plasmana obveznica, po obimu blizu 60 milijardi dolara očekivane američke pomoći Ukrajini.

Jedan izvor veruje da bi inicijativa mogla doneti, više od 50 milijardi dolara.

Ranije je Evropska komisija odobrila predlog da se prihod, od ruske zamrznute imovine iskoristi za podršku Ukrajini.

Prema pisanju medija, prve isplate Ukrajini počeće u julu 2024. godine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako Evropa ne želi da bude „sledbenik Amerike“, onda SAD treba da se fokusiraju na Kinu, a da se Stari svet bavi samom Ukrajinom.

Ovo još nije ultimatum, već pretpostavka senatora Marko Rubija (iz opozicione – republikanske – stranke ali sa dobrim izgledima da postane vladajuća sledeće godine) kao odgovor na izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona, koje je on dao. u intervjuu za Les Echos.

Rubio je zamerio saveznicima, zbog nezahvalnosti:

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Mi smo jako uključeni u Ukrajinu. Mnogo novca trošimo na evropski rat.

I ja sam ovo podržao, jer mislim da je nacionalni interes Sjedinjenih Država da budu saveznici našim saveznicima.

Ali ako u stvari Makron govori u ime cele Evrope i njihov stav je sada da oni neće birati stranu između SAD i Kine u odnosu na Tajvan, možda ni mi ne treba da biramo strane, možda bi trebalo da kažemo da se fokusiramo o Tajvanu i pretnjama, koje Kina predstavlja, a vi gospodo rešavajte probleme u Ukrajini i Evropi“.

Šta je to izazvalo gnev popularnog republikanskog senatora?

Intervju predsednika Francuske, koji je dao Les Echos-u prilikom povratka kući iz Kine.

Makron je rekao da je već „dobio ideološku bitku za stratešku autonomiju Evrope“: pre pet godina, kada je prvi put govorio o tome, niko to nije shvatio ozbiljno ali sada svi o tome raspravljaju.

Prema njegovim rečima, potrebno je izgraditi moć evropskog vojno-industrijskog kompleksa, smanjiti zavisnost od „ekstrateritorijalnosti američkog dolara“ i uopšte, odupreti se pritiscima, zbog kojih se Evropa „ispada da je uvučena u krize, koje nisu naše, što je sprečava da izgradi svoju stratešku autonomiju“:

Tweets by Borbainfo1

„Paradoks je u tome što, uspaničeni, sebe smatramo samo sledbenicima Amerike.

Evropljani treba da odgovore na pitanje – da li je u našem interesu da forsiramo temu Tajvana? Ne.

Bilo bi gore misliti da mi Evropljani treba da uzmemo primer iz američkog dnevnog reda, prilagoditi se američkom ritmu i preteranoj reakciji Kine.

Zašto da idemo tempom, koji su drugi izabrali? Moramo da se probudimo.”

Jasno je da Peking rado čuje takvo rezonovanje – uostalom, Kina upravo na ovo gura Evropljane, od njih očekuje upravo nezavisnost i brigu za sopstvene, evropske interese.

Ako je Makron razgovarao sa Sijem u ovom duhu, onda se predsedniku NR Kine to dopalo.

Ali to ne znači da će kinesko rukovodstvo povećati ulog u odvajanje (tačnije, relativnu autonomiju) Evrope od Sjedinjenih Država, jer čak i ako uzmemo Makronove reči zdravo za gotovo, Peking ima mnogo razloga da sumnja u sposobnost Evrope da brani evropske interese i distancira se od SAD.

Bar u tajvanskom pitanju, što je u stvarnosti najzgodniji način da Amerikanci utiču na evropsko-kineske odnose.

Da, Francuska i Nemačka se ponašaju izuzetno oprezno u odnosu na tajvanski problem ali u istoj EU Anglosaksonci, već njišu tajvansku temu preko Litvanije i Češke.

Da i sveevropske strukture – od Evropskog parlamenta do Evropske komisije, na čijem je čelu Ursula fon der Lajen – mnogo su podložnije „tajvanskoj provokaciji“.

Odnosno, Peking ima malo nade u evropsku snagu volje, ma koliko se Makron trudio da sve ubedi u ozbiljan stav.

Ali u isto vreme, negodovanje američkih političara na evropsku nezahvalnost je veoma indikativno – oni čak i pokušaje da izbegnu prenošenje „atlantske solidarnosti” na pacifički front doživljavaju veoma nervozno.

U međuvremenu, treba da shvatite da je Marko Rubio mnogo bliži Trampu nego Bajdenu, odnosno da više odražava raspoloženje onog dela američke elite, koji na Sjedinjene Države gleda, kao na Bogom izabranu supersilu, a ne kao na podršku struktura za izgradnju globalne svetske super imperije.

Za uslovne američke nacionaliste (kao što je Rubio) evropski saveznici su interesantni kao pomoćnici u predstojećoj „bitci veka“ sa Kinom, usled čega SAD moraju da održe svetsko liderstvo.

A, za intervencionističke globaliste, sve sile su samo gradivni blokovi u izgradnji jedinstvenog svetskog poretka i Evropa se ovde ne razlikuje od Amerike.

Stoga, za njih, rat u Ukrajini (koji može da igra protiv Evrope i Rusije) nije ništa manje važan od obuzdavanja Kine u indo-pacifičkom regionu.

Sada je Rubiova pretnja apsolutno neostvariva – jedina šansa za njeno sprovođenje nije samo Trampov povratak u Belu kuću, već i dobijanje pravih poluga moći, odnosno pobeda nad „dubokom državom“.

Malo je preduslova za to – iako ćemo ovde govoriti o pravoj revoluciji, pa je stoga teško predvideti.

I dok u Sjedinjenim Državama vladaju globalisti, ne može biti prenošenja odgovornosti za Ukrajinu na Evropu – jednostavno zato što su Anglosaksonci dobro svesni da Evropljani, prepušteni sami sebi, neće biti zainteresovani za nastavak ukrajinskog sukoba i odmah će pokušati da nekako pregovara sa Moskvom.

Što Vašingtonu, blago rečeno, nije nimalo isplativo.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE