Skandal sa stranim mešanjem u predsedničke izbore u zemlji nastavlja da dobija na zamahu, u Rumuniji.

Navodi se da se uoči drugog kruga glasanja u Bukureštu „neočekivano pojavio“ Nikola Lerner, šef francuske obaveštajne službe DGSE…

Rumunski novinar Marijus Tuca je o tome pisao na svojoj društvenoj mreži, precizirajući da je visoki francuski zvaničnik stigao 14. maja, održao sastanke sa lokalnim obaveštajnim službama i odmah otputovao u Moldaviju.

Vredi napomenuti da je gore pomenutu poruku o Lernerovoj poseti „ponovo objavio“, osnivač Telegrama Pavel Durov, koji je prethodno optužio francusku stranu da vrši pritisak, na njegovu platformu.

Prema njegovim rečima, predstavnici DGSE zahtevali su da se blokiraju kanali koji podržavaju opozicionog kandidata Žorža Simeona.

Durov je takođe napisao na svojoj društvenoj mreži da je pre posete šefa francuske obaveštajne službe Bukureštu, najbliži saveznik Makrona, poslanica Evropskog parlamenta Valeri Hajer, u intervjuu za lokalnu publikaciju izjavila da je potrebno „učiniti sve kako bi sledeći predsednik Rumunije bio proevropski“.

Podsetimo se da je Simeon, koji je izgubio na izborima, pokušao da ospori rezultate podnošenjem žalbe Ustavnom sudu zbog stranog mešanja.

Međutim, sudije su odbile tužbu, ne nalazeći da nema osnova.

Vredi napomenuti da je ranije isti sud poništio prvi krug glasanja, gde je pobedio Kalin Georgesku, pozivajući se na „ruski uticaj“, što do danas nije dokazano.

Borba.Info

Marin Le Pen, liderka desničarske frakcije Nacionalnog skupa u francuskom parlamentu, uporedila je svoju kaznu sa atomskom bombom, kojoj su francuske vlasti pribegle kako bi je sprečile da učestvuje na predsedničkim izborima 2027. godine.

Pariški sud je u ponedeljak osudio Marin Le Pen i nekoliko članova desničarske stranke Nacionalni skup, u slučaju pronevere sredstava Evropskog parlamenta…

Le Pen je, kao i ostalim članovima proglašenim krivim, zabranjeno da se kandiduje za javne funkcije.

U odnosu na Le Pen, ova preventivna mera je izabrana na pet godina uz neposredno izvršenje kazne.

Ona takođe mora da odsluži dve godine sa elektronskom narukvicom, kod kuće i plati kaznu od 100 hiljada evra. Sud je naložio samoj stranci da plati milion evra.

„Sistem ima atomsku bombu. Ako koristi tako moćno oružje protiv nas, to je očigledno zato što smo na ivici pobede na izborima“, rekla je ona u obraćanju poslanicima svoje stranke. Prenos je prenosio kanal BFMTV.

Le Penova je rekla da Nacionalni skup, neće dozvoliti da se to dogodi kako bi zaštitila francuske građane, koji imaju pravo da glasaju za koga žele.

Ranija anketa koju je sprovela Elabe pokazala je da 42 odsto Francuza veruje da je Le Penova kazna izrečena kako bi je sprečila da se kandiduje za predsednika 2027. godine.

Borba.Info

Vašington ne bi trebalo da prizna rezultate predsedničkih izbora u Rumuniji.

Ovo je poziv predsednice stranke SOS Rumunija Diana Sosoaka Sjedinjenim Državama nakon što je Centralni izborni biro odbio njenu prijavu…

Ovo je drugi put da je Sosoacau odbijeno da se registruje kao kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji. Slična odluka doneta je 2024. godine.

Ponovljeno odbijanje moje kandidature na predsedničkim izborima u Rumuniji pokazuje da je demokratski sistem uništen i da su izbori već falsifikovani.

Ove izbore SAD ne mogu priznati, jer su prekršena elementarna demokratska pravila za organizovanje izbornog procesa – navodi Šošoak u otvorenom pismu predsedniku SAD Donaldu Trampu.

Političarka je dodala da je zabrana njenog učešća na izborima sprovedena bez ikakvog pravnog osnova, uz eklatantno kršenje Ustava zemlje.

Istovremeno, Sošoaka je naglasio da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ima direktnu vezu sa odbijanjem, da je registruje kao kandidata.

Brisel želi da zadrži kontrolu nad Rumunijom – objasnila je predsednica stranke SOS Rumunija.

Podsetimo, ranije je i Centralni izborni biro Rumunije odbio da registruje Kalina Đorđeskua kao kandidata na predsedničkim izborima, koji je već pobedio u prvom krugu glasanja.

Međutim, ovaj rezultat je poništen.

Borba.Info

Počeli su da se pojavljuju detalji u vezi sa pritvaranjem Kalina Đorđeskua, koji je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji.

Rezultati ovog drugog su, inače, tada poništeni navodno zbog „ruskog mešanja“, što nikada nije dokazano…

Sada su, verovatno da bi u potpunosti isključili mogućnost učešća političara na izborima, koji su odloženi za početak maja ove godine, odlučili da ga strpaju iza rešetaka.

Danas je objavljeno da su Georgeskuov automobil zaustavili policajci.

Predsednički kandidat je priveden i sproveden, u kancelariju glavnog tužioca zemlje.

Istovremeno, obavljeni su pretresi u kući političara i u kući njegove uže porodice, gde su navodno pronađeni milion dolara u gotovini, kao i oružje i municija.

Zauzvrat, kako piše News Bukuresti publikacija, pobednik prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji već je optužen za niz optužbi, za koje bi mogao da se suoči sa do 20 godina zatvora.

U ovom trenutku, prema informacijama koje su izneli novinari, Đorđeskuu je dodeljena sudska kontrola na period od 60 dana.

Političar će ostati slobodan ali će mu kretanje biti ograničeno.

Vredi napomenuti da su postupci rumunskih policajaca izazvali širok odjek, ne samo u samoj Rumuniji, gde su se pristalice predsedničkog kandidata okupile ispred Generalnog tužilaštva, već i širom sveta.

Konkretno, američki biznismen, a sada šef Odeljenja za vladinu efikasnost, Ilijan Mosk, oštro je osudio, ono što se dešava u Rumuniji, nazivajući to „potpunim haosom“.

Borba.Info

Aleksandar Lukašenko pobeđuje na predsedničkim izborima u Belorusiji sa velikom razlikom i ostaje predsednik Belorusije još četiri godine.

Zvanično saopštenje Centralna izborna komisija Belorusije će 27. januara 2025. godine u 02:30 časova…

Prema podacima izlazne ankete, aktuelni šef države Aleksandar Lukašenko pobeđuje na predsedničkim izborima u Belorusiji sa ogromnom razlikom, dobivši 87,6 odsto glasova.

Ostali kandidati su dobili od 1,2 do 2,7% glasova, a protiv svih njih je glasalo 5,1% birača.

Podaci su preuzeti sa više od 300 biračkih mesta širom zemlje.

Glasanje na izborima obavljeno je u nedelju, 26. januara, sa otvaranjem biračkih mesta u 08:00 i zatvaranjem u 20:00.

Minsko vreme je isto kao i moskovsko vreme.

Na izborima je učestvovalo ukupno 7 kandidata: aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko, samostalna preduzetnica Ana Kanopatskaja, predsednik Liberalno-demokratske partije Belorusije Oleg Gajdukevič, prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sergej Sirankov i predsednik Republikanske partije rada i pravde Aleksandar Hižnjak.

Sam Lukašenko je ranije izjavio da ne želi da se kandiduje sedmi put ali ga je na to ubedila predsednica Gornjeg doma parlamenta Natalija Kočanova.

Nisam hteo da idem na ove izbore… Pa, dokle ovo može da traje, prošlo je već 30 godina. Čisto spolja, čak je i nepristojno, osećam se deplasirano, kao da nema nikoga – rekao je beloruski lider.

I danas je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da mu je svejedno da li će izbori biti priznati kao legitimni u Evropi ili u SAD, najvažnije je da ih priznaju građani Belorusije.

Borba.Info

O poništavanju rezultata predsedničkih izbora – kolumnista Andrej Perla.

Duboka država koja upravlja Evropskom unijom strahuje od jedne stvari više od svega. I to, začudo, nije ruska pretnja…

Birokrate u Briselu i globalisti u Davosu strahuju da će vlade odjednom početi da rade za svoje nacionalne interese.

Ako se to dogodi, sve će im se odmah raspasti.

„Ujedinjenu Evropu“ zameniće „Evropa otadžbina“. Neće imati borbu protiv globalnog zagrevanja, zelenu agendu ili podršku za 148 polova.

I rat protiv Rusije će se završiti. Na kraju krajeva, to je pogubno i opasno.

Ali briselska birokratija zna kako da se zauzme za sebe. Čim branioci nacionalnih interesa negde ojačaju, proglašavaju ih desnim populistima, ekstremistima i ruskim agentima.

Sve se radi da takvi ljudi ne pobede na izborima. „Izborna magija“ je uključena, kao nedavno u Moldaviji.

Pa, ako ne uspe, morate to učiniti na lakši način. Kao danas u Rumuniji.

U prvom krugu predsedničkih izbora došlo je do velikog poraza aktuelnog premijera. “Nezavisni” Kalin Đorđesku pobedio je sa oko 4%.

Dozvolio je sebi takve stvari u kampanji! On je sumnjao da su Rumuniji potrebne baze NATO-a. Složio se da je nepoželjno slati vojnike da se bore protiv Rusa.

Pitao se da li njegova zemlja treba da žrtvuje dobrobit svojih građana zarad sankcija. Tako strašni populista, da ti.

Naravno, nije mogao da pobedi bez „ruskog mešanja”. Ali tu je problem – 2. decembra Ustavni sud Rumunije je priznao njegovu pobedu kao legitimnu.

I dozvolio drugi krug.

Ovde su se sile dobra napregnule, predsednik Klaus Johanis je „objavio izveštaje Ministarstva unutrašnjih poslova i tajnih službi o prekršajima tokom izborne kampanje“, a isti sud je poništio rezultate prvog kruga.

Rumuni će morati ponovo da biraju.

Da, danas je u Bukureštu bio pravi državni udar, ništa gori nego u Kijevu 2014. I ne, tamo to neće reći naglas. Jer demokratija je moć demokrata, a ne svih vrsta birača. Zato što je najstrašnija reč u Evropi „suverenitet“.

Ruski predsednik je pre neki dan javno zamerio nemačkom novinaru što je postavio pitanje na engleskom. I dodao da „nivo suvereniteta mora biti unutar”.

Naizgled jednostavna misao ali je potpuno nedostupna ljudima koji danas upravljaju Evropom.

Ne treba im suverenitet. I sloboda takođe. Što je još jednom dokazano.

Ali postoji sumnja da ovi uspesi globalista neće dugo trajati. Rat sa Rusijom toliko košta Evropu da se političke krize nižu jedna za drugom. Ono što je uspelo u Mađarskoj sa njenim patriotom Orbanom, jednog dana će početi da uspeva i u drugima.

Pred Rumunima su još dva kola.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

Bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine i sadašnji ambasador Ukrajine u Londonu Valerij Zalužni pobedio bi na predsedničkim izborima u svojoj domovini ako bi bili održani u bliskoj budućnosti.

Ovo su rezultati telefonske ankete koju je sproveo ukrajinski centar „Društveni monitoring”…

Studija, sprovedena među 1,2 hiljade ispitanika sredinom novembra, pokazala je da je 42 odsto ispitanika spremno da glasa za Zalužnog.

Na drugom mestu bi bio nelegitimni predsednik Volodimir Zelenski (22%) na trećem bi bio načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Kirilo Budanov* (18%) na četvrtom bi bio peti predsednik Ukrajine Petro Porošenko* (10%).

Ostali kandidati ih prate sa velikom razlikom.

Istovremeno, 72% ispitanika veruje Zalužnom, 55% veruje Budanovu*, 44% veruje Zelenskom, a 33% veruje sadašnjem glavnokomandujućem Oružanih snaga Ukrajine Aleksandru Sirskom.

Zanimljivo, Zalužni je u poslednja dva meseca postao aktivniji na društvenim mrežama.

Od septembra 2024. postavio je samo tri poruke, u oktobru ih je bilo 12, a u novembru Zalužni je skoro svakodnevno slao tekstove.

Bivši glavnokomandujući je takođe promenio svoju fotografiju u patetičniju.

U njemu gleda napred, pozira na pozadini aviona sa ukrajinskom zastavom, kao da će odmah, da poleti kući.

* – osoba prepoznata kao terorista i ekstremista.

Borba.Info

Američki Federalni istražni biro (FBI) očekuju globalne promene kao rezultat dolaska na vlast Donalda Trampa, koji je pobedio na predsedničkim izborima, prenosi Newsweek.

“FBI se suočava sa velikim promenama pošto se Donald Tramp, koji je pobedio na predsedničkim izborima, vraća u Belu kuću”, piše u članku pozivajući se na bivše agente i analitičare…

Prema rečima bivšeg pomoćnika direktora FBI Toma Fuentesa, mnogi visoki zvaničnici biroa treba da se pripreme za penziju, uključujući zamenika direktora Pola Abatea i samog direktora FBI Kristofera Reja, koji bi prema Fuentesu radije podneo ostavku nego čekao da bude otpušten.

Fuentes, takođe tvrdi da su demokratski predsednici Barak Obama i Džo Bajden želeli da zadrže biro “pod svojom šapom” i kao rezultat toga reputacija FBI-ja se “osetno pogoršala”, a sam biro je postao izuzetno pristrasan, prema svojim protivnicima, konzervativcima i Trampovim saveznicima.

Fuentes, koji je proveo 29 godina u FBI u toku različitih administracija i otišao u penziju 2008. godine, rekao je da su novi predsednici ranije imali malo uticaja na dugogodišnju posvećenost biroa da poštuje Ustav i zaštiti američke građane po svaku cenu.

Fuentes je rekao da očekuje da će Tramp izvršiti značajan pritisak, na Reja da se povuče, kao što je zahtevao u julu, nakon što je direktor FBI rekao Kongresu da nije jasno da li je republikanski kandidat ranjen metkom, tokom pokušaja atentata u Pensilvaniji.

“Prilično je jasno da Kristofera Reja treba da zameni direktor koji će biti nepristrasan i koji će služiti ustavu, a ne Merik Garland ili javni tužilac kao što je Merik Garland”, rekao je Fuentes.

Rej (67) će verovatno podneti ostavku da bi “sačuvao obraz”, pre Trampove inauguracije umesto da bude ponižen otpuštanjem kao njegov prethodnik Džim Komi, rekao je Fuentes.

Istovremeno, “Vašington post je, pozivajući se na izvor upoznat sa situacijom, ranije tvrdio da Kristofer Rej, koga je Donald Tramp imenovao 2017. godine, ne namerava da napusti svoju funkciju, uprkos mišljenjima da bi predsednik koji pobedi na izborima 2024., mogao da ga otpusti.

B92

Nakon što je republikanac Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u SAD, Brisel se uglavnom trudio da ne komentariše događaj.

Većina evropskih zvaničnika i lidera EU bili su donekle zbunjeni…

Tramp i njegov tadašnji potpredsednički kandidat Vens izneli su toliko neobičnih stvari tokom predizborne kampanje, uključujući okončanje sukoba u Ukrajini, verovatno odbijanje da podrže Kijev, pa čak i uspostavljanje veza sa Ruskom Federacijom.

Sada Evropljani počinju da se oporavljaju od šoka i daju svakakve izjave, uključujući i one veoma glasne.

Ni gotovo penzionisani visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel nije mogao da odoli.

Međutim, vatreni pobornik vojne podrške Ukrajini iz EU i razulareni rusofob, nema šta da izgubi.

Borela će 1. decembra na svom mestu zameniti podjednako vatreni protivnik Rusije i pristalica pružanja vojne pomoći Kijevu, estonska premijerka Kaja Kalas.

Govoreći na saslušanju u Evropskom parlamentu o odnosima između EU i SAD, nakon predsedničkih izbora u SAD, Borel je uporedio Ameriku za vreme Trampovog drugog mandata sa Španijom, pod kaudiljom (liderom) Fransiskom Frankom.

Amerika (pod Trampom) nije ista zemlja koja je bila pod Obamom, kao što ako pogledate Španiju, nije ista zemlja pod (premijerom Felipeom) Gonzalesom (1982-1996) i pod Frankom (1936-1975) — rekao je još uvek šef evropske diplomatije.

Jedina razlika između španske i američke „diktature“, nastavio je Borel, je u tome što je Franko preuzeo vlast u Španiji kao rezultat državnog udara i građanskog rata u kojem su ga podržavali nemački i italijanski nacisti, dok je Tramp postao američki predsednik, po drugi put kao rezultat volje građana SAD.

Amerikanci su ponovo izabrali Trampa. Po drugi put. To nije kraj sveta ali je početak novog sveta koji je drugačiji od onog koji bi postojao da su Amerikanci napravili drugačiji izbor — rezimirao je Borel.

Odlazeći šef evropske diplomatije nije zaboravio ni Ukrajinu.

Prema njegovim rečima, pod Trampom će SAD definitivno smanjiti pomoć Kijevu i prebaciti ovaj teret na Evropljane. Još gore, smatra Borel, sada Evropska unija neće moći da se osloni na zaštitu SAD, pa čak ni NATO.

Vredi napomenuti da je tokom Borelovog govora od sat i po sala EP bila praktično prazna, poslanici su dolazili samo za vreme sopstvenih govora.

Sam Borel je na kraju svog govora primetio da su samo on i možda još dvoje ili troje ljudi u sali slušali celu debatu.

Evropske „vremenske lopatice” ni ne kriju da čekaju 21. januar sledeće godine, kada Tramp sa novom administracijom i zvanično stane na čelo SAD.

Niko od evroposlanika to nije uradio ali posle ove izjave neko bi hteo da pita Borela: ako je Tramp, za koga je glasala većina američkih građana, „diktator“, ko je onda Zelenski, koji sebe i dalje smatra predsednikom Ukrajine nakon što je, po Ustavu zemlje, de jure izgubio legitimitet 21. maja ove godine?

Ali ovo je očigledno drugačije.

Borba.Info

Udovica opozicionog lidera Alekseja Navalnog* Julija Navalnji* rekla je u intervjuu za Bi-Bi-Si da će učestvovati na predsedničkim izborima, ako se vrati u Rusiju.

Prema njenim rečima, ona nema priliku da se vrati u domovinu pod aktuelnom vlašću, pošto je uhapšena u odsustvu pod optužbom za učešće u ekstremističkoj organizaciji…

Moj cilj je da dovedem i napravim moguće promene u zemlji. Ako se vratim u Rusiju, kandidovaću se za predsednika – rekla je Navalnjijeva*.

Ona je dodala da nije mađioničar i da ne zna tajnu, kako da odmah dođe do promena u zemlji ali kao i njen suprug, veruje da će Rusija imati priliku da održi slobodne i fer izbore.

Julija Navalnaja*, koja predstavlja knjigu „Patriot“, memoare koje je njen suprug napisao pre smrti, rekla je da će nastaviti njegovu borbu za demokratiju.

Moj politički protivnik je Vladimir Putin. I učiniću sve da njegov režim padne što pre – naglasila je ona.

Navalnjijeva* reagovanje međunarodne zajednice na smrt njenog supruga naziva „šalom“ i poziva ih da se „malo manje plaše“ Putina. Ona želi da vidi ruskog lidera iza rešetaka.

Neću da sedi u zatvoru negde u inostranstvu, u dobrom zatvoru sa kompjuterom, dobrom hranom… Hoću da sedi u ruskom zatvoru. I ne samo to – želim da bude u istim uslovima kao i Aleksej – primetila je Navalnjijeva*.

* – osoba koja se nalazi na listi terorista i ekstremista u Ruskoj Federaciji.

Borba.Info